Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.
Zanima me odakle tolika ubeđenost u hrvatsko poreklo Andrića? Rođen je u 19. veku, treba li spomenuti velikane srpske kulture i nauke koji su bili Srbi, a katolici? Gore su spomenuti Ivo i Lujo Vojnovići iz Dubrovnika, Andrićevi savremenici. Ako se ne zna pouzdano da li su Andrićevi roditelji bili pisani u Hrvate, treba se ostaviti i velikohrvatskih interpretacija („svi katolici su Hrvati“) i velikosrpskih („svi štokavski katolici su pokatoličeni Srbi“). Stavite ono što se pouzdano zna, a to je da je iz rimokatoličke porodice za koju se ne može sa pouzdanošću reći ni da je bila hrvatska ni srpska, da se sam Andrić u mladosti nazivao Hrvatom, a u adolescenciji i odraslom dobu Srbinom. Ovako je neozbiljno, hoće li sutra i roditelji Emira Kusturice biti Bošnjaci, a on bošnjačkog porekla i „biološki Bošnjak“? Enciklopedija treba da sadrži fakte, a spekulacije da budu jasno navedene kao spekulacije i pobrojane prema značaju. 109.93.216.209 (razgovor) 20:02, 6. februar 2012. (CET)[odgovori]
Koliko vidim trenutnu verziju članka, sada deluje okej. U vreme kada sam pisao komentar, u članku je bilo podrazumevana hrvatska etničnost Andrićevih roditelja, pretpostavljam po katoličkom automatizmu. Za tako nešto bismo mogli biti 99% sigurni danas, ali u 19. veku je postojala vrlo brojna nacionalno nesvesna katolička masa, kao i izvestan broj Srbokatolika. Na primer, pomenuti Ivo i Lujo Vojnović, za koje još nisam čuo da se za njih govori da su etnički Hrvati iz hrvatskih porodica koji su se srpski opredeljivali, već uglavnom važe za jugoslovenski orijentisane katoličke Srbe koji Srbe i Hrvate uopšte i ne doživljavaju kao različite narode. Da bude jasno, ovo pišem bez ikakvih primesa nacionalizma. Pomalo je čak i neukusno u svaku priču ubacivati nacionalnost. Ali, ako nacionalnost postoji, onda to pitanje treba obraditi kvalitetno. Na primer, član dole piše kako se Andrić „ceo život izjašnjavao kao Srbin“. Nije. On jeste bio Srbin, ali se ne može poreći fakt da se svesno i samovoljno kao adolescent upisivao kao Hrvat, a o tome i sam govori u svojim pismima koja su pre nekoliko godina bila objavljena u NIN-u. Toga se u tim pismima odriče, ali to ne poriče. I ne samo to, nedvosmisleno piše da je u tim godinama bio hrvatski nacionalist, tim rečima. Ja se nadam da smo bar mi na srpskoj Viki neopterećeni kompleksima izgradnje nepremostivih zidova među eks-Ju narodima i da smo svesni da je u pitanju ista etnička masa gde nacionalnost zavisi isključivo od ličnog opredeljenja, a nacionalnost roditelja postoji jedino ako su oni sami o tome govorili. Sa te strane, nije nimalo niti čudno niti neshvatljivo, da u vremenu dok se današnje eks-Ju nacije još nisu sasvim konsolidovale, neka osoba promeni tabor, a da je to ne učini nikakvim konvertitom. Druga primedba se tiče toga da su odrednice „srpski književnik“ itd. nacionalne. One ne moraju to biti, srpski književnik je prosto književnik srpske književnosti, književnosti srpskog jezika, a sam lično uopšte ne mora biti Srbin. 109.93.50.30 (razgovor) 16:43, 8. mart 2012. (CET)[odgovori]
Izvor br. 4 za tvrdnju u tekstu „Andrić se najveći deo svog života izjašnjavao kao Srbin“ je isti ovaj tekst na sajtu [1] koji je preuzet sa vikipedije. Izvor treba obrisati.--Drazetad (razgovor) 08:39, 14. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ivo Andrić se je ceo život izjašnjavao kao Srbin, i uvek je pisao ćiriličnim pismom. To se jasno može videti i iz biografija u njegovim knjigama, a mnoge od njih su izdavane i za njegovog života. Ne vidim potrebu zbog čega se uopšte naglašava ovo da ga Hrvati svojataju. Svojataju i Makedonci Aleksandra, ali velika im korist od toga. --NikolaB (razgovor) 22:10, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
Posle raspada Jugoslavije, Andrić se u Srbiji smatra srpskim književnikom, dok se u Hrvatskoj smatra hrvatskim, dok se on se lično izjašnjavao kao Srbin
A zašto ne bi bilo bitno? Svi odreda svojataju sve i svašta samo mi glumimo finoću i gde treba i gde netreba.U ovom slučaju nema potrebe za tim. U mojoj antologiji 100 najvećih književnika jugoslovenskih naroda iz 1971. (Zagrebačko izdanje) lepo piše da je Ivo Andrić srpski književnik. --NikolaB (razgovor) 22:50, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
Pa bas zato. Da mi budemo malo vise profesionalni od ostalih pacera. Ako je to vec toliko bitno, nek se premesti u neki drugi deo, nize u clanku. Jer, njegova sva velicina lezi u njemu kao knjizevniku, a ne u njemu kao Srbinu, Hrvatu, ili Marsovcu. Moze se napraviti poseban odeljak na kraju clanka oko njegove nacionalnosti i tu ubaciti sve sto se toga tice, a ostatak clanka osloboditi od tih neknjizevnih stvari. Mnogo je bitnije da ovaj clanak sadrzi dobru analizu njegovog dela jer zbog toga je bitan, a toga jos uvek nema, i to je sramota. --Jagodaispeci pa reci22:57, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
A gde je tu Andrić rekao: „Ja sam Srbin“ (ili bilo šta drugo od nacionalnosti)? Taj tekst ne citira nijednu referencu gde je on to sam izjavio. --Anapiši mi23:00, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
Čini mi se da i u antologiji 100 najvećih književnika jugoslovenskih naroda iz 1971. (zagrebačko izdanje) piše da je Ivo Andrić srpski književnik. To je pretpostavljam napisano za njegovog života. --BaŠ-ČeliK(razgovor)23:11, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ma, niko ne spori da je on bio Srbin, samo kazem da ne treba akcenat da bude na tome u ovom clanku, nego da njegovom knjizevnom delu. A sto se reference tice, bolja je ta antologija nego taj link koji si dao. --Jagodaispeci pa reci23:16, 22. februar 2012. (CET)[odgovori]
Kad smo već kod ovoga da citiram šta piše u antologiji:
„
Ivo Andrić je Jugoslavenski književnik iz reda srpskog naroda. Rođen je 9. listopada 1892. u Travniku. Djetinjstvo je proveo u Višegradu gdje je završio osnovnu školu. Gimnaziju je polazio u Sarajevu, a Filozofski fakultet u Zagrebu, Beču, Krakovu i Grazu, gdje je i doktorirao. Za vrijeme prvog svjetskog rata interniran je od austrijskih vlasti. U razdoblju između dva rata radio je kao službenik i diplomat, a poslije oslobođenja živi kao profesionalni književnik.
Records of the Jagiellonian University in Kraków, Poland, show that Andrić enrolled there as a Croat in 1914. Iz ove slike, koja je uvrštena u članak o Andriću na en (i fr, hr, i hu), bi možda moglo da se zaključi drukčije nego da je "celog života tvrdio da je Srbin". --SlobodanKovačevićbiblbroKS10:15, 23. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ja prosto ne mogu da verujem...
Šta radite s ovim čovekom. Ovo je sramota da bude ovakav uvod. Toliko insistiranje na njegovoj naiconalnosti i državi u kojoj je živeo i za koju je dobio nagradu (a nije dobio za državu, nego za SEBE), a njegov književni rad totalno potisnut u drugi plan, stvarno nemam reči. Da čovek ne poveruje do kojih granica može stići nacionalistički pogled na svet... --Jagodaispeci pa reci18:46, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Zašto?
