Pređi na sadržaj

Potala

Koordinate: 29° 39′ 28″ N 91° 07′ 01″ E / 29.65778° S; 91.11694° I / 29.65778; 91.11694
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Potala
པོ་ཏ་ལ
Svetska baština Uneska
Zvanično imeIstorijska celina palate Potala, Lasa
MestoKina Uredi na Vikipodacima
Koordinate29° 39′ 28″ S; 91° 07′ 01″ I / 29.657777777778° S; 91.116944444444° I / 29.657777777778; 91.116944444444
Površina13 ha (1.400.000 sq ft)
Kriterijumkulturna: i, iv, vi
Referenca707
Upis1994. (18. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/707

Palata Potala (tibetski: པོ་ཏ་ལ Po ta la ili bodala, kineski: 布達拉宮 bu da la gong) je kompleks spojenih građevina u Lasi (Tibet) koje su činile zimsku rezidenciju Dalaj Lama[1][2][3] još od 7. veka, a palatu od polovine 17. veka, sve do kineske invazije 1959. godine kada je Tenzin Gjatso, XIV Dalaj Lama, prebegao u Daramsalu u Indiji. Palata Potala je nazvana po planini Potala s koje potiče Avalokitešvara ("Gospod koji gleda odozgo"), bodisatva koji otelotvorava samilost svih Buda Mahajana budizma. Palata simbolizuje tibetanski budizam i središnje je mesto tradicionalne tibetske administracije. Kompleks se sastoji od Bele i Crvene palate s pripadajućim zgradama, izgrađeni na Crvenoj planini u središtu Lasa doline, na visini od 3.700 m. Zbog toga je Palata Potala, zajedno s drugim istorijskim spomenicima Lase (manastir Jokhang i palata Norbulingka) upisana na UNESKO-v spisak mesta Svetske baštine u Aziji i Australaziji 1994. godine kao „lepa i originalna arhitektura, velikog istorijskog i verskog značaja, čiji su bogati ukrasi skladno uklopljeni u zadivljujući predeo“.[4]

Palata Potala iznad Lase
Palata Potala 1938. god.
Bela palata
Crvena palata

Palata je dobila ime po planini Potalaki,[5][6][7] mitskom prebivalištu bodisatve Avalokitešvare.[8] Peti Dalaj Lama je započeo izgradnju 1645. godine[9] nakon što je jedan od njegovih duhovnih savetnika, Končog Čophel (umro 1646), istakao da je ovo mesto idealno kao sedište vlade, između manastira Drepung i Sera i starog grada Lase.[10] Možda prekriva ostatke ranije tvrđave zvane Bela ili Crvena palata na tom mestu,[11] koju je sagradio Songcen Gampo 637. godine.[12]

Zgrada ima dužinu od 400 m (1.300 ft) u pravcu istok-zapad i 350 m (1.150 ft) u pravcu sever-jug, sa kosim kamenim zidovima u proseku debljine 3 m (9,8 ft) i debljine od 5 m (16 ft) u podnožju, i sa bakrom koji je izliven u zemlju da se zaštiti od zemljotresa.[13] Trinaest spratova zgrada, koje sadrže preko 1.000 soba, 10.000 svetilišta i oko 200.000 statua, uzdižu se 117 m (384 ft) na vrhu Marpo Ri, „Crvenog brda“, dosežući više od 300 m (980 ft) ukupno iznad podloge.[14]

Tradicija kaže da tri glavna brda Lase predstavljaju „Tri zaštitnika Tibeta“. Čokpori, južno od Potale, je planina duše (Vajli: bla ri) Vadžrapanija, Pongvari od Mandžušrija, a Marpori, brdo na kome se nalazi Potala, predstavlja Avalokitešvaru.[15]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prema istorijskim zapisima, izgradnja palate Potala započela je u vreme Songtsen Gampoa iz dinastije Tubet ili Tubo, u 7. veku. Songtsen Gampo (vladao od oko 609-649.) odigrao je vrlo važnu ulogu u političkom, privrednom i kulturnom razvoju Tibeta, a takođe je i ohrabrio bliske veze sa središnjom Kinom. Ujedinio je Tibet i, zbog političkih i vojnih razloga, preselio glavni grad iz Lalonga u Lasu, gde je sagradio palatu na Crvenoj planini u središtu grada. Oženio je princezu Tritsun (Brikuti) iz nepalske kraljevske kuće i princezu Vencheng iz kineske dinastije Tang. Prvi opis palate je „ogroman kompleks zgrada s tri odbrambena zida i 999 soba, plus jedna na samom vrhu Crvene planine“.

