Медвеђа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Медвеђа (вишезначна одредница).
Медвеђа
Medvedja.jpg
Улица Јабланичка у Медвеђи
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Медвеђа
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Раст 2.860
Географске карактеристике
Координате 42°50′37″ СГШ; 21°35′05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГД / 42.8436001; 21.5847063Координате: 42°50′37″ СГШ; 21°35′05″ ИГД / 42.8436001° СГШ; 21.5847063° ИГД / 42.8436001; 21.5847063
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 440 м
Медвеђа на мапи Србије
Медвеђа
Медвеђа
Остали подаци
Поштански број 16240
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у овом месту је живело 2.860 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи и Културно уметничко друштво Вез Медвеђа. Овде се налази и ФК Јабланица Медвеђа.
Овде се налазе Запис Савића крушка (Медвеђа) и Запис крст код цркве (Медвеђа).

Географски положај[уреди]

Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1.5 км у правцу исток-запад.

Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.[1]

Историја[уреди]

У време деспотовине Ђурађа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.

Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији.[2] Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа.[3] Насеље стагнира све до 1921. године када је проглашено за варошицу. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси.[4]

У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).

У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.[1]

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.732
1953. 1.810
1961. 2.188
1971. 2.621
1981. 2.488
1991. 3.057 3.001
2002. 2.810 2.986
2011. 2.860
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 2.370 84,34 %
Албанци
  
 203 7,22 %
Роми
  
 97 3,45 %
Црногорци
  
 90 3,20 %
Македонци
  
 9 0,32 %
Бугари
  
 4 0,14 %
Муслимани
  
 2 0,07 %
Буњевци
  
 1 0,03 %
Бошњаци
  
 1 0,03 %
непознато
  
 4 0,14 %


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 3
  
  
 2
80+ 16
  
  
 23
75—79 21
  
  
 62
70—74 42
  
  
 85
65—69 67
  
  
 76
60—64 51
  
  
 69
55—59 53
  
  
 64
50—54 77
  
  
 83
45—49 100
  
  
 85
40—44 127
  
  
 117
35—39 103
  
  
 111
30—34 82
  
  
 92
25—29 78
  
  
 87
20—24 92
  
  
 73
15—19 122
  
  
 125
10—14 124
  
  
 137
5—9 115
  
  
 89
0—4 74
  
  
 83
Просек : 34,6 37,9

Образовање[уреди]

У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".

Познате личности[уреди]

Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобавештајац

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  3. ^ "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године
  4. ^ "Правда", Београд 1934. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медвеђа&oldid=20929228”