Pređi na sadržaj

Prelom penisa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prelom penisa
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostUrologija

Fraktura penisa ili prelom penisa predstavlja težak oblik povrede (ruptire) kavernoznih tela (lat. corpus cavernosum), sa deformacijom normalne ose penisa, koji nastaje kao posledica cepanja membrane pod nazivom (lat. tunica albuginea), nakon prekomernog savijanja penisa u toku erekcije. Relativno je retka bolest, ali zahteva hirnu intervenciju zbog mogućih posledica.[1]

Manifestuje se pucketanjem tokom pomeranja penisa, bolom različitog intenziteta, modricom (krvnim podlivom), otokom i gubitkom erekcije. U većini slučajeva prelom penisa je urgentno stanje u urologiji koje zahteva intervenciju urologa, koji problem pokidana membrane, može uspešno da reši operativnim zahvatom, u opštoj anesteziji, koja u proseku traje oko sat vremena. Glavni cilj lečenja zasniva se na očuvanju dužine penisa dužine, njegove erektilne funkcije i održavanje sposobnosti da stoji uspravno.[2]

Traumatska povreda penisa može biti praćena i povredom uretre, ako su povrešena oba kavernozna tela,[3] i zahteva hitnu rekonstrukciju mokraćne cevi kako bi se otklonili poremećaji u mokrenju.[4][5]

Anatomija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Penis

Penis ili polni ud je muški polni organ koji je anatomski podeljen na tri dela; koren penisa, telo penisa i glavić penisa.[6][7][8]

Penis u opuštenom i erektilnom stanju
Koren penisa

Ova anatomska struktura penisa nalazi se ispod stidne kosti i obezbeđuje stabilnost i čvrstinu penisu kada je on u uspravnom ili ukrućenom stanju.

Telo penisa

Najaveći deo penisa čini njegovo telo, koje se sastoji se od dva kavernoznnj i jednog sunđerastog tela. Uretra prelazi kroz sunđerasti deo penisa koji se završava se na glaviću penisa, na kome je meatus ili izlazni otvor molraćne cevi. Oba kavernozna tela, koja se nazivaju i erektilnim telima, omogućavaju erekciju kada se potpuno napune krvlju.

Glavić penisa

Distalno proširenje sunđerastog tela je glavić penica. Glavicu prekriva sloboda kožica penisa ili prepucijum, ukoliko nije obrezana u detinjstvu.

Inervacija penisa[uredi | uredi izvor]

Penis je inervisan od levog i desnog dorzalnog nerva, koji su sa svojim granama odgovorni za senzorne funkcije penisa. Lokacija ovih nerava, u odnosu na orijentaciju uz pomoć časovnika, je na 10 i 14 časova, ali, u stvarnosti, lokacija značajno varira. O njihovom položaju prilikom hirurških intervencija mora da se strogo vodi računa kako bi se izbegla jatrogena povrede dorzalnih nerava.

Penis je takođe inerviran i od grana pudendalnog nerva.

Vaskularizacija penisa[uredi | uredi izvor]

Penis je organ bogat vaskularnnom mrežom, koja krvlju snabdeva unutrašnja pudendalna arterije. Unutrašnja pudendalna arterija izlazi iz unutrašnje bedrene arterije (ili donjotrbušne arterije), i potom se grana u duboke arterije penisa, bulbarne arterije, i arteriju uretre.

Duboka arterija penisa prelazi u kavernozne arterije, i ima funkciju da snabdeva krvlju kavernozno telo penisa.

Uretralna arterija snabdeva glavića penisa i njegovo sunđerasto telo.

Bulbarna arterija snabdeva krvnju bulbarni deo uretre i bulbospongiozni mišić.

Deo anataomskih struktura penisa
Anatomske strukture penisa
Anatomske strukture penisa

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost preloma penisa je jako mala i na osnovu podataka iz literature, od 2001. godine, prijavljeno je 1.331 slučaj.[9]

Prateće oštećenje uretre evidentirano je u 10-58%, slučajeva nakon preloma penisa.[10]

Trauma tokom seksualnog odnosa odgovorna je za oko jednu trećine svih slučajeva kada je pozicija žena u polnom odnosu dominantna.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Tokom seksualnog odnosa kada penis sklizne iz vagine, pa umesto da prodire u vaginu upire u neku čvršću strukturu npr. perineum ili stidne predeo.

