Медвеђа

Медвеђа
Медвеђа;
	Улица Јабланичка у Медвеђи
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Медвеђа
Становништво
— 2011.	2.860
Географске карактеристике
Координате	42° 50′ 37″ СГШ; 21° 35′ 05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГДКоординате: 42° 50′ 37″ СГШ; 21° 35′ 05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	440 м
	Медвеђа Медвеђа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	16240
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у овом месту је живело 2.860 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1.5 км у правцу исток-запад.

Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

У време деспотовине Ђурђа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.

Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији.^[2] Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа.^[3] Насеље стагнира све до 1921. године када је проглашено за варошицу. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси.^[4]

У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).

У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.^[1]

У Медвеђи се налазе запис Савића крушка и запис крст код цркве.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.^[1]

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.732
1953.	1.810
1961.	2.188
1971.	2.621
1981.	2.488
1991.	3.057	3.001
2002.	2.810	2.986
2011.	2.860

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	2.370	84,34%
Албанци	203	7,22%
Роми	97	3,45%
Црногорци	90	3,20%
Македонци	9	0,32%
Бугари	4	0,14%
Муслимани	2	0,07%
Буњевци	1	0,03%
Бошњаци	1	0,03%
непознато	4	0,14%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	3	2
80+	16	23
75—79	21	62
70—74	42	85
65—69	67	76
60—64	51	69
55—59	53	64
50—54	77	83
45—49	100	85
40—44	127	117
35—39	103	111
30—34	82	92
25—29	78	87
20—24	92	73
15—19	122	125
10—14	124	137
5—9	115	89
0—4	74	83
Просек :	34,6	37,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	331	340	499	686	706	875	924

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	193	216	132	219	105	38	12	6	2	1	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.034	319	657	37	16	5
Женски	1.154	215	682	220	35	2
УКУПНО	2.188	534	1.339	257	51	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	499	54	0	29	75
Женски	355	22	0	8	93
УКУПНО	854	76	0	37	168
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	25	28	33	9	16
Женски	5	1	45	4	3
УКУПНО	30	29	78	13	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	2	106	30	34
Женски	7	7	39	39	55
УКУПНО	12	9	145	69	89
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	43
Женски	2	0	0	25
УКУПНО	12	0	0	68

Образовање[уреди | уреди извор]

У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".

Познате личности[уреди | уреди извор]

Живко Кулић, универзитетски професор и афористичар

Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобавештајац

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама Медвеђе.
Панорама Медвеђе.
Панорама Медвеђе.
Панорама Медвеђе.
Панорама Медвеђе.
Панорама Медвеђе.
Ознака на улазу у Медвеђу.
Црвени трг.
Црвени трг.
Јабланичка улица.
Јабланичка улица.
Спомен чесма на Црвеном тргу.
Спомен чесма на Црвеном тргу.
Спомен чесма на Црвеном тргу.
Спомен чесма на Црвеном тргу.
Спомен чесма на Црвеном тргу.
Општинска библиотека „Петар Петровић Његош”.
Фонтана на тргу испред Општинске библиотеке.
Река Лапаштица на току кроз Медвеђу.
Основна школа „Горња Јабланица”.
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
Шумска управа Медвеђа.
Текија.
Текија.
Текија.
Стамбено насеље.
Економски и правни факултет Универзитета у Нишу, високошколска јединица у Медвеђи.
Споменик палим борцима.
Споменик палим борцима.
Споменик палим борцима.
Споменик палим борцима.
Споменик палим борцима.
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
Споменик ослободиоцима из Другог светског рата у дворишту Средње техничке школе „Никола Тесла”.
Црква посвећена Вазнесењу Господњем Спасовдану.
Црква посвећена Вазнесењу Господњем Спасовдану.
Унутрашњост цркве.
Унутрашњост цркве.
Унутрашњост цркве.
Унутрашњост цркве.
Унутрашњост цркве.
Унутрашњост цркве.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
^ "Отаџбина", Београд 1890. године
^ "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године
^ "Правда", Београд 1934. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[turistickipotencijalinaseljajablanice-1] а ^б ^в Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш

[2] "Отаџбина", Београд 1890. године

[3] "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године

[4] "Правда", Београд 1934. године

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]