Razgovor:Meksiko Siti/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Meksiko, Meksikanac, -anka; meksički ili meksikanski. Glavni grad nosi isto ime kao i država, a zvanični naziv na španskom je Ciudad de Mexico (izg. Sjudad de Mehiko). Nije opravdano upotrebljavati engl. oblik Meksiko Siti (Mexico City).

Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, Beograd, 1997, str. 98.

--delija 08:22, 30. avgust 2006. (CEST)

Milane, mogao bi da gledaš stranice za razgovor pre nego što premeštaš! --filip ⁂ 15:06, 20. maj 2007. (CEST) Ispričavam se.--Milan Jelisavčić (razgovor) 18:56, 21. maj 2007. (CEST)

Ako treba da biram između Klajnovog RJN i Prćićevog Geografaskog rečnika, odabraću Prćića, jer je skoriji. Klajn se od četvrtog izdanja (negde oko 2002. god.) samo doštampavao (i sadrži neke reči koje više nisu pravilne, kao npr. kobajagi odvojeno i Istanbul sa N), a Prćić je svoj Rečnik geografskih imena pisao 2003/2004. gde se usput zahvalio baš tom istom Klajnu na sugestijama. A Prćić kaže da je Grad Meksiko ili Meksiko Siti. --LazaKamikaza (razgovor) 19:52, 22. decembar 2008. (CET)

Da li bi neko od moderatora mogao da premesti ovo na Meksiko Siti? Ja sam probao ali nece. Kaze da vec ima takva stranica. Klajnov RJN treba uzimati s rezervom jer nije azuriran od 2000 godine. Dokaz za to je i njegovo navodjenje Sjudad (citat koji je neko ranije ovde ostavio) a treba Sijudad, prema pravilima transkripcije iz Pravopisa.

Tacka 176. Špansko I, kad je između suglasnika i samoglasnika izgovara se kao [i] ako je naglašeno, te ga je neophodno zadržati u transkripciji: Garsija, Dijaz. Kad nije naglašeno, ono gubu slogovnost, što otvara mogućnost da se prenosi kao J, ali bi to, u generalnoj primeni, stvorilo znatne teškoće i kosilo se sa stvorenim običajem. Zato nisu prihvatiljivi oblici tipa Denjel (to bi bilo uspostavljanje nj tamo gde ga u španskom nema), Gabrjel, Djego, Mudjal (u latinici bi se brkalo sa Đego i Munđal), Valensja, Sjera Nevada Djonisjo, Ignasjo, te treba pisati Denijel, Gabrijel, Dijego, Dionisio, Mundijal, Valensija, Sijera Nevada, Ignasio. Biće praktičnije ovakvo pisanje uzeti kao generalno pravilo nego izuzimati od toga pojedine tipove i imena (dakle i Santijago Sijudad, Ovijedo, Lusijentes, itd.)

Bold moj. Dakle, Grad Meksiko (i baš tim redom, jer mu je to ime) ili Meksiko Siti. --LazaKamikaza (razgovor) 10:02, 24. decembar 2008. (CET)

Zašto je grad u zagradi, kada je reč grad sastavni deo imena na svim jezicima bez zagrade--Drazetad (razgovor) 07:54, 6. novembar 2009. (CET)

Naziv

Nazvao bih ovaj članak Meksiko Siti, jer je isto pravilno kao i Grad Meksiko (Sijudad Meksiko; piše u P10), ali u narodu poznatije. To je samo moje mišljenje. --Pavlica pričaj 19:35, 23. septembar 2012. (CEST)

Prćić: „Mexico City Grad Meksiko ILI /meksiko siti/ Meksiko Siti“. U rječniku obično prevodi grad ako je dio imena (npr. Grad Ho Ši Min), ali ne u imenima iz engleskog. Stoga je razumljivo što prednost daje Gradu Meksiku (budući da je lijevo od ILI). Neću vraćati članak ako ga neko premjesti na Meksiko Siti, ali nema razloga za Meksiko (grad) kad imamo prirodan način razlikovanja. --Pojnt Dred (razgovor) 20:02, 23. septembar 2012. (CEST)

Za Meksiko (grad) razumem, ali ako su Grad Meksiko i Meksiko Siti pravilna, pre bih se opredelio za Meksiko Siti, jer je, priznajmo, prihvaćeniji u govoru. Takođe, opšteprihvaćeno nepisano (kao i neprevedeno) pravilo je da se uzima poznatiji oblik. Meni je samo bitno da je naziv ispravan, a za ostalo ćemo lako. --Pavlica pričaj 01:14, 24. septembar 2012. (CEST)

Grad Meksiko je bolje jer Siti nije opravdano, kao što gore piše Klajn. Nema sistemskog razloga ni za Meksiko (umjesto Mehiko), ali to već ne možemo mijenjati, jer je previše ukorijenjeno. --Pojnt Dred (razgovor) 06:12, 24. septembar 2012. (CEST)

Članak više neću vraćati jer ovo polako postaje rat izmjena, ali ne razumijem u čemu je problem. Meksiko (grad) nije češći naziv nego Grad Meksiko; češći naziv je možda Meksiko, ali za to nemamo referencu. Neko bi možda i napisao Grad Meksiko ili Meksiko Siti u članku, ali ne bi ostavio link onako sa zagradom, nego bi koristio složeni link sa uspravnom crtom, dakle teži način umjesto lakšeg. Imamo preusmjerenja sa svih naslova. --Pojnt Dred (razgovor) 05:52, 26. septembar 2012. (CEST)

Meksiko JESTE češći od Grad Meksiko. Možemo diskutovati da li je Meksiko češći od Meksiko Siti ili Sjudad Meksiko, ali to nije tema ovde. Piši kao što znaš i umeš, nemoj da prevodiš imena (nekih) gradova samo zato što tebi smetaju zagrade. -- Bojan  Razgovor  06:10, 26. septembar 2012. (CEST)

Ne prevodim ja nego Tvrtko Prćić, čiji se rječnici spominju u Pravopisu, a i on je samo stavio veliko slovo. Prirodno je u tekstu napisati „grad Meksiko“, ako se može pomiješati sa državom, i zato je prevod logičan korak naprijed. Meksiko (grad) je nezgrapno vikipedijansko rješenje, koje bi trebalo koristiti kad nema druge. Stavite bar Meksiko Siti. --Pojnt Dred (razgovor) 08:10, 26. septembar 2012. (CEST)

Nije baš ni potrebno stalno podsećati da Ciudad de Mexico nije selo. Pogodnim izborom rečenica se konfuzija izbegava. Da ne ostanem dužan, način zapisivanja [[Мексико (град)|]] jeste duži od Grad Meksiko, ali samo u nominativu. -- Bojan  Razgovor  08:41, 26. septembar 2012. (CEST)

Ako je Grad Meksiko nezgrapno, Meksiko Siti nije preporučivo, Meksiko isuviše neodređeno, zašto ne probate sa Sjudad (de) Meksiko? Ionako ne bi bilo prvi put da se preporuke Pravopisa, Prćića i Klajna ignorišu pod izgovorom "mi bolje znamo šta je uobičajeno, a šta ne". Ovo bi bilo kompromisno rješenje koje se, usput, može sasvim lepo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji (Bio sam u Sjudad Meksiko je mnogo jasnije od Bio sam u Meksiku, a mnogo ljepše od Bio sam u Gradu Meksiku).

--Sly-ah (razgovor) 12:18, 26. septembar 2012. (CEST)

Malo je glupo da se u imenu grada koji nikada nije imao veze sa anglofonom populacijom koristi termin Siti, prevod i meni deluje nezgrapno (Grad Meksiko), Meksiko (grad) je skroz prihvatljivo, ali mislimda bi trebali koristiti transkripciju Sijudad Mehiko (ili Sijudad Meksiko) tim pre jer ovo nije jedinstven slučaj pošto već postoje i Sijudad Nikolas Romero, Sijudad Viktorija, Sijudad Gvajana itd..... --NikolaB (razgovor) 19:07, 21. oktobar 2012. (CEST)

Meksiko Siti

Je najčešći naziv, plus je odobren u literaturi. Sijudad de Meksiko ili Mehiko (NE Sjudad, kako kaže Slaja) jeste transkripcija, ali nije uobičajena u srpskom. Ovaj grad je u srspkom poznatiji po svom engleskom imenu. Treba ga premestiti na Meksiko Siti. Ovako kako stoji, ne valja, jer je "grad" deo imena. Ovako se meša s imenom države. --Jagoda ispeci pa reci 00:04, 22. oktobar 2012. (CEST)

Slajo: nije ti ovo bolje jer u poglavlju o transkripciji stoji Sijudad Meksiko, a kažu i zašto Sijudad i zašto ne „Mehiko“. Sjudad de Mehiko (slično tvom naslovu, osim što si pravilno stavio Sijudad) nekritički je prepisano iz Rečnika jezičkih nedoumica u pravopisni rječnik. --Pojnt Dred (razgovor) 17:28, 22. oktobar 2012. (CEST)

A šta da radimo sa onim stavom da vikipedija ide što više ka ispravnim terminima? Koliko god je Meksiko Siti ustaljen oblik (ili neki tvrde da jeste) taj naziv nije ispravan. Jer ovamo su pojedinci išli sa egzebicijama da se menjaju imena država i teritorija u skladu sa zvaničnim jezikom koji se tamo koristi (počev od one smehotresne kombinacije Sent Luša, pa preko Ferjarskih ostrva), a ovde se koristi neispravan naziv. Koliko god ustaljen bio ovaj naziv nije ispravan --NikolaB (razgovor) 21:10, 22. oktobar 2012. (CEST)

A što nije ispravan? Ako te brine to što se prenosi iz engleskog, a ne iz španskog, pa nije prvi put. Portugalija je prenesena iz nemačkog, Baskija iz francuskog, a i samo ime zemlje je preneseno iz engleskog, a ne iz španskog, jer da nije tako, onda bi trebalo da zovemo zemlju Mehiko, a ne Meksiko. Pa i u samom španskom postoje dubleti: Méjico ili México, pitanje je sad ;). Plus tako stoji i u Pravopisu, str. 369, deo Rečnik. A prema odrednici za zemlju, vidimo da nije dobro Mehiko, pa ako ne valja za zemlju, neće valjati ni za grad. Alternativa može biti Grad Meksiko, što takođe stoji u P10 kao pravilno, ali ništa više (mada, da budem iskrena, kako je formulisano, mislim da je to Grad Meksiko dato samo kao uslovni prevod onog Meksiko Siti, jer piše: Meksiko Siti (prema engl. Mexico City — Grad Meksiko). --Jagoda ispeci pa reci 21:56, 22. oktobar 2012. (CEST)

Nikola, „pojedinci sa egzibicijama“ zovu se prof. dr Tvrtko Prćić (Sent Luša, ali Grad Meksiko ILI Meksiko Siti) i prof. dr Ljubiša Rajić (Ferjarska ostrva, vjerovatnije Ostrva). Ne razumijem kako možeš biti geograf a ne shvatati da je Meksiko šire poznato nego ova druga imena, i da je zato mnogo teže predlagati Mehiko. U koliko smo filmova vidjeli Meksiko u poređenju sa Sent Lušom i Ferjarskim Ostrvima? Ne može sve ili ništa, izvorno ili ukorijenjeno, nego malo ovako, malo onako, malo ovako, malo onako, malo ovako, malo onako, malo ovako, malo onako, kako normativisti odmjere da treba i objave u svojim knjigama. --Pojnt Dred (razgovor) 22:40, 22. oktobar 2012. (CEST)

Znači Meksiko smo uzeli iz engleskog jezika, ali islandske toponime koje smo uzeli iz švedskog naprasno smo transkribovali prema islandskom izgovoru? Zanimljivo i dosledno. Zar su njih dvojica bezgrešni i nepogrešivi? Ja svoj komnentar i zaključak nisam bazirao na pravopisu nego na ličnom shvatanju, koje je naravno samo moj lični stav po tom pitanju, baš kao što je i termin Ferjarska ostrva bio tvoj lični stav zasnovan na izučavanju prof. Rajića. Prilikom jedne rasprave na jezičkom trgu neko je rekao da mi treba da težimo što tačnijim nazivima (bilo šta da je u pitanju) a da se preko preusmerenja ostave veze ka ustaljenim nazivima. Ako ostavimo ovaj naziv onda jednako treba da stoji i za Kuvajt Siti. Mislim iako je meni lično svejedno, čisto malo da diskutujemo. --NikolaB (razgovor) 23:18, 22. oktobar 2012. (CEST)

Nikola, jezik nije matematika, tako da nisu uvek 2 + 2 = 4. Da, neka imena preuzimamo iz originalnih jezika, a neka preko nekih drugih. To ne zavisi od lingvista niti je to neki njihov hir, nego je to jednostavno ono što se dešava, a oni samo to pribeležili. Meksiko Siti nam je došao iz engleskog, Portugalija preko nemačkog, a skandinavski jezici i kultura su slabo bili zastupljeni kod nas, u svakom slučaju daleko manje nego Meksiko ili Portugalija, te nije nerazborito smatrati da je dobro preuzeti skandinavska imena direktno iz skandinavskih jezika, a za to, fala bogu i pokojnom prof. Rajiću, sad imamo i pravila. Pravilno u ovom slučaju znači prema važećem Pravopisu, a u Pravopisu piše Meksiko Siti i Ferjarska Ostrva. Ono što svakako ne treba da radimo jeste da trošimo vreme, bajtove i živce na lične utiske. Niti ću ja bilo koga ubediti da je baš moj osećaj onaj pravi, niti će mene bilo ko ubediti da je njegov osećaj najispravniji, zato bi najbolje bilo da lične utiske ostavimo po strani. Takođe ne bi trebalo da širimo ovde priču dalje od Meksiko Sitija. Farska (Ferjarska) ostrva ostavimo za razgovor na tom članku. --Jagoda ispeci pa reci 23:33, 22. oktobar 2012. (CEST)

Nemojte samo premeštati na besmislene naslove da bi ste dokazivali poentu. -- Bojan  Razgovor  04:10, 23. oktobar 2012. (CEST)