U zapadnoj hemisferi, prelom penisa obično se dešava;

  • Tokom seksualnog odnosa kada penis sklizne iz vagine, pa umesto da prodire u vaginu upire u neku čvršću strukturu npr. perineum ili stidne predeo.
  • Prilikom izvođenja određenih „seksualnih akrobacija“ u krevetu.
  • Nakon industrijskih udesa,
  • Masturbacije,
  • Ranjavanja vatrenim oružjem
  • Nakon bilo koje druge mehaničke traume koja izaziva nasilno i prekomerno savijanje penis u erekciji.
  • Tokom naglog skidanja ili oblačenja odeća, kada je penis u erekciji.

U zemljama Bliskog istoka, povreda je obično posledica;

  • Brojnih manipulacija penisom kako bi se postigla detumescenca (jako seksualno uzbuđenje).

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Pacijenti opisuju prelom penisa kao pojavu neobičnog zvuka u penisu u obliku pucketanje, krckanje, sa pojoavom otoka i podliva.

Bolesnici se mogu žaliti i na pojavu minimalnog do jakog oštrog bola, čiji intenzitet zavisi od ozbiljnosti i lokalizacije povrede.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza preloma penisa postavlja se na osnovu anamneze, fizikalnog nalaza i imidžing testova.

U anamnezi bolesnik najčešće navodi da je penis povređen tokom seksualnog odnosa, kada je partnerka bila odozgo sa obe strane penisa, ili kada je tokom seksualnog odnosa, izvučeni penis, naglo udario u perineum ili pubični deo ženskog partnera. Pacijenti ponekad navodi i da su imali seksualne odnose na stolu (sa pacijentom odozgo) kada je penis naglo izleteo, i snažno udaro o ivicu stola.[11]

Imidžing testove treba uraditi kod:

  • Nesjasnih slučajeva o vrsti povrede, treba obaviti kavernosonografski ili MRI pregled.[12]
  • Sumnje na udruženu povredu, pre svega uretre, treba uraditi preoperativnu retrogradnu ureterografiju.[11]
  • Ultrazvuk penisa, pogled sa desne strane. Uzdužni presek pokazuje rupturu tunike albuginee sa susednim hematomom od 1,92 cm, usled traume.
    Ultrazvuk penisa, pogled sa desne strane. Uzdužni presek pokazuje rupturu tunike albuginee sa susednim hematomom od 1,92 cm, usled traume.
  • Aksijalni T2-ponderisani turbo spin-eho skener magnetnom rezonancom koje pokazuje levostrani diskontinuitet tunike albuginee (strelica), sekundarno nakon preloma
    Aksijalni T2-ponderisani turbo spin-eho skener magnetnom rezonancom koje pokazuje levostrani diskontinuitet tunike albuginee (strelica), sekundarno nakon preloma

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ruptura tunike albuginee i ruptura kaveznih tela, kod prelma penisa, moraju da se rešavaju operatvnim putem. Ostale (lakše) povrede mogu da se tretiraju konzervativno. Važan zadatak hirurških intervencija je očuvanje potencije (čak i kada je postojala pre povrede), koja je ponekad nemoguća posle sanacije teške traume jer u većini slučajeva nastaje lezija tzv. neurovaskulame peteljke. To ne znači da nije moguće očuvanje potencije, jer je osnovni cilj operativnih zahvata rekonstrukcija nastale traume u što većoj meri.[13]

Ako rekonstrukcija penisa mora biti odložena zbog politraume, a prelom penisa prati i povreda uretre, može se izvršiti suprapubična drenaža mokraće.

Prema podacima iz literature, pravovremena hirurška terapija rezultuje značajno manjim brojem komplikacija. Tako je npr. Muentener objavi da je uspešnost operacije kod hirurški lečenih bolesnika 92%, u odnosu na 59% kod onih koji su lečeni konzervativno.

Pored toga, hirurrški tretman daje dobre rezultate i nakon dužeg vremena posle povrede. Prema podacima iz jedne studije razliku u oporavku nakon rane ili odložene intervencije kod penisa preloma nije se značajno razlikovala.[14]

Osnovni principi na kojima se zasniva hirurška terapija preloma penisa su:

  • Optimalna hirurška ekspozicija.
  • Evakuiše hematom.
  • Identifikuja mesta povrede.
  • Korigovanje oštećenja tunike albugine.
  • Sanacija povrede uretre.

U toku hirurškog tretmana koriste se tri vrste reza za korekciju preloma penisa: direktni preko defekta, cirkularni-degloving rez, i preponsko-skrotalni rez.

Direktni rez preko defekta

Rez direktno preko otkrivenog defekta u korpus kavernozuma omogućava minimalno disekciju neurovaskularnih struktura, ali ne daje potpunu procenu kako kavernoznog i spongioznog tela. Tako da mnogi autori ne savetuju ovu vrstu pristupa.