Zašto u prvoj rečenici mora da stoji koje je nacionalnosti bio i od kakve je to važnosti bilo za njegov književni (i bilo kakav drugi rad)? Piše tamo u nekoj rečenici, date su reference i doviđenja. A pogotovo ne treba da stoji ovakva formulacija Bio je to i to iz reda tog i tog naroda - šta to znači? --Anapiši mi18:53, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Deder vrati ti, jer ja sam krenula da vraćam, pa rekoh, ne mogu da se natežem. Biti iz reda nekog naroda... Svašta. Šta fali izrazu pisac srpske nacionalnosti? Mada, meni je ceo uvod toliko nacionalisrtički nabijen da je ono što on zaista jeste, književnik, skroz potisnuto u drugi plan. Uvod je blago rečeno, besmislen. --Jagodaispeci pa reci19:05, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Dakle, u prvom pasusu dela Život, piše to što vi stalno namećete u početni pasus članka, a mesto mu nije tu. Molim vas sada da mi dozvolite da taj deo uredim onako kako treba da stoji u jednoj enciklopediji. --Anapiši mi19:08, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Meni je uvod i dalje bez veze. Prvo, šta ima veze čiji je državljanin bio kad je dobio Nobelovu nagradu? Ako je to toliko bitno, nek aide tamo gde se raspravlja o njegovoj nacionalnosti. Kao što sam rekla, to treba da bude odvojeni deo i da ide na kraj članka, jer je to najmanje bitno od svih stvari vezanih za ovog čoveka. Drugo, šta je to "rad na istoriji jednog naroda" i što to stoji pod navodnicima? Ako su nečije reči, reći čije su i referencirati, mada, tako izdvojeno, nema mnogo smisla. Ako nije, da napomenem, navodnici se koriste za delove rečenica da bi istakli da je nešto navodno tačno, na ironičan način, dakle, ovo znači da on zapraov ništa nije ni radio na istoriji jednog naroda (koji god to narod bio). Stoga, ovo je totalno besmisleno da stoji u uvodu. U uvodu treba da stoji ko je i šta je i ono po čemu je poznat, a sigurno nije bio poznat zato što je bio Srbin ili Hrvat, ili što je bio građanin Jugoslavije. Ti podaci su u uvodu potpuno besmisleni. --Jagodaispeci pa reci21:07, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ana/Geologicharka, ovaj tvoj doprinos: „Takođe, postoje i podaci o Andrićevoj upisnici na Jagelonski univerzitet u Krakovu 1914. godine, iz koga se vidi da je upisan kao Hrvat.“ članak još više napravi nacionalističkim. Ovoga ranije nije bilo u članku. A kolikom vidim referencu u kojoj se kaže da je po nacionalnosti Srbin, si stavila pod „Danas se u Srbiji smatra srpskim književnikom“. Sada ću morati preko Drine da bi mogao Adnrića da smatram srpskim književnikom. Ovo je izgleda jedini književnik za koga ne znamo kojoj književnosti je pripadao, odnosno na kom je jeziku pisao. --BaŠ-ČeliK(razgovor)21:15, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Reference koje su stavljene su iz Srbije. Ne moraš preko Drine, tvoje je pravo da misliš šta hoćeš i da daješ važnost stvarima kako ti želiš, ali kod svoje kuće, ne ovde. Članak je sad sasvim ok, i rasprava o njegovoj nacionalnosti kao i druga politička pitanja stoje tamo gde treba da stoje, na kraju članka, jer to jeste bitno da se pomene, ali je najmanje bitno od svih drugih stvari vezanih za njega. --Jagodaispeci pa reci21:33, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
O čemu pričaš? U referenci koja je postavljena piše da je Andrić po nacionalnosti Srbin, a ne da se u Srbiji smatra srpskim književnikom. Drugo, ne znam šta se želilo reći sa ovim „u Srbiji se Andrić smatra srpskim književnikom“? Da li je to neko odvajanje od Srba iz Republike Srpske i šire, koji jednako smatraju Andrića srpskim književnikom, ili nešto drugo? --BaŠ-ČeliK(razgovor)21:41, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Andrićev rad je međutim izuzetno povezan sa njegovim srpskim identitetom. Na Drini ćuprija govori o srpskom narodu i što se vjekovima dešavalo srpskom narodu i za to djelo dobio je Nobelovu nagradu. Prema tome njegova nacija je izuzetno važan deo i mora da stoji jasno u uvodniku, a ne negdje u zapećku, kao da je on pisao o marsovcima.--Miut (razgovor) 22:53, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Upisnica na Jagelonskoim sveučilištu je možda falsifikat. Molim da se navede stranica iz koje knjige je to uzeto i koja stranica je to u knjizi, jer mislim da je neko prevario na engleskoj vikipediji.--Miut (razgovor) 22:57, 25. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ja sam dodala postojeću fotografiju, koja se koristi i u članku na engleskoj vikipediji. U redu je da stoji fotografija njegove lične karte, ali ako postoji dostupan izvor koji tvrdi nešto drugo, moramo i to drugo navesti. To uopšte ne može biti nacionalistički, iz dva razloga - prvo, zato što ja nisam nacionalista i trudim se da budem što je moguće objektivnija, a drugo, čak i kad bih bila nacionalista, sigurno ne bih išla protiv svog naroda, zar ne? Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku, a ne Vikipedija Srba i srpstva, pa da pišemo neobjektivne tekstove. Ne zanima me šta piše na drugim Vikipedijama. Možda Bosanci napišu da je Ivo Andrić bio Jupiterovac, ali to je njihova stvar, mi treba da se trudimo da ovaj projekat bude objektivan, a ne da se u okviru teksta članaka dokazujemo sa raznim političkim različitim stavovima. A iskrena da budem, ja sam tek pre par dana saznala da uopšte postoji dilema o tome šta je Andrić bio po nacionalnosti, ali to ne znači da moram da furam svoja razmišljanja, bez poštovanja i navođenja svih dostupnih relevantnih izvora. --Anapiši mi00:24, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ta slika je uzeta sa jednoga hrvatskoga propagandnoga sajta iz 1995, a oni tvrde da su uzeli iz knjige. Međutim da bi se taj falsifikat provjerio potrebno je da se ta knjiga navede i stranica gdje se ta slika nalazi.--Miut (razgovor) 01:04, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
A za knjigu kažu "Almost the whole edition has been ordered by some Belgrade institutions and destroyed. Very few copies remained." Malo smiješno. --Miut (razgovor) 01:12, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Da se ovde priča ne bi rasplinjala ličnim komentarima koji nemaju veze sa tem, konkretno je Ana/Geologicharka u ovaj članak unijela nove podatke u vidu ove rečenice: „Takođe, postoje i podaci o Andrićevoj upisnici na Jagelonski univerzitet u Krakovu 1914. godine, iz koga se vidi da je upisan kao Hrvat“. Za ovu rečenicu treba navesti reference. Moja sumnja je zasnovana na tome da je Austrougarska politika bila poznata po tome da nije dozvoljavala nacionalnosti čak ni na popisima stanovništva, tako da se stanovništvo na popisima moglo izjašnjavati samo kojoj religiji pripada. Srbi nisu mogli da se izjasne kao Srbi, nego samo kao pravoslavci, a Hrvati su mogli da se izjasne samo kao katolici. A da se sada ne bi uvlačili u nagađanja i pogađanja, potrebno je navesti reference. --BaŠ-ČeliK(razgovor)02:23, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Popis 1910. klasnić, kraljevčani, glina
Pratio sam ovo raspravu ali stvarno nisam imao nameru da išta napišem, ali nakon ovoliko neznanja i krivi sumnji korisnika Baš-Čelika morao sam staviti ovu sliku kao primer popisa stanovništa Austro-Ugarske 1910. godine na Banovnini, gdje se jasno vidi da se moglo izjašnjavati prema etničkoj pripadnosti kako hrvatskoj tako i srpskoj (nadam se da mađarski jezik nije problem :) ).--Sokac121 (razgovor) 13:48, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Religions in Austria-Hungary, from the 1881 edition of Andrees Allgemeiner Handatlas. Catholics (both Roman and Uniate) are blue, Protestants purple, Eastern Orthodox yellow, and Muslims green. (Izdanje 1881. Rimokatolici i unijati su označeni plavom, pravoslavni žutom, a muslimani zelenom)
Neka oprosti kolega sa hrvatske vikipedije koji je postavio sliku, ali ja sam čitao literaturu vezanu za popise stanovništva u Austrougarskoj, i odlično znam da Austrougarska nije popisivala stanovništvo po nacionalnoj pripadnosti, nego isključivo po vjerskoj i jezičkoj. Sva današnja tumačenja nacionalnosti stanovništva se zasnivaju na rezultatima vjerskog i jezičkog izjašnjavanja. O tome može da se pročita na engleskoj vikipediji: [2] --BaŠ-ČeliK(razgovor)14:21, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
BČ, izvini, ali na linku na koji si nas odveo nigde ne piše da Austrougari nisu delili ljude prema nacionalnosti, nego su tu date tabele koje pokazuju koji su se jezici govorili i koje su veroispovesti bile zastupljene. Takođe, ovo što si rekao u prethodnom komentaru da treba da navedem referncu za rečenicu - ne treba, zato što je ona komentar fotografije upisnice, a za nju treba navesti referencu. --Anapiši mi14:29, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Na linku koji sam dao su dati rezultati popisa stanovništva u Austrougarskoj. Kao što i sama vidiš iz rezultata i mape koju sam preuzeo sa engleske vikipedije iz tog doba, podanici Austrougarske monarhije su mogli da se izjasne samo po vjerskoj i jezičkoj pripadnosti. Pravo na izjašnjavanje po nacionalnoj pripadnosti u Austrougarskoj nije postojalo. Slika koju je postavio kolega sa hrvatske vikipedije je nečije kasnije tumačenje popisa, a ne rezultati samog popisa. Rezultati popisa stanovništva u Austrougarskoj su često kasnije tumačeni ovako ili onako. Često su svi rimokatolici i unijati svrstavani u Hrvate, iako je Austrougarska planski naseljavala rimokatoličko stanovništvo drugih nacionalnosti. Što se tiče slika bez izvora koje se kod nas i inače na vikipediju šalju, ja mogu za par sati da u fotošopu napravim fotografiju Andrićeve upisnice na kojoj će stajati da se Ivo Andrić izjasnio kao Srbin. Istu tu sliku mogu da pošaljem na vikipediju bez datog izvora, i da onda u članak unesem tekst u kome će stajati: „Takođe, postoje i podaci o Andrićevoj upisnici na Jagelonski univerzitet u Krakovu 1914. godine, iz koga se vidi da je upisan kao Srbin“. Mislim da nije enciklopedijski, te stoga smatram da treba navesti izvor za sliku koja prema nečijoj tvrdnji pretstavlja fotografiju upisnice. Ako već želimo enciklopedijske članke, potrebne su i enciklopedijske reference. --BaŠ-ČeliK(razgovor)15:04, 26. februar 2012. (CET)[odgovori]
Ne ići mimo reči Ive Andrića i njegovih savremenika
Nakon čitanja članka a posebno odeljka Nacionalna pripadnost hteo bih da predočim nekoliko činjenica. Treba odmah uočiti tri Ivina stava povodom njegove nacionalne pripadnosti
1933 Ivo odbija da uđe u Antologiju hrvatske lirike
Izvor: Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Volume 22, Issues 1-2 Međunarodni slavistički centar, 1994 pp. 209
Na poziv Mihovila Kombola da učestvuje u Antologiji hrvatske lirike povodom stogodišnjice ilirskog pokreta. odgovorio je 14. novembra 1933: "Ne bih nikad mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zbog toga što su ili druge vere ili roćeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju".
Ivo Andrić 1942 kaže za sebe da je srpski pisac.
Izvor: Ivo Andrić Kuća na osami, Srpska književna zadruga 1976 pp. 186
U pismu komesaru Srpske književne zadruge napisao je: "Poštovani gospodine, U odgovor na vaše pismo od 11 om., koje sam primio danas, a kojim me pozivate na saradnju u vašoj Antologiji srpske savremene pripovetke, čast mi je izvestiti Vas da mi nije moguće odazvati se vašem pozivu niti dati svoj prilog za tu Antologiju. Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske knjiž. zadruge i član njenog bivšeg književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama ne želim i ne mogu da učestvujem ni u kakvim publikacijama, ni sa novim ni sa ranije već objavljenim svojim radovima
Ivo Andrić 1954 odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla
Izvor: Enes Cengic; "Krleza post mortem", I-III. Svjetlost, Sarajevo, 1990. 2. part, str 171-172
"Ivo Andric, rodjen u Travniku 10.10.1892. godine, hrvatskog porijekla, zavrsio skole itd.... Moli me da brisem da je hrvatskog porijekla. "
Pored toga, u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1851), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih stoji narodnost srpska
A sada počnimo od njegovih savremenika i prijatelja
1961 Anders Österling, stalni sekretr Švedske akademije: "As a young Serbian student, he joined the national revolutionary movement, suffered persecution, and was imprisoned in 1914 when the war broke out."
