Демоним

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демоним (грч. δῆμος dẽmos — „народ” или „племе”; грч. ὄνομα ónoma — „име”) реч је којом се идентификује становник одређеног места, а изводи се из имена тог места.[1]

Демоним је често исто што и етноним или етник за етнички доминантну групу на неком подручју. Тако Србин може да означава и становника/грађанина Србије (по Правопису српскога језика „Србијанац”), али и припадника етничкој групи Срби.

Такође, демоними се морају сматрати подтипом придева и именица коришћених као ознака географског порекла.

Референце[уреди]

  1. George H. Scheetz (1988). Names' Names: A Descriptive and Pervasive Onymicon. Schütz Verlag.