Ронде ван Фландерен

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Трка око Фландрије)
Ронде ван Фландерен
Tour of Flanders logo.svg.png
Детаљи о трци
Датум одржавања почетак априла
Регион одржавања Фландрија
Назив трке Ронде ван Фландерен
Локални назив(и)
  • Ronde van Vlaanderen (холандски)
  • Tour des Flandres (француски)
  • Tour of Flanders (енглески)
Други назив(и) Трка око Фландрије
Дисциплина друмски
Такмичење Светска турнеја UCI
Тип једнодневна трка
Организатор Фландријски класици
Директор трке Вим ван Херевеге
Историја
Прво одржавање (1913-05-25)25. мај 1913.(104 год.)
Број одржавања 101 (до 2017)
Први победник Белгија Пол Деман
Највише победа
Тренутни победник Белгија Филип Жилбер (2017)

Ронде ван Фландерен (хол. Ronde van Vlaanderen, франц. Tour des Flandres), познат и као Де Ронде је једнодневна класична бициклистичка трка која се одржава почетком априла у Фландрији, Белгија. Одржава се недељу дана пре Париз—Рубеа (франц. Paris—Roubaix). Ронде је најбитнија бициклистичка трка у Фландрији, део је UCI ворлд тура, организује је организација Фландријски класици. Прва трка одржана је 1913. док је стото издање било 2016. године.

Данас, трка је један од пет монументалних класика, заједно са класицима Париз—Рубе, Милано—Санремо, Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Ђиро ди Ломбардија. Једна је од два главна калдрмисана класика, заједно са Париз—Рубеом. Трка није одржавана само током Првог светског рата, а од 1919. одржава се без прекида, једини је класик који се одржавао током свих година Другог светског рата.[1]

Шесторица држе рекорд по броју победа, по чему је Ронде јединствен међу највећим класицима. Белгијанци Ахил Бојсе, Ерик Леман, Јохан Мусеув и Том Бонен, Италијан Фјоренцо Мањи и Швајцарац Фабијан Канчелара имају по три победе.

Од 2004. године женска верзија Ронде ван Фландерена је покренута, организује се истог дана кад и трка за мушкарце, само је мања дистанца.

Стварање трке[уреди]

Ронде као регионални симбол[уреди]

Трка око Фландрије је креирана 1913. од стране Леона ван ден Хаутеа, једног од оснивача спортског листа Спортверелд. У то доба, било је уобичајено да бициклистичке трке организују новине и часописи, у циљу повећања продаје.[2]

Мислили смо да има много тога што можемо да урадимо у Фландрији. Такође смо желели да покренемо новине посвећене људима у Фландрији на њиховом сопственом језику и дамо им самопоуздања као Фламанцима. Водили смо рат 10 година са људима из националне бициклистичке федерације у Бриселу, који су говорили француским језиком. И добили смо га.

ко-оснивач трке Карел ван Вајнендале. [3]

На почетку 20. века, бициклизам у Белгији је био слабо заступљен. Велодроми су били затворени а национална првенства на друму и на писти нису више организована.[4][5] Једина главна трка у Белгији била је Лијеж—Бастоњ—Лијеж, која се одржавала у Валонији, где се говори француским језиком. Како је разочарење расло, Одил Дефраје је поставио први белгијски победник Тур де Франса 1912.[6] Он је био двадесетогодишњи Фламанац који је возио за француски тим Алкјон, али је упркос томе био симбол потенцијалног развоја бициклизма у Белгији. Дефрајеова победа инспирисала је Аугуста де Магта, градоначелника Халеа и директора прес групе Сосијете Белге д'импримерие, да покрене спортски магазин на холандском језику, који је назвао Спортверелд.[4][7]

Најистакнутији дописник Спортверелда' био је Карел ван Вајнендале,[8] [9] млади спортски новинар и бициклистички фан, који је и сам покушао да се бави бициклизмом.[10][11] Прва питања јавила су се пред почетак првенства Фландрије, 1912.[2] Ван Вајнендале постао је уредник Спортверелда 1. јануара 1913.