1918 Иво Војновић у писму своме брату Луји: „Šaljem ti i djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi Katolički Srbin iz Bosne, idealni mladić, Ivo Andrić, 26 god"
1940 Nemački filozof Carl Schmitt: Schmitt's sympatethic attitude towards Slavs during the war in the East is captured in a national myth he recalls being told by his Serbian friend Ivo Andric:
Izvor: Carl Schmitt's International Thought: Order and Orientation by William Hooker Cambridge University Press, Nov 12, 2009 pp. 57
1959 Prevodilac Ive Andrića Lovett F. Edwards: "Dr Ivo Andric is himself a Serb and a Bosnian."
Izvor: Ivo Andric The Bridge on the Drina The University of Chicago Press, 1977 pp. 7
1977 William H. McNeill Kandasko američki istoričar i profesor Univerziteta u Čikagu: "The family therefore lived poorly; and when the future writer was still an infant, his father died,
leaving his peniless young widow to look after an only child. They went to live with her parents in Visegrad on the banks of the Drina, where the young Ivo grew up in an artisan family (his grandfather was a carpenter) playing on the bridge he was later to make so famous, and listening to tales about its origin and history which he used so skillfully to define the character of early Ottoman presence in that remote Bosnian town. The family was orthodox Christian, i.e. Serb; "
Izvor: Ivo Andric The Bridge on the Drina The University of Chicago Press, 1977 Introduction by William H. McNeil. pp. 3
Dakle vidimo dve činjenice Ivo se javno distancira od hrvatstva, izjašnjava kao Srbin, njegovi savremenici i prijatelji pišu o njemu da je Srbin u jednom dugačkom periodu njegovog života od 1914-1975.
Ja ne misli da treba spominjati ovde da ga Hrvati svojataju. Postoji link na hrvatsku Vikipediju i to je dovoljno.
Druga stvar koja se uporno potiskuje je kandasko američki istoričar William H. McNeill koji piše da je Andrić po majci Srbin. Takva informacija je mogla doći samo od Andrića i u skladu je sa njegovim javnim distanciranjnjem od hrvatstva. Umesto te činjenice se natura da se je Andrić sa majkom preselio kod njegove tetke Ane i njenog muža. Ja sam pokušao i uspeo da nađem otkud tako nešto. Najranija tvrdnja takvog karaktera potče od Hrvata Želimira Juričića u njegovim esejima o Andriću: Letters Ivo Andrić Serbian Heritage Academy, 1984 pp. 85 i The Man and the Artist: Essays on Ivo Andrić Želimir B. Juričić University Press of America, 1986 pp. 98
Kad se čitaju eseji ovoga Hrvata o Andriću pada u oči da on izbegava sva pisma Andrića u kojima se on distancira od hrvatstva i nigde ne daje polazni izvor kojim bi dokazao da se je Andrić sa majkom preselio kod tetke po ocu. Andrić u svojim pismima spominje tetku i tetka za koga kaže da mu je poočim ali tek 1918 i kasnije 1927 odakle se ne da zaključiti to šta hoće Juričić.
Nasuprot Juričiću, William McNeill je citiran bar šest puta:
1.William White The Reprint Bulletin Book Reviews, Volumes 27-29 Glanville, 1982 page 63 " ...has been added a highly informative Introduction by William McNeill which contains an excellent brief biography of Andric"
2.Wes Johnson Balkan Inferno: Betrayal, War and Intervention, 1990-2005 Enigma Books, 2007 page 162: As William H. McNeill has said, "Every episode rings true, from the role of terror in fastening Turkish power on the land to the role of an Austrian whorehouse in ..
3.Cornell international law journal, Volume 35 2002, page 392: "15. See William H. McNeill Introduction to Ivo Andricc, The Bridge on the Drina at 1 (Lovett F. Edwards trans Univ Chicago Press 1977)
4.Neighbors at War: Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity, Culture, and History Penn State Press page 104
5.Annabel Patterson The International Novel Yale University Press, Sep 30, 2014 page 55
6.Nicholas Moravcevich Ivo Andric and the Quntessence of Time in Selected essays on Serbian and Russian literatures and history Stubovi kulture, 2005
Ja sam nasao jos jednu potvrdu da je Ivina majka sa Ivom presla u Visegrad kod njenog oca: "When Ivo was an infant, his father died, and his mother took him to live with her parents in Visegrad, where he played on the bridge erected by the Turks which was later to be the location and subject of his greatest novel" na strani 85 u Carl Rollyson Critical Survey of Long Fiction, Volume 1--Vujkovica brdo (razgovor) 20:18, 7. februar 2016. (CET)[odgovori]
Pa jos jedna knjiga sa istom informacijom: "They went to live with her parents in Visegrad on the banks of the Drina, where the young Ivo grew up in an artisan family (his grandfather was a carpenter) playing on the bridge he was later to make so famous, and listening ..." iz The bridge over the Drina by Ivo Andrić Harvill, 1944 na strani 4.--Vujkovica brdo (razgovor) 09:50, 9. februar 2016. (CET)[odgovori]
Pitanje
Vidim da jedan korisnik, Snake bgd, uporno piše i nameće "Ivan Andrić - Ivo" što ja nigde i nikad nisam video u upotrebi niti kod Ive niti u književnoj kritici ni njegovim biografijama. Isti je korisnik ostavio poruku na mojoj korisničkoj stranici: "Ne ispravljaj pogrešno. Lepo piše da mu je ime Ivan a nadimak je Ivo neka ljudi znaju kako se čovek stvarno zvao" koja uopšte nema smisla. Ivo se stvarno zvao Ivo i nije mu to bio nadimak. To je ime upisano u knjizi matičnog ureda i korišteno u svim njegovom ličnim dokumentima i publikovanim (sa jedan ili dva izuzetka gde koristi Ivan, ime upisano u crkvenim knjigama) delima
Ako neki tekst nema važeći izvor, ne treba da stoji u ovoj biografiji.
Onima koji misle da to ne postoji. Tema me ne interesuje samo sam pokazao da takva priča postoji, a Laguna je jedan od najjačih izdavačkih kuća u Srbiji, a ti izvedi zaključak. --Drazetad (razgovor) 23:29, 16. februar 2016. (CET)[odgovori]
Da čitaš knjige (verovatno nije vredno) Laguna nije prodavac nego najveći izdavač knjiga u Srbiji, koji nigde ne kaže da Andrić nije Ivo ni da nije srpski književnik, ali tvrdi da je kršten u katoličkoj crkvi u Travniku u registru br. 70 pod imenom Ivan, a to imaš i ovde Najbolje nazovi crkvu pa proveri. Već sam rekao da me tema ne interesuje, pa se više neću javljati. Sve sam ovo napiso zbog toga što si komentarisao korisnika Snake bgd, koji je veoma kvaltetan korisnik, koji ne piše napamet, niti piše gluposti bez referenci u tekstovima, a koji ima četiri sjajna istorijska teksta na ovoj vikipediji.--Drazetad (razgovor) 13:55, 17. februar 2016. (CET)[odgovori]
Korisnik očigledno nezna da u tom periodu kada je Ivan - Ivo Andrić rođen crkve bile mesta gde su deca prijavljivala tj krstila i time dobijala krštenice. Kasnije u FNRJ, SFRJ itd su upisivani čak i nadimci kao imena. Dok korisnik ne postavi bolju referencu crkvena referenca je najpouzdanija. Isti slučaj da ljudi su Stepu Stepanovića zvali po nadimku a ustvari kršetno ime mu je Stepan. Zmijabgd18:01, 17. februar 2016. (CET)[odgovori]
Jedina i legalna referenca za Ivu Andrića je njegov izvod iz matične knjige rođenih. Ime "Ivo Andrić" je ime pod kojim je Ivo bio đak. student. diplomat i književnik. Šta piše u nekakvim crkvenim knjigama - bogu svejedno. Prekini već jednom unositi besmislice. Ivo se nigde i nikad nije identifikovao kao Ivan Andrić Ivo.--Vujkovica brdo (razgovor) 14:43, 18. februar 2016. (CET)[odgovori]
Godine 1920 bio je Ivan, i to svojom voljomCOBISS.SR23831815. Isto tako i 1958. venčali su se u Opštini Stari grad Ivan Andrić i Milica Babić. Državna matična knjiga venčanih.-- 02:01, 8. april 2016. (CEST)
Probaću da pronađem tu krštenicu, siguran sam da je rođen kao Ivan Andrić a da je tokom vremena nova vlast ga upisivanjem prekstila u Ivo. Zmijabgd21:44, 18. februar 2016. (CET)[odgovori]
Postoji bar pedeset referenci iz kojih se vidi da je Ivo Andrić samo Ivo Andrić: njegova đačka knjižica kada je bio đak srednje škole, njegovi studentski indeksi dok je bio student u Zagrebu, Krakovu i Gracu, njegovi diplomatski lični i potpisani dokumenti, njegove pesme, pripovetke i romani potpisani sa Ivo Andrić samo i uvek Ivo Andrić na srpskom i na stranim jezicima. Nikad i nigde Ivan Andrić - Ivo. Ivini prijatelji i savremenici visokog akademskog nivoa (Vojnović, Esterling, MekNil, Šmit ...) su znali samo Ivu Andrića. Ivu Andrića nisu nikakve nove vlasti prekrstile ni za vreme Austro-Ugarske, ni za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ ili SFRJ. Više nemam volje odgovarati na besmislene komentare i tvrdoglavo insistiranje na besmislicama kao što su ove gore. Žalosno je videti koliko Vikipedija nema načina da suzbije i zatre u korenu neznanje, neučtivost i nepoštovanje osnovnih principa enciklopedizma.--Vujkovica brdo (razgovor) 18:15, 21. februar 2016. (CET)[odgovori]
Evo ti novo pitanje „Andrić ili-ili Andrić“ Od večeras na 2. programu RTS emituje u 4 epozode život i delo Andrića, kao i mišljenja sva tri naroda koji ga svojataju, za koje tvrdiš da misle isto. Možda tu nađeš odgovor i za tvoju sekiraciju.--Drazetad (razgovor) 18:52, 21. februar 2016. (CET)[odgovori]
"mišljenja sva tri naroda koji ga svojataju"?! Kako ono što još nisi video ima odgovor na bilo kakvo pitanje? Prekini sa besmislicama već jednom, već ih je previše od tebe. Ivo je rekao sam ko je i što je i kom narodu pripada. --Vujkovica brdo (razgovor) 19:17, 21. februar 2016. (CET)[odgovori]