Nakon pada dinastije Tubo u 9. veku, tibetansko društvo je ušlo u dugi period previranja, tokom kojeg je palata na Crvenoj planini bila zapuštena. Međutim, u isto vreme je počela da postaje versko središte. Tokom 12. veka, Kungpo Drakse iz sekte Kadampa, je propovedao tu, a kasnije je za istu svrhu koristio i Tshurpu Karmapa iz Tsongkapa, osnivač Gelukpa sekte, i njegovi učenici.

Gelukpa sekta se razvila naglo u Tibetu tokom 15. veka, i postala je dominantna. Uz pomoć Gushri Kana, vođe Mongola plemena Khoshotd, 5. Dalaj Lama porazio je dinastiju Karmapa sredinom 17. veka, i osnovao je dinastiju Ganden Phodrang. Prvo središte njegove vlade bio je manastir Drepung, no, kako je Palata Crvene planine bila rezidencija Songtsena Gampoa, i u blizini tri glavna hrama (Drepung, Sera i Ganden), odlučeno je da se obnovi kako bi se spojilo zajedničko političko i versko središte. Obnova je počela 1645. godine, a tri godine kasnije kompleks zgrada, s Belom palatom (Phodrang Karpo) kao njegovim središtem, završena. Peti Dalaj Lama se preselio tamo i Drepung manastir, i sve od tada Palata Potala je bila rezidencija i sedište vlade sledećih Dalaj Lama.

Izgradnju Crvene palate je počeo Sangye Gyatsho, glavni izvršni službenik 5. Dalaj Lame, osam godina nakon njegove smrti, kao spomen na njega i mesto njegove grobne stupe. Završena je četiri godine kasnije (1694) te je druga po veličini nakon Bele palate. Palata Potala je postala veliki kompleks dvorana, Budinih hramova i stupa. Pogrebne stupe (chortens) su dodate u spomen na 7, 8, 9, i 13. Dalaj Lamu, svako unutar svoje dvorane. Najnovija je ona 13. Dalaj Lame, zgrada koja je građena od 1934 - 1936. godine.

Posebno treba spomenuti činjenicu da Pećina meditacije kralja Dharme smeštena na vrhu brda gde je Songtsen Gampo izgradio i kapelu Lokeshvara, oba spomenika koja su prethodila izgradnji sadašnje palate.

Bivša soba Dalaj Lame sa slikom poslednjeg Lame kao bodistave na zidu
Stupe Dalaj Lama u palati

Odlike

[uredi | uredi izvor]

Palata Potala ima površinu od preko 130.000 m² i visoka je više od 110 m. Beloj palati se prilazi vijugavim putem koji vodi do otvorenog trga ispred palate. Središnji deo je istočno od glavne dvorane, gde se odvijaju sve glavne ceremonije. Presto Dalaj Lame je na severnoj strani dvorane, a zidove su prekriveni slikama s prikazom verskih i istorijskih tema. Na vrhu Bele palate je lični apartman Dalaj Lame.

