Политички систем Босне и Херцеговине

Дејтонски мировни споразум којим су посредовале САД, постигнут 21. новембра 1995. године, и који је званично потписан 14. децембра 1995. године, ставио је тачку на најкрвавији сукоб у Европи од Другог светског рата и поново успоставио мир у Босни и Херцеговини.

Споразум је поставио садашњу политичку поделу и структуру власти земље и задужио велики број међународних организација да надгледају, надзиру и спроводе елементе споразума. Упркос дејтонском миру реалност представља тежак изазов. Поставља се питање независности Републике Српске, једног од ентитета Босне и Херцеговине у којој 90% популације чине Срби.

На захтеве Срба за самоопредељење у Босни, муслиманска страна је одговорила све учесталијим захтевима за укидањем Републике Српске. Премијер Републике Српске Милорад Додик је 27. маја 2006. изјавио да би „током расправе о уставним променама могао да инсистира на дефинисању БиХ као федералне државе“.

Један од оснивача Демократске странке, отац председника Србије Бориса Тадића, Љубомир Тадић изјавио је да је то „једини логични след догађаја“. Министар у Влади Републике Србије Ђорђе Мамула, заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и многи други су такође јавно позвали да се Србима у Републици Српској обезбеди право да одлучују о својој судбини.

Представници Европске уније су поручили да је референдум немогућ, јер се коси са Дејтонским мировним споразумом. Бивши премијер Србије Зоран Ђинђић још 2002. године позвао на „ревизију Дејтонског споразума, уколико дође до независности Косова“.

Пре рата у БиХ, Хрвати су били најмалобројнији од три народа у БиХ; и многи од њих верују да су у постојећој политичкој подели земље остали кратких рукава. У Херцеговини, традиционалном бастиону „тврдог“ хрватства, многи позивају на формирање трећег ентитета. Други Хрвати се, међутим, томе противе и сматрају да БиХ треба да остави иза себе сепаратизам и крене у мултиетничку будућност.

Више од десет година после потписивања Дејтонског мировног споразума нека питања остају неразрешена за многе у Босни. Дејтонским споразумом је обезбеђен мир и успостављени су услови да се земљи омогући да се среди. Наредних 10 година показаће се значајним за будућност Босне, посебно док се суочава са повезаним изазовима економског опоравка, уставне реформе и напорима за даљу интеграцију у Европу кроз чланства у НАТО-у и Европској унији.

Види још

• Устав Босне и Херцеговине
• Федерација Босне и Херцеговине
• Република Српска
• Дистрикт Брчко
• Босански унитаризам
• Босански интегрализам
• Срби у Босни и Херцеговини
• Хрвати у Босни и Херцеговини
• Хрватски ентитет у Босни и Херцеговини
• Бошњаци у Босни и Херцеговини
• Бошњачки национализам
• Бошњачки интегрализам
• Бошњачки унитаризам
• Рат у Босни и Херцеговини