Evo [5] pročitaj šta piše o njegovoj biografiji u Zadužbili Ive Andrića,a možeš videti i njegov venčani list gde je ćirilicom napisano Ivan Andrić. Kad sve to pročitaj otiđi u ćošak crveni se i pokri se ušima. Žao mi je što sam ti dokazao moje besmislice. Mirno spavaj i lepo sanjaj.--Drazetad (razgovor) 19:46, 21. februar 2016. (CET)[odgovori]
@Marko Stanojević: Postoje samo dva slučaja gde je Ivo Ivan Andrić (Izdanje pripovetke Put Alije Đerzeleza, Beograd 1920 i upis u knjigu venčanih) što je samo informacija a ne znanje. Nasuprot tome ima bar stotinu referenci (lični dokumenti, pisma, knjige, njegovi prijatelji i savrementici) gde je Ivo samo Ivo Andrić. Ivan Andrić je samo izuzetna upotreba imena koja potvrđuje pravilo. Ali nema ni jedne reference gde je Ivo Ivan Andrić-Ivo. Referenca u tekstu članka (Na Drini ćuprija: Beleška o piscu. Beogradski izdavački grafički zavod. ISBN978-86-13-00077-8. str 381) nema nikakvog Ivinog imena na 381 strani niti Ljubiša Jeremić u Belešci o piscu (koja je na str. 445-446) spominje ikakvog Ivana Andrića-Ivu. Dakle, nudi se falsifikat i vraća falsifikat u članak što je najgora stvar koja se može dopustiti ovde. Neutralnost administratora je obavezna ali ovde administrator mora bar da proveri referenciranu tvrdnju što on ne čini.--Vujkovica brdo (razgovor) 12:26, 27. februar 2016. (CET)[odgovori]
@Snake bgd Ovaj korisnik piše, po ko zna koji put, besmislice. Prvo Ivo nije nadimak nego Ivino ime. Kao što sam rekao, Ivu nisu nikakve vlasti prekrstile niti su ikad ikoga prekrštavale (osim ustaša u Drugom svetskom ratu koji su prekrštavali Srbe) . Pošto su knjige rođenih i venčanih bile spaljene u ratu, FNRJ, kao država, je dopustila svakome ko nije imao podataka o imenu i rođenju da upiše šta je ko hteo i znao o sebi. Što se tiče Austro-Ugarske, Mađarska je zakonom uvela 1891 godine državne matične urede, dakle godinu dana pre Ivinog rođenja. Hrvatska je bila deo Mađarske po Hrvatsko-ugarskoj nagodbi, tj. isti je zakon važio za Hrvatsku. Vidimo da u đačkoj knjižici i studentskom indeksu Zagrebačkog univerziteta je Ivo samo Ivo Andrić. Kada je Austrija, a time i Bosna i Hercegovina, prešla na državne matične urede ne znam ali ih je već imala Kraljevina Jugoslavija. Dakle jedini zakoniti upisi rođenih su oni koji su u državnim matičnim knjigama. Prema tome, Ivino je ime Ivo a ne Ivan.--Vujkovica brdo (razgovor) 12:55, 27. februar 2016. (CET)[odgovori]
@Drazetad Samo ću još reći nešto o činjenicama a o ćošku, ušima, obrazu i pristojnosti ove osobe ostavljam drugima da sude. Blogovi zadužbinski, o svojatanju, te komercijalni sajt trgovca knjigama ne mogu biti citirani niti referencirani u Vikipedijinim člancima. Vikiledija ih svojim pravilima eksplicitno zabranjuje. Već sam objasnio i podupro brojnim referencama koje je ime i prezime koristio Ivo i kada. Na kraju, kad je reč o svojatanju, Srbi ne svojataju nekog (Ivu) koji kaže za sebe da je Srbin i srpski književnik.--Vujkovica brdo (razgovor) 15:27, 28. februar 2016. (CET)[odgovori]
Ne mogu da shvatim zašto praviš galamu. Žao mi je što nećeš ili nemožeš da shvatiš da niko ništa ne menja. Tekst se zove Ivo Andrić a to ti je i cilj i niko nije pokušao da to promeni. To što nećeš da shvatiš da je Ivo kršten u katolikoj crkiv pod imenom Ivan, što se vidi u venčanici. Lična karta nije merilo. Ja imam različito ime u kršenici koje nikad nisam koristio (osim što mi piše i u venčanici, pravljenoj na osnovu krštenice) a ličnoj karti drugo ime pod kojim sam diplomirao, radio 43 godine, primam penziju i koristim ga ceo život. Sad u 72. godini moram da menjam ličnu kartu na krsno ime ili da se krsnog imena sudski o odreknem i prihvatim ovo sa lične karte. Zato niko ne tvrdi da je Ivo Andrić neko drugi, ali u testu stoji da krstio kao Ivan i ništa više. Otiđi u zadužbinu pa prveri. Molio bi te da me više ne pominješ i uopšte me ne interesuje kako se neko zvao. U trećoj epizodi navedene serije govoriće se o njegovom rođenju i detinjstu u Tranviku. Posle tvoje uzjave „"mišljenja sva tri naroda koji ga svojataju"?! Kako ono što još nisi video ima odgovor na bilo kakvo pitanje? Prekini sa besmislicama već jednom, već ih je previše od tebe.“ da li si očekuješ da ti se kaže nešto pohvalno .Naveo sam ti emisiju i tekst zadužbine i pitao da li crveniš, što kao i ostalo nemožeš da shvatiš. Narodi ga svojataju, jedni jer je kršten u katoličkoj crkvi kao Ivan, drugi jer je rođen u Travniku, a treći što je živeo ovde. Nobelovu nagradu je dobio za knjigu, koji je napisao na srpskohrvatkim jeziku. Šta god novo napišeš ja se više neću javljati.--Drazetad (razgovor) 16:25, 28. februar 2016. (CET)[odgovori]
Popraviti u članku
Zameniti falsifikat
Ivan Andrić – Ivo (Dolac, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski[2] ...
sa
Ivo Andrić (Dolac, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski[2] ...
a pri tome ne koristiti [2] ( Na Drini ćuprija: Beleška o piscu. Beogradski izdavački grafički zavod. ISBN978-86-13-00077-8. str 381) jer ni na jednoj stranici ove knjige nema ni reči o nekakvom Ivanu Andriću – Ivi, niti postoji referenca u kojoj se vidi to ime. Beleška o piscu nije na 381. nego na 445. strani
Ime Ivan Andrić je korišteno samo dvaput u toku njegovog celog života i spominjati ga u članku krši pravilo Vikipedija:UNDUE, tj. treba da se zamenni sa Ivo Andrić svugde. Ivan Andrić nije njegovo "puno ime" nego ime upisano pri krštenju.
Tvrdnja
"Katarina je bila primorana da svog jedinca da na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenom mužu Ivanu Matkovšiku u Višegrad "
se podupire dvama blogovima koji nemaju referencu-primarni izvor što je u suprotnosti sa Vikipedijinim zahtevima da blog ne može biti refrenca i da tvrdnja mora imati primarni izvor. Pored toga je u suprotnosti sa MekNilom (The Bridge over the Drina by Ivo Andrić Harvill, 1944 Introduction by William H. McNeill str. 4., Ivo Andric The Bridge on the Drina The University of Chicago Press, 1977 Introduction by William H. McNeill str. 3) koji kaže da je po smrti oca Ivo sa majkom prešao da živi kod majčinih roditelja u Višegrad. MekNil je kanadsko američki istoričar, svetskog glasa koji je bio Ivin savremenik i prijatelj. Primarni izvor je kod MekNila sam Ivo Andrić. MekNilov Uvod (Introduction) je citiran bar 8 puta što je u skladu sa Vikipedijinim zahtevom o postojanju primarnog, sekundarnog i tercijarnog izvora.
Sekcija Nacionalna pripadnost trebalo bi da se preimenuje u Ivo, Srbin i srpski književnik jer se sam tako izjasnio (pismo Srpskoj književnoj zadruzi 1942, lični dokumenti, zahtev Krleži da briše iz Jug. enciklopedije da je Hrvat, odbijanje 1933 da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike). Za njegove savremenike i prijatelje (Vojnović, Osterling, MekNil, Šmit, Lovet, itd) je Ivo Srbin. Pošto je Ivo rekao MekNilu da su mu majčini roditelji bili Srbi i pošto Ivo Vojnović kaže za Ivu Andrića da je katolički Srbin, onda nema mesta Mihizovom zaključku: „Andrić je izabrao nas, ne mi njega“.--Vujkovica brdo (razgovor) 18:48, 2. mart 2016. (CET)[odgovori]
Komentari
Meni predlozi deluju okej. Nije mi jasno što se neki protive njima.
Kao kad bismo hteli Đuru Daničića, koga znamo pod tim imenom, zavesti pod njegovim krsnim imenom - Đorđe.
Krsno ime je primarnog značaja. Znam iz ličnog iskustva. Problem sam izneo u razgovoru iznad. Moram se posle 70 godina sudski odreći krsnog imena koje nikad nisam koristio, niti ga ima u bilo kom dokumatu i rešenju koja sam dobijao ceo život, da zamenim ličnu kartu u kojoj 70 godina piše ima koje koristim ceo život, a ne krsno ime. Faktički nemam stan, penziju, zdravstvenu knjižicu jer ništa nije na krsno ime, pa i deca moraju menjati lične karte jer im se otac ne zove kako je upisano.
Pitanje je da li je Andrić bio u braku ili je bio neženja, pošto mu u venčanom listu piše Ivan ili je i to sekundarno. Možda mu je Ivan nadimak a neko mu to namerno napisao u krštenici i venčanici. (a jadna žena mislila da se udala). Vlado on je kršten u katoličkoj crkvi Svetog Ivana Krstitelja u Travniku kao Ivan.
Niko ne traži da se promeni naziv članka i da se kaže da nije srpski pisac, ali iz teksta ne treba izbaciti taj podatak koji se može naći ovde zajedno sa venčanicom. Tekst nisam pisao, a uključio sam se u razgovor jer se u početku tvrdilo da je sve izmišljeno, pa sam naveo dokaze. Sad se priznaje da ima na par mesta, ali to nije bitno jer ti izvori nisu validni, kao njegovi. Uključio sam se u ovaj razgovor zbog tebe, a sa „brdom“ (verovatno mu je to ime, pošto krsno nije bitno) neću pričati. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 22:43, 2. mart 2016. (CET)[odgovori]
Ostavimo naša iskustva po stranu. Ako ja iznesem svoje primedbe na pravosuđe u Srbiji, otićemo zacelo u oftopik.
Većina pisaca i drugih ličnosti zapamćena su ne po svom krštenom imenu, nego po nadimku. Stoga ne treba ispravljati krive Drine. Ako smo u školi učili da se zove Ivo Andrić, onda tako treba da piše. Eventualno u zagradi možemo dodati (kršteno ime: Ivan).
