Prohor Lobodnik
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Prepodobni Prohor Lobodnik je bio ruski svetitelj i čudotvorac, monah Kijevsko-pečerske lavre.
Nazvan je Lobodnikom zato što za sve vreme življenja u manastiru Pečerskom nije okusio hleba, nego se hranio lobodom, meseći je na svoj način i praveći nekakav hleb od nje. Kad bi on dao nekome od tog svog lobodnog hleba s blagoslovom, hleb je bivao sladak kao med; a kad bi mu ga neko ukrao, bivao je gorak kao pelen. Jedno vreme kada nesta soli u Rusiji, Prohor je razdavao narodu pepeo kao so. Pepeo, koji je on razdavao s blagoslovom, bivao je so; pepeo, pak, koji bi neko sam uzeo, bivao je običan pepeo. Knez Svjatopolk naredi te se u njegov dvorac prenese sav pepeo iz Prohorove ćelije, bez pitanja i blagoslova monahova. No kada se pepeo prenese, oni koji okusiše uveriše se da je pepeo a ne so. Tada reče Prohor narodu što dolažaše njemu za so, da idu svi u knežev dvorac, pa kad knez izbaci onaj pepeo iz svoje kuće, neka oni uzmu i nose kao so. Narod tako učini, i opet pepeo beše so. Uverivši se u ovo i sam knez ispuni se poštovanjem i ljubavlju prema Prohoru svetom, te kad ovaj umre 1107. godine, on ga svojim rukama položi u grob pokraj velikih ruskih svetitelja Antonija i Teodosija.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 10. februara po crkvenom, a 23. februara po gregorijanskom kalendaru.
Veliki deo ovog teksta je preuzet iz ohridskog prologa svetog vladike Nikolaja Velimirovića. On ne podleže autorskim pravima