Прелом пениса

С Википедије, слободне енциклопедије
Прелом пениса
Penisfraktur 01.jpg
Прелом пениса са израженим крвним подливом
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУрологија
МКБ-9-CM959.13, 959.14
eMedicinemed/3415

Прелом пениса или фрактура пениса представља тежак облик повреде (руптире) кавернозних тела (лат. corpus cavernosum), са деформацијом нормалне осе пениса, који настаје као последица цепања мембране под називом (лат. tunica albuginea), након прекомерног савијања пениса у току ерекције. Релативно је ретка болест, али захтева хирну интервенцију због могућих последица.[1]

Манифестује се пуцкетањем током померања пениса, болом различитог интензитета, модрицом (крвним подливом), отоком и губитком ерекције. У већини случајева прелом пениса је ургентно стање у урологији које захтева интервенцију уролога, који проблем покидана мембране, може успешно да реши оперативним захватом, у општој анестезији, која у просеку траје око сат времена. Главни циљ лечења заснива се на очувању дужине пениса дужине, његове еректилне функције и одржавање способности да стоји усправно.[2]

Трауматска повреда пениса може бити праћена и повредом уретре, ако су поврешена оба кавернозна тела,[3] и захтева хитну реконструкцију мокраћне цеви како би се отклонили поремећаји у мокрењу.[4][5]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Пенис је орган који је анатомски подељен на три дела; корен пениса, тело пениса и главић пениса.

Пенис у опуштеном и еректилном стању
Корен пениса

Ова анатомска структура пениса налази се испод стидне кости и обезбеђује стабилност и чврстину пенису када је он у усправном или укрућеном стању.

Тело пениса

Најавећи део пениса чини његово тело, које се састоји се од два кавернознњ и једног сунђерастог тела. Уретра прелази кроз сунђерасти део пениса који се завршава се на главићу пениса, на коме је меатус или излазни отвор молраћне цеви. Оба кавернозна тела, која се називају и еректилним телима, омогућавају ерекцију када се потпуно напуне крвљу.

Главић пениса

Дистално проширење сунђерастог тела је главић пеница. Главицу прекрива слобода кожица пениса или препуцијум, уколико није обрезана у детињству.

Инервација пениса[уреди | уреди извор]

Пенис је инервисан од левог и десног дорзалног нерва, који су са својим гранама одговорни за сензорне функције пениса. Локација ових нерава, у односу на оријентацију уз помоћ часовника, је на 10 и 14 часова, али, у стварности, локација значајно варира. О њиховом положају приликом хируршких интервенција мора да се строго води рачуна како би се избегла јатрогена повреде дорзалних нерава.

Пенис је такође инервиран и од грана пудендалног нерва.

Васкуларизација пениса[уреди | уреди извор]

Пенис је орган богат васкуларнном мрежом, која крвљу снабдева унутрашња пудендална артерије. Унутрашња пудендална артерија излази из унутрашње бедрене артерије (или доњотрбушне артерије), и потом се грана у дубоке артерије пениса, булбарне артерије, и артерију уретре.

Дубока артерија пениса прелази у кавернозне артерије, и има функцију да снабдева крвљу кавернозно тело пениса.

Уретрална артерија снабдева главића пениса и његово сунђерасто тело.

Булбарна артерија снабдева крвњу булбарни део уретре и булбоспонгиозни мишић.

Део анатаомских структура пениса
Анатомске структуре пениса

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Учесталост прелома пениса је јако мала и на основу података из литературе, од 2001. године, пријављено је 1.331 случај.[6]

Пратеће оштећење уретре евидентирано је у 10-58%, случајева након прелома пениса.[7]

Траума током сексуалног односа одговорна је за око једну трећине свих случајева када је позиција жена у полном односу доминантна.

Етиологија[уреди | уреди извор]

У западној хемисфери, прелом пениса обично се дешава;

  • Током сексуалног односа када пенис склизне из вагине, па уместо да продире у вагину упире у неку чвршћу структуру нпр. перинеум или стидне предео.
  • Приликом извођења одређених „сексуалних акробација“ у кревету.
  • Након индустријских удеса,
  • Мастурбације,
  • Рањавања ватреним оружјем
  • Након било које друге механичке трауме која изазива насилно и прекомерно савијање пенис у ерекцији.
  • Током наглог скидања или облачења одећа, када је пенис у ерекцији.

У земљама Блиског истока, повреда је обично последица;

  • Бројних манипулација пенисом како би се постигла детумесценца (јако сексуално узбуђење).

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Пацијенти описују прелом пениса као појаву необичног звука у пенису у облику пуцкетање, крцкање, са појоавом отока и подлива.

Болесници се могу жалити и на појаву минималног до јаког оштрог бола, чији интензитет зависи од озбиљности и локализације повреде.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза прелома пениса поставља се на основу анамнезе, физикалног налаза и имиџинг тестова.

У анамнези болесник најчешће наводи да је пенис повређен током сексуалног односа, када је партнерка била одозго са обе стране пениса, или када је током сексуалног односа, извучени пенис, нагло ударио у перинеу или пубични де женског партнера. Пацијенти понекад наводи и да су имали сексуалне односе на столу (са пацијентом одозко) када је пенис излетело, и снажно удароп о ивицу стола.[8]

Имиџинг тестове треба урадити код:

  • Несјасних случајева о врсти повреде, треба обавити каверносонографски или МРИ преглед.[9]
  • Сумње на удружену повреду, пре свега уретре, треба урадити преоперативну ретроградну уретерографију.[8]

Терапија[уреди | уреди извор]

Руптура тунике албугинее и руптура кавезних тела, код прелма пениса, морају да се решавају оператвним путем. Остале (лакше) повреде могу да се третирају конзервативно. Важан задатак хируршких интервенција је очување потенције (чак и када је постојала пре повреде), која је понекад немогућа после санације тешке трауме јер у већини случајева настаје лезија тзв. неуроваскуламе петељке. То не значи да није могуће очување потенције, јер је основни циљ оперативних захвата реконструкција настале трауме у што већој мери.

Ако реконструкција пениса мора бити одложена због политрауме, а прелом пениса прати и повреда уретре, може се извршити супрапубична дренажа мокраће.

Према подацима из литературе, правовремена хируршка терапија резултује значајно мањим бројем компликација. Тако је нпр. Muentener објави да је успешност операције код хируршки лечених болесника 92%, у односу на 59% код оних који су лечени конзервативно.

Поред тога, хирурршки третман даје добре резултате и након дужег времена после повреде. Према подацима из једне студије разлику у опоравку након ране или одложене интервенције код пениса прелома није се значајно разликовала. [16]

Основни принципи на којима се заснива хируршка терапија прелома пениса су:

  • Оптимална хируршка експозиција.
  • Евакуише хематом.
  • Идентификуја места повреде.
  • Кориговање оштећења тунике албугине.
  • Санација повреде уретре.

У току хируршког третмана користе се три врсте реза за корекцију прелома пениса: директни преко дефекта, циркуларни-дегловинг рез, и препонско-скротални рез.

Директни рез преко дефекта

Рез директно преко откривеног дефекта у корпус кавернозума омогућава минимално дисекцију неуроваскуларних структура, али не даје потпуну процену како кавернозног и спонгиозног тела. Тако да многи аутори не саветују ову врсту приступа.

Циркуларни-дегловинг рез

Циркуларни-дегловинг рез почиње један сантиметар проксимално на коронарни сулкус и даје одличан увид у стање прелома излагање. Међутим, он смањује полне сензације у пенису.

Ингвинално-скротални рез

Ингвинално-скротални рез обезбеђује одличан увид у стање базе и дорзалних површине пениса. Ако је потребно, цео пенис се може изврнути наопачке како би се повећало хируршко поље. Овај рез се најчешће користи за сложеније повреде које се налазе у непосредној близини базе пениса.

Индикације и контраиндикације за хируршко лечење[уреди | уреди извор]

Индикације

Индикације за непосредну хируршку интервенцију укључују присуство очигледних клиничких знакова и симптома за прелом пениса.

Операција је такође оправдано ако се каверносографијом или магнетном резонантном томографијом установи нејасан налаз али су клинички знаци указују на преломом пениса.[10]

Контраиникације

Контраиндикације за хируршку терапије укључују;

  • нетолеранцију према општој анестезији
  • негирање у историји болести трауме пениса
  • потпуно уредан налаз након физичког прегледа.

Код болесника са политраумом, прво се морају збринуте повреде опасне по живот. Операција пениса се може одложити све до тренутка док болесник не постане медицински стабилан. Ако хируршка терапија мора да буде одложена, лечење се започиње апликацијом хладних облога, применом инфузионих раствора и антиинфламаторних лекова, до почетка коначног хируршког збрињавања.[11]

Постоперативни ток[уреди | уреди извор]

Рано кируршко лечење прелома пениса даје одличне резултате и после краткотрајне хоспитализације, омогућује брзо враћање потпуној сексуалној активности.[12]

Болесници са отпуштају кући након 1 до 3 дана од оперативног лечења, уз редовну употребу лекова против болова и оралних антибиотика Ако је повреда уретре лечена интраоперативно уграђен Фолијев катетер уклања се пре отпуштања облесника из болнице. Превијање оперативне ране траје у просеку седам дана.[13]

Док неки ауторитети заступају став да треба извесно време спречавати спонтану ерекцију диазепамом или стилбоестролом, други верују да су болни стимуланси довољна контроле како би се спречила спонтане ерекције, и не саветују употебу седатива и других лекова против спонтане еркције.[14]

Дуготрајним праћењем болесника после конзервативног лечења прелома пениса (преко годину дана) регистрована је и у литератури описана и место-специфична вено-оклузивна дисфункција пениса.[15][16][17] Док су, такође на основу објављених студија, дуготрајни резултати после оперативног лечења прелома пениса били одлични.[18][19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mahapatra RS, Kundu AK, Pal DK. Penile Fracture: Our Experience in a Tertiary Care Hospital. World J Mens Health. 2015 Aug. 33 (2):95-102.
  2. ^ Bergner DM, Wilcox ME, Frentz GD. Fracture of penis. Urology. 1982 Sep. 20(3):278-80.
  3. ^ Bhoil R, Sood D. Signs, symptoms and treatment of penile fracture. Emerg Nurse. 2015 Oct 9. 23 (6):16-7.
  4. ^ Roy M, Matin M, Alam M, Suruzzaman M, Rahman M. Fracture of the penis with urethral rupture. Mymensingh Med J. 2008 Jan. 17(1):70-3.
  5. ^ Amit A, Arun K, Bharat B, Navin R, Sameer T, Shankar DU. Penile fracture and associated urethral injury: Experience at a tertiary care hospital. Can Urol Assoc J. 2013 Mar-Apr. 7(3-4):E168-70.[Full Text].
  6. ^ Dincel C, Caskurlu T, Resim S. Fracture of the penis. Int Urol Nephrol. 1998. 30(6):761-5.
  7. ^ Eke N. Fracture of the penis. Br J Surg. 2002 May. 89(5):555-65
  8. ^ а б Agarwal MM, Singh SK, Sharma DK, Ranjan P, Kumar S, Chandramohan V, et al. Fracture of the penis: a radiological or clinical diagnosis? A case series and literature review. Can J Urol. 2009 Apr. 16(2):4568-75.
  9. ^ Koga S, Saito Y, Arakaki Y. Sonography in fracture of the penis. Br J Urol. 1993 Aug. 72(2):228-9
  10. ^ Kamdar C, Mooppan UM, Kim H, Gulmi FA. Penile fracture: preoperative evaluation and surgical technique for optimal patient outcome. BJU Int. 2008 Dec. 102(11):1640-4; discussion 1644.
  11. ^ Nasser TA, Mostafa T. Delayed surgical repair of penile fracture under local anesthesia. J Sex Med. 2008 Oct. 5(10):2464-9.
  12. ^ van der Horst C, Martinez Portillo FJ, Bannowsky A, Seif C, Juenemann KP. Penile fractures: controversy over surgical or conservative treatment. BJU Int 2003; 92(4): 349−50.
  13. ^ Asgari MA, Hosseini SY, Safarinejad MR. Penile fractures: evaluation, therapeutic approaches and long-term results. J Urol. 1996 Jan. 155(1):148-9
  14. ^ Ateyah A, Mostafa T, Nasser TA, Shaeer O, Hadi AA, Al-Gabbar MA. Penile fracture: surgical repair and late effects on erectile function. J Sex Med. 2008 Jun. 5(6):1496-502.
  15. ^ Mydlo JH, Gershbein AB, Macchia RJ. Nonoperative treatment ofpatients with presumed penile fracture. J Urol 2001; 165(2):424−5.
  16. ^ Jallu A, Wani NA, Rashid PA. Fracture of the penis. J Urol1980; 123(2): 285−6.
  17. ^ Wessells H. Re: Nonoperative treatment of patients with presumedpenile fracture. J Urol 2001; 166(2): 633.
  18. ^ Mansi MK, Emran M, el-Mahrouky A, el-Mateet MS. Experiencewith penile fractures in Egypt: long-term results of immediatesurgical repair. J Trauma 1993; 35(1): 67−70.
  19. ^ Nane I, Esen T, Tellaloglu S, Selhanoglu M, Akinci M. Penile fracture:emergency surgery for preservation of penile functions. Andrologia 1991; 23(4): 309−11.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Song W, Ko KJ, Shin SJ, Ryu DS. Penile abscess secondary to neglected penile fracture after intracavernosal vasoactive drug injection. World J Mens Health. 2012 Dec. 30(3):189-91. [Full Text].
  • Ehrich WS. Two unusual penile injuries. Journal of Urology. 1929. 21:239.
  • Nizamani WM, Ali SI, Vaswani AK, Shahani BK. Ultrasound Diagnosis of Penile Fracture. J Coll Physicians Surg Pak. 2015 Oct. 25 (10 Suppl):S12-3.
  • Parker RA 3rd, Menias CO, Quazi R, Hara AK, Verma S, Shaaban A, et al. MR Imaging of the Penis and Scrotum. Radiographics. 2015 Jul-Aug. 35 (4):1033-50.
  • Perovic SV, Djinovic RP, Bumbasirevic MZ, Santucci RA, Djordjevic ML, Kourbatov D. Severe penile injuries: a problem of severity and reconstruction. BJU Int. 2009 Jan 20.
  • Ghilan AM, Al-Asbahi WA, Ghafour MA, Alwan MA, Al-Khanbashi OM. Management of penile fractures. Saudi Med J. 2008 Oct. 29(10):1443-7.
  • Maruschke M, Lehr C, Hakenberg OW. Traumatic penile injuries--mechanisms and treatment. Urol Int. 2008. 81(3):367-9.
  • El-Assmy A, El-Tholoth HS, Mohsen T, Ibrahiem el HI. Does timing of presentation of penile fracture affect outcome of surgical intervention?. Urology. 2011 Jun. 77(6):1388-91.
  • Shaeer O. Methylene blue-guided repair of fractured penis. J Sex Med. 2006 Mar. 3(2):349-54.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).