Prekambrijski zečevi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Prekambrijski zečevi” ili „fosilni zečevi u prekambrijumu” je izraz koji se navodi kao ilustrativan primer potencijalnog otkrića koje bi opovrglo teoriju evolucije. Ovaj primer je navodno uz razne druge dao biolog Dž. B. S. Haldejn kada je upitan kakav dokaz bi mogao da uništi njegovo poverenje u teoriju evolucije.

Neki izvori koriste ovaj odgovor da opovrgnu tvrdnje da teorija evolucije nije poreciva bilo kakvim empirijskim dokazima. Ova debata je usledila nakon ideje filozofa Karla Popera da je porecivost suštinsko svojstvo svake naučne teorije. I sam Poper je iznosio sumnje o naučnom statusu teorije evolucije, mada je on kasnije zaključio da je ova oblast istraživanja zaista naučna u svojoj prirodi.

Zečevi su sisari. Iz perspektive filozofije nauke, nije izvesno da bi istinsko otkriće fosila sisara u prekambrijskim stenama istog trenutka pobilo teoriju evolucije, ali ukoliko bi bilo autentično, takvo otkriće bi ukazalo na ozbiljne greške u modernom razumevanju evolucionog procesa. Sisari su klasa životinja čija pojava je u geološkoj vremenskoj skali datirana mnogo kasnije od prekambrijuma. Geološki nalazi pokazuju da iako su se prvi pravi sisari pojavili u periodu trijasa, moderni redovi sisara su se pojavili u epohama paleocen i eocen paleogenskog perioda. Ovaj period je od prekambrijuma udaljen stotinama miliona godina..

Poreklo izraza[uredi | uredi izvor]

Nekoliko autora je navelo da je Dž. B. S. Haldejn (1892–1964) rekao da bi otkriće fosila zeca u prekambrijskim stenama bilo dovoljno da uništi njegovu veru u evoluciju.[1][2][3][4][5][6] Međutim, ove reference su iz 1990ih ili novije. 1996. Majkl Dž. Benton je citirao izdanje knjige „Evolucija” zoologa Marka Ridlija iz 1993,[7] Ričard Dokins je 2005. napisao da je Haldejn odgovarao na izazov „poperijsnskog zilota”.[6] 2004. Riča Arora je napisala da je ovu priču ispričao Džon Majnard Smit (1920–2004) u televizijskom programu.[8] Džon Majnard Smit je pripisao ovaj izraz Haldejnu u razgovoru sa evolucionim biologom Polom Harvijem u ranim 1970im.

Teorijska pozadina[uredi | uredi izvor]

Filozof Karl Poper je smatrao da svaki naučni iskaz mora biti poreciv, što znači da mora biti moguće makar zamisliti neki ponovljivi eksperiment ili opservaciju čiji bi ishod mogao da opovrgne hipotezu.[9] Poper je prvobitno smatrao da je Darvinova teorija prirodne selekcije (često opisivana kao „opstanak najprilagođenijih”[10]) neproverljiva u ovom smislu, i stoga „gotovo tautologična”[7] Poper je kasnije promenio svoje mišljenje, zaključivši da je teorija prirodne selekcije poreciva i da je čak primer samog Darvina o paunovom repu opovrgao jednu njenu ekstremnu varijaciju, po kojoj je sva evolucija vođena prirodnom selekcijom.[11] Iako je 1978. Poper napisao da su se njegove ranije kritike odnosile specifično na teoriju prirodne selekcije, u predavanjima i člancima od 1949. do 1974, tvrdio je da je „darvinizam” ili „Darvinova teorija evolucije” „metafizički program istraživanja” jer nije poreciv.[12] U stvari, Poper je nastavio da izražava nezadovoljstvo u vezi sa savremenim zaključcima teorije evolucije koji su se fokusirali na populacionu genetiku, studiju relativnih frekvencija alela (različitih oblika istog gena). Međutim, neka od prilagođavanja koja je on predlagao su ličila na lamarkizam ili saltacionizam, evolucione teorije koje su i tada a i sada smatrane prevaziđenim, i stoga su evolucioni biolozi zanemarili njegove kritike.[9] 1981. Poper se žalio da je pogrešno interpretirano da je rekao da „istorijske nauke” poput paleontologije ili istorije evolucije života na Zemlji nisu prave nauke, a da je u stvari on verovao da ove nauke mogu da proizvedu poreciva predviđanja.[9][13]