Cirkularni-degloving rez

Cirkularni-degloving rez počinje jedan santimetar proksimalno na koronarni sulkus i daje odličan uvid u stanje preloma izlaganje. Međutim, on smanjuje polne senzacije u penisu.

Ingvinalno-skrotalni rez

Ingvinalno-skrotalni rez obezbeđuje odličan uvid u stanje baze i dorzalnih površine penisa. Ako je potrebno, ceo penis se može izvrnuti naopačke kako bi se povećalo hirurško polje. Ovaj rez se najčešće koristi za složenije povrede koje se nalaze u neposrednoj blizini baze penisa.

Indikacije i kontraindikacije za hirurško lečenje[uredi | uredi izvor]

Indikacije

Indikacije za neposrednu hiruršku intervenciju uključuju prisustvo očiglednih kliničkih znakova i simptoma za prelom penisa.

Operacija je takođe opravdano ako se kavernosografijom ili magnetnom rezonantnom tomografijom ustanovi nejasan nalaz ali su klinički znaci ukazuju na prelomom penisa.[15]

Kontrainikacije

Kontraindikacije za hiruršku terapije uključuju;

  • netoleranciju prema opštoj anesteziji
  • negiranje u istoriji bolesti traume penisa
  • potpuno uredan nalaz nakon fizičkog pregleda.

Kod bolesnika sa politraumom, prvo se moraju zbrinute povrede opasne po život. Operacija penisa se može odložiti sve do trenutka dok bolesnik ne postane medicinski stabilan. Ako hirurška terapija mora da bude odložena, lečenje se započinje aplikacijom hladnih obloga, primenom infuzionih rastvora i antiinflamatornih lekova, do početka konačnog hirurškog zbrinjavanja.[16]

Postoperativni tok[uredi | uredi izvor]

Rano kirurško lečenje preloma penisa daje odlične rezultate i posle kratkotrajne hospitalizacije, omogućuje brzo vraćanje potpunoj seksualnoj aktivnosti.[14]

Bolesnici sa otpuštaju kući nakon 1 do 3 dana od operativnog lečenja, uz redovnu upotrebu lekova protiv bolova i oralnih antibiotika Ako je povreda uretre lečena intraoperativno ugrađen Folijev kateter uklanja se pre otpuštanja oblesnika iz bolnice. Previjanje operativne rane traje u proseku sedam dana.[17]

Dok neki autoriteti zastupaju stav da treba izvesno vreme sprečavati spontanu erekciju diazepamom ili stilboestrolom, drugi veruju da su bolni stimulansi dovoljna kontrole kako bi se sprečila spontane erekcije, i ne savetuju upotebu sedativa i drugih lekova protiv spontane erkcije.[18]

