Портал:Biografija/Izabrani članak februar 2019.
Ričard Filips Fajnman (engl. Richard Phillips Feynman, IPA: /ˈfaɪn.mən/; Njujork, 11. maj 1918 — Los Anđeles, 15. februar 1988) bio je američki teorijski fizičar, jedan od tvoraca savremene kvantne elektrodinamike. Od 1954. godine bio je član Nacionalne akademije nauka u Njujorku. U naučnom radu posvetio se rešavanju problema kvantne teorije polja, kvantne elektrodinamike, fizike elementarnih čestica, statističke fizike, teorije superprovodljivosti i teorije gravitacije. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1965. godine sa Džulijanom Švingerom i Šiničirom Tomonagom „za fundamentalna istraživanja u kvantnoj elektrodinamici, što je ostavilo dalekosežni značaj na fiziku elementarnih čestica”.
Fajnman je razvio široko korišćenu slikovnu shemu za prikazivanje matematičkih izraza koji opisuju ponašanje subatomskih čestica, koji su kasnije postali poznati kao Fajnmanovi dijagrami. Tokom svog života, Fajnman je postao jedan od najpoznatijih naučnika na svetu. U anketi iz 1999. godine, koju je sproveo britanski časopis Physics World, od 130 vodećih svetskih naučnika, Fajnman je rangiran kao jedan od deset najvećih fizičara svih vremena.
Pomogao je u razvoju atomske bombe tokom Drugog svetskog rata i postao poznat širokoj javnosti osamdesetih godina prošlog veka kao član Rodžers komisije, koja je proučavala katastrofu spejs-šatla Čalendžer. Fajnmanu su takođe pripisani titula začetnika kvantnog računarstva i uvođenje koncepta nanotehnologije. Bio je profesor teorijske fizike na Kalifornijskom tehnološkom institutu.
Imao je snažan uticaj u popularizaciji fizike kroz svoje udžbenike i predavanja. Postao je poznat po svojim poluautobiografskim knjigama Sigurno se šalite, gospodine Fajnman! („Surely You're Joking, Mr. Feynman!”) i Šta vas briga šta drugi ljudi misle? („What Do You Care What Other People Think?”).