Pređi na sadržaj

Poremećaji mentalnog zdravlja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poremećaji mentalnog zdravlja (PMZ) odlikuju se izmenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju (ili nekom kombinacijom ovih elemenata), koji su udruženi sa nelagodnošću i poremećenim funkcionisanjem, najčešće tokom dužeg vremenskog perioda. Simptomi poremećaja mentalnog zdravlja variraju od blagih do veoma ozbiljnih.[1] To pre svega zavisi od vrste poremećaja, karakteristika same osobe, njene porodice i socioekonomskog okruženja.[2]

Tokom života, svaka osoba iskusi osećanje izolovanosti, usamljenosti ili emocionalne nelagodnosti. Poremećaji mentalnog zdravlja su, najčešće, normalne, kratkotrajne reakcije na teške situacije, pre nego simptomi mentalnih poremećaja.

Ljudi uče da izlaze na kraj sa teškim osećanjima, kao što to čine i u teškim životnim situacijama. Međutim, u nekim slučajevima, trajanje i jačina bolnih osećanja ili izmenjenih obrazaca mišljenja mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život pogođene osobe. U takvim uslovima uobičajeni odbrambeni psihički mehanizmi više nisu dovoljni, i ovi ljudi zapadaju u situaciju kada im je potrebna pomoć, pre svega da povrate ravnotežu i zadrže se na nivo punog funkcionisanja.

Mentalno zdravlje je bitno za svakodnevni život, isto koliko i fizičko zdravlje. Štaviše, ona se prožimaju. Osobe sa telesnim zdravstvenim problemima često osećaju napetost ili neraspoloženje. Osobe sa mentalnim poremećajima često razvijaju telesne simptome ili bolesti (npr. redukciju telesne težine). Uopšte, osećanja, stavovi i misaoni obrasci snažno utiču na doživljavanje sopstvenog telesnog zdravlja ili bolesti, i mogu uticati kako na tok bolesti tako i na uspešnost lečenja.

Takođe treba shvatiti da se više mentalnih poremećaja mogu javljati udruženo (npr osoba može istovremeno biti depresivna i imati neki od anksioznih poremećaja).

Klasifikacija poremećaja mentalnog zdravlja[uredi | uredi izvor]

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti i srodnih zdravstvenih problema, Ksrevizija, Svetske zdravstvene organizacije (MKB-10), u grupu mentalnih ili duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja (šifre F00-F99) spadaju sledeće podgrupe:

  • F00–F09 — Organski i simptomatski duševni poremećaji[3]
  • F10–F19 — Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani uzimanjem psihoaktivnih materije[4]
  • F20-F29 — Šizofrenija, šizotipni i sumanuti poremećaji[5]
  • F30–F39 — Afektivni poremećaji[6]
  • F40–F49 — Neurotski poremećaji, vezani uz stres i somatoformni poremećaji[7]
  • F50–F59 — Bihevioralni sindromi vezani uz fiziološke poremećaje i fizičke faktore
  • F60–F69 — Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih[8]
  • F70–F79 — Duševna zaostalost[9]
  • F80–F89 — Poremećaji psihološkog razvoja[10]
  • F90–F98 — Poremećaji u ponašanju i osećajima koji se pojavljuju u detinjstvu i adolescenciji[11]
  • F99–F99 — Nespecifični mentalni poremećaj[12]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema „Izveštaju o svetskom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije iz 2001. godin procenjuje se da na početku 21. veka oko 450 miliona ljudi pati od poremećaja mentalnog zdravlja i poremećaja ponašanja neposredno povezanih sa psihosocijalnim problemima, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnoge osobe sa poremećajem mentalnog zdravlja pate „tiho“ u „osami“, izolovani iz svojih porodica i socijalnog okruženja.[13]

Depresija predstavlja glavni uzrok globalne invalidnosti i nalazi se na četvrtom mestu globalnog opterećenja bolestima. Procenjuje se da je na globalnom nivou 70 miliona ljudi u zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama, razvijenim i nerazvijenim), što čini oko 1% stanovništva, na zemljinoj kugli.[14]

Milion ljudi izvrši samobistvo svake godine, a 10-20 miliona neuspešno ili ili u obliku apela za pomoć pokušava da se ubije.

