Политички систем Босне и Херцеговине

Политички систем Босне и Херцеговине сматра се једним од најкомпликованијих државно-политичких система у свету. Последица је Дејтонског споразума, којим је окончан разорни грађански рат у Босни и Херцеговини (1992—1995) између три аутохтоне етничке групе у БиХ: Срба, Бошњака и Хрвата. Основна поставка од које полази уређење Босне и Херцеговине, мировним споразумом из Дејтона, је да је БиХ заједница 3 конститутивна народа и 2 ентитета (Републике Српске и Федерације БиХ). Република Српска је унитарна република српског народа, док је Федерација БиХ, настала као савез бошњачког и хрватског народа, по свом уређењу федерално уређена целина са 10 кантона. Накнадним уставним променама у Уставима оба ентитета, Срби су добили статус конститутивног народа у Федерацији БиХ, а Бошњаци и Хрвати статус конститутивног народа у Републици Српској. Ова два ентитета чине одређену врсту „полу-конфедералног“ уређења Босне и Херцеговине, која има своје институције. А које су по свом формату заједничке институције оба ентитета, а по суштини државне. На ову специфичну форму се надовезује и посебан Брчко дистрикт, као локална јединица, која је кондоминијум у заједничком власништву Републике Српске и Федерације, а са својом сопственом управом независном од ентитетских.

Поред 14 Влада и Скупштина (државних, ентитетских, кантоналних и владе дистрикта) које власт црпе из суверенитета народа, међународа заједница и даље води пресудну улогу у политичком систему Босне и Херцеговине кроз Веће за имплементацију мира (енгл. Peace Implementation Council, PIC) које чини 55 земаља, а које се последњи пут састало 2007. Извршни орган овог већа је Канцеларија Високог представника за Босну и Херцеговину (Office of High Representative, OHR) са седиштем у Сарајеву. Иако је Високи представник требао да надгледа споровођење мира у складу са Дејтонским споразумом, он је временом добио овлашћења да може да доноси, укида и мења законе и смењује било ког јавног и државног функционера у Босни и Херцеговини.

Устав

Устав Босне и Херцеговине је Aнекс 4 Дејтонског мировног споразума, потписаног у Паризу 14. децембра 1995. године. Уставом БиХ се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Постоји држављанство Босне и Херцеговине, које регулише Парламентарна скупштина БиХ, и држављанство сваког ентитета, које регулише сваки ентитет, под условом да су сви држављани сваког ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине.

У надлежност институција Босне и Херцеговине спада:

Спољна политика
Спољнотрговинска политика
Царинска политика
Монетарна политика
Финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине
Политика и регулатива за усељавање, избеглице и азил
Спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом
Успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација
Регулисање саобраћаја између ентитета
Контрола ваздушног саобраћаја

У надлежности ентитета спада:

Право да успоставе специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине
Ентитети пружају сву потребну помоћ влади Босне и Херцеговине како би јој омогућили да испуњава међународне обавезе Босне и Херцеговине, укључујући финасијске обавезе
Правна сигурност и заштита лица под њиховом јурисдикцијом, одржавањем цивилних установа за примену правних прописа
Ентитет такође може такође да склапа уговоре са државама и међународним организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине БиХ. Парламентарна скупштина може законом предвид‌ети да за неке врсте споразума таква сагласност није потребна

Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима (Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине).^[1]

Уставним Амандманом 1 из 2009, а на основу Арбитраже за област Брчко 1999. уведен је и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, чија је територија у заједничкој својини (кондоминијуму) ентитета. Брчко Дистрикт је јединица локалне самоуправе са властитим институцијама, законима и прописима, и са овлашћењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези са међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета уређује се законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.^[1]

Институције Босне и Херцеговине

Председништво

Председништво БиХ колективни је шеф државе. Састоји се од три члана који се бирају на директним демократским изборима у ентитетима. Састоји се од једног Србина са територије Републике Српске, једног Бошњака и једног Хрвата који се бирају са територије Федерације. Мандат председништва траје четири године, а на месту председавајућег се смењују ротацијом на сваких осам месеци. Председништво води спољну политику, представља Босну и Херцеговину у иностранству и закључује међународне Уговоре. Уједно председништво колективно руководи Оружаним снагама БиХ.

По Уставу председништво треба да консензусом усваја одлуке. Заштитни механизам од могућности прегласавања је да члан Председништва БиХ који се не слаже са неком одлуком Председништва може да изјави да је она веома штетна по виталне интересе ентитета из којег је изабран, под условом да то учини у року од три дана од њеног усвајања. Таква одлука ће се одмах упутити Народној скупштини Републике Српске, ако је такву изјаву дао члан са те територије, бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, ако је такву изјаву дао бошњачки члан, или хрватској делегацији тог тела, ако је такву изјаву дао хрватски члан. Ако је та изјава потврђена двотрећинском већином у року од десет дана по упућивању, оспорена одлука Председништва неће ступити на снагу.^[1]

Парламентарна скупштина

Парламентарна скупштина БиХ има два већа: Дом народа и Представнички дом. Доношење свих закона захтева сагласност оба дома. Сваки дом међу својим члановима бира за председавајућег и његове заменике једног Србина, једног Бошњака и једног Хрвата, с тим да положај предсједавајућег ротира између та три изабрана лица.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ

Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су две трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба). Именоване хрватске и бошњачке делегате из Федерације бирају хрватски, односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске.

Девет чланова Дома народа представљају кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.

Представнички дом Парламентарне скупштине Бих

Представнички дом има четрдесет два члана, од којих се две трећине бирају са територије Федерације, а једна трећина са територије Републике Српске. Чланови Представничког дома се бирају на директним изборима у њихових ентитета, у складу са Изборним законом. Већина свих чланова изабраних у Представничком дому представља кворум.

