Politički sistem Turske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Flag of Turkey.svg
Ovaj članak je deo serije o
političkom sistemu Turske

Turska Republika je sekularna parlamentarna republika osnovana na načelu deobe vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav je vrhovni zakon države.

Predsednik[uredi | uredi izvor]

Predsednik je šef države i bira se najmanje dvotrećinskom većinom Velike turske narodne skupštine (TBMM), poznatije kao Medžlis, na sedmogodišnji mandat. Da bi bio podoban za ovu funkciju, kandidat mora biti turski državljanin stariji od 40 godina, mora biti podoban za izbor u TBMM, i mora imati visoku stručnu spremu. Predsednik predsedava Savjetom nacionalne bezbjednosti i predstavlja Kancelariju vrhovnog komandanta. U vreme rata, načelnik Generalštaba vrši funkciju vrhovnog komandanta u ime predsednika. Predsednik je ovlašćen proglašavati zakone ili ih slati nazad u parlament na ponovno razmatranje, raspisivati javne referendume, raspisivati parlamentarne izbore, imenovati premijera ili prihvatiti njegovu ostavku; ratifikovati i objavljivati međunarodne sporazume itd.

Izvršna vlast[uredi | uredi izvor]

Izvršna vlast je u rukama predsednika i Savjeta ministara, kojim predsedava premijer. Premijera imenuje predsednik odabirom između članova Velike turske narodne skupštine, i kandiduje ministre, čije imenovanje mora odobriti Velika turska narodna skupština. Na premijerov predlog predsednik razrešava ministre dužnosti i imenuje nove. U roku od nedelju dana od formiranja novog Savjeta ministara, premijer ili jedan od ministara predstavlja vladin program pred Velikom turskom narodnom skupštinom, nakon čega se izglasava poverenje. Pre opštih izbora, ministri pravde, unutrašnjih poslova i komunikacija moraju se povući iz kabineta, a imenuju se nezavisni i neutralni (bez političkih veza) ministri. Savjet ministara izdaje pravila o primeni zakona i ostalim pitanjima, uz uslov da se ne kose sa postojećim zakonima, koje tada proverava Državni savjet. Velika turska narodna skupština može raspustiti parlament izglasavanjem nepoverenja.

Zakonodavna vlast[uredi | uredi izvor]

Prema ustavu iz 1982, zakonodavna vlast pripada Velikoj turskoj narodnoj skupštini (Medžlis), koja zaseda u Ankari. To je jednodomni organ sa 550 mesta koje se bira po sistemu proporcionalne zastupljenosti opštim pravom glasa odraslih, na petogodišnji mandat. U Skupštini su zastupljene samo stranke koje su sakupile više od 10 posto glasova u zemlji. Velika turska narodna skupština donosi, menja, dopunjava i opoziva zakone; nadgleda rad Savjeta ministara i ovlašćuje ga da izdaje odluke o posebnim pitanjima koje imaju snagu zakona; ratifikuje međunarodne sporazume i odluke vezane uz štampanje novca, objave ratnog stanja, te učestvovanje državnih oružanih snaga u operacijama u inostranstvu; odlučuje o pitanjima vezanim uz odobravanje amnestija i pomilovanja itd.

Sudska vlast[uredi | uredi izvor]

Ustavom iz 1982. proglašena je nezavisnost državnih sudova i sudija. Turska ima jedinstveni pravni sistem građanskih i vojnih sudova, od kojih svaki ima apelacioni sud sa sedištem u Ankari. Ustavni sud preispituje ustavnost zakona i odluka sa snagom zakona, kao i pravila procedure Velike turske narodne skupštine. Njegove odluke se odmah objavljuju u Službenom listu, pa su obavezujuće za sve, uključujući zakonodavnu i izvršnu vlast. Sudije imenuje predsednik. Visoki apelacioni sud je poslednji stepen preispitivanja odluka i presuda koje su doneli sudovi. Sudije bira Vrhovni savjet sudija i tužilaca. Državni savjet je najviši upravni sud. Tri četvrtine sudija imenuje Vrhovni savjet sudija i tužilaca, a jednu četvrtinu predsednik. Ustavom iz 1982. propisano je uspostavljanje sudova za bezbjednost koji se bave napadima na nacionalni i teritorijalni integritet Turske, demokratski poredak, napade na unutrašnju i spoljnu bezbjednost države itd. Tu je još i mnogo manjih građanskih i vojnih sudova.