Takođe na globalnom nivou veliki broj osoba ima neki od oblik duševne zaostalosti.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije svaka četvrta osoba je u nekom periodu svog života pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog je značaja za svaku zajednicu.[15]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Mentalni poremećaji, rezultat su složene interakcije genetskih, bioloških faktora, kao i faktora ličnosti i sredine, o čemu govore brojni podaci iz sprovedenih istraživanja. Međutim, kako je mozak završni centar u kome se ostvaruje kontrola ponašanja, razmišljanja, raspoloženja, do sada nije razjašnjena prava veza između specifičnih vidova izmenjenog moždanog funkcionisanja i pojedinih mentalnih poremećaja.[16]

Kako je kod većine mentalnih poremećaja uočeno njihova češčće javljivanje kod članova bliže porodice mentalno obolelele osobe, to na neki način sugeriše genetsku osnovu ovih poremećaja. To potvrđuju i dokazi iz nekih istraživanja, koji ukazuju da specifični genetski faktori utiču na hemijske procese u mozgu, doprinoseći pojavi i napredovanju mentalnih poremećaja.[17]

Međutim, sve više je dokaza da promene u funkcionisanju mozga mogu nastati i kao odgovor na činioce iz sredine, kao što su: akutno traumatsko iskustvo, hroničan stres ili različite vrste lišavanja.

Ipak prema sve brojnijim stavovima struke, poremećaji mentalnog zdravlja nastaju kao interakcija između moždane biologije i proživljenih iskustava, i po svemu sudeći, ta veza je dvosmerna.

  •   Etiološki činioci kao što su biološki, psihosocijalni, ili i jedni i drugi, pol i starosno doba utiču na stopu učestalosti mentalnih poremećaja.
  • Sredinski faktori, kao što su porodična situacija, pritisci i izazovi na radnom mestu, socioekonomski status osobe, mogu ubrzati pojavu bolesti ili njeno pogoršanje.
  • Takođe i izbor životnih stilova (npr zloupotreba psihoaktivnih supstanci) i naučeni obrasci mišljenja i ponašanja mogu takođe uticati na pojavu, tok i ishod poremećaja mentalnog zdravlja.

Slučajevi manjeg mentalnog poremećaja uzrokovani su stresom u svakodnevnim problemima, kao što je zaboravljanje ključeva od automobila ili kašnjenje na događaj. Međutim, glavne vrste mentalnog stresa mogu biti uzrokovane drugim važnim faktorima. Važno je kod PMZ napraviti razliku između hemijska neravnoteža u mozgu koja je jedan od uzroka koji se dešava kada postoji neravnoteža hemikalija unutar nervnih puteva mozga, što može dovesti do iracionalnih odluka i emocionalnog bola.[18] Na primer, kada pacijentovom mozgu nedostaje serotonin, hemijski primarni element u regulisanju funkcionisanja mozga, nedostatak serotonina može dovesti do depresije, promena apetita, agresije i anksioznosti.

Drugi uzrok mentalnog stresa može biti izlaganje teškim uznemirujućim iskustvima, kao što su situacije i iskustva opasne po život.

Treći uzrok, iako u veoma retkim slučajevima, može biti nasleđe. Neka istraživanja su pokazala da vrlo malo ljudi može imati genetske poremećaje kao potencijalne ćinioce za razvoj mentalnih poremećaja.

Iako postoji mnogo faktora koji se moraju uzeti u obzir, važno je reći da duševni stres nije zarazna bolest koja se može dobiti kao obična prehlada, već da je to psihološko stanje izazvano mentalnim stresom.[19]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Mantalni simptomi[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi mentalne bolesti mogu varirati, u zavisnosti od poremećaja, okolnosti i drugih faktora. Simptomi mentalne bolesti mogu uticati na emocije, misli i ponašanja. Primeri znakova i simptoma uključuju:[20]

  • promena raspoloženja (osoba se oseća tužno ili utučeno)
  • zbunjeno razmišljanje ili smanjena sposobnost koncentracije
  • preterani strahovi ili brige, ili ekstremno osećanje krivice
  • ekstremne promene raspoloženja u usponima i padovima
  • odustajanje od prijatelja i aktivnosti
  • značajan umor, slaba energija ili problemi sa spavanjem
  • odvajanje od stvarnosti (zablude), paranoja ili halucinacije
  • nesposobnost da se nosi sa svakodnevnim problemima ili stresom
  • problemi sa razumevanjem i odnosom prema situacijama i ljudima
  • problemi sa upotrebom alkohola ili droga
  • velike promene u navikama u ishrani
  • promena seksualnog nagona
  • preterani bes, neprijateljstvo ili nasilje
  • samoubilačko razmišljanje
  • poteškoće u upravljanju besom, kompulzivno/opsesivno ponašanje,
  • značajna promena društvenog ponašanja.