Гласање

Одлуке се у оба дома доносе већином присутних и оних који гласају. Ако већина гласова не укључује једну трећину гласова делегата или посланика са територије сваког ентитета, предсједавајући и његови заменици састаће се као комисија и покушати да обезбеде сагласност у року од три дана након гласања. Ако то не успе, одлуке се доносе већином гласова оних који су присутни и гласају, под условом да гласови против не смеју да садрже две трећине или више делегата или чланова изабраних из сваког ентитета.

Додатни заштитни механизам је да: Предложена одлука Парламентарне скупштине може се прогласити штетном по виталне интересе бошњачког, хрватског или српског народа већином гласова из редова бошњачких, хрватских, или српских делегата у Дому народа. Односно да би била усвојена, таква предложена одлука захтева у Дому народа сагласност већине бошњачких, већине хрватских и већине српских делегата који су присутни и гласају.

Дом народа може да распусти Председништво БиХ или сам Дом, под условом да је ту одлуку Дома о распуштању усвојила већина, која укључује већину делегата из најмање два народа, бошњачког, хрватског или српског.^[1]

Министарски савет

Министарски савет или Савет министара Босне и Херцеговине (бош./хрв. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine), колоквијално Влада Босне и Херцеговине, орган је извршне власти Босне и Херцеговине.

Председавајућег Савета министара именује Предсједништво БиХ, а потврђује Представнички дом Парламентарне скупштине. Предсједавајући Савета министара затим именује министре који ступају на дужност након што их потврди Представнички дом. Са територије Федерације не може бити именовано више од две трећине свих министара. Председавајући именује и заменике министара (који нису из истог конститутивног народа као њихови министри), који преузимају дужност након што их потврди Представнички дом.

Осим председавајућег, Савет министара чине 9 министара који управљају следећим министарствима Босне и Херцеговине:

Начин рада и одлучивања

Савет министара доноси акта из своје надлежности већином гласова чланова који су присутни и гласају о свим питањима и темама о којима у даљој процедури коначно одлучује Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. О осталим питањима Савет министара у правилу одлучује консензусом, чланова који су присутни и гласају а нарочито о прописима, именовањима и постављењима.

У случају да се консензус не постигне, председавајући Савета министара сазива чланове/члана Савета министара који је (су) против како би се постигло решење. У случају да консензус не буде постигнут у року од седам дана ни на тај начин, одлуку доноси Савет министара гласањем, с тим да наведена већина подразумева глас најмање једног члана из сваког конститутивног народа. У случају да заменик министра замењује министра у складу са овим законом, глас наведеног заменика министра рачуна се за потребе израчунавања већине, али се не сматра гласом припадника било којег од конститутивних народа.^[2]

Уставни суд

Уставни суд Босне и Херцеговине има девет чланова. Четири члана бира Представнички дом Федерације (уобичајено 2 Бошњака и 2 Хрвата), а два члана Народна скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са Председништвом. Судије које изабере председник Европског суда за људска права не могу бити држављани Босне и Херцеговине, нити неке од суседних земаља. Уставни суд има и апелациону надлежност над питањима по Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.

Друге правосудне инстанце БиХ

Иако Устав БиХ предвиђа само Уставни суд на нивоу Босне и Херцеговине, Високи представник је након 2000. наметнуо Закон о Суду Босне и Херцеговине којим је успостављен Суд Босне и Херцеговине, надлежан за кривична д‌ела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине.^[3]^[4], односно законима Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта када та кривична д‌ела: угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, државну безбедност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине; Као и када могу имати озбиљне реперкусије или штетне последице на привреду Босне и Херцеговине, или кад могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне последице ван територије датог ентитета или Брчко Дистрикта.

Аналогно формирању овог Суда, формирано је и надлежно Тужилаштво Босне и Херцеговине.

Агенције на нивоу БиХ

Институције Федерације Босне и Херцеговине

Федерација Босне и Херцеговине основана је 1994.током рата и састоји се од федералних јединица (кантона), сходно томе постоје институције на нивоу Федерације и на нивоу кантона. Општина (опћина) је најмања јединица локалне самоуправе која такође има своје локалне институције подређене кантоналним властима. Кантони су подређени властима Федерације, али имају сопствене значајне надлежности које нису остављене Федерацији.

Од оснивања Федерације 1994. па до краја 2023. године на Устав Федерације БиХ донесен је 131 амандман, чиме је доста промењена структура политичког система унутар Федерације од Дејтонског споразума до данас.^[5]

Парламент Федерације

Прeмa Устaву Федерације, Пaрлaмeнт Фeдeрaциje Бoснe и Хeрцeгoвинe, кao нajвиши зaкoнoдaвни орган у Федерацији, имa двoдoмну структуру и сaстaвљeн je oд Прeдстaвничкoг дoмa и Дoмa нaрoдa. Одлуке Парламента Федерације захтевају потврду оба дома, осим за пословнике и декларације које домови самостално доносе. Сваки дом бира председника дома и два подпредседника који нису из истог конститутивног народа као председавајући.

Представнички дом Парламента Федерације

Представнички дом се састоји од 98 посланика, који се бирају демократским путем на непосредним изборима, тајним гласањем, на територији целе Федерације. Најмање четири члана једног конститутивног народа мора бити заступљено у Представничком дому Федерације Босне и Херцеговине.

Дом народа Парламента Федерације

Делегате Дома народа бирају кантоналне скупштине пропорционално националној структури становништва.

Број делегата за Дом народа који се бирају у сваком кантону сразмеран је броју становника кантона, с тим што се број, структура и начин избора делегата утврђују законом. У Дому народа треба бити најмање један Бошњак, један Хрват, један Србин и један делегат из реда Осталих из сваког кантона који има најмање једног таквог заступника у својој Скупштини. Делегате Бошњаке, Хрвате и Србе из сваког кантона бирају заступници из реда тог конститутивног народа, у складу са изборним резултатима у Скупштини тог кантона, а избор делегата из реда осталих уређује се законом.

Састав Дома народа Федерације Босне и Херцеговине мора бити паритетан тако да сваки конститутивни народ има исти број делегата. Дом народа састоји се од 80 делегата, и то по 23 делегата из реда сваког од конститутивних народа (Бошњака, Хрвата и Срба) и 11 делегата из реда Осталих. И Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања.

