Luka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Пристаниште)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Luka (višeznačna odrednica).
Luka Njujork i Nju Džerzi je izrasla iz prvobitne luke na konvergenciji reke Hadson i Ist reke u zalivu Gornjeg Njujorka.

Luka je građevina za pristajanje brodova i pretovar tereta s brodova i na njih. Obično se nalazi na obali mora, jezera ili rijeka. Luke često imaju opremu za pretovar tereta kao što su dizalice i viljuškari, čiji vlasnici mogu biti privatne osobe ili javne ustanove. Često se u blizini luke nalaze postrojenja za konzerviranje i druge vrste obrade robe. Za funkcionisanje luke važna je dubina vode u kanalima ili vezovima, zaštita od vjetra, talasa i oluja, kao i pristup kopnenim prijevoznim sredstvima kao što su željeznica i kamioni.

Luka Portičiolo del Čedas u Barkoli kod Trsta, mala lokalna luka
Luka Durban u Durbanu u Južnoj Africi je najprometnija luka u Africi
Morska luka, prikaz Kloda Lorena iz 17. veka, 1638.
Luka Šangaj je najprometnija kontejnerska luka na svetu
Luka Kaosjung je najveća luka na Tajvanu.
Luka Hamburg
Luka Pirej
Luka u Roterdamu

Iako se obično nalaze na morskoj obali ili estuariju, luke se takođe mogu naći daleko u unutrašnjosti, kao što su Hamburg, Mančester i Dulut; ove pristupaju moru preko reka ili kanala. Zbog svoje uloge kao ulaznih luka za imigrante, kao i vojnike tokom rata, mnogi lučki gradovi su doživeli dramatične multietničke i multikulturalne promene tokom svoje istorije.[1]

Luke su izuzetno važne za globalnu ekonomiju; 70% globalne trgovine robom po vrednosti prolazi kroz luku.[2] Iz tog razloga, luke su takođe često gusto naseljena naselja koja obezbeđuju radnu snagu za preradu i rukovanje robom i povezane usluge za luke. Danas daleko najveći uspon razvoja luka beleži Azija, kontinent sa nekim od najvećih i najprometnijih luka na svetu, kao što su Singapur i kineske luke Šangaj i Ningbo-Džušan. Od 2020. godine, najprometnija putnička luka u Evropi je luka Helsinki u Finskoj.[3] Pored toga, postoje brojne manje luke koje mogu služiti samo njihovom lokalnom turizmu ili ribarskoj industriji.

Luke mogu imati širok uticaj na životnu sredinu na lokalnu ekologiju i vodene puteve, a što je najvažnije na kvalitet vode. To može biti uzrokovano bagerovanjem, izlivanjem i drugim zagađenjem. Luke su pod velikim uticajem promenljivih ekoloških faktora izazvanih klimatskim promenama, pošto je većina lučke infrastrukture izuzetno osetljiva na porast nivoa mora i obalske poplave.[2] Na međunarodnom planu, globalne luke počinju da identifikuju načine za poboljšanje prakse upravljanja priobaljem i integrišu prakse prilagođavanja klimatskim promenama u njihovu izgradnju.[2]

Najveće i najprometnije luke po kontinentima:

Istorijske luke[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorijske luke

Gde god su se drevne civilizacije bavile pomorskom trgovinom, težile su da razvijaju morske luke. Jedna od najstarijih poznatih veštačkih luka na svetu je Vadi al-Jarf na Crvenom moru.[4] Uporedo sa pronalaskom lučkih objekata pronađena su i antička sidra.

Ostale drevne luke uključuju Guangdžou tokom kineske dinastije Ćin i Kanopus, glavnu egipatsku luku za grčku trgovinu pre osnivanja Aleksandrije. U staroj Grčkoj, atinska luka Pirej bila je baza za atinsku flotu koja je igrala ključnu ulogu u bici kod Salamine protiv Persijanaca 480. p. n. e. U drevnoj Indiji od 3700. p. n. e, Lotal je bio prominentni grad civilizacije doline Inda, koji se nalazio u regionu Bal moderne države Gudžarat.[5] Ostija antika je bila luka starog Rima sa Portom koji je osnovao Klaudije i kuja je proširena u Trajanovo doba da dopuni obližnju luku Ostiji. U Japanu, tokom edo perioda, ostrvo Dejima je bila jedina luka otvorena za trgovinu sa Evropom i primala je samo jedan holandski brod godišnje, dok je Osaka bila najveća domaća luka i glavno trgovačko središte za pirinač.

Poznato je da su postklasična svahili kraljevstva imala trgovačka ostrva i trgovačke puteve[6] sa islamskim svetom i Azijom. Grčki istoričari su ih opisali kao „metropole“.[7] Poznate afričke trgovačke luke kao što su Mombasa, Zanzibar, Mogadišu i Kilva[8] bile su poznate kineskim mornarima kao što je Dženg He i srednjovekovnim islamskim istoričarima kao što je berberski islamski putnik Abu Abdulah ibn Batuta.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the CitySlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Routledge. str. 528. ISBN 9780415252256. 
  2. ^ a b v Asariotis, Regina; Benamara, Hassiba; Mohos-Naray, Viktoria (decembar 2017). Port Industry Survey on Climate Change Impacts and Adaptation (PDF) (Izveštaj). UN Conference on Trade and Development. 
  3. ^ „Maritime ports freight and passenger statistics” (PDF). Eurostat. Pristupljeno 18. 6. 2020. 
  4. ^ Rossella Lorenzi (12. 4. 2013). „Most Ancient Port, Hieroglyphic Papyri Found”. Discovery News. Pristupljeno 21. 4. 2013. 
  5. ^ Rao, S. R. Rao (1985). Lothal. Archeological Survey of India. 
  6. ^ „Eastern and Southern Africa 500–1000 AD”. Metmuseum.org. Pristupljeno 21. 4. 2009. 
  7. ^ „Tanzanian dig unearths ancient secret by Tira Shubart”. BBC News. 17. 4. 2002. Pristupljeno 21. 4. 2009. 
  8. ^ Newitt, M.D.D. (1995). A History of Mozambique. Indiana University Press. ISBN 9780253340061. 
  9. ^ „Ibn Battuta: Travels in Asia and Africa 1325–1354”. Fordham.edu. 21. 2. 2001. Arhivirano iz originala 13. 05. 2011. g. Pristupljeno 21. 4. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука&oldid=27555145”