Портал:Medicina/Izabrani članak oktobar 2011.
Angina pektoris, stenokardija, stezanje u grudima(od grč. речи, άγχειεν - стезати сузити i lat. речи pectus - прса ili od grč. речи στενός - узак и χαρδία - срце) je skup simptoma, među kojima je vodeći bol, koji se karakteriše; specifičnom lokalizacijom, zračenjem, dužinom trajanja i provokativnim faktorima. Bol najčešće lokalizovan u prekordijumu iza grudne kosti, nastaje kao posledica razlike između potreba za kiseonikom u srčanom mišiću (miokardu) i nemogućnosti koronarne (arterijske) cirkulacije srca da zadovolji sopstvene potrebe. Mehanizam nastanka bola u stenokardiji ili angini pektoris nije tačno poznat, ali se pouzdano zna da se on javlja kada je srčani mišić izložen hipoksiji izazvanoj mnogobrojnim uzrocima kad rastu potrebe miokarda za kiseonikom. Uz bol u anginoznom napadu se mogu javiti i neurovegetativni simptomi; tahikardija (ubrzan rad srca), povišen krvni pritisak, mučnina itd.
Osoba koji ima anginu pektoris može voditi normalan život, ali mora biti upoznata sa svojim stvarnim zdravstvenim stanjem i mogućim rizicima, da redovno uzima propisanu terapiju, redovno posećuje lekara i istrajno do kraja života sprovodi pravilan i zdrav način života.