Posesiv
Posesiv ili prisvojni oblik (od lat. possessivus; stgrč. κτητικός / ktētikós) je lingvistički termin kojim se označavaju reči i izrazi čija se semantička uloga ogleda u određivanju pripadnosti onog pojma na koji se odnose. Oblikovanjem prisvojnih iskaza, saopštava se kome ili čemu pripada pojam na koji se pomenuti iskaz odnosi. Funkciju posesiva najčešće obavljaju prisvojne zamenice (posesivne zamenice) i prisvojni pridevi (posesivni pridevi), ali u izgradnji prisvojnih oblika mogu učestvovati i druge vrste reči. U sklopu sintakse padeža, prisvojni oblici se često grade i upotrebom prisvojnog genitiva (posesivni genitiv) ili prisvojnog dativa (posesivni dativ).[1][2][3][4]
Jezičko izražavanje pripadnosti (prisvojnosti) predstavlja posebnu oblast proučavanja u okviru semantike, a pojedina pitanja koja se odnose na tvorbu i upotrebu prisvojnih reči i izraza zadiru i u oblast drugih lingvističkih disciplina, kao što su onomastika i sociolingvistika. Poseban problem u oblasti tvorbe i upotrebe prisvojnih reči i izraza predstavlja normiranje onih posesiva koji se izvode iz etnonima, demonima i politonima, što dolazi do punog izražaja prilikom normiranja pojedinih prisvojnih prideva koji se izvode iz višeznačnih ili spornih pojmova. U okvirima srpske lingvistike, rešavanjem takvih pitanja bavi se Odbor za standardizaciju srpskog jezika.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stevanović 1940.
- ^ Stevanović 1949, str. 24-38.
- ^ Pavlović 1965, str. 235-238.
- ^ Marojević 1997, str. 153-183.
- ^ Odbor za standardizaciju srpskog jezika
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brborić, Veljko (2009). „Nazivi naseljenih mesta, njihovi etnici i ktetici u pravopisnim rečnicima srpskog jezika”. Razvojni procesi i inovacije u srpskom jeziku. 1. Beograd: Međunarodni slavistički centar. str. 327—339.
- Brborić, Veljko (2013). „Pisanje etnika i ktetika u Pravopisu i Pravopisnom rečniku”. Srpski jezik i njegovi resursi: Teorija, opis i primene. Beograd: Međunarodni slavistički centar. str. 75—84.
- Jelić, Marijan (2005). „Normiranje etnika i ktetika”. Primenjena lingvistika. 6: 177—182.
- Jelić, Marijan (2010). Etnici i ktetici u Vojvodini. Sombor: Pedagoški fakultet.
- Jelić, Marijan (2014). „Dubletna obrazovanja i homonimske nominacije kod etnika i ktetika (od ojkonima u Vojvodini)”. Naš jezik. 45 (3-4): 19—37.
- Lazarević, Miroslav (2017). Rečnik etnika i ktetika. 1. Beograd: Nova zagonetka.
- Lazarević, Miroslav (2018). Rečnik etnika i ktetika. 2. Beograd: Nova zagonetka.
- Marojević, Radmilo (1997). „Prisvojni pridevi (possessiva) u staroslovenskom jeziku”. Srpski jezik: Studije srpske i slovenske. 2 (1-2): 153—183.
- Pavlović, Milivoj (1965). „Posesivni genitiv i posesivni pridev” (PDF). Naš jezik. 14 (4-5): 235—238.[mrtva veza]
- Stevanović, Mihailo (1940). Posesivne forme u srpskohrvatskom jeziku. Skoplje: Štamparija "Južna Srbija".
- Stevanović, Mihailo (1949). „Dvojstvo oblika posesivnih prideva i zamenica na -ov i -in”. Naš jezik. 1 (1-2): 24—38.
- Terić, Gordana (1991). Strukture i vrednosti posesiva u italijanskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet.
- Ćorić, Božo (1984). „Etnik, ktetik i norma (povodom oblika Kozarčanin i kozarački)”. Naš jezik. 26 (2-3): 152—159.