Ричард Фајнман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Филипс Фајнман
Feynman and Oppenheimer at Los Alamos.jpg
Ричард Фајнман
Пуно име Ричард Филипс Фајнман
Датум рођења (1918-05-11) 11. мај 1918.
Место рођења Њујорк
САД
Датум смрти 15. фебруар 1988.(1988-02-15)(69 год.)
Место смрти Лос Анђелес
САД
Поље физика
Школа МИТ (основне студије), Принстон (докторат)
Институција Корнел Универзитет
Калифорнијски технолошки институт
Ментори Џон Вилер[1]
Познат по
Награде Награда Алберт Ајнштајн (1954.)
Награда Е.О. Лоренц (1962.)
Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1965.)
Краљевство Друштво (1965.)[2]
Оерстед медаља (1972.)
National Medal of Science.jpg Национална медаља за науку (1979.)
Потпис Richard Feynman signature.svg

Ричард Филипс Фајнман (енгл. Richard Phillips Feynman, /ˈfaɪnmən/; Њујорк, 11. мај 1918Лос Анђелес, 15. фебруар 1988) је био амерички теоријски физичар, један од твораца савремене квантне електродинамике. Био је члан националне академије наука у Њујорку (од 1954. г). Завршио је Масачусетски технолошки институт (1939. г). Докторирао је теоријску физику на Принстонском универзитету 1942. године, где је и радио 1942-1943 г. Од 1943. до 1945. године радио је на пројекту Менхетен у Лос Аламосу као и многи други истакнути физичари. Од 1945. до 1950. године на Корнеловом универзитету, након чега је до краја живота на Калифорнијском технолошком институту. Један је од највећих физичара 20. века.

У научном раду посветио се решавању проблема квантне теорије поља, квантне електродинамике, физике елементарних честица, статистичке физике, теорије суперпроводљивости, теорије гравитације. За формулисање квантне електродинамике поделио је Нобелову награду 1965. године са Џулијаном Швингером и Шин-Иторо Томонагом. Године 1949. објаснио је појаву могућих трансформација честица (такозвани Фајнманови дијаграми). У сарадњи са Гел-Маном 1958. године поставио је теорију слабих интеракција. Године 1972. развио је полуфеноменолошку слику стварања нових честица у процесу њихових судара. Предложио је модел нуклеона, разрадио је методу интегрирања по трајекторији у квантној механици. Један је од првих који је радио на примени квантне теорије поља на решавање проблема гравитације и увођење кванта гравитације. Као врло проницљив ум, он нам је приближио многе тајне природе елементарних честица.

Аутор је једног од најпознатијих уџбеника физике: „Фајнмановске лекције из физике“. Поред Нобелове награде, примио је медаљу А. Ајнштајна (1954.) и Националну медаљу за науку (1980. године).

Референце[уреди]

  1. Ричард Фајнман на интернет страници Mathematics Genealogy Project ((en))
  2. Mehra, J. (2002). „Richard Phillips Feynman 11 May 1918 – 15 February 1988”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society 48: 97–128. doi:10.1098/rsbm.2002.0007 

Литература[уреди]

  • Карактер научног закона, аутор Ричард Фајнман

Спољашње везе[уреди]