Crvena palata se nalazi zapadno od Bele palate i njena uloga je bila da udomi stupe sa ostacima pokojnih Dalaj Lama. Ona takođe sadrži i brojne Budine i Sutrine dvorane. Na zapadu Crvene palate je Namgyel Dratshang, privatni manastir Dalaj Lame. Drugi važni delovi Potala celine su trgovi na severu i jugu i masivne zidine građene od nabijene zemlje i kamena, s probijenim vratima na istoku, jugu i zapadu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Definition of Dalai Lama in English”. Oxford Dictionaries. Arhivirano iz originala 27. 7. 2013. g. Pristupljeno 2. 5. 2015. „The spiritual head of Tibetan Buddhism and, until the establishment of Chinese communist rule, the spiritual and temporal ruler of Tibet. Each Dalai Lama is believed to be the reincarnation of the bodhisattva Avalokitesvara, reappearing in a child when the incumbent Dalai Lama dies” 
  2. ^ „Dalai lama”. Dictionary.com. Arhivirano iz originala 26. 2. 2014. g. Pristupljeno 12. 3. 2014. „(formerly) the ruler and chief monk of Tibet, believed to be a reincarnation of Avalokitesvara and sought for among newborn children after the death of the preceding Dalai Lama” 
  3. ^ Peter Popham (29. 1. 2015). „Relentless: The Dalai Lama's Heart of Steel”. Newsweek. Arhivirano iz originala 29. 4. 2015. g. Pristupljeno 1. 5. 2015. „His mystical legitimacy – of huge importance to the faithful – stems from the belief that the Dalai Lamas are manifestations of Avalokiteshvara, the Bodhisattva of Compassion” 
  4. ^ Istorijska celina palate Potala, Lasa na UNESCO-vim zvaničnim stranicama (jezik: engleski), Pristupljeno 29. 8. 2011.
  5. ^ Lokesh CHANDRA. The Thousand-Armed Avalokiteśvara. , New Delhi: Abdhinav Publications/ Indira Gandhi National Center for the Arts, 1988, p. 35;
  6. ^ Läänemets, Märt (2006). „Bodhisattva Avalokiteśvara in the Gandavyuha Sutra”. Chung-Hwa Buddhist Studies. Pristupljeno 2009-09-12. 
  7. ^ Ford, James L. (2006). Jokei and Buddhist Devotion in Early Medieval Japan. Oxford University Press, USA. str. 47—50, 101—138. ISBN 0-19-518814-4. 
  8. ^ Stein, R. A. Tibetan Civilization. 1962. . Translated into English with minor revisions by the author. 1st English edition by Faber & Faber, London (1972). Reprint: Stanford University Press (1972), p. 84
  9. ^ Laird, Thomas (2006). The Story of Tibet: Conversations with the Dalai Lama. , pp. 175. Grove Press, New York. ISBN 978-0-8021-1827-1.
  10. ^ Karmay, Samten C. (2005). "The Great Fifth", p. 1. Downloaded as a pdf file on 16 December 2007 from: [1] Arhivirano 15 septembar 2013 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ W. D. Shakabpa, One hundred thousand moons, translated with an introduction by Derek F. Maher, Vol.1, BRILL, 2010 p. 48
  12. ^ Michael Dillon. China : a cultural and historical dictionary,.  Routledge, 1998, p. 184.
  13. ^ Booz, Elisabeth B (1986). Tibet. , pp. 62–63. Passport Books, Hong Kong.
  14. ^ Buckley, Michael and Strausss, Robert. Tibet: a travel survival kit, p. 131. Lonely Planet. South Yarra, Vic., Australia. ISBN 0-908086-88-1.
  15. ^ Stein, R. A. Tibetan Civilization. 1972. , p. 228. Translated by J. E. Stapleton Driver. Stanford University Press, Stanford, California. ISBN 0-8047-0806-1 (cloth); ISBN 0-8047-0901-7 (paper).