@Drazetad Srbija je sekularna država kao što su bile Austro Ugarska, Kraljevina Jugoslavija, FNRJ-SFRJ. Govoriti o primarnosti krsnog imena u državi u kojoj je crkva ustavom odvojena od države je besmislica. Pored toga, insistirati na potpuno nevažnom detalju i stavljati ga u prvi plan u biografiji je grubo narušavanje undue weight pravila. --Vujkovica brdo (razgovor) 08:18, 3. mart 2016. (CET)[odgovori]
Šta kažu izvori da li je Andrić bio oženjen, ili mu je venčanica poništena zbog imena. Krsno ima je veoma bitno jer sam to osetio na svojoj koži. Da je Andrić danas živ isto bi morao promeniti ličnu kartu ili se sudskim putem odreći imena Ivan iz krštenice, bez obzira kakva je Srbija država. Čudno je da barataš imenom iz lične karte iz 1954, a ne imenom iz venčanice 1958, tako zavedene u državne matične knjige, bez obzra na nemačke i engleske izvore.--Drazetad (razgovor) 09:03, 3. mart 2016. (CET)[odgovori]
Što toliko komplikujete? Napišite Ivo Andrić (krsno ime Ivan) tako nekako i rešite to. Članak je i dalje Ivo Andrić, a mislim da ovo Ivan ako već postoji izvor ne smeta.--Marko Stanojević (razgovor) 14:29, 3. mart 2016. (CET)[odgovori]
Zašto menjaš ono šti si napisao. Bez obzira može se naći u istoriji strane, pa ću odgovoriti kao da je tu, jer su se izmene sukobile i nošta neću menjati.
Baš si brdo. Da li možeš da razmišljaš i izvodiš zaključke. Kako si izveo zaključak da treba ime Ivan izbaciti iz teksta (na osnovu diskusije kako si napisao)?. Ko je to rekao osim tebe.
Nimčević : „Treba, ali ne u prvom planu“
Dražeta: Treba
Marko Stanojević: „Napišite Ivo Andrić (krsno ime Ivan) tako nekako i rešite to. Članak je i dalje Ivo Andrić, a mislim da ovo Ivan ako već postoji izvor ne smeta.“
Snake bgd. napisao u tekstu jer misli da treba.
Niko drugi nije diskutovao, a ti izvodiš kontra zaključak. Smešno. Zašto počinješ diskusiju, kad ne primaš ništa osim svog tvrdoglavog stava. Pokrenuo si diskusiju jer si tražio podršku, koju ti niko nije dao, pa si uradio šta si hteo. To si mogao i bez zamajavanja poslednjih nekoliko dana. I šta si se okomio na mene, ja nisam promenio nijedno slovo u tom tekstu, a sve što sam rekao je istna a što istinu smatraš nebulozom to vikipedija ne može rešiti. To moraš videti van vikipedije. --Drazetad (razgovor) 18:58, 3. mart 2016. (CET)[odgovori]
Predlog zamene odeljka Nacionalna pripadnost
Ja bih predložio zamenu ovog odeljka novim odeljkom Ivo, Srbin i srpski pisac. Ima nekoliko razloga za to
Podaci iz matičnih knjiga kažu da je Ivo Andrić rođen u katoličkoj porodici i da je kršten u rimokatoličkoj crkvi Svetog Ivana Krstitelja. Ova informacija nije znanje jer katolicizam ne definiše narodnost. Austro Ugarska, Kraljevina Jugoslavija, FNRJ i SFRJ su bile sekularne države u kojima je crkva bila odvojena od države. U sekularnim državama legalni matični uredi su samo državni uredi.
Srbi ga smatraju srpskim književnikom [14][11][15], dok ga Hrvati smatraju hrvatskim književnikom [16]. Ivo sam za sebe kaže da je Srbin i srpski književnik a tako ga vide i njegovi prijatelji, saradnici i savremenici. Srbi ne "smatraju" Srbe. Javno se, u dva navrata, distancira od hrvatstva. Zašto i kako ga Hrvati i Bosanci smatraju svojim književnikom neka ostane objašnjeno u člancima hrvatske i bosanske vikipedije.
Nema mesta Mihizovom zaključku: „Andrić je izabrao nas, ne mi njega“
Kopije lične karte i prijavnice za Jagjelonski univerzitet nisu potrebne ovde jer ne vidim ni jednu enciklopediju koja uključuje marginalne dokumente u biografske članke. Pogotovo prijavnica jer nema nikakvog primarnog izvora koji potvrđuje originalnost kopije. moj je predlog ukloniti ih.
Ivo, Srbin i srpski pisac
Da je Ivo Srbin i srpski pisac, pokazaćemo citiranjem samog Ive i njegovih savremenika i prijatelja. Počnimo prvo od Ivinih savremenika i prijatelja.
Godine 1918, Ivo Vojnović u pismu svome bratu Luji kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.".[1] Nemački filozof Karl Šmit (Carl Schmitt) govori o Slovenima sa simpatijama 1940. godine kroz narodni mit (o borbi Marka Kraljevića i Muse Kesedžije) koji mu je ispričao, kako on kaže, njegov srpski prijatelj Ivo Andrić [2]. Prevodilac Na Drini ćuprije i lični prijatelj Ivin, L. F. Edvards (Lovett F. Edwards), u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[3] U svom govoru, prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, stalni sekretar Švedske kraljevske akademije Osterling (Anders Österling) ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Na kraju, u uvodu Na Drini ćuprije (1977), kanadsko-američki istoričar MekNil (William H. McNeil) piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[4][5]
Za sebe, u pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) kaže da je srpski pisac.[6] U svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih , u rubrici narodnost, Ivo unosi "srpska". Dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike[7], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[8]
^Profil profesionalnog čitatelja: čitateljske prakse Ive Vojnovića, Nada Topić, Sveučilište u Zadru, Poslijediplomski studij Društvo znanja i prijenos informacija str. 13
^Carl Schmitt's International Thought: Order and Orientation by William Hooker Cambridge University Press, Nov 12, 2009 str. 57
^ The bridge over the Drina by Ivo Andrić Harvill, 1944
^The Bridge over the Drina by Ivo Andrić, Introduction by William H. McNeil, Harvill, 1944. str. 4.
^Ivo Andric The Bridge on the Drina The University of Chicago Press, 1977 Introduction by William H. McNeil. str. 3
^Ivo Andrić Kuća na osami, Srpska književna zadruga 1976 str. 186
^Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Volume 22, Issues 1-2 Međunarodni slavistički centar, 1994 str. 209
^ Enes Cengic; "Krleza post mortem", I-III. Svjetlost, Sarajevo, 1990. 2. part, str 171-172
Poreklo je od velikog značaja, jer je ono, u mnogo čemu, piščeva odrednica. Da porekla nije kako bismo onda govorili o ruskim ili francuskim piscima? Poreklo pisca nije današnja etnička strukura stanovništva mesta u kome je Ivo rođen, niti crkva u kojoj je kršten, nego srpski narod, njegovo kulturno nasleđe, etika i estetika tog nasleđa. Kad govori o etici svoga naroda nemačkom filozofu Karlu Šmitu, Andrić se služi mitom o borbi Marka i Muse. Ja sam hteo u tom stilu da objasnim zašto je Andrić Srbin i srpski pisac ali u predlogu odeljka nisam to uspeo pa sam zato rezervisan i ograničen na samo brisanje starog. --Vujkovica brdo (razgovor) 19:31, 7. mart 2016. (CET)[odgovori]
Puškinov predak je iz Etiopije. Da li ga to čini etiopskim piscem? Poreklo - ili što bi neki ovde rekli brojanje krvnih zrnaca - nebitno u poređenju sa stvaralaštvom. Šandor Petefi je bio Srbin, ali je pisao na mađarskom i ne može se nikako svrstati u srpsku književnost. Činjenica da je stvarao na ekavici i bio član SANU dovoljan je dokaz da Andrić pripada srpskoj književnosti.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:59, 7. mart 2016. (CET)[odgovori]
Puškinov predak nije bitno odakle, niti šta je tvrdio da je, niti gde je živeo — postoji DNK (haplogrupe) koje niko ne može menjati i koje određuju etničku pripadnost. Vi to nazivate nacionalnom pripadnosti pa ne mogu ni komunicirati dalje jer ne razlikujete nacionalnost od narodnosti (etničke pripadnosti).
Šta je Emir Kusturica, nije valjda i on Srbin po etničkoj pripadnosti ako je to rekao? Mogu i ja reći da sam Kinez i tako se izjasniti na cenzusu ali ono šta se promeniti ne mogu, a na Vikipediju se ne unose nečije tvrdnje nego istina, realnost i naučne činjenice; pored toga se može pomenuti da je Ivo Andrić rekao jedne prilike da je Srbin, Hrvat, Eskim ili šta već.
Na Vikipediji na hrvatskom jeziku puno nekih Hrvata, ovde puno nekih Srba, a na .bs sve neki Bošnjaci... Čudno je to, zar ne? Jedan čovek, a svugde mu geni drugi, Transformers neki...
Rekli su mnogi naučnici da ljudi nikada nisu bili na Mesecu; da li to znači da ljudi nisu nikada bili na Mesecu samo jer se neko tako izjasnio? —Obsuser✉02:39, 12. mart 2016. (CET)[odgovori]
Ovo je već oftopik. Nemoj problem o kome je na drugom mestu bilo reči otvarati ovde. Od pitanja Andrićeve pripadnosti (nacionalne, etničke i verske) bitniji je prikaz njegovog stvaralaštva.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:19, 12. mart 2016. (CET)[odgovori]
Ako je tako onda se ne piše da je srpski pisac je taj pridev nakaradan pošto su mu pridodata još dva značenja (državljanstva i nacionalnosti) pored onog pravog te tako to srpski pisac može sada da znači pet različitih stvari.
Potrebno je napisati ... je [državljanstvo ili nacionalnost ili čak narodnost] pisac koji pripada srpskoj književnosti, nebitno o kome je reč a pogotovo u ovakvim slučajevima kada se pokušava koristiti jezik za prisvajanje pisaca i dr. ličnosti, obavezno uticajnih.
Već sam pomenuo da su većina srpskih ljudi ovde na .hr hrvatski ljudi, a na .bs ili bosanski ili bošnjački, kako kome odgovara. Isto tako i obrnuto: ovde je puno nekih srpskih ljudi, a razlog za to je upravo prisvajanje uticajnih ličnosti po svaku cenu i to isključivo po etničkoj pa i verskoj pripadnosti uz etničku — Srbi kače pridev srpski, Hrvati hrvatski a Bošnjaci bošnjački, na što utiču i tri famozne balkanske religije pravoslavlje, katoličanstvo i islam koje su dodatno začinile već prezačinjeno jelo napravljeno od šačice [ne više od 50 miliona] ljudi od kojih svaki narod tvrdi da je ovaj drugi on a ne taj koji jeste jer se eto prirodno izdvojio i oformio drugačije od drugog, nebitno je li to bilo u devetom ili devetnaestom veku...
