Predsednički izbori u SAD 1836.

Predsednički izbori u SAD 1836.

3. novembar – 7. decembar 1836.
294 članova Izbornog kolegijuma 148 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	56,5% 0,5%
Nominovan Martin van Bjuren Vilijam Henri Harison Hju L. Vajt Stranka Demokratska Vigovska partija Vigovska partija Koalicija Anti-masonska Matična država Njujork Ohajo Tenesi Kandidat za potpredsednika Ričard M. Džonson Francis Grejndžer Džon Tajler Glasovi izbornika 170 73 26 Odnesenih država 15 7 2 Br. glasova 764.176 550.816 146.109 Procenat 50,8% 36,6% 9,7%   Nominovan Danijel Vebster Vili P. Mangum Stranka Vigovska partija Vigovska partija Koalicija Poništavajuća stranka Matična država Masačusets Severna Karolina Kandidat za potpredsednika Džon Tajler Džon Tajler Glasovi izbornika 14 11 Odnesenih država 1 1 Br. glasova 41.201 N/A Procenat 2,7% N/A
Rezultati izbora: Plava boja označava države u kojima je pobedio Van Bjuren, bledo sivoljubičasta označava države u kojima je pobedio Harison, ljubičasta označava države u kojima je pobedio Vajt, koral roza označava države u kojima je pobedio Vebster, i zelena označava države u kojima je pobedio Vili P. Mangum. Brojevi označavaju broj elektorskih glasova koje je dala svaka država.
predsednik pre izbora Endru Džekson Demokratska Izabrani predsednik Martin van Bjuren Demokratska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama 1836. bili su 13. četvorogodišnji predsednički izbori, održani od četvrtka, 3. novembra do srede, 7. decembra 1836. U trećoj uzastopnoj izbornoj pobedi Demokratske stranke, aktuelni potpredsednik Martin Van Buren pobedio je četiri kandidata koje je kandidovala novonastala Vigovska partija.

Demokratska nacionalna konvencija iz 1835. odabrala je kartu Van Bjurena (ručno izabranog naslednika predsednika Endrua Džeksona) i američkog predstavnika Ričarda Mentora Džonsona iz Kentakija. Vigovska partija, koja se tek nedavno pojavila i koju je prvenstveno ujedinila opoziciju Džeksonu, još nije bila dovoljno organizovana da bi se dogovorila oko jednog kandidata. U nadi da će iznuditi kontingentne izbore u Predstavničkom domu uskraćivanjem izborne većine demokratama, Vigovci su kandidovali više kandidata. Većina Viga iz severne i pogranične države podržala je kartu koju je predvodio bivši senator Vilijam Henri Harison iz Ohaja, dok je većina južnih Viga podržala kartu koju je predvodio senator Hju Loson Vajt iz Tenesija. Dva druga Viga, Danijel Vebster i Vili Person Mangum, prevozili su Masačusets i Južnu Karolinu na kartama za jednu državu.

Uprkos tome što se suočio sa više kandidata, Van Buren je osvojio većinu elektorskih glasova, a osvojio je većinu glasova i na severu i na jugu. Bez obzira na to, strategija Viga je bila veoma blizu uspeha, pošto je Van Buren pobedio u odlučujućoj državi Pensilvaniju sa nešto više od dva poena. Pošto su birači Virdžinije glasali za Van Burena, ali su odbili da glasaju za Džonsona, Džonsonu je nedostajao jedan glas od izborne većine, što je dovelo do kontingentnih izbora za potpredsednika. Na tim kontingentnim izborima, Senat Sjedinjenih Država je na prvom glasanju izabrao Džonsona umesto Harisonovog potpredsednika Francisa Grejndžera.

Van Bjuren je bio treći aktuelni potpredsednik koji je pobedio na izborima za predsednika, događaj koji se neće ponoviti sve do 1988. godine, kada je Džordž H. V. Buš izabran za predsednika. Harison je završio na drugom mestu i na narodnim i na elektorskim izborima, a njegov snažan učinak pomogao mu je da dobije nominaciju Vigovca na predsedničkim izborima 1840. godine. Izbori 1836. bili su ključni za razvoj Drugog partijskog sistema i stabilnog dvopartijskog sistema uopšte. Do kraja izbora, skoro sve nezavisne frakcije su apsorbovale ili demokrate ili vigovci.