Дурбан

С Википедије, слободне енциклопедије
Дурбан[1]
Durban
Durban skyline.jpg
Панорама Дурбана
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Јужна Африка
ПокрајинаКвазулу-Натал
Основан1880[2][3]
Становништво
Становништво
 — 3.468.086
 — густина1.513 ст./km2
Географске карактеристике
Координате29°53′00″ ЈГШ; 31°03′00″ ИГД / 29.883333° ЈГШ; 31.05° ИГД / -29.883333; 31.05Координате: 29°53′00″ ЈГШ; 31°03′00″ ИГД / 29.883333° ЈГШ; 31.05° ИГД / -29.883333; 31.05
Апс. висина22 m m
Површина2,292[4] km2
Дурбан[1] на мапи Јужноафричке Републике
Дурбан[1]
Дурбан[1]
Дурбан[1] на мапи Јужноафричке Републике
Остали подаци
ГрадоначелникОблед Млаба
Поштански број4001, 4000
Позивни број031
Веб-сајт
www.durban.gov.za

Дурбан (Зулу: eThekwini), с надимком Дурбс,[5][6] је трећи град у Јужноафричкој Републици по броју становника након Јоханесбурга и Кејптауна и највећи туристички центар у овој земљи.[7] Он је највећи град у покрајини Квазулу-Натал, познат је по томе што има најпрометнију луку у Африци и један је од главних туристичких центара због топле суптропске климе и плажа.

Према попису из 2007. године град је имао скоро 3,5 милиона становника,[8] што га чини једним од највећих градова на обали Индијског океана. Површина Дурбана од 2.292 km² је релативно већа од других градова Јужноафричке Републике и разлог је нижој густини насељености од 1513 становника по km².

Географија[уреди | уреди извор]

Дурбан је смештен на истоку Јужноафричке Републике дуж обала Индијског океана. Град се простире дуж Залива Натал, све до планине Блаф, која је јужна граница града, она раздваја залив од океана. На север се протеже све до реке Умгени, а са предграђима и даље. Пословни и трговачки центар града лежи у равници, изнад њега на благим обронцима брда Береја, које се уздиже изнад луке и залива разбацани су станбени квартови балаца.[9]

Клима[уреди | уреди извор]

Дурбан има благу варијанту Влажне суптропске климе по Кепеновој класификацији климе, са благим сувим зимама без мраза, и топлим кишним летима. Међутим, због велике висинске разлике, у неким западним предграђима је нешто хладније зими. На Дурбан просечно падне на годину око 1 009 mm киша. Просечна годишња температура је 21 °C, а дневни максимум је 28 °C лети, од јануара до марта. Просечни дневни минимум је 21 °C, који се зна максимално спустити до 11 °C од јуна до августа.