Заштитни механизам

Закони или други прописи или акти који се поднесу Представничком дому Парламента Федерације, такође се усвајају у Дому народа Парламента Федерације.

У случају да две трећине једног од клубова конститутивних народа у Дому народа или више од једног председавајућег или потпредседавајућег Дома народа одлуче да се закон, други пропис или акт односи на витални национални интерес дефинисан Уставом Федерације, Дом народа ће тај закон, пропис или акт разматрати као питање од виталног интереса.

Уколико већина сваког клуба заступљеног у Дому народа гласа за такав закон, пропис или акт, сматра се да је усвојен. Уколико се у Дому народа постигне сагласност о амандманима, такав закон, пропис или акт се поново доставља Представничком дому на одобравање. Уколико се сагласност у Дому народа не постигне или уколико се на предлог амандмана не добије сагласност Представничког дома, формира се Заједничка комисија састављена од представника Представничког дома и Дома народа. Заједничка комисија је састављена на паритетном основу и одлуке доноси консензусом. Заједничка комисија усаглашава текст закона, прописа или акта. Уколико Заједничка комисија не постигне сагласност, питање се прослеђује Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине да донесе коначну одлуку о томе да ли се предметни закон, пропис или акт односи на витални интерес неког од конститутивних народа.^[6]

Одлучивање у Већу за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерације

У Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине постоји Веће за заштиту виталних интереса, које одлучује о питањима виталног интереса. Ово веће се састоји се од седам чланова, по два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Чланове већа бира Уставни суд из реда судија тог суда.

Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине одлучује о прихватљивости таквих случајева двотрећинском већином у року од једне седмице, а у року од месец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим. Потребан је глас најмање двоје судија у Већу да би Суд одлучио да се ради о виталном интересу. Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон, пропис или акт сматра се неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона, прописа или акта.

У случају да суд одлучи да се предметни закон, пропис или акт не односи на витални интерес, сматра се да је закон, пропис или акт усвојен односно биће усвојен простом већином у оба дома Парламента.

Витални национални интереси

Виталне националне интересе конститутивних народа (Бошњака, Хрвата и Срба) дефинише Устав Федерације БиХ и то су:

остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти;
идентитет једног конститутивног народа;
уставни амандмани;
организација органа јавне власти;
једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
образовање, вероисповијест, језик, неговање културе, традиције и културно наслеђе;
територијална организација;
систем јавног информисања.^[6]

Председник и подпредседници Федерације

Председник Федерације представља и заступа Федерацију и шеф је федералне извршне власти. Председник Федерације има два потпредседника из различитих конститутивних народа.

Кандидате за председника и подпредседнике Федерације предлажу кандидати у Дому народа. Избор за председника и два потпредседника Федерације Босне и Херцеговине захтева прихватање листе коју сачињавају три кандидата и која укључује по једног кандидата из сваког конститутивног народа предложеног у одговарајућем клубу конститутивног народа. Те предложене листе се достављају на гласање у Представничком дому, где сваки посланик гласа за једну листу. Листа која добије највећи број гласова у Представничком дому доставља се Дому народа на одобравање. Три кандидата изабрана на једној листи одлучују између себе који од њих ће обављати функцију председника. Уколико се договор не постигне, о томе ће одлучивати Представнички дом.

Уставна овлашћења председника Федерације:

Именовање Владе и судија Уставног суда Федерације БиХ
Вођење консултација у свези с именовањем судаца
Потписивање одлука Парламента Федерације БиХ након њихових доношења
Потписивање и ратификовање међународних споразума у име Федерације Босне и Херцеговине
Давање помиловања за д‌ела утврђена федералним законом, осим за ратне злочине, злочине против човечности и злочине геноцида^[7]

Влада Федерације

Владу Федерације Босне и Херцеговине чине премијер (предсједник Владе) и шеснаест министара. Етнички састав Владе такође мора бити паритетан односно осам министара из реда бошњачког, пет министара из реда хрватског и три министра из реда српског народа. Једног министра из реда осталих може именовати премијер (предсједник Владе) из квоте најбројнијег конститутивног народа. Премијер има два заменика, из различитих конститутивних народа, који се бирају из реда министара.

Након спровођења Анекса 7 Устава Федерације БиХ, најмање 15% чланова Владе мора бити из једног конститутивног народа. Најмање 35% чланова Владе мора бити из два конститутивна народа. Један члан Владе мора бити из реда осталих.

Премијер је надлежан за:

спровођење политике и извршавање закона федералне власти, укључујући осигурање извршавања одлука судова Федерације;
предлагање смењивања Председника Федерације
предлагање и давање препорука из области законодавства
припремање буџетских приедлога Парламенту Федерације.

Избор премијера и Владе

Председник Федерације ће, након консултација са председавајућим и потпредседавајућим оба дома, председницима клубова и потпредседницима Федерације, одредити мандатара за састав Владе који има веродостојне шансе да добије подршку у Представничком дому Парламента Федерације. Мандатар је у року од 15 дана дужан известити предсједника о формирању Владе коју би, уколико је буде именовао предсједник Федерације уз сагласност оба потпредсједника Федерације у складу могла подржати већина у Представничком дому. Овако предложена Влада сматра се изабраном уколико буде потврђена већином гласова у Представничком дому Парламента Федерације, а потом већином гласова у Дому народа Парламента Федерације, под условом да гласови против не укључују три петине или више делегата у једном или више клубова конститутивних народа.^[6]

Судска власт на нивоу Федерације

Судови Федерације су: Уставни суд, Врховни суд и Суд за људска права. Остали судови су Судови на нивоу кантона.

Основна функција Уставног суда Федерације БиХ је решавање спорова:

између кантона;
између кантона и федералне власти;
између града и његовог кантона или федералне власти;
између опћине и града;
између општина и њихових кантона или федералне власти; и
између институција федералне власти или унутар појединих институција федералне власти.

Такође на основу захтева представника законодавне и извршне власти, Уставни суд разматра да ли су Закони и прописи у складу са Уставом Федерације.

Врховни суд Федерације БиХ највиши је жалбени суд Федерације, укључујући и одлучивање о жалбама на одлуке кантоналних судова у вези са питањима која се тичу Устава, закона и других прописа Федерације и другим питањима утврђеним законодавством Федерације, осим оних из надлежности Уставног суда или Суда за људска права. Пресуде Врховног суда коначне су и обавезујуће.

Надлежност Суда за људска права Федерације БиХ односи се на свако питање које се тиче уставне или друге законске одредбе, везано за људска права или основне слободе. Суд је надлежан за случајеве започете након 1. јануара 1991.^[6]

Кантонална структура, законодавне, извршне и судске институције

Од десет кантона Федерације Босне и Херцеговине, Бошњаци чине апсолутну већину у 6, док су Хрвати апсолутна већина у 4 бројчано знатно мања кантона. Срби током и након рата у Босни и Херцеговини (1991—1995) су остали у свим кантонима Федерације у бројчано малом проценту, осим у Кантону 10 где чине око 13 % становништва. Осим надлежности за које су задужене и федералне и кантоналне власти попут: спровођења људских права, комуникација и транспорта, социјалне политике, спровођење закона, туризам и коришћење природних богатстава, постоје надлежности које су ускључиво додељене кантонима.То су:

успостављање и надзирање полицијских снага које ће имати јединствене федералне униформе са кантоналним ознакама,
утврђивање образовне политике;
утврђивање и спровођење културне политике;
доношење прописа који се тичу уређивања и изградње стамбених објеката;
утврђивање политике која се тиче регулисања јавних служби;
доношење прописа о коришћењу локалног земљишта, укључујући зонирање;
доношење прописа о унапређењу локалног пословања и добротворних активности;
доношење прописа о локалним постројењима за производњу енергије и осигурање њихове доступности;
утврђивање политике у вези са осигурањем и изградње радија и телевизије
спровођење социјалне политике и успостава служби социјалне заштите;
кантонални туризам, развој туристичких ресурса;
финансирање кантоналне власти или њених агенција опорезивањем, задуживањем или другим средствима.

Сваки кантон има свој Устав који мора бити у складу са Уставом Федерације. По Уставу Федерације кантони треба да извршавају своје надлежности водећи рачуна о националној структури становништва у сваком граду или општини. Као и да осигурају да конститутивни народи и припадници групе Осталих буду пропорционално заступљени у министарствима кантона.

Сваки кантон може на општину и град на својој територији пренети овлаштења у вези са образовањем, културом, туризмом, локалним пословањем и хуманитарном д‌јелатношћу те радиом и телевизијом, а дужан је то учинити ако у погледу националног састава већинско становништво те општине, односно града није већинско становништво у кантону као целини. Такође сваки кантон може закључивати међународне споразуме уз претходну сагласност Парламента Федерације и Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, осим споразума оне врсте за које по закону Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине њена сагласност није потребна. Кантони могу оснивати савјете кантона у циљу координације политике и активности у вези са питањима од заједничког интереса и ради обавештавања својих представника у Дому народа. Савети могу основати координациона тела, као што су комисије и радне групе, ради размене информација и усклађивања активности кантона, али не могу обухватати војне или политичке договоре.^[6]

Законодавно тело кантона

Сваки кантон има законодавно тело (Скупштину) које се састоји од једног дома, а чији је број посланика утврђен у односу на националну структуру становништва. Посланике у законодавном телу кантона бирају бирачи на демократским и непосредним изборима, тајним гласањем, на целој територији кантона. Клуб делегата конститутивног народа формира се уз услов да постоји најмање један делегат тог конститутивног народа у законодавном органу кантона. Такође постоји механизам заштите виталног националног интереса у Скупштини кантона, попут механизма који постоји и у Парламенту Федерације, а листа виталних националних интереса је идентична оној која је дефинисана у Уставу Федерације. Уколико се у кантоналној Скупштини не постигне сагласност већине делегата у сваком клубу делегата конститутивног народа, питање се прослеђује Уставном суду Федерације, које одлучује да ли се предложеним кантоналним Законом или прописом крше витални национални интереси конститутивних народа.

Извршна власт кантона

Кантони имају своје владе и премијера који је на челу Владе кантона. Њега именује председавајући кантоналне скупштине у консултацији са заменицима председавајућег. Кандидат за место премијера кантона предлаже министре. Министри немају заменике. Владу кантона потврђује Скупштина кантона већином гласова. У кантонима у којима према последњем попису становништва сваки од два или више конститутивних народа чине више од 30% становништва кантона, владу потврђује законодавни орган кантона двотрећинском већином гласова.

У погледу кантоналне полиције, влада кантона осигурава да национална структура полиције одражава националну структуру становништва кантона уз услов да национална структура полиције сваке општине односно града одражава националну структуру становништва тог града или општине.

Кантонално судство

Кантони имају судове који имају жалбену надлежност у односу на општинске судове у свом кантону и првостепену надлежност у стварима које не спадају у надлежност општинских судова, као и друге надлежности утврђене законом. Судије кантоналних судова и председника суда бира Високо судско и тужилачко вијеће Федерације у складу са законом.^[6]

Институције Републике Српске

Република Српска основана је 1992. пред рат. Има структуру унитарне државе. Територијално је организована у 12 градова и 52 општине. Главни град по Уставу Републике Српске је Сарајево, стога се у Источном Сарајеву, који је посебан град као јединица локалне самоуправе у оквиру Републике Српске, налази Административни центар Владе Републике Српске, али је de facto главни град Бања Лука, као највећи град, где се налазе све главне институције. Устав Републике Српске, који је такође претрпео бројне измене након Дејтонског споразума и наметања одлука Високог представника, дефинише републичке органе који врше државну власт у Републици. Републику представља и њено државно јединство изражава председник Републике Српске. Од осталих функција, највише две се могу попунити из реда једног конститутивног народа или из реда Осталих:

председник Владе
предсједавајући Народне скупштине Републике Српске
предсједавајући Вијећа народа
предсједник Врховног суда
предсједник Уставног суда
републички јавни тужилац^[8]

Председник Републике Српске

Председник Републике Српске има следећа уставна овлашћења:

Представља Републику
Предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе Републике Српске
Предлаже Народној скупштини кандидате за председника и судије Уставног суда на предлог Високог судског и тужилачког савета
Председник Републике указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној скупштини. У том року председник Републике може захтевати од Народне скупштине да поново одлучује о закону. Председник Републике је дужан да прогласи закон који је поново усвојен у Народној скупшини
Даје помиловања
Додељује одликовања и признања утврђена законом
Обавља и друге послове у складу са Уставом

Председник има два потпредседника из различитих конститутивних народа. Председника и потпредседнике Републике бирају грађани Републике Српске непосредним и тајним гласањем на време од четири године.