PS Čak mislim da je bilo bolje da je neki normalan narod [Holanđani, Norvežani ili Amerikanci, recimo] očistio ovo sve na Balkanu i napravio sebi nenaseljene žitnice, voćnjake ili sagradio izolovane nuklearke u središnjim delovima kako bi se prostor iskoristio; ovako ga trenutni narodi samo upropašćavaju. Isti slučaj je i sa Sirijom gde ih bezveze pate umesto da ih zbrišu kad se već ne mogu usaglasiti; ali možda su oni još pametniji pa bez frke koriste situaciju odnosno rat da bi profitirali na old skul način, samo što je to druga tema i nije vezano za Andrića. —Obsuser✉04:18, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Komplikuješ stvari. Pridev srpski u ovom slučaju ne mora da implicira (nemaš dokaz za to) nacionalnost i tačka. Zbog par Bošnjaka koji žive i rade u Srbiji hoćeš da promeniš praksu. Ako sam znaš da je ovo tema vezana za Andrića, zašto onda izlaziš iz njenih okvira, pominješ Siriju? Bolje uzmi u šake neku Andrićevu knjigu i pročitaj predgovor ili pogovor.--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:00, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
To sam ja rekao. Ne mora da implicira i tačka, već može da implicira i državljanstvo i nacionalnost itd., da se ne ponavljam. Kakve veze sad ima par Bošnjaka i menjanje prakse? Zar postoji praksa? Praksa jedina koja postoji je da se jasno kaže ko je osoba o kojoj članak govori.
Napisaću onda da je i austrougarski pisac u samom uvodu ja lično i napraviti čitaocu još veću zbrku, pa neka se misli koji se pridev na šta odnosi. Naravno da neću ali bih mogao jer se kad se pravi cirkus nek se pravi do kraja.
Ja želim da u uvodu stoji nešto jasno: Ivo Andrić je književnik rođen u bivšoj Austrougarskoj (današnja teritorija BiH), umro je u SFRJ (današnja teritorija Srbije), pisao je srpsku književnost.
Sada se nigde ne pominje ni BiH za koju je vezan i gde je rođen i gde ga svi poštuju jednako kao i u Srbiji. Narodna i nacionalna pripadnost ne mora se uopšte pominjati pošto je na hrvatskoj jadan hrvatski pisac, ovde je jadan srpski [obavezno prvo srpski] pa jugoslovenski, a oni na .bs nisu znali šta će i nisu ništa ni napisali. Na engleskoj Viki je najjasnije, najpravilnije i najjednostavnije: jugoslovenski. —Obsuser✉14:24, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
To što govoriš je upitno, u BIH ga ne poštuju svi, samo Srbi odaju poštovanje Andriću. Ne zaboravimo šta su Alija i njegovi sledbenici govorili o Andriću, ne zaboravimo kako je onaj nesrećni Murat Šabanović ili kako se zove srušio spomenik u Višegradu. Ajde malo da govorimo istinu za početak! Vidim da se u međuvremenu pokajao [6], ali džaba mu, pokrenuli su mržnju prema Srbima i Andriću, koja i dan danas traje.--Soundwaweserb (razgovor) 14:29, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Je l imaš dokaz da srpski pisac znači (čist) Srbin pisac? Uzgred, ne postoji austrougarska književnost. Svaki narod u toj zajednici imao je svoju književnost (Mađari, Česi, Austrijanci...). Jedino što im je bilo zajedno jesu vojka, ministarstvo inostranih poslova, ministarstvo finansija i BiH.
Samo komplikuješ stvari. Andrić će svakako ostati u kategoriji srpski pisci napisali mi: Andrić je pisac iz BiH koji je počeo da se bavi književnošću za vreme Austrougarske, svoju zrelost stekao u Kraljevini Jugoslaviji, za vreme SFRJ dobio Nobelovu nagradu... ili prosto: Andrić je srpski pisac.
Pisao je srpsku književnost?! Kakva je to rečenica. Pojedinac ne piše književnost, nego književna dela.
Hahahhahah... Pa ja kao da pričam u bunar. Ja i govorim sve vreme da je značenje nerazjašnjeno: srpski pisac može da znači i da je Srbin, i da je državljanin Srbije itd. pa zato nemam dokaz ni za šta jer ima pet značenja.
Niko nije pomenuo austrougarsku književnost. Rekao sam da mogu da napišem da je austrougarski pisac, što opet ne razjašnjava da li se to odnosi na ono što si ti napisao (na književnost) ili na recimo državljanstvo.
U toj kategoriji Srpski pisci ima i Srba, i Srbijanaca, i Hrvata, i Austrougara i nema koga nema, upravo zbog onog što sve vreme ističem...
Što kakva je? Ako si jedan od onih koji ne smeju biti na telefonu već pri telefonu, onda nemoj da mi dgovaraš jer ne razumeš da jezik ima i preneseno značenje, stilske figure i da je mnogo kompleksniji od — primera radi — računarskog odnosno programskog jezika u kom se koriste striktne naredbe. Piše se književnost, pravi se istorija, rade se kolači, čita se osoba itd.
Ja sam se na raspravu nadovezao i nije tužno meni već jadno Vikipediji što ni uvod članka ne može da bude kako treba, ali ne — tu je izvesti akrobaciju najslađe, da čitalac odmah vidi kako i šta jer verovatno neće zalaziti dublje a možda ni početi čitati članak dalje od uvoda. —Obsuser✉20:21, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Andrić je za života rekao ko je i šta je i čijem književnom korpusu pripada. I smarate više sa ovim. Obususeru, ako zi je uzor engleska vikipedija izvoli pa piši tamo i prestani da praviš dramu od svih mogućih tema. A šta pišu na susednim vikipedijama ne zanima nas ni najmanje. Ovde se piše na srpskom jeziku i po pravilima srpskog jezika. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:32, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Nema ovo veze sa jezikom na kom se piše već šta se piše. Koju dramu pravim? Mogao bi i ti prestati sa savetovanjem na taj način [na ovaj način, sa mogao bi i ti; ono šta ja radim i šta mogu je moja stvar]: sa svime u čemu se ne slažeš sa mnom, to proglašavaš dramom, trolom i sl., te još pišeš kritike meni u uobičajenom stilu kao da uopšte ne znam o čemu pričam. Imam pravo da iznesem mišljenje i ti treba da odgovoriš konstruktivno, a ne da ja svaki put osećam to šikaniranje. Ja uvek odgovorim konstruktivno, a ako nemam nikakvog argumenta nemam onda šta ni pričati. Ovde imam i to veoma jak argument: ne zna se na šta se misli kada se kaže srpski pisac jer to ima pet značenja. —Obsuser✉20:21, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Alo dečko, nema Srbijanaca, skontaj već jednom. Ja ne kontam šta ti u stvari hoćeš? I Remark je bio nemački pisac, a Jevrej je po nacionalnosti. I šta ćemo sa njim? Uporno pokušavaš da ovde guraš neke svoje poglede i svetonazore. Pridev od Srbija je srpski,a to što neki imaju kompleks od tog pojma me ni najmanje ne zanima. I da li će neko na kineskoj, hrvatskoj, ovoj ili onoj vikipediji koristiti pridev srpski, srbijanski, marsovski... nema veze s nama. Ivo Andrić je srpski pisac jer je pisao na standardnom književnom srpskom jeziku, po vlastitom izboru, i u tom kontekstu je srpski pisac. Baš kao i Branko Ćopić, Jovan Dučić, Petar Kočić, Meša Selimović. Nema tu ti šta da razumeš ili ne razumeš. Književnost jednog naroda ne veže se za državu već za jezik i za narod, nevezano za to gde živi. Jednako tako i Danijel Pejdž je srpska košarkašica. Nikada nije postojala jugoslovenska književnost jer nikada nismo imali jugoslovenski jezik. Čak i u vreme postojanja srpskohrvatskog jezika jasno su bili razdvojeni književni korpusi jugoslovenskih naroda. U antologiji 100 velikana jugoslovenske književnosti iz sedamdeset i neke, u izdanju Matice hrvatske i za Andrića i za Selimovića stoji srpska književnost i srpski pisci. Andrić ovde ima članak zbog svojih književnih zasluga, a ne jer mu je mama bila Hrvatica, Srpkinja, Kineskinja.... I dosta o tome. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:40, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Ima, i to u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine, tako da treba taj termin koristiti i na Vikipediji na srpskom jeziku.
Nisi morao toliko da pišeš jer mi je kristalno jasno šta potencirate od početka ali to ne prolazi, jednostavno nije tačno: kod -ski pisac, ovo od čega se pravi pridev sa -ski ne mora da se odnosi na književnost samo zato što posle sledi reč pisac; tu si promašio.
Astronaut je američki ili ruski, fizičar je nemački ili sprski; ne postoji američka astronautika ili srpska fizika, tako da ti je taj argument šupalj. Pokušavaš zloupotrebiti jezik, a onaj kome bošnjački ili srpski ili hrvatski nije maternji to možda i ne bi razumeo; meni jeste i savršeno razumem da srpski pisac ne mora da implicira nužno književnost, kao što ni italijanski umetnik ne mora da implicira umetnost Italije već može da bude italijanski [pop-art] umetnik (da se polje ne odnosi na Italiju već na — recimo — Francusku, a da se ovo italijanski odnosi na njegovu etničku ili nacionalnu ili pripadnost odnosno posedovanje državljanstva). Šta sad? —Obsuser✉21:12, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Ma nemaš ti čoveče tri čiste. Terminom Srbijanac označava se stanovnik Šumadije i to u kolokvijalnom značenju i nema veze sa književnim srpskim jezikom. (Odakle si sele, devojano mlada? Iz Srbije brale, iz Kruševca grada. Jeleganterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci). I brkaš babe i žabe, po ko zna koji put. Diskusija je bespredmetna i glupo je nastavljati je. Ne postoji srpska fizika jer je fizika univerzalna nauka, dok književnost i te kako ima lokalni karakter i vezana je za jezik na kojem se piše. Književna dela pisana srpskim jezikom pripadaju srpskom književnom korpusu, a svaki književnik koji piše standardnim srpskim jezikom je srpski književnik, pa bio on Srbin, Rom, Kinez, Bošnjak..... Marija Kiri je bila francuska fizičarka zato što je svoje radove objavljivala na francuskom jeziku, a celu naučnu karijeru razvila u Francuskoj. I smalakši već jednom. Meni je više nego jasno šta ti pokušavaš (pratim malo i šta piskaraš po drugim stranicama van gip-a) i odmah da ti kažem: ne tolerišem političarenje. Tačka. Ende. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:50, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Super, ali nije tačno da se odnosi samo na stanovnika Šumadije i nije uopšte u kolokvijalnom značenju i nije tačno da nema veze sa kljiževnim srpskim jezikom (P2010, str. 458):
srbijanski (koji se odnosi na Srbijance i Srbiju [moje podvlačenje]), sl. zapadnosrbijanski (npr. govori), s(j)evernosrbijanski, t. 104
Argument ti je jeste šupalj. Srpski pisac može da se odnosi na Srbina koji stvara italijansku književnost. Nema tu mešanja baba i žaba i nemoj da se lažno pozivaš po ko zna koji put tako prozirno kada je očigledno da nemaš argument.
