Портал:Istorija/Izabrani 43

Gladijatori (lat. gladiatōrēs) su u bili borci starom Rimu koji su se borili u areni protiv životinja i jedni protiv drugih.

Termin gladijator potiče od reči gladijus (lat. gladius), kratkog rimskog mača za bodenje i sečenje.

Gladijatorske borbe su u Rimu uvedene u prvoj polovini 3. veka p.n.e. u sklopu pogrebnih svečanosti, kao obred žrtvovanja ljudskih života senkama pokojnika. U prvoj zabeleženoj borbi 264. p.n.e. borila su se samo tri para.

Krajem 2. veka p.n.e. gladijatorske borbe su postale veoma popularne predstave koje su carevi poklanjali svom narodu. Prvobitno su se izvodile u Forumu a kasnije u amfiteatrima širom rimske imperije. Najpoznatiji amfiteatar je svakako rimski Koloseum.

Gladijatori su mogli da budu robovi ili ratni zarobljenici koji su bili obavezni da se bore, kriminalci koji su hteli da pobegnu od smrtne kazne, ili slobodni ljudi koji su hteli na taj način da zarade i da se izvuku iz siromaštva.

Muškarci nisu bili jedini koji su se borili u areni. Takođe su se borile i žene koje su se obično prerušavale u legendarne Amazonke. Početkom 3. veka, car Septimije Sever je zabranio borbu žena.

Gladijatorske borbe su ukinute sa jačanjem hrišćanstva, na temelju zakona cara Konstantina Velikog iz 325. godine, ali su se i dalje sporadično održavale do oko 450. godine. Poslednje gladijatorske borbe u samom gradu Rimu održane su 1. januara 404. godine.

...dalje...