Pređi na sadržaj

Poriomanija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poriomanija ili dromomanija je nagon za putovanjem, lutanjem ili menjanjem mesta boravka. Takođe, predstavlja impuls da se pobegne ili odluta, bilo svesno ili u stanju amnezije. Kod dece se javlja u formi bežanje od kuće, kasnije kao sklonost besciljnom lutanju. Javlja se periodično, a u psihijatriji se ubraja u ciklotimičke ili epileptoidne poremećaje. Stanje se može javiti kod nekih vrsta epilepsije i demencije. Takođe se naziva i poriomanska fuga.[1]

Klinička upotreba pojma[uredi | uredi izvor]

Dromomanija je bila psihijatrijska dijagnoza čiji je primarni simptom bila neodoljiva želja za besciljnim lutanjem, putovanjem ili šetnjom.[2][3] Smatrala se nekom vrstom poremećaja kontrole impulsa sličan kleptomaniji ili piromaniji.[4]

Dromomaniju su prvenstveno opisali francuski psihijatri. Koncept dromomanije je u Americi adaptiran u mentalni poremećaj čiji je primarni simptom bežanje i ova dijagnoza je korišćena samo za robove.[5]

Najpoznatiji slučaj dromomanije bio je slučaj Žan-Alberta Dadasa, montera gasa iz Bordoa u Francuskoj, koji bi peške stizao čak do Praga, Beča ili Moskve bez sećanja na svoja putovanja. Student medicine, Filip Tose, pisao je o Dadasu u svojoj doktorskoj disertaciji 1887. godine.[6]

Žan-Marten Šarko je predstavio sličan slučaj koji je nazvao automatisme ambulatoire, na francuskom "ambulatorni automatizam", ili "hodati okolo bez kontrole nad sopstvenim postupcima."[7]

Društveni kontekst[uredi | uredi izvor]

Dromomanija se učestalo koristi za opisivanje savremenih nomadskih stilova života. Ona se nekada izjednačava sa sklonošću skitnji jer se povezuje sa verovanjem da nomadi ili beskućnici gube sposobnost da žive u domovima i održavaju stabilnost. Putopisac Ričard Grant sugeriše da dromomaniju kao poremećaj definišu kulture koje patologiziraju želju za putovanjem koja je prisutna kao instinkt kod ljudi zbog njihove evolucione istorije kao lovaca-sakupljača.[8] Za česte putnike kao što je Fransis Ksavijer sumnjalo se da imaju dromomaniju.[9]

Od 2000. godine pojavljuju se članci koji opisuju dromomaniju kao potencijalnu posledicu Alchajmerove bolesti,[10] demencije[11] i delirijuma.[12] Bilo je pokušaja da se dromomanija leči antipsihotičkim lekovima.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-10. 
  2. ^ Have, Henk A.M.J. ten (2000). „[No title found]”. Medicine, Health Care and Philosophy. 3 (1): 1—2. PMID 11080963. S2CID 151407735. doi:10.1023/A:1009981914707. 
  3. ^ Antony (2018). Peter Gabriel : global citizen. London, England. ISBN 978-1-78023-976-7. OCLC 1049675096. 
  4. ^ Warner, George L. (1932). „A few representative case of pyromania”. The Psychiatric Quarterly (na jeziku: engleski). 6 (4): 675—690. ISSN 0033-2720. S2CID 143444268. doi:10.1007/BF01596568. 
  5. ^ Carretto, Giacomo E. (2005-08-12). „Pascarella, Nasreddin, Gli Asini e L'esotismo”. Oriente Moderno. 85 (2–3): 377—387. ISSN 0030-5472. doi:10.1163/22138617-0850203012. 
  6. ^ „Résultats de recherche — Medica — BIU Santé, Paris”. www.biusante.parisdescartes.fr. Pristupljeno 2022-10-10. 
  7. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „AUTOMATE”. Encyclopædia Universalis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-10-10. 
  8. ^ Grant, Richard (2003). American nomads : travels with lost conquistadors, mountain men, cowboys, Indians, hoboes, truckers, and bullriders (1st Grove Press pbk. izd.). New York: Grove Press. ISBN 0-8021-4180-3. OCLC 60244934. 
  9. ^ Boxer, C. R. (1981). „Francis Xavier: his Life, his Times. By Georg Schurhammer, S. J. (trans. M. Joseph Costelloe, S. J.) II: India 1541–1545 . Pp. xvi + 760 + illustrations. 1977. $25. III: Indonesia and India 1545–1549 . Pp. xv + 726 + 10 illustrations. 1980. $30. Rome: The Jesuit Historical Institute.”. The Journal of Ecclesiastical History (na jeziku: engleski). 32 (2): 238—241. ISSN 0022-0469. doi:10.1017/S0022046900032772. 
  10. ^ Song, Hyeon Jin; Kim, Tae-Hee; Lee, Hae-Hyeog; Kim, Jun-Mo; Park, Yoo Jin; Lee, Arum; Kim, Soo Ah; Choi, Hye Ji (2017). „Cell Therapy Products in Alzheimer Disease”. Journal of Menopausal Medicine (na jeziku: engleski). 23 (1): 1—4. ISSN 2288-6478. PMC 5432461 Slobodan pristup. PMID 28523253. doi:10.6118/jmm.2017.23.1.1. 
  11. ^ Kanemura, Naohiko; Kobayashi, Ryuji; Inafuku, Kae; Hosoda, Masataka; Minematsu, Akira; Sasaki, Hisato; Tanaka, Sachiko; Shirahama, Kunji; Ueda, Takehito (2000). „Analysis of Risk Factors for Falls in the Elderly with Dementia.”. Journal of Physical Therapy Science (na jeziku: engleski). 12 (1): 27—31. ISSN 0915-5287. doi:10.1589/jpts.12.27. 
  12. ^ Honda, Shinsaku; Furukawa, Kenichiro; Nishiwaki, Noriyuki; Fujiya, Keiichi; Omori, Hayato; Kaji, Sanae; Makuuchi, Rie; Irino, Tomoyuki; Tanizawa, Yutaka (2018). „Risk Factors for Postoperative Delirium After Gastrectomy in Gastric Cancer Patients”. World Journal of Surgery (na jeziku: engleski). 42 (11): 3669—3675. ISSN 0364-2313. PMID 29850948. doi:10.1007/s00268-018-4682-y. 
  13. ^ „Espacenet – search results”. worldwide.espacenet.com. Pristupljeno 2022-10-11. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пориоманија&oldid=26978351”