Ронде и фламански национализам[уреди]

Сви грађани Фландрије треба да допринесу ослобођењу Фламанаца

Карел ван Вајнендале о концепту трке у Фландрији 1912. [12]

Много тога је било написано о повезаности бициклизма у Фландрији и фламанског национализма. Ван Вајнендале је хтео да креира трку искључиво на тлу Фландрије, обилазећи што је више градова могуће, јер је сматрао да сваки град у Фландрији треба да допринесе ослобођењу Фламанаца.[10]

Ронде ван Фландерен је једини класик који је одржаван у земљама окупираним од стране Немачке у Другом светском рату и под пуном подршком од стране Немачке.[13] Немци нису само дозволили и уживали у трци, већ су помогли и у обезбеђивању стазе.[14] Ово је довело до оптужби за сарадњу са Силама Осовине у доба када су многи фламански националисти били чврсто повезани са Нацистичком Немачком.[15][16] Након рата, Де стандард и Хет аглемен спортверелд су заплењени од стране државе, док је неколико новинара, углавном ван спорта, осуђено због сарадње.[17] Ван Вајнендалу је доживотно забрањено да ради као новинар, али је забрана укинута након његовог писма подршке Бернарду Монтгомерију, у коме је потврдио да је помагао обореним британским пилотима током рата и скривао их у својој кући.{{sfnVanwalleghem| p72</ref>

Супарничке новине у Фландрији Хет волк, креирали су трку Омлоп ван Фландерен 1945. Хет волк је хтео нови бициклистички догађај у Фландрији, као супарничку трку блискости Рондеа са нацистима, како су истакли.[16] Организатори Рондеа су протествовали због блискости имена са њиховом трком, јер је у холандском мала разлика између Ронде и Омлоп. Бициклистичка федерација Белгије наредила је Хет волку да промени име и трка је постала Омлоп хет Волк. [18] Данас је то трка која отвара сезону бициклизма у Белгији.

Историја[уреди]

Прва трка[уреди]

25. маја 1913. Карел ван Вајнендале организовао је први Ронде ван Фландерен, који је прилазио кроз две западне провинције Фландрије. Трка је почела у шест ујутру, у Генту, Дик је циљ био у Мариакеркеу.[19] Укупна дужина била је 330 km, све по лошим путевима, уз само повремени пролаз преко бициклистичких стаза.[5] Трка је завршена на древном велодрому које је окруживало мало језерце у Мериакеркеу, док је продаја карата покрила само пола наградног фонда.[5]

Марсел Бојсе, победник другог издања трке.

Прву трку освојио је Пол Деман, који је победио у спринту шесточлане групе, након више од 12 сати вожње. Деман је освојио Бордо—Париз класик 1914. након чега се придружио Белгији у Првом светском рату, где је кријумчарио документа бициклом у неутралну Холандију. Након много путовања, ухапшен је од стране Немачке, затворен у Левену, где је чекао на погубљење. Дан примирја 1918. спасао му је живот и постао је ратни херој.[20] Добио је медаље за храброст од Белгије, Француске и Енглеске.[20] Вратио се бициклизму и освојио је Париз—Рубе 1920 и Париз Тур 1923.[21]

На првој трци учествовало је 37 возача, уз пет аутомобила за помоћ. Наредне године било их је 47 и организатори су се мучили да нађу довољно финансијских средстава.[22] Разочарани Ван Вајнендале је касније изјавио:

Спортверелд је био јако млад и мали за велики Ронде какав смо хтели. Загризли смо више него што смо могли да сажваћемо. Било је тешко гледати групу другоразредних возача како возе кроз Фландрију, фалило је прегршт сантима који би помогли да се покрију трошкови. Исто се десило и 1914, није било Ван Хауварта, Маселиса, Дефрајеа, Мосона, Мотијоа, није било Ван ден Бергеа, свима је било забрањено да учествују од стране њихових француских клубова.[5]

Ипак, постојали су наговештаји о расту популарности трке као симбола фламанског национализма. Марсел Бојсе, један од бициклистичких икона у Фландрији на почетку 20. века, инсистирао је да учествује на трци, упрок забрани француског тима Алкјон, који није дозвољавао Белгијанцима да учествују. Бојсе је узео учешће на другом издању трке 1914, као један од фаворита и освојио је у спринту на велодрому Евергем, у Генту.[23] Трка је смањена на 280 km, које је Бојсе одвезао за 10 сати и 20 минута.[24]

Рекорди трке[уреди]

  • Најбржа трка око Фландрије била је 2001. Победио је Италијан Ђанлука Бортолами: 43.6 km/h.
  • Фјоренцо Мањи, Ашијел Бис, Ерик Леман и Јохан Мусеув деле рекорд по броју победа (сваки по три).
  • Највише победа однели су Белгијанци - 65.
  • Шест такмичара су били два пута узастопни победници.
  • Најстарији победник трке био је Белгијанац Андреј Чмил 2000, победивши на овој трци кад је имао 37 година.