Литература

• Ademović, Nedim; Marko, Joseph; Marković, Goran (2012). Ustavno pravo Bosne i Hercegovine (PDF). Sarajevo: Konrad Adenauer Stiftung. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2017. 
• Arnautović, Suad (2009). Političko predstavljanje i izborni sistem u Bosni i Hercegovini u XX stoljeću. Sarajevo: Promocult. 
• (језик: енглески) Bieber, Florian (2006). „After Dayton, Dayton? The Evolution of an Unpopular Peace”. Ethnopolitics. 5/1: 15—31. 
• Bursać, Dejan (2016). „Dejtonski veto igrači u političkom sistemu BiH” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 87—99. 
• Đukanović, Dragan (2006). „Izborni sistemi u zemljama nastalim na području nekadašnje Jugoslavije” (PDF). Međunarodni problemi. 4: 513—536. 
• Filandra, Šaćir (1998). Bošnjačka politika u XX. stoljeću. Sarajevo: Sejtarija. Архивирано из оригинала 07. 01. 2017. г. Приступљено 29. 01. 2017. 
• Jović, Dejan (2016). „Bosna i Hercegovina i međunarodni sistemu kontekstu 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 33—52. 
• Karan, Siniša (2014). „Oblik državnog uređenja Bosne i Hercegovine” (PDF). Godišnjak fakulteta pravnih nauka. Banja Luka. 4/4: 156—167. 
• Kasapović, Mirjana (2005). Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura. 
• Kasapović, Mirjana (2007). „Metodološki problemi kritike konsocijacijske demokracije u Bosni i Hercegovini” (PDF). Status. 12: 136—143. 
• (језик: енглески) Kasapović, Mirjana (2016). „Lijphart and Horowitz in Bosnia and Herzegovina: Institutional Design for Conflict Resolution or Conflict Reproduction?”. Politička misao. 56/4: 174—190. 
• Кецмановић, Ненад (2007). Немогућа држава : Босна и Херцеговина. Београд: Филип Вишњић.  COBISS.SR 143751436
• Kovačević, Despot (2016). „Implikacije Dejtonskog sporazuma na partijski sistem BiH” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 101—114. 
• Kulenović, Nedim (2016). Sud kao kreator politika? : Uloga i efekti Ustavnog suda BiH u demokratskoj tranziciji i konsolidaciji (PDF). Sarajevo: Analitika — Centar za društvena istraživanja. 
• (језик: енглески) MacCrudden, Christopher; O'Leary, Brendan (2013). Courts and Consociations. Human Rights versus Power-Sharing. Mostar: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967684-2. 
• Marković, Goran (2012). Bosanskohercegovački federalizam. Beograd: Službeni glasnik. 
• Marković, Goran (2016). „Ograničenja demokratskog potencijala političkog režima Bosne i Hercegovine” (PDF). Daytonski mirovni sporazum i budućnost Bosne i Hercegovine — Zbornik radova: 85—98. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 02. 2017. г. Приступљено 15. 02. 2017. 
• Nešković, Radomir (2013). Nedovršena država — politički sistem Bosne i Hercegovine (PDF). Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung. 
• Pehar, Dražen (2006). „Moralne dileme, politički sukobi, tumačenja i promjene (Daytonskog) Ustava — stajalište filozofa jezika”. Status. 9: 127—140. 
• Pehar, Dražen (2011). „„Deparlamentarizacija ustavotvorstva”, Daytonske ustavne aporije i simulakrum „bosanske nacije” — svjedočanstvo o dovršetku teritorijalizacije pravno-političke misli u BiH”. Status. 15: 125—147. 
• Simić, Jasminka (2016). „Efekti Dejtonskog mirovnog sporazuma” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 69—85. 
• Sitarski, Milan; Vukoja, Ivan (2016). Bosna i Hercegovina: fedralizam, ravnopravnost, održivost (PDF). Mostar: Institut za društveno-politička istraživanja. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 09. 2016. г. Приступљено 03. 01. 2017. 
• Šarčević, Edin (2010). Ustav iz nužde : Prilog konsolidaciji ustavnog prava Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Rabic. 
• Vlaisavljević, Ugo (2006). Etnopolitika i građanstvo. Mostar: Dijalog. 
• Vlaisavljević, Ugo (2006). „Ustav i zemljišni posjed”. Status. 9: 166—176. 
• Vlaisavljević, Ugo (2007). Pripitomljavanje nacionalizma. Sarajevo: Mauna-Fe Publishing. 
• Vlaisavljević, Ugo (2007). Rat kao najveći kulturni događaj — Ka semiotici etnonacionalizma. Sarajevo: Mauna-Fe Publishing. 
• Vlaisavljević, Ugo (2012). „Drugi ustav i ustav Drugih: Aporija suvereniteta — rad u knjizi: Bosna i Hercegovina — Europska zemlja bez ustava”. Franjevački institut za kulturu mira: 350—368. 

Спољашње везе

• 10. годишица Дејтонског споразума: Поглед у будућност