Клима Дурбана (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 36,2
(97,2)
33,9
(93)
34,8
(94,6)
36,0
(96,8)
33,8
(92,8)
35,7
(96,3)
33,8
(92,8)
35,9
(96,6)
36,9
(98,4)
40,0
(104)
33,5
(92,3)
35,9
(96,6)
40,0
(104)
Средњи максимум, °C (°F) 32,6
(90,7)
31,7
(89,1)
32,0
(89,6)
30,4
(86,7)
30,2
(86,4)
28,8
(83,8)
28,9
(84)
29,7
(85,5)
30,3
(86,5)
30,5
(86,9)
30,6
(87,1)
32,0
(89,6)
34,5
(94,1)
Максимум, °C (°F) 27,8
(82)
28,0
(82,4)
27,7
(81,9)
26,1
(79)
24,5
(76,1)
23,0
(73,4)
22,6
(72,7)
22,8
(73)
23,3
(73,9)
24,0
(75,2)
25,2
(77,4)
26,9
(80,4)
25,2
(77,4)
Просек, °C (°F) 24,1
(75,4)
24,3
(75,7)
23,7
(74,7)
21,6
(70,9)
19,1
(66,4)
16,6
(61,9)
16,5
(61,7)
17,7
(63,9)
19,2
(66,6)
20,1
(68,2)
21,4
(70,5)
23,1
(73,6)
20,6
(69,1)
Минимум, °C (°F) 21,1
(70)
21,1
(70)
20,3
(68,5)
17,4
(63,3)
13,8
(56,8)
10,6
(51,1)
10,5
(50,9)
12,5
(54,5)
15,3
(59,5)
16,8
(62,2)
18,3
(64,9)
20,0
(68)
16,5
(61,7)
Средњи минимум, °C (°F) 17,3
(63,1)
17,1
(62,8)
16,1
(61)
12,1
(53,8)
8,7
(47,7)
5,9
(42,6)
5,8
(42,4)
7,3
(45,1)
10,0
(50)
11,9
(53,4)
13,8
(56,8)
15,9
(60,6)
5,3
(41,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 14,0
(57,2)
13,3
(55,9)
11,6
(52,9)
8,6
(47,5)
4,9
(40,8)
3,5
(38,3)
2,6
(36,7)
2,6
(36,7)
4,5
(40,1)
8,3
(46,9)
10,3
(50,5)
11,8
(53,2)
2,6
(36,7)
Количина кише, mm (in) 134
(5,28)
113
(4,45)
120
(4,72)
73
(2,87)
59
(2,32)
38
(1,5)
39
(1,54)
62
(2,44)
73
(2,87)
98
(3,86)
108
(4,25)
102
(4,02)
1,019
(40,12)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 15,2 12,9 12,6 9,2 6,8 4,5 4,9 7,1 11,0 15,1 16,0 15,0 130,3
Релативна влажност, % 80 80 80 78 76 72 72 75 77 78 79 79 77
Сунчани сати — месечни просек 184,0 178,8 201,6 206,4 223,6 224,9 230,4 217,0 173,3 169,4 166,1 189,9 2.365,4
Извор #1: World Meteorological Organization[10]
Извор #2: NOAA (sun, extremes and humidity)[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Центар града

Прво европско насеље на том простору изграђено је 1824 кад је једна група трговаца и колониста (њих 25) из британске Колоније Рт добре наде коју је водио поручник Франсис Г. Фарвел, добила право да оснује луку коју су назвали Порт Натал. Терен за луку продао им је тадашњи краљ племена Зулу - Шака Зулу, чије је право на ту земљу било упитно. Као успомена на то време још и данас стоји Старо утврђење (данас музеј).[9]

Дурбан је службено основан 1835. на месту Порт Натала, а назван је Дурбан, у част тадашњег гувернера колоније Рта добре наде - Бенџамина Д'Урбана. Крајем 1830-их година и почетком 1840-их Бури су се сукобили са британцима око контроле над Дурбаном. Сукоб је завршио тако да су Британци добили контролу над градом 1844. Статус насеља (округа) добио је 1854, а статус града 1935.[9]

Развој града отпочео је од кад су Британци изградили велик број плантажа шећерне трске у околини града, како им је недостајало радника за рад, почели су да увозе велик број радника из своје крунске колоније Индије. Због тога данас Дурбан са оближњим градом Пајнтауном има више индијских становника него белаца, то је једна од највећих концентрација Индијаца у Јужној Африци. Западна предграђа Нтузума, Умлази и Ембумбулу су квартови у којима углавном живе Зулуи. Многи црнци су се преселили из Дурбана у те квартове крајем 1970-их за време политике апартхеида.[9]

Градска скупштина
Панорама града

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Град има неколико музеја и питорескних домородачких пијацу (црначку и индијску). Дурбан има бројне паркове, највећи и најпознатији су; Ботанички врт с кућом орхидеја, Џејмсон парк са својим вртовима ружа и Змијски парк са збирком отровних гмизаваца.[9]

Дурбан радо посећују туристи и због лепих бројних плажа и знатно топлијег мора, него што је то на западу земље око Кејптауна. За велику већину туриста највећа атракција је новоизграђени комплекс Голден Мајл са великим тематским парком са океанским животињама - Шакин поморски свет на 16 хектара, коцкарницама и бројним плажама и оближњи национални паркови. Мини град на северном крају приобалног шеталишта пружа најбржи увид у бројне погледе на Дурбан. Ту, на површини величине фудбалског игралишта, налази се више од стотину најважнијих занимљивости овога града, упркос модела у размерама 1:25. Одмах до тога је змијски парк Фицсимонс с више од 80 од 157 врста змија подреклом из ЈАР-а. Од њиховог отрова се израђује серум и становници могу научити како безбедно да уклоне незване госте из својих домова и вртова. Само неколико минута од плаже с палмама и високих грађевина савременог града, стиже се до малих продаваоница, џамија, храмова и базара индијске пословне четврти изнад које се у ваздуху осећа мирис егзотичних зачина. Недалеко од индијске пијаце на улици Викторија налазе се три хиндуистичка храма од којих је Алајам најстарији и највећи у Африци. Два блока даље издижу се минарети џамије Џума из 19. века, повећег исламског светилишта. Кроз низ прозора улази прилично светлости у засењено унутарње двориште где се могу молити 5 000 верника. Филигранским стиховима из Курана украшени су зидови и пажњу привлачи дивовски оријентални саг. Близина хршићанске катедрале Кристијан Емануел сведочи о културној разноликости Дурбана. Музеј Ква Мухле такође је вредан пажње. Ту овај град преиспитује своју апартхејдску прошлост и документује дурбански систем, бивше политике присиле и дискриминације.[12]

Становништво[уреди | уреди извор]

Привреда[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Дурба је партнерски град са:[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Donal P. McCracken; Eileen M. McCracken (1988). Annals of Kirstenbosch Botanic Gardens. National Botanic Gardens. стр. 72. ISBN 9780620116480. 
  2. ^ Evans, Owain. „Chronological Order of Town Establishment in South Africa”. 
  3. ^ „Chronological order of town establishment in South Africa based on Floyd (1960:20–26)” (PDF). стр. xlv—lii. 
  4. ^ „Main Place Durban”. Census 2011. 
  5. ^ Ishani Chetty: City nicknames in SA and across the world Article on news24.com from 25 October 2017. Retrieved 2021-03-05.
  6. ^ The names and the naming of Durban Website natalia.org.za (pdf). Retrieved 2021-03-05.
  7. ^ South Africa: eThekwini (на језику: engleski). Citypopulationde. Приступљено 14. 02. 2012. 
  8. ^ Statistics South Africa, Community Survey, 2007, Basic Results Municipalities (pdf file) Архивирано 25 август 2013 на сајту Wayback Machine. Retrieved 2008-03-23.
  9. ^ а б в г д Durban (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 14. 02. 2012. 
  10. ^ „World Weather Information Service—Durban”. World Meteorological Organization. Приступљено 21. 11. 2013. 
  11. ^ „Durban/Louis Both Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 21. 11. 2013. 
  12. ^ Najlepša mesta na svetu, LEO COMMERCE, Rijeka-Zagreb 2009., str. 392.
  13. ^ „Sister Cities Home Page”. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2011. Приступљено 2011-08-10. 
  14. ^ Frohmader, Andrea. „Bremen – Referat 32 Städtepartnerschaften / Internationale Beziehungen” [Bremen – Unit 32 Twinning / International Relations]. Das Rathaus Bremen Senatskanzlei [Bremen City Hall – Senate Chancellery] (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 2011-07-18. Приступљено 2013-08-09. 
  15. ^ „Sister Cities”. Union of Local Authorities in Israel (ULAI). Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2013. Приступљено 23. 8. 2012. 
  16. ^ „Facts about Durban”. 7. 9. 2003. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2007. Приступљено 16. 12. 2007. 
  17. ^ „Guangzhou Sister Cities [via WaybackMachine.com]. Guangzhou Foreign Affairs Office. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2012. Приступљено 2013-07-21. 
  18. ^ „Le Port est jumelé à quatre villes portuaires”. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2015. 
  19. ^ „Villes de Durban (eThekwini en zulu) et du Port sont jumelées depuis le 4 novembre 2005”. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]