Teorijska fizika

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Teorijska fizika je jedan od dva naučna metoda koji se koriste u fizici. Drugi metod je eksperimentalna fizika. Teorijska fizika koristi matematičke modele i apstrakcije u pokušaju da objasni prirodne fenomene ali u poslednje vreme sve više i društveno-ekonomske fenomene. Sama srž teorijske fizike je matematička fizika, iako se koriste i druge konceptualne tehnike kakva je na primer kompjuterska fizika. Pojedini fizičari smatraju kompjutersku fiziku za poseban naučni metod u okviru fizike kao nauke ali je često granicu između kompjuterske fizike i teorijske fizike teško povući.

Cilj teorijske fizike je racionalizovati, objasniti i predvideti fizičke fenomene.

Teorijska fizika sastoji se od puno grana u koje spadaju sledeće grane fizike: klasična mehanika, termodinamika i statistička fizika, fundamentalna kvantna mehanika, teorija relativnosti, fizika visokih energija (teorija čestica i polja), nuklearna fizika, kosmologija, fizika kondenzovanog stanja materije, optika i atomska fizika, interdisciplinarna fizika... Predmet interesovanja eksperimentalne fizike su takođe ove iste grane međutim koristeći drugačiji metod - ogled naspram matematičkih modela korišćenih u teorijskoj fizici.

U interdisciplinarnu fiziku spadaju: astrofizika, biofizika, ekonofizika, medicinska fizika, fizička hemija, kvantna informatika, itd.

Napredak nauke u najvećem delu zavisi od međusobnog odnosa između ogleda i teorije. Ipak, u nekim slučajevima, istraživanja u teorijskoj fizici su puno ispred eksperimentalnih mogućnosti, kao na primer u teoriji struna (oblasti istraživanja u teoriji čestica i polja) i kosmologiji. S druge strane, postoje i oblasti fizike u kojima sprovedeni eksperimenti još uvek čekaju na teorijske modele koji ih adekvantno opisuju. Takav je slučaj visokotemperaturnom superprovodnošću u bakar-oksidnim i u superprovodnicima baziranim na gvožđu gde teorijska fizika nije uspela da detaljno opiše fenomene već više od trideset i petnaest godina respektivno (oblasti istraživanja u fizici kondenzovanog stanja materije).

Istaknuti teorijski fizičari[уреди]

Poznati teorijski fizičari uključuju: