Демоним

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демоним или етник (грч. δῆμος dẽmos — „народ” или „становништво”; грч. ὄνομα ónoma — „име”) је именица којом се означава становништво одређеног места или области, а изводи се из имена тог места, односно области.[1]

Значење и употреба[уреди]

Као посебна врста именица, демоними (односно етници) се користе за означавање географске припадности или географског порекла. Именице-демоними пишу се почетним великим словом, док се из њих изведени придеви (ктетици) пишу малим словом. По правилу, демоними се јављају у оба рода и оба броја.

На пример, демоним "Београђанин" (мн. Београђани) означава становника Београда. У женском роду, демоним "Београђанка" (мн. Београђанке) означава становницу Београда.

Појам демоним, одноно етник не треба мешати са појмом етноним, који се односи на етничку припадност. Ова разлика се на посебан начин испољава код оних именица које имају не само демонимско, већ и етнонимско значење. На пример, именица "Црногорац" може имати оба значења: Црногорац - становник Црне Горе, или Црногорци - припадници црногорског народа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. George H. Scheetz (1988). Names' Names: A Descriptive and Pervasive Onymicon. Schütz Verlag. 

Литература[уреди]

  • Маријан Јелић, "Нормирање етника и ктетика", Примењена лингвистика, бр. 6 (2005), стр. 177-182.
  • Вељко Брборић, "Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика", Развојни процеси и иновације у српском језику, 1 (2009), стр. 327-339.
  • Маријан Јелић, Етници и ктетици у Војводини, Сомбор 2010.
  • Вељко Брборић, "Писање етника и ктетика у Правопису и Правописном речнику", Српски језик и његови ресурси: Теорија, опис и примене, Београд 2013, 75-84.

Спољашње везе[уреди]