Predsednički izbori u SAD 1816.

Predsednički izbori u SAD 1816.

1. novembar – 4. decembar 1816.
217 članova Izbornog kolegijuma 109 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	16,9% 23,5%
Nominovan Džejms Monro Rufus King Stranka Demokratsko-republikanska partija Federalistička partija Matična država Virdžinija Njujork Kandidat za potpredsednika Danijel D. Tompkins Džon E Hovard. Glasovi izbornika 183 34 Odnesenih država 16 3 Br. glasova 76.592 34.740 Procenat 68,2% 30,9%
Rezultati izbora: Zelena boja označava države u kojima je pobedio Monro kožna označava države u kojima je pobedio King. Broj iznad savezne države označava broj izbornika koje ta država ima.
predsednik pre izbora Džejms Medison Demokratsko-republikanska partija Izabrani predsednik Džejms Monro Demokratsko-republikanska partija

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1816. bili su osmi četvorogodišnji predsednički izbori. Održan je od 1. novembra do 4. decembra 1816. Na prvim izborima nakon završetka rata 1812, demokratsko-republikanski kandidat Džejms Monro pobedio je federalistu Rufusa Kinga. Izbori su bili poslednji na kojima je Federalistička partija postavila predsedničkog kandidata.

Pošto je predsednik Džejms Medison odlučio da se povuče nakon što je odslužio dva mandata, demokratski republikanci su u martu 1816. održali kongresni odbor za imenovanje. Uz podršku Medisona i bivšeg predsednika Tomasa Džefersona, državni sekretar Monro je pobedio vojnog sekretara Vilijama H. Kraforda i pobedio predsedničku nominaciju njegove stranke. Guverner Njujorka Danijel D. Tompkins osvojio je demokratsko-republikansku potpredsedničku nominaciju, nastavljajući partijsku tradiciju da balansira između predsedničkog kandidata iz Virdžinije i potpredsednika iz Njujorka ili Nove Engleske. Federalisti nisu formalno nominovali kandidaturu, ali senator King iz Njujorka se pojavio kao de fakto kandidat federalista.

Prethodne četiri godine američke politike bile su pod uticajem efekata rata 1812. Njegov ishod i mir zaključen 1815. bili su zadovoljavajući za američki narod, a za rezultate su zaslužni demokratski republikanci. Federalisti su diskreditovani suprotstavljanjem ratu i radikalnom retorikom federalista Nove Engleske na Hartfordskoj konvenciji. Takođe, predsednik Medison je usvojio određene mere koje favorizuju federalisti, uključujući nacionalnu banku i zaštitne tarife. Federalisti su imali malo toga da vode kampanju, a Monro je lako osvojio Izborni koledž, sa 16 od 19 država.