Dodatna konfuzija je nastala 1980–1981, kada je došlo do dugačke debate u časopisu Nature o naučnom statusu teorije evolucije.[14][15] Konkretno, rasprava je bila o prirodi i faktorima koji su uticali na jedinicu selekcije u genomu, gde je jedna strana tvrdila da se radi o prirodnoj selekciji,[16][17] a druga da se radi o neutralnoj mutaciji.[18][19] Nijedna od strana nije ozbiljno sumnjala da je teorija po svojoj prirodi naučna, pa čak ni da je u skladu sa aktuelnim naučnim saznanjima tačna. Neki učesnici u raspravi su se protivili iskazima koji su predstavljali teoriju evolucije kao apsolutnu dogmu, umesto kao hipotezu koja se do sada pokazala vrlo dobro, i obe strane su citirale Popera kako bi dokazale svoje tvrdnje. Kritičari teorije evolucije poput Filipa Džonsona su ovo iskoristili kao priliku da proglase da je teorija evolucije nenaučna.[9][15]

Da li bi anahronistični fosili opovrgli teoriju evolucije?[uredi | uredi izvor]

Evolucioni biolog Ričard Dokins je rekao da bi otkriće fosila sisara u prekambrijskim stenama „u potpunosti razorilo evoluciju”.[20] Filozof Piter Godfrej-Smit sa druge strane sumnja da bi jedan skup anahronističnih fosila, pa čak i fosila zeca u prekambrijumu automatski opovrgao teoriju evolucije. Prvo pitanje koje bi se postavilo nakon takvog otkrića je da li je navodni „prekambrijski zec” zaista fosilizovani zec. Pored netačne identifikacije „fosila” moguće je i netačno datiranje stena, kao i prevara poput one sa piltdaunskim čovekom. Čak i ako bi „prekambrijski zec” bio autentičan, ovo ne bi odmah opovrglo celu teoriju evolucije, jer ta teorija predstavlja veliku skupinu ideja, uključujući tu da je život na Zemlji evoluirao tokom milijardi godina; da je ta evolucija bila vođena određenim mehanizmima; i da su ti mehanizmi proizveli specifično „porodično stavlo” koje definiše odnose između vrsta i redosled u kome su se te vrste pojavljivale. Stoga bi „prekambrijski zec” dokazao da postoji jedna ili više ozbiljnih grešaka negde u tom skupu ideja, i sledeći korak bi bio da se identifikuju te greške.[2]

Na dnu prekambrijskog mora, fotomontaža.

Benton je istakao da naučnici često, privremeno, moraju da prihvate istovremeno postojanje različitih hipoteza od kojih svaka objašnjava velike delove—ali ne sve—relevantne uočene podatke.[7]

Najstariji zec[uredi | uredi izvor]

