Prava dece u oblasti MAR
Prava dece u oblasti medicinski asistirane reprodukcije (akronim MAR) je posebna oblast medicinskog i porodičnog prava koja se odnosi na decu koja će tek biti rođena u okviru postupaka MAR. Ovaj postupak u velikoj meri pored medicinskih postupaka određuje i način kako se posmatraju prava koja su kroz različite akte priznata deci. To se pre svega odnosi na način tumačenja i posmatranja principa „najboljeg interesa deteta“, kao jednog, po mnogo čemu, specifičnog pojma u okviru porodičnog prava.[1]
Kako ova oblast predstavlja specifično područje, neophodno je sa mnogo aspekata, medicinskog, pravnog, sociološkog neprestano procenjivati šta je u najboljem interesu deteta koje još nije rođeno, i ista sa razvojem medicinske struke i pravnog sitema neprestano unapređivati.[2][3]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Donošenjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, po prvi put se „vide deca” kao subjekti političkih i građanskih, odnosno socijalnih i kulturnih prava. Iako je tom konvencijom u poseban kontekst stavljen interes deteta, on vremenom dobija sve više na značaju,[4] ali sa druge strane ova prava nije pratila i podjednako razvijena teorijska analiza ovog instituta i pravna regulativa u pojedinim zemljama sveta, posebno u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, zbog uverenje da roditelji uvek najbolje mogu da odluče šta je u interesu njihove dece. Tako je i do danas uvreženo dominantno shvatanje kod većine, tako da se mehanizmi koji ih povremeno opomenu ili čak kazne, nerado se prihvataju. [1]
| „ | Iako postoje jaki argumenti da roditeljska autonomija u ovoj sferi ne može biti ograničena ni u kom slučaju, brojni slučajevi iz prakse pokazali su da je svojevrstan (pseudo)paternalistički pristup u ovoj oblasti ipak neophodan.[2] | ” |
MAR predstavlja poseban sistem, potpuno odvojen od prirodnog začeća, jer funkcioniše po određenim pravilima, koja su drugojačija od onog kod prirodnog začeće, koji svi koji su uključe u taj sistem, moraju prihvatiti, i da se u ovom slučaju radi se o uzajamnoj želji (najčešće) dve osobe, da dobiju željeno dete.[5]
Prema tome treba uzeti u obzir da je MAR sobzirom na specifičnost postupka začeća određeni revolucionarni postupak i da u moralnom, ali i u pravnom shvatanju, kao takva treba da bude opđteprihvatljiv.[6]
MAR i pravo deteta[uredi | uredi izvor]
Kada se radi o pravu dece u oblasti medicinski asistirane reprodukcije često se gubi iz vida jedna nepobitna činjenica, a to je...
| „ | da pojam dete podrazumeva izuzetno širok krug lica, koja se pre svega, razlikuju prema uzrastu, te se tako detetom smatra i tek rođena beba, lice koje ima 5 godina, ali i lice koje ima 15 godina.[2] | ” |
Prema tome i ova prava treba razmatrati u sklopu različitih kategorija dece.
Takođe prava deteta treba razmatrati i u sklopu metoda medicinski asistirane reprodukcije koja može biti zasnovana na upotrebi:
- doniranog genetskog materijala,
- posthumnoj oplodnji,
- oplodnji lica na izdržavanju kazne,
- oplodnji LGB lica.
- Upotreba doniranog genetskog materijala i pravo deteta
Poseban problem u dečijem pravu predstavlja želja roditelja da zadovolje svoju potrebu za roditeljstvom, uz upotrebu doniranog genetskog materijala. Time roditelji prekidaju biološku povezanost deteta sa donorom, kao davaocem genetskog materijala u procesu MAR.
| „ | Na primer, u slučaju usvojenja, radi se o pružanju nege i brige detetu koje je bez roditeljskog staranja, dok sa druge strane, u slučaju doniranja genetskog materijala, radi se o dobrovoljnom začeću dece, koja su već u tom trenutku osuđena da budu bez roditeljskog staranja od strane bioloških roditelja.[7] | ” |
- Posthumna oplodnja i pravo deteta
Ljudski je shvatljivo da pojedina lica svim srcem žele da upotrebe genetski materijal nakon smrti nekog lica, kako bi na jedan pomalo neuobičajen način produžil život jednog njima bliskog lica, zaboravljajući pri tome da rađanje deteta nikako ne sme biti motivisano isključivo sećanjima i uspomenama.[8]
Imajući u vidu da dete treba da ima oba roditelja (iako to nije zakonska obaveza), pravnici i psiholozi smatraju da se ne može nekritički prihvatiti da je ova činjenica bez ikakvog uticaja na dete.
