Pređi na sadržaj

Piljci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skulptura iz Starog Rima koja prikazuje devojčicu koja se igra piljcima

Piljci ili igra piljaka je drevna dečja igra. Igraju je dva ili više igrača (obično pet ili šest). Jedini rekviziti koji su potrebni u ovoj igri su piljci, a kao piljci mogu poslužiti najčešće kamenčići, ali i orasi, koštice breskve ili bilo kakvi okruglasti predmeti slične veličine.[1][2]

Suština igre je u tome da se pet piljaka, veštinom žonglera, bace u vazduh, a zatim uhvate, jedan po jedan ili svi zajedno.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Piljci od kostiju (Arheološki muzej u Kerineji (Kipar)

Postoje spisi koji kazuju da se ova igra igrala u drevnoj Aziji, Staroj Grčkoj i Antičkom Rimu, gde se zvala Aliossi.[4] Veruje se da se igrala tokom opsade Troje 1184. godine pre nove ere.[5]

Osim kamenčića i koštica, ponegde su se za ovu igru koristile i kosti gležnja ili kolena ovaca ili koza.[6] Kosti divljači, korišćene za ovu igru,[6] pronađene su na arheološkim nalazištima u pećinama u okolini Kijeva (Ukrajina), a slike igre prikazane su i na starogrčkim vazama.[7]

Igru piljaka igraju deca širom sveta — u Evropi, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, Africi...[6] U nekim zemljama tokom igre izgovaraju se i razne brojalice.[6] U raznim zemljama ona danas ima različite verzije. U Sjedinjenim američkim državama i Kanadi igra se sa 6-12 (ili više) šesterokrakih metalnih ili plastičnih piljaka i male loptice. U delovima centralne Evrope deca koriste šest semenki. U Egiptu koriste ne više od 10 semenki kajsije za svakog igrača. U Izraelu se ova igra tradicionalno igrala sa pet kostiju. U Japanu i Kini slična igra se igra pomoću platnenih vrećica napunjenih pirinčem, peskom ili pasuljem.[7]

Piljci su se igrali na prostoru čitave bivše SFRJ. U Hrvatskoj se koristio i naziv Igra škuljaka, Na pitonjke[8] ili škuljci,[9], a u Boki petkaši. Danas se igra retko, pa je zabeleženo da se u Novom Sadu izgubila iz igrovne prakse dece.[10]

Pravila igre[uredi | uredi izvor]

Pribor za igru u SAD i Kanadi (Dečji muzej u Indijanopolisu)

U igri učestvuje najmanje dva igrača. Može se igrati „čisto” i „prljavo”. „Čisto” se igra bacanjem i hvatanjem piljka samo jednom rukom, a „prljavo” dodavanjem ili prikupljanjem drugom.

Igra počinjete bacanjem pet kamenčića (koštica, kostiju) na ravnu površinu. Zatim uzmeš jedan, baci se u vazduh, i dok je taj kamen u vazduhu, potrebno je istom rukom dohvatiti drugi sa zemlje, a zatim uhvatiti bačeni kamen, koji ne sme da padne na zemlju. Zatim se piljak ponovo baca, držeći drugi u ruci i sa zemlje hvata treći i tako dok se ne sakupe svi kamenčiće. Igra se nastavlja tako što zadaci postaju sve složeniji.[6]

U sledećem krugu igraju se „dvojke”. jedan piljak se baca uvis, sa zemlje se uzimaju dva piljka i hvata bačeni piljak da ne padne. Ista radnja se ponavlja i za dva preostala piljka. Posle se igra „tri plus jedan”. Prvo se sakupe 3 piljka, a u drugom bacanju jedan. U četvrtom krugu se sva četiri piljka pokupe sa zemlje i uhvati bačeni piljak.

Da bi se znalo da li igrač dobro uradio zadatak, potvrđuje se udarcem stisnute šake o zemlju. Ako neko pogreši u hvatanju, drugi igrač nastavlja igru, sa mesta gde je pogrešio.

Na kraju se igraju „kapije”. One mogu biti raznovrsne. Kapija može biti raširena šaka, gde četiri piljka treba smestiti izmenju prstiju, istovremeno bacajući i hvatajući peti. Takođe može biti napravljena od palca i srednjeg prsta druge ruke, gde kroz tu „kapiju” treba probaciti četiri piljka sa zemlje dok je peti u vazduhu. Najteža igra je kapija napravljena od palca, kažiprsta i malog prsta. Kada se ispune svi ovi zadaci, ista igra se ponavlja žmureći.[4]

Korist za razvoj i socijalizaciju dece[uredi | uredi izvor]

Igra piljaka zahteva pažnju i veštinu, zajedno sa brzinom i koordinacijom pokreta.[3] Pomaže u poboljšanju vida, pamćenja, koncentracije i preciznosti. Dobra je za uvežbavanje koordinacije ruku i oka.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Igra piljaka”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2014. g. Pristupljeno 02. 05. 2014. 
  2. ^ Piljci
  3. ^ a b Yannucci, Lisa. „How to Play the Italian Game of 5 Stones”. Mama Lisa's World. Lisa Yannucci. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  4. ^ a b Tomić 2001, str. 8
  5. ^ a b „Five stones”. SingaporeInfopedia. National Library Board Singapore. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  6. ^ a b v g d Yannucci, Lisa. „The Game of Five Stones or Knucklebones around the World”. Mama Lisa's World. Lisa Yannucci. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  7. ^ a b „Jacks”. Encyclopedia Britannica. Encyclopedia Britannica, Inc. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  8. ^ Igre naših starih
  9. ^ Igra piljaka (škuljaka)
  10. ^ Jakovljević-Šević 2011, str. 96-98

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пиљци&oldid=27815226”