Портал:Biciklizam/Izabrani članak 1
Drumski biciklizam je najrasprostranjenija forma biciklizma i jedan od popularnijih sportova u javnosti. Najpopularnija biciklistička trka, Tur de Frans je treće najgledanije sportsko takmičenje, nakon Svetskog prvenstva u fudbalu i Letnjih olimpijskih igara. Ovaj vid biciklizma se odvija pre svega na putevima, asfaltiranim ili betoniranim površinama. Podrazumeva rekreativnu vožnju, drumski biciklizam kao sport (trke) i primenu bicikla za prevoz putevima. Drumski biciklisti generalno poštuju ista pravila i zakone kao i drugi vozači koji učestvuju u saobraćaju. U kontekstu primene bicikla za prevoz, misli se na ulogu u saobraćaju, prevoz na posao, raznošenje pošte i novina i razonodu. Postoje razne vrste bicikala koje se koriste na putevima, od BMX bicikla preko MTB do drumskih bicikla. Materijali od kojih se prave su najčešće gvožđe, aluminijum, titanijum ili ugljenična vlakna. Širom sveta najkorišćeniji materijal je čelik, jer je relativno jeftin, jak i puno je lakše izvršiti popravke na biciklu izrađenom od ovog materijala.
Drumski biciklizam kao organizovani sport nastao je 1868. Prvo Svetsko prvenstvo održano je 1893. a drumski biciklizam je deo Olimpijskih igara od 1896. godine. U modernoj formi, drumski biciklizam se razvio pri kraju 19. veka, najveću popularnost imao je u Zapadnoj Evropi: Francuskoj, Belgiji, Španiji i Italiji. Neke od prvih evropskih biciklističkih trka spadaju u najveće sportske događaje. Te prve trke uključuju: Lijež—Bastonj—Lijež (pokrenut 1892), Pariz—Rube (1896), Tur de Frans (1903), Milano—Sanremo i Điro di Lombardija (1905), Điro d’Italija (1909) i Trka oko Flandrije (1913)
Trke u drumskom biciklizmu mogu biti jednodnevne (klasici) i etapne, koje se voze nekolika dana. Najduže i najvažnije su grand tur trke, koje traju tri nedelje. Deo etapnih trka su i hronometri, na kojima biciklisti voze posebno i bore se protiv štoperice. U novijoj istoriji, biciklisti su prema svojim sposobnostima podeljeni u nekolike grupe: konkurenti za generalni plasman (najjači vozači u timu), sprinteri (koji se bore za što više etapnih pobeda ili pobeda na klasicima), hronometraši i radnici (vozači koji rade za timske lidere sa ciljem da im pomognu u što boljem plasmanu na trkama. Krovna organizacija za biciklizam je Svetska biciklistička unija UCI.