Списак победника[уреди]

Вишеструки победници[уреди]

Позиција Возач Број победа Године
1 Белгија Ахил Бојсе 3 1940, 1941, 1943
Италија Фјоренцо Мањи 3 1949, 1950, 1951
Белгија Ерик Леман 3 1970, 1972, 1973
Белгија Јохан Мусеув 3 1993, 1995, 1998
Белгија Том Бонен 3 2005, 2006, 2012
Белгија Фабијан Канчелара 3 2010, 2013, 2014
7 Белгија Герард Дебатс 2 1924, 1927
Белгија Ромајн Гајселс 2 1931, 1932
Белгија Брик Схоте 2 1942, 1948
Белгија Рик ван Стенберген 2 1944, 1946
Белгија Рик ван Лој 2 1959, 1962
Белгија Валтер Годефрот 2 1968, 1978
Белгија Еди Меркс 2 1969, 1975
Холандија Јан Рас 2 1979, 1983
Белгија Едвиг ван Хојдонк 2 1989, 1991
Белгија Петер ван Петегем 2 1999, 2003
Белгија Стајн Деволдер 2 2008, 2009

Победе по државама[уреди]

# Држава Број победа
1.  Белгија 69
2.  Италија 10
3.  Холандија 9
4.  Швајцарска 4
5.  Француска 3
6.  Немачка
7.  Данска 1
 Норвешка
 Словачка
 Уједињено Краљевство

Референце[уреди]

  1. „De droom van Koarle”. Ronde van Vlaanderen (на језику: холандском). Flanders Classics. Приступљено 22. 6. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Cossins, Peter. „The forgotten founder of the Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 25. 6. 2017. 
  3. Vanwalleghem (1999). стр. 20.
  4. 4,0 4,1 Schroeders, Fer (1999). Les Classiques du 20ème Siècle. De Eeclonaar. стр. 145. ISBN 90-74128-58-0. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Vanwalleghem, Rik. Het Wonder van Vlaanderen. Pinguin. стр. 65-66. ISBN 90-73322-09-X. 
  6. „Vélo 101 le site officiel du vélo - cyclisme vtt cyclosport cyclo-cross”. velo101.com. Приступљено 25. 6. 2017. 
  7. „Sportwereld”. sportwereld.be. Приступљено 25. 6. 2017. 
  8. Vanwalleghem (1999). стр. 18.
  9. „Karel Wijnendaele.”. Приступљено 25. 6. 2017. 
  10. 10,0 10,1 „Karel Van Wijnendaele - Virtueel Museum”. karelvanwijnendaele.be. Приступљено 25. 6. 2017. 
  11. „Karel Van Wijnendaele, Het rijke Vlaamsche wielerleven · dbnl”. dbnl.org. Приступљено 25. 6. 2017. 
  12. Vanwalleghem (1999)
  13. Bicycling, USA, undated cutting
  14. Konrad, Gabe, Melanie. стр. 101.
  15. Vandaele, Christophe (7. 4. 2007). „SBR, Stay the Course, Tour de Flanders”. Приступљено 25. 6. 2017. 
  16. 16,0 16,1 „Daily Peloton - Pro Cycling News”. dailypeloton.com. Приступљено 25. 6. 2017. 
  17. Vanwalleghem. стр. 69.
  18. Vanwalleghem (1999). стр. 69—72.
  19. Flanders Classics. „De droom van Koarle”. Ronde Van Vlaanderen. Приступљено 25. 6. 2017. 
  20. 20,0 20,1 Konrad, Gabor, Melanie (2000). стр. 100.
  21. Schroeders (1999). стр. 146.
  22. Vanwalleghem, Rik (2003). De Ronde van Vlaanderen. Lannoo, Belgium. стр. 54. ISBN 90-20951-37-8. 
  23. Schroeders, Fer (1999). Les Classiques du 20ème Siècle. De Eeclonaar, Belgium,. стр. 147. ISBN 90-74128-58-0. 
  24. „Tour of Flanders 1914”. Bike Race Info. Приступљено 25. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди]