Тензин Гјатсо
| Тензин Гјатсо | |
|---|---|
| Његова светост XIV Далај Лама | |
 |
|
| XIV Далај Лама | |
| Период владавине | 17. новембар 1950 — данашњост |
| Датум крунисања | 17. новембар 1950. |
| Пуно име | Јецун Јамфел Нгаванг Лобзанг Јеше Тензин Гјатсо |
| Рођен | 6. јул 1935. |
 Ћингхај, Кина |
|
| Претходник | Тубтен Гјатсо |
| Наследник | XV Далај Лама |
| Отац | Чоекјонг Тсеринг |
| Мајка | Дики Тсеринг |
Тензин Гјатсо (кин. 丹增嘉措, пин. Dānzēng Jiācuò; рођен 6. јула 1935) је четрнаести по реду тибетански духовни и световни вођа. Тибетанци верују да је Далај Лама реинкарнација Буде, чији дух након смрти улази у тело новорођеног дечака којег идентификују традиционалним методама.
Тензин Гјатсо пети је од шеснаесторо деце у пољопривредној породици на Тибету у покрајини Ћингхај. Са две године проглашен је као „Тулку“, реинкарнација тринаестог Далај Ламе. Дана 17. новембра 1950., са петнаест година, проглашен је челником Тибета и најважнијим политичким управником, у вриме када се Тибет суочавао са насилном окупацијом Народне Републике Кине.
Тензин Гјатсо је Тибет напустио 1959. године и склонио се у Индију након неуспеха Тибетског покрета отпора где је покушавао да успостави централну тибетску администрацију, уједно тражећи начин како да сачува тибетску културу и просвету, а хиљаде избеглица следило је Далај Ламу у Индију.
Харизматични и признати јавни говорник, Тензин Гјатсо је први Далај Лама који је отпутовао на Запад где је настојао да упозна свет с будизмом и промовисати концепт универзалне одговорности, етике и међурелигијске комуникације.
Године 1989. добио је Нобелову награду за мир за свој ненасилни отпор кинеској окупацији.
