Медвеђа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Медвеђа (вишезначна одредница).
Медвеђа
Medvedja.jpg
Улица Јабланичка у Медвеђи
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2011.Раст 2.860
Географске карактеристике
Координате42°50′37″ СГШ; 21°35′05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГД / 42.8436001; 21.5847063Координате: 42°50′37″ СГШ; 21°35′05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГД / 42.8436001; 21.5847063
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина440 м
Медвеђа на мапи Србије
Медвеђа
Медвеђа
Остали подаци
Поштански број16240
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у овом месту је живело 2.860 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.

Географски положај[уреди]

Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1.5 км у правцу исток-запад.

Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.[1]

Историја[уреди]

У време деспотовине Ђурађа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.

Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији.[2] Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа.[3] Насеље стагнира све до 1921. године када је проглашено за варошицу. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси.[4]

У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).

У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.[1]

У Медвеђи се налазе запис Савића крушка и запис крст код цркве.

Демографија[уреди]

У насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.[1]

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.732
1953. 1.810
1961. 2.188
1971. 2.621
1981. 2.488
1991. 3.057 3.001
2002. 2.810 2.986
2011. 2.860
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 2.370 84,34 %
Албанци
  
 203 7,22 %
Роми
  
 97 3,45 %
Црногорци
  
 90 3,20 %
Македонци
  
 9 0,32 %
Бугари
  
 4 0,14 %
Муслимани
  
 2 0,07 %
Буњевци
  
 1 0,03 %
Бошњаци
  
 1 0,03 %
непознато
  
 4 0,14 %


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 3
  
  
 2
80+ 16
  
  
 23
75—79 21
  
  
 62
70—74 42
  
  
 85
65—69 67
  
  
 76
60—64 51
  
  
 69
55—59 53
  
  
 64
50—54 77
  
  
 83
45—49 100
  
  
 85
40—44 127
  
  
 117
35—39 103
  
  
 111
30—34 82
  
  
 92
25—29 78
  
  
 87
20—24 92
  
  
 73
15—19 122
  
  
 125
10—14 124
  
  
 137
5—9 115
  
  
 89
0—4 74
  
  
 83
Просек : 34,6 37,9
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 331 340 499 686 706 875 924

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 193 216 132 219 105 38 12 6 2 1 3,04
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.034 319 657 37 16 5
Женски 1.154 215 682 220 35 2
УКУПНО 2.188 534 1.339 257 51 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 499 54 0 29 75
Женски 355 22 0 8 93
УКУПНО 854 76 0 37 168
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 25 28 33 9 16
Женски 5 1 45 4 3
УКУПНО 30 29 78 13 19
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 5 2 106 30 34
Женски 7 7 39 39 55
УКУПНО 12 9 145 69 89
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 43
Женски 2 0 0 25
УКУПНО 12 0 0 68

Образовање[уреди]

У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".

Познате личности[уреди]

Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобавештајац

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  3. ^ "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године
  4. ^ "Правда", Београд 1934. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медвеђа&oldid=21645031”