Портал:Историја/Изабрани 43

Гладијатори (лат. gladiatōrēs) су у били борци старом Риму који су се борили у арени против животиња и једни против других.

Термин гладијатор потиче од речи гладијус (лат. gladius), кратког римског мача за бодење и сечење.

Гладијаторске борбе су у Риму уведене у првој половини 3. века п.н.е. у склопу погребних свечаности, као обред жртвовања људских живота сенкама покојника. У првој забележеној борби 264. п.н.е. борила су се само три пара.

Крајем 2. века п.н.е. гладијаторске борбе су постале веома популарне представе које су цареви поклањали свом народу. Првобитно су се изводиле у Форуму а касније у амфитеатрима широм римске империје. Најпознатији амфитеатар је свакако римски Колосеум.

Гладијатори су могли да буду робови или ратни заробљеници који су били обавезни да се боре, криминалци који су хтели да побегну од смртне казне, или слободни људи који су хтели на тај начин да зараде и да се извуку из сиромаштва.

Мушкарци нису били једини који су се борили у арени. Такође су се бориле и жене које су се обично прерушавале у легендарне Амазонке. Почетком 3. века, цар Септимије Север је забранио борбу жена.

Гладијаторске борбе су укинуте са јачањем хришћанства, на темељу закона цара Константина Великог из 325. године, али су се и даље спорадично одржавале до око 450. године. Последње гладијаторске борбе у самом граду Риму одржане су 1. јануара 404. године.

...даље...