Председник Републике и потпредседници Републике директно се бирају са листе кандидата за председника Републике Српске, тако што је за председника изабран кандидат који оствари највећи број гласова, а за потпредседнике су изабрани кандидати из друга два конститутивна народа који имају највећи број гласова иза изабраног председника Републике.

Председник Републике Српске именује и чланове Сената Републике Српске, који је саветодавно тело.Сенат има до 55 чланова који су истакнуте личности из јавног, научног и културног живота. Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и највишим уставним институцијама даје мишљење о питањима из њихове надлежности. ^[8]

Народна Скупштина Републике Српске

Народна скупштина има 83 народна посланика. Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем.Најмање четири члана једног конститутивног народа мора бити заступљено у Народној скупштини. Изборним законима се утврђују изборне јединице и систем поделе мандата којима се обезбеђује да све општине буду на одговарајући начин заступљене у Народној скупштини Републике Српске.

Народна скупштина има председника и два до четири потпредседника које бира на период од четири године. Седнице Народне скупштине сазива и председава им председник Скупштине.

Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају председник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3.000 бирача. Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина.

Витални национални интереси

Закони или други прописи или акти које изгласа Народна скупштина, а који се односе на виталне националне интересе конститутивних народа ће се доставити на разматрање Вијећу народа Републике Српске . Такође уколико више од једног председавајућег или потпредсједавајућег Вијећа народа сматра да закон спада у питања од виталног интереса закон ће бити уврштен на дневни ред Вијећа народа као питање од виталног интереса. Такође и двотрећинска већина одговарајућег клуба у Вијећу народа може прогласити да је реч о питању са листе виталних интереса.

Случно као и у Уставу Федерације БиХ, Устав Републике Српске као виталне националне интересе конститутивних народа дефинише:

остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти
идентитет једног конститутивног народа
уставни амандмани
организација органа јавне власти
једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука
образовање, вероисповест, језик, неговање културе, традиције и културно наслеђе
територијална организација
систем јавног информисања
и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа^[8]

Вијеће народа

Вијеће народа исто спада у законодавну власт Републике Српске и пандан је Дому народа Парламента Федерације БиХ, који постоји у Федерацији. Стим да Вијеће народа може зауставити закон који усваја Народна скупштина Републике Српске, само ако се тиче виталних националних интереса неког од конститутивних народа у Републици Српској.

Вијеће народа има по осам чланова из сваког конститутивног народа (Срба, Бошњака и Хрвата) и четири члана из реда Осталих. Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања. Чланове Вијећа народа бира одговарајући клуб посланика у Народној скупштини Републике Српске. Стим да народни посланици у Народној скупштини не могу бити и чланови Вијећа народа. У случају да број чланова једног клуба делегата у Вијећу народа буде већи од броја представника у одговарајућем клубу Народне скупштине, додатни број делегата ће бирати клуб који ће се формирати у ту сврху из реда одборника у скупштинама општина у Републици Српској.

Да би Закон или други прописи или акти које изгласа Народна скупштина, а који се тиче виталних националних интереса био усвојен он мора добити већину гласова у свим клубовима Вијећа народа. Такође ако више од једног председника или потпредседника Вијећа народа се изјасни да се одговарајући Закон, пропис или акт који је изгласала Народна скупштина односи на витални интерес дефинисан Уставом, он ће бити изнет на гласање и у Вијећу народа. Такође ову процедуру могу покренути, а уколико се изјасни само један председник или потпредседник и 2/3 чланова једног клуба делегата у Вијећу народа. Уколико се у Вијећу народа постигне сагласност о амандманима, такав закон, пропис или акт се поново подноси Народној скупштини на одобравање.

Уколико сагласност није могућа у Вијећу народа или уколико се на приједлог амандмана не добије сагласност Народне скупштине формираће се заједничка комисија од представника Народне скупштине и Вијећа народа. Заједничка комисија је састављена на паритетном основу и одлуке доноси консензусом. Заједничка комисија усаглашава текст закона. Уколико се текст закона усагласи закон се сматра усвојеним. Уколико се заједничка комисија никако не може сагласити, онда се питање прослеђује Уставном суду Републике Српске да донесе коначну одлуку да ли се предметни закон односи на витални интерес једног од конститутивних народа.

Одлучивање Уставног суда

Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Републике Српске одлучује о прихватљивости таквих случајева 2/3 већином у року од једне седмице, а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим. Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона, прописа или акта. У случају да Суд одлучи да се предметни закон не односи на витални интерес, сматра се да је закон усвојен / биће усвојен простом већином.^[8]

Влада Републике Српске

После сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се нова Влада. Владу Републике Српске сачињавају председник Владе, потпредседници Владе и министри. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Влада Републике Српске:

Предлаже законе, друге прописе и опште акте
Предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун
Обезбеђује спровођење и извршава законе, друге прописе и опште акте
Доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона
Даје мишљење о предлозима закона, других прописа и општих аката које Народној скупштини подноси други предлагач
Утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других републичких органа управе и управних организација, поставља и разрешава функционере у министарствима, другим републичким органима и управним организацијама
Усклађује и усмерава рад министарстава и других републичких органа и управних организација
Врши надзор над радом министарстава и других републичких органа и управних организација и укида или поништава њихове акте који су у супротности са законом или прописом Владе
Обавља и друге послове у складу са Уставом и законом.