Dugotrajnim praćenjem bolesnika posle konzervativnog lečenja preloma penisa (preko godinu dana) registrovana je i u literaturi opisana i mesto-specifična veno-okluzivna disfunkcija penisa.[19][20][21] Dok su, takođe na osnovu objavljenih studija, dugotrajni rezultati posle operativnog lečenja preloma penisa bili odlični.[22][23]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mahapatra RS, Kundu AK, Pal DK (avgust 2015). „Penile Fracture: Our Experience in a Tertiary Care Hospital.”. World J Mens Health. 33 (2): 95—102. .
  2. ^ Bergner DM, Wilcox ME, Frentz GD. (septembar 1982). „Fracture of penis.”. Urology. 20 (3): 278—80. PMID 7123721. doi:10.1016/0090-4295(82)90638-0. .
  3. ^ Bhoil R, Sood D (oktobar 2015). „Signs, symptoms and treatment of penile fracture.”. Emerg Nurse. 23 (6): 16—7. .
  4. ^ Roy M, Matin M, Alam M, Suruzzaman M, Rahman M. Fracture of the penis with urethral rupture. . Roy, M.; Matin, M.; Alam, M.; Suruzzaman, M.; Rahman, M. (januar 2008). „Fracture of the penis with urethral rupture”. Mymensingh Med J. 17 (1): 70—3. PMID 18285737. .
  5. ^ Amit A, Arun K, Bharat B, Navin R, Sameer T, Shankar DU. Penile fracture and associated urethral injury: Experience at a tertiary care hospital. Can Urol Assoc J. 2013 Mar-Apr. 7(3-4):E168-70.[Full Text].
  6. ^ Janet Leonard; Alex Cordoba-Aguilar R (18. 6. 2010). The Evolution of Primary Sexual Characters in Animals. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971703-3. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 7. 2013. 
  7. ^ Berezow, Alex B. (2. 3. 2015). „Is Your Penis Normal? There's a Chart for That”. RealClearScience.com. RealClearScience. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  8. ^ Veale, D.; Miles, S.; Bramley, S.; Muir, G.; Hodsoll, J. (2015). „Am I normal? A systematic review and construction of nomograms for flaccid and erect penis length and circumference in up to 15 521 men”. BJU International. 115 (6): 978—986. PMID 25487360. S2CID 36836535. doi:10.1111/bju.13010. 
  9. ^ Dincel, C.; Caşkurlu, T.; Resim, S.; Bayraktar, Z.; Taşçi, A. I.; Sevin, G. (1998). „Fracture of the penis”. Int Urol Nephrol. 30 (6): 761—5. PMID 10195872. S2CID 2717552. doi:10.1007/BF02564865. .
  10. ^ Eke N. (maj 2002). „Fracture of the penis”. British Journal of Surgery. 89 (5): 555—65. PMID 11972544. S2CID 40763851. doi:10.1046/j.1365-2168.2002.02075.x. 
  11. ^ a b Agarwal MM, Singh SK, Sharma DK, Ranjan P, Kumar S, Chandramohan V,; et al. (april 2009). „Fracture of the penis: a radiological or clinical diagnosis?”. A Case Series and Literature Review. Can Journal of Urology. 16 (2): 4568—75. .
  12. ^ Koga S, Saito Y, Arakaki Y. (avgust 1993). „Sonography in fracture of the penis.”. British Journal of Urology. 72 (2): 228—9. PMID 8402028. doi:10.1111/j.1464-410X.1993.tb00693.x. 
  13. ^ Andrew B. Peitzman; Michael Rhodes; C. William Schwab; Donald M Yealy; Timothy C Fabian (1 September 2007). The trauma manual: trauma and acute care surgery. Lippincott Williams & Wilkins. pp. 305
  14. ^ a b van der Horst C, Martinez Portillo FJ, Bannowsky A, Seif C, Juenemann KP (2003). „Penile fractures: controversy over surgical or conservative treatment.”. BJU Int. 92 (4): 349. −50.
  15. ^ Kamdar C, Mooppan UM, Kim H, Gulmi FA. (decembar 2008). „Penile fracture: preoperative evaluation and surgical technique for optimal patient outcome.”. BJU Int. 102 (11): 1640—4. PMID 18710448. S2CID 39522105. doi:10.1111/j.1464-410X.2008.07902.x. ; discussion 1644.
  16. ^ Nasser TA, Mostafa T. (oktobar 2008). „Delayed surgical repair of penile fracture under local anesthesia”. Journal of Sexual Medicine. 5 (10): 2464—9. PMID 18507715. doi:10.1111/j.1743-6109.2008.00851.x. .
  17. ^ Asgari MA; Hosseini SY; Safarinejad MR. (januar 1996). „Penile fractures: evaluation, therapeutic approaches and long-term results.”. Journal of Urology. 155 (1): 148—9. 
  18. ^ Ateyah, A.; Mostafa, T.; Nasser, T. A.; Shaeer, O.; Hadi, A. A.; Al-Gabbar, M. A. (jun 2008). „Penile fracture: surgical repair and late effects on erectile function.”. Journal of Sexual Medicine. 5 (6): 1496—502. PMID 18266649. doi:10.1111/j.1743-6109.2007.00769.x. .
  19. ^ Mydlo JH, Gershbein AB, Macchia RJ (2001). „Nonoperative treatment ofpatients with presumed penile fracture”. Journal of Urology. 165 (2): 424. −5.
  20. ^ Jallu A, Wani NA, Rashid PA (1980). „Fracture of the penis.”. Journal of Urology. 123 (2): 285. −6.
  21. ^ Wessells H. Re (2001). „Nonoperative treatment of patients with presumedpenile fracture.”. Journal of Urology. 166 (2): 633. .
  22. ^ Mansi MK, Emran M, el-Mahrouky A, el-Mateet MS (1993). „Experiencewith penile fractures in Egypt: long-term results of immediatesurgical repair.”. Journal of Trauma. 35 (1): 67. −70.
  23. ^ Nane I, Esen T, Tellaloglu S, Selhanoglu M, Akinci M (1991). „Penile fracture:emergency surgery for preservation of penile functions.”. Andrologia. 23 (4): 309. −11.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прелом_пениса&oldid=27875166”