Najstariji poznati fosili zečeva potiču iz eocena, epohe koja je trajala od otprilike pre 56 miliona godina do pre 33,9 miliona godina. Pripadnici roda Gomphos su označeni kao filogenijski rodonačelnici reda dvozubaca zečeva.[21] Trenutno najstariji Gomphos je G. elkema otkriven 2008. u Gudžaratu u Indiji. Starost ovog fosila je datirana na 53 miliona godina.[22][23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mark Ridley (2004). Evolution. Blackwell Publishing. str. 66. ISBN 978-1-4051-0345-9. Pristupljeno 2008-10-28. 
  2. ^ a b Peter Godfrey-Smith (2003). Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science. University of Chicago Press. str. 72–74. ISBN 978-0-226-30062-7. Pristupljeno 2008-10-28. 
  3. ^ Benton, M.J. (1996). „Testing the Time Axis of Phylogenies”. Ur.: Harvey, P.H.; Brown, A.J.L.; Smith, J.M.; Nee, S. New Uses for New Phylogenies. Oxford University Press. str. 222. ISBN 978-0-19-854984-0. Pristupljeno 2008-10-28. 
  4. ^ Lane, N. (2005). Power, Sex, Suicide: Mitochondria and the Meaning of LifeNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. str. 271. ISBN 978-0-19-280481-5. Pristupljeno 2008-10-28. „haldane precambrian rabbit.” 
  5. ^ Greener, M. (2007). „Taking on creationism. Which arguments and evidence counter pseudoscience?”. EMBO Reports. 8 (12): 1107—1109. PMC 2267227 Slobodan pristup. PMID 18059309. doi:10.1038/sj.embor.7401131. 
  6. ^ a b Dawkins, R. (novembar 2005). „The Illusion of Design”. Natural History Magazine. Pristupljeno 2010-11-15. 
  7. ^ a b v Benton, M.J.; Hitchin, R. (1996). „Testing the Quality of the Fossil Record by Groups and by Major Habitats” (PDF). Historical Biology. 12 (2): 111—157. doi:10.1080/08912969609386559. Pristupljeno 2008-10-28. [mrtva veza]
  8. ^ Arora, R. (2004). Encyclopaedia of Evolutionary Biology. Anmol Publications. str. 18. ISBN 978-81-261-1500-6. Pristupljeno 2008-10-28. [mrtva veza]
  9. ^ a b v g Hull, D.L. (oktobar 1999). „The Use and Abuse of Sir Karl Popper”. Biology and Philosophy. 14 (4): 481—504. S2CID 170432732. doi:10.1023/A:1006554919188. 
  10. ^ „Ovo očuvanje najpovoljnijih individualnih razlika i varijacija, i uništenje onih koji su štetni, nazvao sam prirodnom selekcijom, ili preživljavanjem najprilagođenijih.” — Charles Robert Darwin. (2001). „IV. Natural Selection; or the Survival of the Fittest”. Ur.: Charles W. Eliot. The origin of species. The Harvard classics. Bartleby.com. 
  11. ^ Popper, K. (1978). „Natural Selection and the Emergence of Mind”. Dialectica. 32 (3–4): 339—355. doi:10.1111/j.1746-8361.1978.tb01321.x. 
  12. ^ Popper, K. (2002). „Darwinism as a Metaphysical Research Programme”. Ur.: Balashov, Y.; Rosenberg, A. Philosophy of science: Contemporary Readings. Routledge. str. 302–304. ISBN 978-0-415-25781-7. Pristupljeno 2008-10-28. 
  13. ^ Popper, K.R. (1981). „Evolution”. New Scientist. 87: 611. 
  14. ^ Editorial (1981). „How true is the theory of evolution?”. Nature. 290 (5802): 75—76. Bibcode:1981Natur.290...75.. PMID 7207599. S2CID 5085752. doi:10.1038/290075a0. 
  15. ^ a b Johnson PE (2010). Darwin on Trial. InterVarsity Press. str. 238. ISBN 9780830838318. 
  16. ^ Orgel LE, Crick FH (1980). „Selfish DNA: the ultimate parasite”. Nature. 284 (5757): 604—607. Bibcode:1980Natur.284..604O. PMID 7366731. S2CID 4233826. doi:10.1038/284604a0. 
  17. ^ Cavalier-Smith T (1980). „How selfish is DNA?”. Nature. 285 (5767): 617—618. Bibcode:1980Natur.285..617C. PMID 7393317. S2CID 27111068. doi:10.1038/285617a0 Slobodan pristup. 
  18. ^ Dover G, Doolittle WF (1980). „Modes of genome evolution”. Nature. 288 (5792): 646—647. Bibcode:1980Natur.288..646D. PMID 6256636. S2CID 8938434. doi:10.1038/288646a0 Slobodan pristup. 
  19. ^ Li WH, Gojobori T, Nei M (1981). „Pseudogenes as a paradigm of neutral evolution”. Nature. 292 (5820): 237—239. Bibcode:1981Natur.292..237L. PMID 7254315. S2CID 23519275. doi:10.1038/292237a0. 
  20. ^ Wallis, C. (7. 8. 2005). „The Evolution Wars”. Time. Arhivirano iz originala 13. 10. 2007. g. Pristupljeno 2008-10-29. 
  21. ^ Asher RJ, Meng J, Wible JR, McKenna MC, Rougier GW, Dashzeveg D, Novacek MJ (2005). „Stem Lagomorpha and the antiquity of Glires”. Science. 307 (5712): 1091—1094. Bibcode:2005Sci...307.1091A. PMID 15718468. S2CID 42090505. doi:10.1126/science.1107808. 
  22. ^ Rose KD, DeLeon VB, Missiaen P, Rana RS, Sahni A, Singh L, Smith T (2008). „Early Eocene lagomorph (Mammalia) from Western India and the early diversification of Lagomorpha”. Proc Biol Sci. 275 (1639): 1203—1208. PMC 2602686 Slobodan pristup. PMID 18285282. doi:10.1098/rspb.2007.1661. 
  23. ^ National Geographic News (21. 3. 2008). „Easter Surprise: World's Oldest Rabbit Bones Found”. National Geographic Society. Arhivirano iz originala 18. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 8. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прекамбријски_зечеви&oldid=26981673”