Влада такође одлучује о образовању представништава Републике у иностранству.

Ако оцени да је дошло до кризе у функционисању Владе, председник Републике Српске може, на иницијативу најмање 20 посланика и пошто саслуша мишљење председника Народне скупштине и председника Владе, затражити од председника Владе да поднесе оставку. Уколико председник Владе одбије да поднесе оставку, председник Републике га може разрешити.^[8]^[9]

Судска власт у Републици Српској

Уставни суд

Уставни суд Републике Српске:

одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом
одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом
решава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти
решава сукоб надлежности између органа Републике, града и општине
одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката политичких организација са Уставом и законом

Уставни суд Републике Српске има девет чланова. Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске одлучује о питањима виталног интереса у процедури. Ово веће разматра сва питања која су од виталног интереса. Веће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Судије бира Народна скупштина Републике Српске и Вијеће народа.^[8]

Остали судови

Основни судови оснивају се за подручје једне или више општина. Има их 19.

Окружни судови оснивају се за подручје два или више основних судова. Има их 5, са седиштима у Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Источном Сарајеву. Они су другостепени судови у односу на жалбе на одлуке основних судова и провостепени судови за тежа кривична дела.

Окружни привредни судови, као првостепени, оснивају се за подручје које покривају окружни судови. Седиште окружних привредних судова је у Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Источном Сарајеву.

Виши Привредни суд, као другостепени, основан је за цело подручје Републике Српске. Седиште му је у Бањој Луци.

Врховни суд је највиши суд у Републици Српској. Сједиште Врховног суда Републике Српске је у Бањој Луци.^[10]

Дистрикт Брчко Босне и Херцеговине

Брчко дистрикт Босне и Херцеговине је јединствена административна јединица локалне самоуправе која је под суверенитетом Босне и Херцеговине. Брчко дистрикт има свој Статут. Нема других обележја осим грба и заставе Босне и Херцеговине. Успостављен је 2000. године након завршене Арбитраже око међуентитетске линије раграничења у области Брчко. Територија Брчко дистрикта је територија предратне општине Брчко, а све институције дистрикта се налазе у граду Брчком. По Статуту, „сва јавна имовина на територији Дистрикта на дан 5. марта 1999. (*када је донета коначна Арбитражна одлука за Брчко) године припала је Дистрикту након тог датума.“ На територији Брчко дистрикта примењују се Закони дистрикта и Закони Босне и Херцеговине.

Становници Дистрикта могу бити држављани ентитета (Републике Српске или Федерације) и Босне и Херцеговине. Становници Дистрикта имају право да изаберу и промене своје ентитетско држављанство.

Осим на локалним изборима за Скупштину Брчко дистрикта, становници дистрикта гласају на својим изборним местима и као ентитетски држављани на Општим изборима за чланове Председништва БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ одговарајућим гласачким листићем ентитета чији су држављани. Као и на ентитетским изборима у којем је бирач пријављен као ентитетски држављанин.^[11]

Скупштина

Скупштина Брчко дистрикта се састоји од 31 заступника, од којих два заступника представљају националне мањине у Дистрикту. Заступници се бирају на општим непосредним изборима,тајним гласањем. Скупштина има председника и потпредседника, који се бирају из састава заступника на првој седници сваког новог мандата.

Скупштина усваја одлуку уколико седници присуствује више од половине укупног броја изабраних заступника Скупштине (кворум). Уколико се Статутом другачије не одреди, одлуке се усвајају јавним гласањем, простом већином гласова заступника који су присутни и гласају.

За одређене дефинисане случајеве (попут усвајања и измена закона Дистрикта) Скупштина доноси одлуке већином од 3/5 гласова заступника који су присутни и гласају, док за друге дефинисане одлуке (попут разрешења председника/потпредседника Скупштина, као и градоначелника) одлуке доноси 3/5 већином гласова од укупног броја изабраних заступника. Одлуке везане за усвајање, измене и допуне Статута Брчко дистрикта, захтевају 3/4 већину гласова од укупног броја изабраних заступника.

Поред потребне већине прописане Статутом, потребни су афирмативни гласови најмање једне трећине заступника сваког од конститутивних народа који су присутни и гласају за одлуке Скупштине које се односе на одређена питања.^[12]

Влада дистрикта

Влада Брчко дистрикта представља извршну власт у Дистрикту и чине је:

градоначелник који председава Владом
заменик градоначелника, који помаже градоначелнику у обављању дужности и мења га у случају његове одсутности
главни координатор Владе, који координира активности које захевају сарадњу више одељења као и активности између Владе и других институција и установа Дистрикта
шефови одељења, којих има највише 12

Јавну управу чине:

Одељења Владе Дистрикта (за јавну безбедност, за стручне и административне послове, за привредни развој, спорт и културу, за пољопривреду, шумарство и водопривреду, за здравство и остале услуге, за образовање, за комуналне послове, за просторно планирање и имовинско-правне послове, за расељена лица, избјеглице и стамбена питања, за јавне послове, за јавни регистар, за европске интеграције и међународну сарадњу).
Канцеларија градоначелника, којом руководи градоначелник и која се састоји од: Кабинета градоначелника, Секретаријата Владе, Законодавне канцеларија, Инспектората, Апелационе комисије, Одбора за запошљавање, Управне инспекција и Канцеларије координатора за реформу јавне управе.^[13]
Дирекција за финансије Дистрикта, која се састоји се из две организационе јединице, односно Пореске управа (одговорна за прикупљање прихода) и Трезора (одговоран за буџет и трошкове).
Канцеларија за управљање јавном имовином Дистрикта, која располаже јавном имовином. Директор канцеларије има извршна овлашћења да управља јавном имовином. Канцеларија за јавну имовину подноси извештаје и одговара за свој рад градоначелнику.
Канцеларија координатора за Брчко дистрикт при Савету министара Босне и Херцеговине, заступа интереса институција Дистрикта пред институцијама Босне и Херцеговине. Канцеларија подноси извештаје и одговара за свој рад градоначелнику.
Остали органи управе када је то предвиђено законом

Градоначелник

Градоначелника Брчко дистрикта бира Скупштина дистрикта и он може бити поново изабран. Градоначелник, на основу професионалних критеријума, бира своје саветнике којих не сме бити више од 6, и Скупштина може ставити вето на њихов избор, одлуком коју подржи не мање од 3/5 изабраних заступника. Саветници немају извршна овлашћења.