Fizički simptomi[uredi | uredi izvor]

Ponekad se simptomi poremećaja mentalnog zdravlja pojavljuju kao fizički problemi. Na njih upućuje činjenica, da uprkos kompletnom fizičkom pregledu, niko od specijalista ne može da pronađe objektivan razlog za fizičke tegobe kao što su:[21]

  • bol u stomaku,
  • bol u leđima,
  • glavobolja,
  • drugi neobjašnjivi bolovi.
  • poremećaj sna,
  • anoreksija (nedostatak apetita),
  • gubitak menstruacije kod žena,
  • umor.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Horwitz, Allan V. (2007). „Distinguishing distress from disorder as psychological outcomes of stressful social arrangements”. Health: An Interdisciplinary Journal for the Social Study of Health, Illness and Medicine. 11 (3): 273—289. ISSN 1363-4593. doi:10.1177/1363459307077541. 
  2. ^ „Mental distress – what you need to know”. Healthify (na jeziku: engleski). 2022-12-21. Pristupljeno 2024-02-05. 
  3. ^ Vojvodić, Dr sci med Petar (2015-08-12). „F00-F09 Organski i simptomatski duševni poremećaji”. Psihocentrala (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  4. ^ Vojvodić, Dr sci med Petar (2015-08-13). „F10-F19 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci”. Psihocentrala (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  5. ^ Vojvodić, Dr sci med Petar (2015-08-13). „F20-F29 Shizofrenija, shizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji”. Psihocentrala (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  6. ^ magicmarinac.hr. „Afektivni poremećaji (poremećaji raspoloženja)”. Mentalno zdravlje (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  7. ^ „Grupa Neuroze, stresni I somatoformni poremecaji (F40-F48)”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  8. ^ „Poremećaji ličnosti - Vaš psiholog” (na jeziku: engleski). 2011-01-15. Pristupljeno 2024-02-05. 
  9. ^ Vojvodić, Dr sci med Petar (2015-08-13). „F70-F79 Duševna zaostalost”. Psihocentrala (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  10. ^ „F80-F89 - Poremećaji psihološkog razvoja”. Mediately (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  11. ^ Vojvodić, Dr sci med Petar (2015-08-13). „F90-F98 Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji”. Psihocentrala (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  12. ^ „F89 - Poremećaj psihičkog razvoja, nespecifični”. Mediately (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  13. ^ Svetska zdravstvena organizacija: Izveštaj o svetskom zdravlju 2001 - Mentalno zdravlje – novo razumevanje, nova nada. SZO Ženeva, 2001(u prevodu na srpski jezik izdato od strane Instituta za mentalno zdravlje, Beograd, 2003).
  14. ^ American Psychiatric Association Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV), Springer-Verlag, Pristupljeno 2024-02-05 
  15. ^ SZO - Mentalno zdravlje: Odgovor na poziv na akciju, Ženeva, 13-18 Maj 2002.
  16. ^ „How to Recognize Emotional Distress, Plus 5 Tips to Cope”. Healthline (na jeziku: engleski). 2022-05-13. Pristupljeno 2024-02-05. 
  17. ^ „Mentalno zdravlje”. Nada Kalo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  18. ^ „Social Anxiety, Chemical Imbalances, and Neural Pathways in the Brain”. Social Anxiety Institute. 
  19. ^ „Mental Distress Information, Symptoms” (PDF). EthnoMed. Harborview Medical Center, Health Sciences Library, University of Washington. avgust 2003. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-06-11. g. Pristupljeno 2020-08-24. 
  20. ^ „Mental illness - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  21. ^ Bouchez, Colette. „Emotional Distress”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-06. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поремећаји_менталног_здравља&oldid=27736411”