| „ | U tom smislu, odluka o posthumnoj oplodnji morala bi se donositi od slučaja do slučaja, posmatrajući širu sliku, ostavljajući mogućnost da interes deteta odnese prevagu nad autonomijom jednog lica koje više nije živo.[8] | ” |
- Oplodnji lica na izdržavanju kazne i prava dece
Prava lica koja su lišena slobode u oblasti medicinski asistirane repodukcije iako se smatra da su zasnovana na najboljem interesu za deteta, previđaju činjenicu, da taj najbolji interes deteta definišu odrasli onako kako smatraju adekvatnim.[9]
Tako nastaju paradoksalne situacije gde se sa jedne strane prava dece i njihov interes uzdiže i poprima karakter sakralnog, dok se sa druge strane, ta ista prava se i ne pominju ili se njihov sadržaj prilagođava potrebama odraslih, kada lica koja su lišene slobode pokušavaju da dokažu da je zaštita njihovih interesa i njihovih prava u reprodukciji u najboljem interesu dece.[10]
Pravna regulativa MAR u pojedinim zemljama[uredi | uredi izvor]
Medicinski asistirana reprodukcija je u većini evropskih zemalja i drugim većim zemaljama zakonski dozvoljena i jasno regulisana, ili zabranjena (videti tabelu).
| Zemlja | Dijagnoza naslednih bolesti | Aneuploidi - skrining | Izbor imunokompatibilnih embriona | Izbor pola | Drugi razlozi (npr izbor anomalije) |
|---|---|---|---|---|---|
| Nemačka | ne | da | ne | ne | ne |
| Austrija | da[11] | ne | ne | ne | da |
| Švajcarska | da | da | ne | ne | ne |
| Belgija | da | da | da | ne | ne |
| Kina | da | da | ne | ne | |
| Danska | da | da | |||
| Luksemburg | da | ne | da | ||
| Indija | da | da | ne | ||
| Irska | |||||
| Izrael | da | da | da | ||
| Italija | ne | ne | ne | ne | ne |
| Japan | da | ne} | ne | ||
| Luksemburg | |||||
| Holandija | da | da | ne | ne | |
| Norveška | da | da | |||
| Portugalija | da | da | da | ||
| Švedska | da | da | |||
| Španija | da | da | |||
| Južna Afrika | da | da | ne | ||
| Ujedinjeno Kraljevstvo | da | da | da | ne | |
| SAD | da | da | da | da | da |
Italija je jedna od retkih zemalja koja pravno zabranjuje preimplantacionu genetsku dijagnostiku (PGD ), dok se ona ne sprovodi u Irskoj i Luksemburgu iz drugih razloga.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.142
- ^ a b v Sažetak U: Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018.
- ^ Vučković Šahović, Nevena/Petrušić, Nevena, Prava deteta, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, 2015.
- ^ Vlašković, Veljko, Načelo najboljeg interesa deteta u porodičnom pravu, doktorska disertacija, Pravni fakultet u Kragujevcu, 2014, 3.
- ^ Zoran Ponjavić, „Pravni okviri za ostvarivanje prava na veštačku oplodnju“, Stanovništvo, 3-4/1993 i 1-2/1994, 77.
- ^ Pojedina prava deteta u MAR-u U: Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.138
- ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.161.
- ^ a b Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.170
- ^ Vidić, Jelena, „Posthumna oplodnja i njena naslednopravna dejstva“, Zbornik Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 4/2011, 553-566.
- ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.
- ^ „Bestimmung zur Präimplantationsdiagnostik im Fortpflanzungsmedizingesetz 2015”. RIS (na jeziku: nemački). Bundeskanzleramt. Pristupljeno 26. 9. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stevanov, Miloš, Pravo na slobodno roditeljstvo, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1977, 43-58.
- Starmer, Keir, European Human Rights law: The Human Rights Act 1998 and the European Convention on Human Rights, Legal Action Group, 1999, 3.115.
- Savulesku, Džulijan, Genetske intervencije i etika poboljšanja ljudskih bića, u: Bioetika, [prir.] Vojin Rakić, Rada Drezgić, Ivan Mladenović, Službeni glasnik, Beograd, 2012, 223-245.