Заменика градоначелника, главног координатора Владе и шефове одељења бира или смењује лично градоначелник на основу професионалних критерија и они одражавају састав становништва. Скупштина може ставити вето на градоначелников избор или смену заменика градоначелника, главног координатора Владе или шефа одељења одлуком коју подржи не мање од 3/5 укупног броја изабраних заступника у Скупштини.^[12]

Полиција Брчко дистрикта

Дистрикт има сопствену полицију, која обавља све полицијске функције предвиђене законом. Полиција дистрикта има шефа Полиције и једног заменика, које именује градоначелник, уз сагласност Скупштине дистрикта. Полицијске снаге ентитета немају законских овлашћења у Дистрикту, осим у мери предвиђеној законима Дистрикта или Босне и Херцеговине.^[12]

Судови, правобранилаштво и тужилаштво дистрикта

Судове чине Основни суд и Апелациони суд. А надлежност судова је општа.^[12]

Законом о судовима Брчко дистрикта „Судови Дистрикта надлежни су да одлучују да ли је било који закон Дистрикта, подзаконски акт или било који други правни акт било које институције Дистрикта у складу са Статутом дистрикта“, чиме правно гледано Судови у Брчко дистрикту имају ингеренцију Уставног суда. Одлуке свих судова у Босни и Херцеговини обавезујуће су за судове у Брчко дистрикту. Председника Суда и судије именује и разрешава Високо судско и тужилачко вијеће БиХ. ^[14]

Такође дистрикт има сопствено правобранилаштво, тужилаштвo и судску полицију. Као и сопствене законе из оних области које покрива ентитетско законодавство.^[15]

Различита виђења политичког система Босне и Херцеговине и његова даља евалуација

Три констутивна народа и њихове политички представници имају различита виђења овакво постављеног политичког система.

Бошњачко виђење

Лоша функционалност овако сложеног система, а нарочито немогућност да, без консензуса политичких представника сва три народа, буде донета било која одлука у вези Босне и Херцеговине, искристалисала је бошњачки став који тежи ка унитаризацији или бар већој федерализацији Босне и Херцеговине.^[16] Под овиме се сматра грађански конституционални приступ, наспрам националне конститутивности. Један човек-један глас, укидање ентитета и избор једног председника за целу државу. Овакав став је посебно добио на значају демографским променама у пост дејтонској Босни и Херцеговини, јер је први пут бошњачки народ достигао апсолутну већину у укупном броју становника, односно у укупном броју гласача у Босни и Херцеговини.Што би у грађанском моделу одлучивања (1 човек-1 глас) донео превагу бошњачким гласачима.

Српско виђење

Констатни покушаји дерогације Републике Српске. Притисци и наметање од стране представника међународне заједнице под којима је Република Српска до сада изгубила 83 своје изворне надлежности које је добила Дејтонским споразумом, искристали су став да је Република Српска једини гарант опстанка српског народа као аутохтног народа у Босни и Херцеговини. Стога би гашење или даље развлашћивање Републике Српске било потпуно неприхватљиво. Стога се српски став креће између мирне дисолуције БиХ на постојећа 2 ентитета или повратка ка изворном дејтонском уређењу који је минимум опстанка Републике Српске унутар БиХ.^[17]

Хрватско виђење

Хрвати као најмање бројни конститутивни народ БиХ у заједничком ентитету са Бошњацима, Федерацији, и поред бројних механизама унутар Федерације који онемогућавају прегласавање и осигуравају равноправност, осећају политичку угроженост. Највидљивији пример је немогућност, а због знатно мањег броја Хрвата у Федерацији, да хрватски члан председништва БиХ на директним изборима у Федерацији за Председништво БиХ буде изабран гласовима Хрвата. Стога већ у неколико изборних циклуса за хрватског члана председништва бива изабран Хрват за ког изборним инжењерингом гласају бошњачки гласачи. Док хрватски кандидат који добија највећи број гласова етничких Хрвата не може да победи.^[18] Суочени са мајоризацијом, хрватско виђење се креће између захтева за суштинском изменом изборног процеса, чему се ошто противи бошњачка страна у Федерацији, па до све већих захтева за трећим, хрватским ентитетом, на оним просторима на којим би Хрвати чинили већину.

Види још

Напомене

^ Као разлог укидања је наведено да не представља сва 3 конститутивна народа. Нова службена застава Федерације БиХ не постоји, те Федерација користи службена обележја Босне и Херцеговине
^ Иако је било покушаја да се она укине Уставни суд Босне и Херцеговине потврдио је 2006. године уставност ове заставе. Закључио је да застава Републике Српске, на начин на који је дефинисана Уставним законом, не представља само српски народ у Републици Српској, јер се ради о застави у којој су заступљене панславенске боје које су карактеристичне за историју словенских народа, међу којима су и конститутивни народи у Босни и Херцеговини. Такође Уставни суд је указао да застава Републике Српске није истоветна застави Републике Србије.
^ Високи представник је задужен за надгледање и спровођење Дејтонског мировног споразума у ком смислу је 1997. стекао и специјална Бонска овлашћења, која подразумевају разрешење било ког функционера и могућност наметања Закона и Уставних амандмана у БиХ и ентитетима. ОХР може затворити Веће за надгледање мира (PIC), чији управни одбор чине: Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Русија, УК, САД, Председништво ЕУ, ЕК и Турска.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Ustav Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-24.
^ „Zakon o savjetu ministara Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-25.
^ „Zakon o Sudu Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-25.
^ „Одлуку Којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о Суду Босне и Херцеговине – Office of the High Representative” (на језику: српски). Приступљено 2026-01-25.
^ „Parlament Federacije Bosne i Hercegovine DOM NARODA |Историјат”. parlamentfbih.gov.ba. Приступљено 2026-02-02.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Ustav Federacije Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-02-03.
^ „Predsjednica - Predsjednica FBiH”. www.predsjednikfbih.gov.ba. Приступљено 2026-02-03.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Устав Републике Српске” (PDF). narodnaskupstinars.net. Приступљено 2026-02-07.
^ „Активности Надлежност”. vladars.rs (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-08.
^ „Z A K O N O SUDOVIMA REPUBLIKE SRPSKE - INTEGRALNI TEKST -1” (PDF). vladars.rs. Приступљено 2026-02-08. line feed character у |title= на позицији 38 (помоћ)
^ Izmirlić, Amina (2022-09-22). „Kako glasati na Općim izborima 2022. godine”. Istinomjer (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-09.
^ ^а ^б ^в ^г „Statut Brčko distrikta” (PDF). skupstinabd.ba. Приступљено 2026-02-09.
^ „Kancelarija gradonačelnika Brčko distrikta BiH”. bdcentral.net. Приступљено 2026-02-09.
^ „ZAKON O SUDOVIMA BRČKO DISTRIKTA BIH” (PDF). skupstinabd.ba. Приступљено 2026-02-09. line feed character у |title= на позицији 6 (помоћ)
^ „Skupština Brčko distrikta / Скупштина Брчко дистрикта - Zakoni”. Skupština Brčko distrikta / Скупштина Брчко дистрикта - Skupština održala 68. redovnu sjednicu (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-09.
^ mseric90 (2025-11-15). „Nova arhitektura BIH: federalizacija kao jedini put za stvaranje funkcionalne države”. Actualitica (на језику: хрватски). Приступљено 2026-02-09.
^ „Додик: Уколико се све не врати на изворни Дејтон, ми ћемо отићи из БиХ | Факти”. fakti.org. Приступљено 2026-02-09.
^ Марковић, Јелена (2024-01-24). „Зашто Хрвати немају право на представника у Председништву БиХ: Бошњаци ће све дати да тако и остане”. rt.rs. Приступљено 2026-02-09.

[5] Као разлог укидања је наведено да не представља сва 3 конститутивна народа. Нова службена застава Федерације БиХ не постоји, те Федерација користи службена обележја Босне и Херцеговине

[9] Иако је било покушаја да се она укине Уставни суд Босне и Херцеговине потврдио је 2006. године уставност ове заставе. Закључио је да застава Републике Српске, на начин на који је дефинисана Уставним законом, не представља само српски народ у Републици Српској, јер се ради о застави у којој су заступљене панславенске боје које су карактеристичне за историју словенских народа, међу којима су и конститутивни народи у Босни и Херцеговини. Такође Уставни суд је указао да застава Републике Српске није истоветна застави Републике Србије.

[18] Високи представник је задужен за надгледање и спровођење Дејтонског мировног споразума у ком смислу је 1997. стекао и специјална Бонска овлашћења, која подразумевају разрешење било ког функционера и могућност наметања Закона и Уставних амандмана у БиХ и ентитетима. ОХР може затворити Веће за надгледање мира (PIC), чији управни одбор чине: Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Русија, УК, САД, Председништво ЕУ, ЕК и Турска.

[:0-1] а ^б ^в ^г „Ustav Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-24.

[2] „Zakon o savjetu ministara Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-25.

[3] „Zakon o Sudu Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-01-25.

[4] „Одлуку Којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о Суду Босне и Херцеговине – Office of the High Representative” (на језику: српски). Приступљено 2026-01-25.

[6] „Parlament Federacije Bosne i Hercegovine DOM NARODA |Историјат”. parlamentfbih.gov.ba. Приступљено 2026-02-02.

[:1-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Ustav Federacije Bosne i Hercegovine - Paragraf Lex BA”. www.paragraf.ba. Приступљено 2026-02-03.

[8] „Predsjednica - Predsjednica FBiH”. www.predsjednikfbih.gov.ba. Приступљено 2026-02-03.

[:2-10] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Устав Републике Српске” (PDF). narodnaskupstinars.net. Приступљено 2026-02-07.

[11] „Активности Надлежност”. vladars.rs (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-08.

[12] „Z A K O N O SUDOVIMA REPUBLIKE SRPSKE - INTEGRALNI TEKST -1” (PDF). vladars.rs. Приступљено 2026-02-08. line feed character у |title= на позицији 38 (помоћ)

[13] Izmirlić, Amina (2022-09-22). „Kako glasati na Općim izborima 2022. godine”. Istinomjer (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-09.

[:3-14] а ^б ^в ^г „Statut Brčko distrikta” (PDF). skupstinabd.ba. Приступљено 2026-02-09.

[15] „Kancelarija gradonačelnika Brčko distrikta BiH”. bdcentral.net. Приступљено 2026-02-09.

[16] „ZAKON O SUDOVIMA BRČKO DISTRIKTA BIH” (PDF). skupstinabd.ba. Приступљено 2026-02-09. line feed character у |title= на позицији 6 (помоћ)

[17] „Skupština Brčko distrikta / Скупштина Брчко дистрикта - Zakoni”. Skupština Brčko distrikta / Скупштина Брчко дистрикта - Skupština održala 68. redovnu sjednicu (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-09.

[19] seric90 (2025-11-15). „Nova arhitektura BIH: federalizacija kao jedini put za stvaranje funkcionalne države”. Actualitica (на језику: хрватски). Приступљено 2026-02-09.

[20] „Додик: Уколико се све не врати на изворни Дејтон, ми ћемо отићи из БиХ | Факти”. fakti.org. Приступљено 2026-02-09.

[21] Марковић, Јелена (2024-01-24). „Зашто Хрвати немају право на представника у Председништву БиХ: Бошњаци ће све дати да тако и остане”. rt.rs. Приступљено 2026-02-09.

[1]

[2]

[3]

[4]

[н. 1]

[5]

[6]

[7]

[н. 2]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[н. 3]

[16]

[17]

[18]