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  •  Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Lhasa”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 529—532.  (See p. 530.)
  • Beckwith, Christopher I. (1987). The Tibetan Empire in Central Asia. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02469-1. . Princeton, New Jersey. .
  • "Reading the Potala". Peter Bishop. In: Sacred Spaces and Powerful Places In Tibetan Culture: A Collection of Essays. 1999. str. 367—388. ISBN 978-81-86470-22-0. .. Edited by Toni Huber. The Library of Tibetan Works and Archives, Dharamsala, H.P., India. .
  • Das, Sarat Chandra. Lhasa and Central Tibet. (1902). Edited by W. W. Rockhill. Reprint: Mehra Offset Press, Delhi (1988), pp. 145–146; 166-169; 262-263 and illustration opposite p. 154.
  • Larsen and Sinding-Larsen The Lhasa Atlas: Traditional Tibetan Architecture and Landscape. Boston: Shambhala Books. 2001. ISBN 978-1-57062-867-2. , Knud Larsen and Amund Sinding-Larsen. .
  • Richardson, Hugh E. (1984) Tibet & Its History. Boston: Shambhala Publications. 1962. ISBN 978-0-87773-376-8. . 1st edition Second Edition, Revised and Updated. .
  • Richardson, Hugh E. (1985). A Corpus of Early Tibetan Inscriptions. Royal Asiatic Society. ISBN 978-0-947593-00-1. .
  • Snellgrove, David & Hugh Richardson. A Cultural History of Tibet. 1995. ISBN 978-1-57062-102-4. . 1st edition 1968. 1995 edition with new material. Shambhala. Boston & London. .
  • von Schroeder, Ulrich (1981). Indo-Tibetan Bronzes. Hong Kong: Visual Dharma Publications Ltd. ISBN 978-962-7049-01-2. . (608 pages, 1244 illustrations).
  • von Schroeder, Ulrich (2001). Buddhist Sculptures in Tibet. Vol. One: India & Nepal; Vol. Two: Tibet & China. ISBN 978-962-7049-07-4. . (Volume One: 655 pages with 766 illustrations; Volume Two: 675 pages with 987 illustrations). Hong Kong: Visual Dharma Publications, Ltd.
  • von Schroeder, Ulrich. 108 Buddhist Statues in Tibet. Chicago: Serindia Publications. 2008. ISBN 978-962-7049-08-1. . (212 p., 112 colour illustrations) (DVD with 527 digital photographs).
  • Bass, Catriona. 1990. Inside the Treasure House: A Time in Tibet. Victor Gollancz, London. Paperback reprint: Rupa & Co., India, 1993
  • Dowman, Keith. 1988. The Power-places of Central Tibet: The Pilgrim's Guide. ISBN 0-7102-1370-0. . Routledge & Kegan Paul, London and New York.
  • Palin, Michael (2009). Himalaya. London: Penguin. ISBN 978-0-7538-1990-6. 
  • Seth, Vikram (1990). From Heaven Lake: Travels through Sinkiang and Tibet. Penguin. ISBN 0-14-013919-2. 
  • Tibet: A Fascinating Look at the Roof of the World, Its People and Culture. Passport Books. 1988. str. 71. 
  • Shakabpa, Tsepon W.D. (2010). One Hundred Thousand Moons. An Advanced Political History of Tibet (2 vols). Leiden (Netherlands), Boston (USA): Brill's Tibetan Studies Library. ISBN 9789004177321. 
  • Sheel, R N Rahul (1989). „The Institution of the Dalai Lama”. The Tibet Journal. 14 (3). 
  • Smith, Warren W. (1997). Tibetan Nation; A History of Tibetan Nationalism and Sino-Tibetan Relations. New Delhi: HarperCollins. ISBN 0-8133-3155-2. 
  • Snellgrove, David; Richardson, Hugh (1986). A Cultural History of Tibet. Boston & London: Shambala Publications, Inc. ISBN 0-87773-354-6. 
  • Stein, R. A. (1972). Tibetan civilization ([English ed.]. izd.). Stanford, Calif.: Stanford University Press. ISBN 0-8047-0901-7. 
  • Diki Tsering (2001). Dalai Lama, my son : a mother's storyNeophodna slobodna registracija. London: Virgin. ISBN 0-7535-0571-1. 
  • Veraegen, Ardy (2002). The Dalai Lamas : the Institution and its history. New Delhi: D.K. Printworld. ISBN 978-8124602027. 
  • Ya, Hanzhang (1991). The Biographies of the Dalai Lamas (1st izd.). Beijing: Foreign Language Press. ISBN 978-7119012674. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Potala na Vikimedijinoj ostavi.

29° 39′ 28″ N 91° 07′ 01″ E / 29.65778° S; 91.11694° I / 29.65778; 91.11694

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Потала&oldid=28478535”