Meni je jasno da su ovo teške teme ali imam pravo da citiram Pravopis iz 2010. i objasnim / uverim nekog da nije u pravu argumentima i da uvod treba da se ispravi: ako si počeo govoriti srpski jezik od rođenja, jasno ti je da srpski pisacNE implicira povezanost prideva sa usledelom imenicom na isključivo jedan način zato što pridev može da opisuje imenicu na više načina: 1. kakav? 2. koji? 3. čiji? Prema tome, ponavljam, srpski pisac može da bude Srbin ili Srbijanac koji stvara italijansku književnost; dakle, uvodnom rečenicom nije ništa rečeno jer postoji pet značenja i treba da je se promeni. —Obsuser✉22:39, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
U jezičkim nedoumicama Ivan Klana piše
Srbijanac, Srbijanka, s pridevom srbijanski upotrebljava se prvenstveno kad je reč o vremenu pre 1918., sa značenjem žitelj Srbije ili čovek poreklom iz Srbije, bez obzira na nacionalnost. Danas se pridev srpski upotrebljava podjednako i za Srbe i za Srbiju (državu ili teritoriju), kao što činimo i sa ostale etničke prideve. Otuda kažemo, „srpski premijer, srpska vlada, srpski zakoni“ i sl. a ne srbijanski, kako je danas običaj u Hrvatskoj i BiH
To kaže jedan od lingvista, u svom priručniku. Pravopis je 2010. napravila Matica srpska sa velikim brojem stručnjaka, uključujući i Klajna, i još uvek je na snazi. Srbijanski se dakle i dan-danas prema tom pravopisu odnosi na Srbijance i Srbiju. —Obsuser✉23:38, 13. mart 2016. (CET)[odgovori]
Tumači kako hoćeš, ali ovo se primenjuje. Tražio si argument. Dobio si ga. Klajn kaže „ne srbijanski, kako je danas običaj u Hrvatskoj i BiH“, pa se tako i ponašaj, bez obzira što ti to verovatno ne odgovara, kad si toliko zapeo.--Drazetad (razgovor) 00:20, 14. mart 2016. (CET)[odgovori]
Klajn jednako tako kaže i da je to arhaizam koji u savremenom srpskom jeziku nema praktično značenje. U Pravopisu iz prve polovine prošlog veka stajalo je i da je najveći američki grad na zapadnoj obali Los Anđelos, danas više nije tako. A što se tiče citata, Klajn nikada ne bi stavio tačku ispred zareza. Država Srbija je matična država naroda koji se zove Srbi i zemlja je i dobila ime po narodu, a ne narod po zemlji (jednako kao što je i Turska dobila ime po Turcima, i jednako tako je prodev od imenice Turska turski, a ne turkijski, jer pobogu nisu svi stanovnici Turske Turci, ili jesu). A možemo koristiti i tvoj nadasve praktičan primer pa navesti: Emina Jahović je pevačica prvo rođena u SFRJ, pa je potom SR Jugoslovenska, da bi zatim postala pevačica Srbije i Crne Gore, a onda i Srbije i na posletku i pevačica iz Turske...... Uz dužno poštovanje prema tebi kao Bošnjaku, to što bošnjačka intelektualna elita nije u stanju da se dogovori sama sa sobom oko imena vlastite nacije i vlastitog jezika, pa bi malo ovako, a malo onako, ni najmanje ne utiče na srpski jezik i na uređivačku politiku vikipedije na srpskom jeziku. Kako ne postoji ni jedna etnički čista država, a ni u jednom slučaju ne postoje problemi sa pisanjem tih prideva, tako nema tih problema ni u srpskom jeziku. I dokle god je pridev od Francuska/Francuz francuski, Nemačka/Nemac nemački i Rusija/Rus ruski, dotle će biti i od Srbija/Srbin srpski. Prema tome, da zaključim ovu besmislenu diskusiju, Ivo Andrić je srpski pisac, i po književnom korpusu kojem pripada, a to je srpski jezik, i po vlastitom nacionalnom priznanju, a do je da je Srbin. Sve se bojim da je pored druga bravara Josipa Broza koji se bez problema izjašnjavao kao Hrvat, neko u bivšoj Jugoslaviji prisilio Andrića da se izjašnjava kao Srbin van svoje volje. Jednako tako je i Emir Kusturica rekao ko je i šta je. Ni prvi, ni poslednji. Ako ja sutra svojom slobodnom voljom odlučim da se osećam kao Zimbabveanac, preselim se tamo i počnem da pričam na hosa jeziku, ko ima pravo da mi to ospori? rase su bogo dane, nacije su nastajale i nestajale u spletu istorijskih okolnosti. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:56, 14. mart 2016. (CET)[odgovori]
Zahvalan sam svima učesnicima u diskusiji na komentarima. Mome predlogu sekcije Ivo, Srbin i srpski pisac dao sam novu literarniju formu za koju mislim da je prikladnija od predložene u početku. Ako nema suštinskih prigovora na predloženo, ja bih zamenio postojeći tekst o nacionalnosti ovim dole.
Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u "njegovim zrelim godinama i ne od juče".
U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[1] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici "narodnost", Ivo unosi "srpska". S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike[2], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[3]
Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[4] te Vojnovićevo pismo njegovom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.".[5]. Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[6], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata.
^Ivo Andrić Kuća na osami, Srpska književna zadruga 1976 str. 186
^Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Volume 22, Issues 1-2 Međunarodni slavistički centar, 1994 str. 209
^ Enes Čengić: "Krleža post mortem", I-III. Svjetlost, Sarajevo, 1990. 2. part, str 171-172
^Ivo Andric The Bridge on the Drina The University of Chicago Press, 1977 Introduction by William H. McNeil. str. 3
^Profil profesionalnog čitatelja: čitateljske prakse Ive Vojnovića, Nada Topić, Sveučilište u Zadru, Poslijediplomski studij Društvo znanja i prijenos informacija str. 13
^ The bridge over the Drina by Ivo Andrić Harvill, 1944
^ A. Petrović: "Živi roman u Andrićevom ključu", pogovor knjizi B. Vongara "Raki", Jasen Beograd 2011
I kad bismo tome dodali odeljak Ivo Andrić, Hrvat i hrvatski pisac, kraja ne bi bilo. Mišljenja se razlikuju. Ja preporučujem da ne otvaramo tu Pandorinu kutiju. Prvo zato što to nije nauka, drugo zato što bismo time otvarila druga pitanja.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:50, 12. april 2016. (CEST)[odgovori]
Nije ovo nikakva Pandorina kutija. Ne možemo dodati Ivo Andrić, Hrvat i hrvatski pisac pošto je to Ivo direkno i lično negirao u pismenoj formi i mnogo puta. Ivo je sam o sebi rekao ko je i šta je, rekli su i oni koji su ga znali i poštovali. Suviše je mnogo izvora da bi bili ignorisani.--Vujkovica brdo (razgovor) 20:18, 12. april 2016. (CEST)[odgovori]
Ivo nije pravio studiju o svom poreklu, nego ga je u najboljem slučaju uzgred pominjao. Otkad je nečije poreklo predmet naučnih studija? To je uvek bilo uzgredna stvar. Pogotovo kada je reč o piscu.
Zamisli kad bismo za svakog pisca ponaosob pisali odeljak "Srbin, srpski pisac", u kom bismo izneli dokaze da je Srbin i da pripada srpskoj književnosti. To bi bilo smešno. To je svojstveno narodima, koji imaju problem sa sopstvenim identitetom. Tragedija je u tome što se upravo s tim odeljkom vaše proučavanje i završava. Ostalo vas ne zanima.
Ako je Andrić sam negirao da je Hrvat, onda nema razloga za ovim odeljkom, jer je to stvar koja se podrazumeva, isto kao što se podrazumeva da je Radoje Domanović srpski pisac.
Uostalom u najsrpskijim školama, udaljenim od poprišta međuetničkih borbi, sumnjam da su vas upoznavali sa izjavama i dokumentima koji idu u prilog Andrićevom srpstvu. Pre će biti da su vas mučili s motivima u Andrićevim delima.--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:35, 12. april 2016. (CEST)[odgovori]
@Vladimir Nimčević Ja ću gosp. Nimčeviću odgovoriti bezlično iz dva razloga: podmeće ("Otkad je nečije poreklo predmet naučnih studija?" - ja nisam nigde i nikad spomenuo nikakvu naučnu studiju niti tvrdio da je Ivo pravio studiju o svom poreklu; "Tragedija je u tome što se upravo s tim odeljkom vaše proučavanje i završava"!!! "vaše"? čije "naše"? ) a zatim suprotstavlja lično mišljenje akademskim izvorima čime pokušava da diskvalifikuje akademske izvore a time i moj predlog. Dakle narušava dva Vikipedijina principa diskusije učtivosti ("Pre će biti da su vas mučili s motivima u Andrićevim delima") i neutralne tačke gledišta. A sad ka činjenicama. Kada je je Ivo izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac u "njegovim zrelim godinama i ne od juče", to nije bila nikakva uzgrednost nego potreba trenutka. Ako je on sam o sebi rekao ko je i šta je onda to iz poštovanja prema njemu treba navesti u njegovoj biografiji. Ne znam da li je Domanović bio ikad primoran da se identifikuje kao Srbin i srpski pisac, pa stoga porediti Domanovića ili nekog drugog sa Ivom je besmislica. Ako su velika imena svetske kulture, nemački filozof Karl Šmit, kanadko-američki istoričar MekNil, stalni sekretar Švedske akademije Esterling, te naš Ivo Vojnović našli za potrebno istaći Ivinu nacionalnu pripadnost, onda nema razloga ne istaći to u Ivinoj boigrafiji. Da je Ivo srpski pisac koji pripada srpskoj književnosti pisale su takve akademske veličine kao što su Bogdanović, Skerlićeva, Palavestra, Džadžić, Petrović i drugi i ako je Ivino delo i život deo nastavnog plana i programa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu onda je to svakako nešto što treba spomenuti u ovoj biografiji. Danas vidimo da se Ivina "Gospođica" prevodi na engleski ne kao Miss nego kao Woman from Sarajevo, "Travnička hronika" ne kao Travnik's Cronicle nego kao Bosnian Cronicle. Za Ivinog života je "Gospođica" prevedena kao Das Fräulein ili La señorita, "Travnička hronika" kao La Chronique de Travnik ili Crónica de Travnik, tj. pokušava se nametnuti Ivi kao piscu lažni identitet motivisan dnevnom politikom. Dakle, reći šta je o sebi Ivo sam rekao, kako su ga identifikovali prijatelji i savremneici koji su uz to velia imena svetske kulture, te kako ga književna kritika tj srpski akademici pozicioniraju u srpskoj kulturi je potreba.--Vujkovica brdo (razgovor) 19:57, 13. april 2016. (CEST)[odgovori]
Bezličan odgovor, a ono optužba za podmetanje, narušavanje neutralne tačke i učtivosti.
Ja mislim da bismo se Ivi više odužili kada bismo više pažnje poklonili njegovim delima, jer on je pre svega bio pisac i verovatno je hteo da ga pamtimo po tome šta je napisao. Poseban odeljak o nacionalnoj pripadnosti je nepotreban, jer bi bio natopljen dozom dnevne politike i partizanstva. Velika imena su možda našla potrebu da istaknu Ivinu nacionalnost, ali sumnjam da su se isključivo njome bavili. (Zato sam pominjao reč studija).
Ivino delo nije samo deo programa Filološkog fakulteta u Beogradu, nego i ostalih fakulteta u Srbiji gde se proučavaju srpski jezik i književnost. Pretpostaviti fakultet u Beogradu drugim fakultetima bila bi diskriminacija. Uostalom, potpuno je nepotrebno ponaosob navoditi visoke školske ustanove gde se Ivo proučava.
@Vladimir Nimčević Na žalost gosp. Nimčević nastavlja istim stilom: sopstveno mišljenje suprostavlja znanju. Pokaži sta znaš a ne šta misliš, gosp. Nimčeviću. Dok god postoje linkovi na članke o Andriću na hrvatskoj, bosanskoj, pa čak i englsekoj Vikipediji "natopljenost dozom dnevne politike i partizanstva" je vidljiva i strči. Svoj identitet je Ivo branio i za to postoje reference u obilju. Treba posebno pročitati Jandrićev zapis o Ivinoj reakciji na optužbu Đodana iz 1970 da je Ivo izdao "svoj" narod, pa se zapitati zašto je Ivo rekao 1942 da je srpski pisac u okupiranoj Srbiji. Kako su ga videli njegovi savremenici i prijatelji - spomenuti to u njegovoj biografiji nije nikakvo partizanstvo niti dnevna politika neko činjenica. "Pretpostaviti fakultet u Beogradu drugim fakultetima bila bi diskriminacija" - ovo je ponovo podmetanje, jer ja nigde nisam isključio ostale navodeći nastavni plan i program (onlajn dostupan) Filoločkog fakulteta u Beogradu. Filološki fakultet je naveden samo kao primer a ne isključenje.--Vujkovica brdo (razgovor) 07:40, 20. april 2016. (CEST)[odgovori]
To je stvar ostalih vikipedija.
Navode uklopiti u postojeći tekst. Ne praviti od toga posebno poglavlje.
Andrić u svojim ispovestima pominje kako se solidarisao sa patnjama okupiranog naroda i kako se oduvek zalagao za jugoslovenstvo, makar i u marksističkom obliku. Ne vidim nigde znake srbovanja.
Otvorimo stranu 73:
— To je pljusak koji ne prestaje — kaže potiš- teno. — Voleo bih više nego ne znam šta na svetu da to živ nisam dočekao ... To je okrutno i podgrejano groznim namerama kleroustaša! Šta bi oni hte- li od mene? I čemu to vodi? Ja to nisam zaslužio! Ja sam za slogu i bratstvo bio celog svog dugog veka. Ja sam bio za jugoslovenstvo još onda kad je Austro- -Ugarsku trebalo oterati s našeg ognjišta . . . Mi sarajevski gimnazijalci bili smo protiv hegemoniz- ma bilo koje vere i bilo kojeg naroda. Naše društvo je nosilo ime naprednjačke srpskohrvatske mladeži, iako je — na drugoj strani — bilo i reakcionarnih tajnih organizacija koje su okupljale omladinu. Ne bih voleo da liči na hvalu kad kažem da sam bio predsednik naprednjačke srpskohrvatske omladine u Sarajevu. Mi nismo bili unitaristi, kako bi to ne- kom moglo da izgleda; pre bi se moglo reći da smo bili panslavisti i internacionalisti, a svako ko zdravo rasuđuje zna da panslavizam nije isto što i unitarizam ... Ja sam za jugoslovenstvo bio i 1941. godine kad je Komunistička partija Jugoslavije u sve, pa i u to, unela marksističko shvatanje . . . Ja sam za jugoslovenstvo bio i 1948, a i danas sam — i pre ću da umrem takav nego da pod starost menjam uverenja!
4) Na Glavnoj skupštini Matice hrvatske održanoj u Za- grebu 22. novembra 1970, „Dr Šime Đodan pomenuo je nekoliko> delikatnih pitanja: jedno od njih bilo je u vezi sa pojedin- cima koji su se, kako je naveo, odrekli svoga naroda. Pomi- njući imena Ive Andrića i Jorja Tadića, Đodan je rekao, iz- među ostalog, da se u Hrvatskoj u poslednjih sto godina, od nametnute austrougarske nagodbe, formirala klika oportu- nista koji su se u Austro-Ugarskoj zvali nagodbenjaci, a u Ju- goslaviji se formirali u orjunaše. Potučeni u redovima hr- vatskog naroda, oni su svršili kao malobrojni pojedinci koji su se definitivno odrekli svoga naroda" (Stevo Ostojić, „U čemu su nesporazumi" (Poligika, 23. novembra 1970)
Deo gde se on navodno naziva srpskim piscem zapravo se odnosi na njegovo pisanje romana Na Drini ćuprija
127-129
Na Drini ćuprija pisao sam u razru- šenom Beogradu, u vreme kada ne bih dao ni dve pare za rođeni život. Nikada nisam verovao da ću živ dočekati kraj rata. Pišući stranicu za stranicom imao sam osećaj da će već iste noći bomba pogoditi kuću52 u kojoj sam živeo i pisao i razneti moje ru- kopise. Svaki put kad bih seo za sto — glava mi je bila u torbi. Da, bilo je to vreme kad sam samotovao, ćutao i pisao. Tada sam i došao do zaključka da su knjige slaba uteha za zlo i nesreću svake vrste, i da je čovek katkad — bar za izvesno vreme — prisi- ljen da i muku prihvati kao pribežište. To što sam tada saznao, više zahvaljujući instinktu nego razumu, čuvao sam u sebi kao što majka čuva dete u utrobi, kao što pčele čuvaju maticu. Docnije sam se uverio u to da čovek čim oseti da u sebi nosi neku vrednost, on pokušava da to na roditeljski način pazi, zaštiti i sakrije mu trag.
Da, mučni i neizvesni bili su moji dani pro- vedeni za vreme okupacije u Beogradu. Pisanje je bilo sve što mi je ostajalo od života. Pa i to je jedva bilo mogućno. Živelo se od danas do sutra, i niko nije verovao da će idućeg jutra živ osvanuti. Činilo mi se da to što pišem nikad neće ugledati svetlost dana i da će nestati u ruševinama. A moglo se, eto, i to dogoditi. Po čemu bih ja onda ostao u našoj knji- ževnosti? Po nekoliko pripovedaka i pesama objav- ljenih pre rata.
Najužasniji je ipak bio trenutak kad su Nemci i nedićevci zahtevali od mene da dozvolim preštam- pavanje svojih dela i da sarađujem u njihovim časopisima i štampi. Napisao sam pismo53 i energično odbio ma kakvu saradnju, rekavši da to ne mogu ura- diti, jer moj narod pati i strada. I sada se sećam, kao da je juče bilo: jednog popodneva odneo sam to pi- smo na poštu i poslao ga preporučeno. Vratio sam se kući, spakovao kofer i očekivao najgore. Noćima i noćima nisam mogao da spavam očekujući agente da doću po mene. Neprijatno mi je kad se danas pominje to pismo i taj događaj iz mog života. Beograd je bio pun rodo- ljuba i ne vidim razloga zašto bi mene posebno tre- balo isticati. Slične stvari pletu se i oko mog po- vratka iz Berlina.
@Vladimir Nimčević Moram da prekinem ovu besmislenu diskusiju gde me Vladimir Nimčević zasipa sopstvenim stavovima, diskvalifikacijama, podmetanjima, pa onda besmislenim pozivanjem na "srbovanje" i citatima nečega što on nedovoljno razume i površno tumači. Da se je Ivo određivao kao Srbin i srpski književnik je dokumentovano i ne potire se odgovorom na napade Hrvata na njega. Njegovo jugoslovensttvo je ništa više nego pojam zajedništva i bratstva a komunizam ideja socijalne pravde a ne nekakva odrednica etičke pripadnosti. Takođe se ne potire da su ga nabrojani savremenici i prijatelji videli samo kao Srbina i srpskog književnika. Naglasiti Ivino jer moj narod pati i strada a ne upitati se na koji on to narod misli onda kad kaže da je srpski pripovedač kaže mi da se pokušava Ivi podmetnuti neki drugi narod. Smešno je i žalosno imati u biografiji mišljenje Mihiza (književnog mediokriteta) po kome je Ivo Jugosloven ili Katoličke crkve po kojoj je katolik, ergo Hrvat, a ne istaći šta je sam Ivo rekao o sebi i šta su rekli ljudi evropske kulture i veličine o njemu. Ostajem pri svome predlogu brisanja teksta o Ivinom hrvatstvu i srpstvu i zamenom sa predlogom koji sam dao. --Vujkovica brdo (razgovor) 17:36, 6. maj 2016. (CEST)[odgovori]
To nisu moji stavovi, nego pravila pisanja naučnih radova. Samo se u televizijskim emisijama nadugačko raspravlja o Ivinoj nacionalnoj i verskoj orijentaciji, jer ljudima koji su bili očevici raspada Jugoslavije samo to je bitno i razumljivo. Sa stanovišta teorije književnosti, sve to je od marginalnog značaja. Ivini junaci su i musliman Alija Đerzelez, i pravoslavac kmet Siman i katolici fra Marko, fra Mijo, fra Ivo. Ivo Andrić poznavao je svaku društvenu i versku, pa ako hoćete i nacionalnu grupaciju u Bosni. Iznošenje dokaza o Ivinom srpskom identitetu deluje mi kao reakcija na pisanje hr. i bs. viki. Kada prestanete da reagujete na njihove gluposti (to ne važi samo za gore potpisanog korisnika), bićete klasa iznad. Sve dok ih oponašate bićete gori od njih.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:37, 10. maj 2016. (CEST)[odgovori]
Zbog toga se stvorila svojevrsna kontroverza oko njegove nacionalne pripadnosti[33]
ispeci pa reci 22:20, 22. februar 2012. (CET)
ispeci pa reci 22:23, 22. februar 2012. (CET)
piši mi 22:26, 22. februar 2012. (CET)
piši mi 18:53, 25. februar 2012. (CET)
Zmija bgd 
18:01, 17. februar 2016. (CET)
--ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:08, 14. mart 2016. (CET)