Radisav Lukić Rubežić

Radisav Lukić Rubežić
Datum rođenja	(1863-10-13)13. oktobar 1863.
Mesto rođenja	Uskoci
Datum smrti	1917.(1917-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (53/54 god.)
Zanimanje	političar
Roditelji	Luka Rubežić Milica Rubežić

Radisav Lukić Rubežić (Uskoci, 13. oktobar 1863) bio je istaknuti političar i narodni oslobodilac sa područja Pčinjskog okruga.

Biografija

Rođen je 13. oktobra 1863. godine, u Uskocima, u Morači, od oca Luke Rubežića Kuča i majke Milice, rođene Ašanin. Radisav se preselio iz Uskoka (Nikšić) u selo Planu kod Kolašina. Posle očeve prerane pogibije u ratu sa Turcima, prešao je kod ujaka, koji ga je poveo u Rusiju, u Odesu, gde je izučio pekarski zanat. U Rusiji se povezao sa Srbima, pristalicama Karađorđevića. Po završetku zanata napustio je Odesu. Posle teškog putovanja došao je u Beograd, gde je otvorio privatnu pekarsku radnju. Kao pristalica dinastije Karađorđevića uhapšen je tokom režima Obrenovića i sproveden u neki logor u Šumadiji. U tom logoru zatekao je i brata Todora. Za vreme srpsko-turskog rata 1877/8 godine narednik Todor Lukić Rubežić i poručnik Mijailo Joksimović bili su dobrovoljci srpske vojske i učesnici u završnim borbama u Gornjoj Jablanici. Oni su se kasnije naselili u Stubli i Retkoceru. Preko svojih ljudi Todor je otkupio svog brata Radisava i doveo ga u Stublu.

Braća Radisav i Todor bili su ugledni ljudi Gornje Jablanice. Radisav se oženio Mitrom, rođenom Petrović iz Vrela. U braku sa njom imao je osam sinova i četiri kćeri. Po povratku dinastije Karađorđević na srpski presto, Radisav je izabran za mesto predsednika Medveđske opštine. Kao predsednik opštine brinuo se o stausu naseljenika, njihovoj bezbednosti, razvoju Medveđe kao centra Gornje Jablanice. On je sa sveštenicima Radosavom Stevanovićem i Stojanom Gvozdićem, Vasom Lazarevićem, opštinskim blagajnikom, Bogdanom Dragovićem, Aleksom Nedeljkovićem, Dimitrijem Mladenovićem, mehandžijom, Miroslavom Jakšićem i Radovanom S. Popovćem, 23. januara 1907. godine pokrenuo proglašenje Medveđe za varošicu, koja je ovo zvanje dobila kraljevim ukazom tek 31. decembra 1921. godine.

Radisav Lukić je jedan od organizatora četničkog (komitskog) pokreta u Jablanikčom srezu 1916. godine. Za vreme Topličkog ustanka 1917. Godine, izabran je za načelnika jablaničkog komitskog pokreta i člana štaba Jablaničkog komitskog odreda. Učestvovao je u borbi četnika sa bugarskom okupatorskom vojskom i Arbanasima sa Kosova 1917. godine do propasti Topličkog ustanka, kada se jedno vreme skalnjao po zabitim mestima. Bugari su ucenili njegovu glavu. Pohvatali su žitelje pet sela i grupisali ih u Retkoceru. Zapretili su taocima da će ako se Rubežić „ne preda sve živo poklati”. Nakon dugih pregovora, a radi spasa svojih sugrađana, Radisav se predao Bugarima u Retkoceru. Posle saslušavanja i mučenja Bugari su dozvolili da ide kući u Stublu. Preko srpskih izdajnika mučki su ga likvidirali i opljačkali, a onda dozvolili porodici da ga sahrani na Stubljanskom groblju. U ustanku su učestvovala i njegova tri sina i bratanac. Narednik Ilija Todora Lukić je nosilac srebrne Karađorđeve zvezde sa mačevima.