Прадевојчица
| Pradevojčica | |
|---|---|
 Pradevojčica, 1970. godine, prvo izdanje | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Desanka Maksimović |
| Zemlja |  Srbija |
| Jezik | Srpski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1970. |
Pradevojčica je dečji roman srpske književnice Desanke Maksimović napisan 1970. godine. To je roman o praistorijskoj civilizaciji, tadašnjem životu, odnosima i običajima i smatra se najuspješnijim proznim delom za odrasliju decu Desanke Maksimović.
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Pradevojčica je roman-metafora o večnom detinjstvu, ali i dokument o detinjstvu ljudske civilizacije.[1]
Naizgled jednostavni život pračoveka pružio je Desanki Maksimović obilje mogućnosti za imaginaciju i za rekonstrukciju praistorijskog života. Način života i opstanka: privrede, lova, odevanja, proizvodnje, umetnosti - sve što se o praistorijskom čoveku moglo saznati i zamisliti -predstavlja za ovaj roman ruho, pozornicu drame nekadašnjih ljudi. Na osnovu tragova i saznanja o drevnim precima čoveka koji su živeli u pećinama, moglo se utvrditi kojim su se zanatima bavili. Istražujući i zamišljajući Desanka Maksimović je došla do osobina čoveka daleke prošlosti - do njegovih osećanja, njegovih svojstvenih osobina: dobra i zla, duše i morala.[2]
Roman posebno ističe značaj umetnosti u životu ljudi i njen uticaj u formiranju mladih. Roman obiluje humanističkim porukama i temelji se na istinskim moralnim vrednostima.[1]
Delo omogućava razumevanje i doživljavanje iluzije ustrojstva nekadašnjeg života i oblika ljudske svesti što traži od čitaoca izvesna predznanja o istoriji planete i postanka ljudi na zemlji. Model bajke; obred, religijsko mišljenje, sugestivna naracija, govor junaka o sebi u trećem licu, daju romanu čar mitskog i arhaičnog.[3]
Najvažniju dimenziju romana čini slika večno istog detinjstva, detinjstva koje se i danas manifestuje istim unutrašnjim porivima kao i pre mnogo hiljada godina.[4]
Kako se rađao roman Pradevojčica[uredi | uredi izvor]
Desanka Maksimović o nastanku knjige napisala je:
"Још у младости сам размишљала како су живели први људи, какве ли су око њих биле шуме и воде, каква дивљач, чиме су се занимали. Упознавши старе, словеначке шуме, пределе Горског котара, Похорја, дивљину четинарских алпских предела у Словенији, уобразила сам да је таква морала бити природа око првих људи, праљуди. И данас мислим да је завичај Прадевојчице био такав, само што је дрвеће било горостасније, јаруге дубље, потоци бујнији, пећине пространије. Занимало ме је како су се деца у то доба играла, на чему спавала, јесу ли била лепа као данашња."[2]
Radnja[uredi | uredi izvor]
U romanu su prepoznatljiva tri osnovna toka, koja se razvijaju gotovo paralelno:
- biološko sazrevanje glavne junakinje Gave,koja je kći plemenskog vrača-slikara,
- razvoj društvene zajednice u smislu stvaranja osnovnih pravila življenja,
- i na kraju, razvoj umetnosti.[1]
Pradevojčica je roman o devojčici Gavi i praistorijskoj civilizaciji. U knjizi je na romantičan način opisan život ove devojčice i uopšte način života i običaji u ovoj civilizaciji. Praistorijski ljudi su imali drugačije običaje i verovanja, najviše su se bavili lovom i od toga su i živeli. Najveći strah bio im je da ne ostanu gladni. Devojčica Gava je vredna, pametna, ali i umetnička duša. U jednoj maloj pećini stvara svoja umetnička dela. Nakon smrti dečaka Buka ona postaje neutešna i tužna, ali pojavljuje se Nepoznati koji menja njen život i život svih ostalih stanovnika Belih Pećina.[5]
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Gava - devojčica, pradevojčica, glavni lik romana,
- Vrač - otac pradevojčice, umetnik koji oslikava pećine čije slike imaju magijsku moć,
- Starac Aoh,
- Buk - dečak, muški pandan Gavi, njen pratilac i najbolji prijatelj,
- Gen - podli dečak koji predstavlja suprotnost blistavom Buku,
- Nepoznati - čije je ime Klek koji se kao stranac tajno pojavio u naselju i upoznao sa pradevojčicom Gavom.
Izdanja[uredi | uredi izvor]
Roman Pradevojčica je knjiga koja doživela nekoliko izdanja u Srbiji i regionu:
- Prvo izdanje Pradevojčice štampano je u Sarajevu - izdavačka kuća "Veselin Masleša" 1970. godine,
- Godine 1985. i 1993. Pradevojčicu je objavio BIGZ iz Beograda,
- Godine 1998. Pradevojčicu je objavio "Bookland" iz Beograda,
- Izdavačka kuća "Pčelica" iz Čačka je 2010, 2011, 2015. i 2018. objavila Pradevojčicu,
- Izdavačka kuća "Nova škola plus" iz Banja Luke 2015. godine je objavila Pradevojčicu,
- Godine 2019. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Istočnog Novog Sarajeva je objavolo Pradevojčicu,
- Izdavačka kuća "Laguna" 2020. godine je objavila poslednje izdanje Pradevojčice.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Maksimović, Desanka (1993). Pradevojčica. Beograd: BIGZ. str. 280—284. ISBN 86-13-00542-X.
- ^ a b Maksimović, Desanka (1998). Pradevojčica. Beograd: Bookland. str. 225—230. ISBN 86-7182-030-0.
- ^ Petrović, Tihomir; Milinković, Miomir (2007). Pisci za decu i mlade. Požega: Epoha. str. 74. ISBN 978-86-7866-028-3.
- ^ Jeknić, Dragoljub (1999). Srpska književnost za decu: istorijski pregled, klj. 1. Beograd: MAK. str. 130.
- ^ „Pradevojčica”. Delfi. Pristupljeno 31. 3. 2021.
- ^ „Pradevojčica”. plus.sr.cobiss.net. Pristupljeno 31. 3. 2021.[mrtva veza]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- PRADEVOJČICA – ROMAN O DJETINjSTVU ČOVJEČANSTVA
- Lirski autoportret u romanu 'Pradevojčica'[mrtva veza]
- KNjIGA ZA DANAS: Pradevojčica, Desanka Maksimović[mrtva veza]
