Пређи на садржај

Кувајт (град)

Координате: 29° 22′ 30″ С; 47° 58′ 48″ И / 29.375° С; 47.98° И / 29.375; 47.98
С Википедије, слободне енциклопедије
Град Кувајт
مدينة الكويت
Kuwait Skyline
Seif palace
Souq Sharg port
Кувајт
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Кувајт
ГуверноратАл Асимах
Становништво
Становништво
 — 151.060
 — густина755,3 ст./km2
Агломерација2.380.000
Географске карактеристике
Координате29° 22′ 30″ С; 47° 58′ 48″ И / 29.375° С; 47.98° И / 29.375; 47.98
Површина200 km2
Град Кувајт на карти Кувајта
Град Кувајт
Град Кувајт
Град Кувајт на карти Кувајта

Град Кувајт (арап. مدينة الكويت) је главни град емирата Кувајт. По подацима из 2006. град има 63.600 становника, са 2.388.688 становника у ширем подручју.[1] Налази се у центру кувајтске обале Персијског залива. У граду се налазе државни парламент, већина владиних институција и седиште највећих корпорација и банака.

Град је основан почетком 18. века. Основао га је клан Ал Сабах, који је касније постао владајућа породица Кувајта. Име је вероватно добио по арапској речи Кут (كوت), што значи тврђава поред мора. После ирачке окупације (август 1990-фебруар 1991), и разарања које је град доживео у том периоду, Кувајт је брзо обновљен и претворен у финансијски, трговински и хотелски центар међународног значаја.

Географија

[уреди | уреди извор]
Сателитски снимак Кувајта

Град Кувајт се налази у Кувајтском заливу, природној дубоководној луци. 90% становништва Кувајта живи на обали Кувајтског залива. Земља је углавном ниско лежећа, а највиша тачка је 306 m (1.004 ft) надморске висине.[2] Има девет острва, од којих су сва, са изузетком острва Фајлак, ненасељена.[3] Са површином од 860 km2 (330 sq mi), Бубијан је највеће острво у Кувајту и повезано је са остатком земље мостом дугим 2.380 m-long (7.808 ft).[4] Земљиште се сматра обрадивим[2] и ретка вегетација се налази дуж обале дуге 499 km-long (310 mi) coastline.[2]

Кувајтско поље Бурган има укупан капацитет од приближно 70 Gbbl (1,1×1010 m3) доказаних резерви нафте. Током кувајтских нафтних пожара 1991. године створено је више од 500 нафтних језера која покривају укупну површину од око 35,7 km2 (13,8 sq mi).[5] Настала контаминација тла услед акумулације нафте и чађи учинила је источне и југоисточне делове Кувајта ненастањивим. Песак и остаци нафте су свели велике делове кувајтске пустиње на полуасфалтне површине.[6] Изливање нафте током Заливског рата такође је драстично утицало на морске ресурсе Кувајта.[7]

Поглед из ваздуха на град Кувајт

Град Кувајт има врућу пустињску климу (Кепен: BWh) са изузетно топлим, веома дугим летима и благим, кратким зимама. То је један од најтоплијих летњих градова на свету.[8] Просечне летње високе температуре су изнад 45 °C (113 °F) током три месеца у години и током топлотних таласа; дневна температура редовно прелази 50 °C (122 °F), а ноћне ниске често остају изнад 30 °C (86 °F). Зими, ноћне температуре често падају испод 8 °C (46 °F). С обзиром на његов приобални положај и релативну удаљеност од екватора у поређењу са врелом пустињском климом у Африци и Саудијској Арабији, врућина у граду је прилично екстремна – окружен је врелом пустињом у скоро свим правцима.

Пешчане олује се понекад дешавају током лета од шамалског ветра. Пешчане олује се могу појавити у било које доба године, али се јављају углавном током лета, а ређе током јесени.

Клима Кувајт Ситија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 29,8
(85,6)
35,8
(96,4)
41,2
(106,2)
44,2
(111,6)
49,0
(120,2)
49,8
(121,6)
52,1
(125,8)
50,7
(123,3)
47,7
(117,9)
43,7
(110,7)
37,9
(100,2)
30,5
(86,9)
52,1
(125,8)
Максимум, °C (°F) 19,5
(67,1)
21,8
(71,2)
26,9
(80,4)
33,9
(93)
40,9
(105,6)
45,5
(113,9)
46,7
(116,1)
46,9
(116,4)
43,7
(110,7)
36,6
(97,9)
27,8
(82)
21,9
(71,4)
34,3
(93,7)
Минимум, °C (°F) 8,5
(47,3)
10,0
(50)
14,0
(57,2)
19,5
(67,1)
25,4
(77,7)
28,9
(84)
30,7
(87,3)
29,5
(85,1)
26,2
(79,2)
21,5
(70,7)
14,5
(58,1)
9,9
(49,8)
19,9
(67,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −4,0
(24,8)
−1,6
(29,1)
−0,1
(31,8)
6,9
(44,4)
14,7
(58,5)
20,4
(68,7)
22,4
(72,3)
21,7
(71,1)
16,0
(60,8)
9,4
(48,9)
2,0
(35,6)
−1,5
(29,3)
−4,0
(24,8)
Количина кише, mm (in) 30,2
(1,189)
10,5
(0,413)
18,2
(0,717)
11,5
(0,453)
0,4
(0,016)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
1,4
(0,055)
18,5
(0,728)
25,5
(1,004)
116,2
(4,575)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 5 3 3 1 0 0 0 0 0 1 3 3 19
Сунчани сати — месечни просек 198,1 222,5 217,6 229,3 272,5 304,5 307,1 301,6 285,1 252,2 216,5 193,5 3.000,5
Сунчани сати — дневни просек 7,1 7,7 7,5 7,9 9,4 10,5 10,6 10,8 10,2 9,0 7,7 6,9 8,8
Сунчано време — месечни проценти 68 69 63 62 69 77 76 78 77 79 72 67 72
Извор: World Meteorological Organization (temperature and rainfall 1994–2008);[9] NOAA (sunshine and records, 1961–1990);[10] Wundergound (2012 records)[11]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The World's Cities in 2018. Data Booklet (PDF), United Nations, Приступљено 2021-03-29 
  2. ^ а б в „Kuwait”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 10. 4. 2015. 
  3. ^ „Bubiyan (island, Kuwait)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 6. 2010. 
  4. ^ „Structurae [en]: Bubiyan Bridge (1983)”. En.structurae.de. 19. 10. 2002. Приступљено 28. 6. 2010. 
  5. ^ Pendick, Daniel. „Kuwaiti Oil Lakes”. Encarta. Архивирано из оригинала 1. 11. 2009. г. 
  6. ^ „The Economic and Environmental Impact of the Gulf War on Kuwait and the Persian Gulf”. American.edu. Архивирано из оригинала 19. 12. 2010. г. Приступљено 28. 6. 2010. 
  7. ^ „Kuwait (country)”. Encarta. Архивирано из оригинала 21. 10. 2009. г. Приступљено 4. 7. 2011. 
  8. ^ Birch, Hayley (22. 7. 2015). „Where is the world's hottest city?”. the Guardian. Приступљено 3. 3. 2016. 
  9. ^ „World Weather Information Service – Kuwait City”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 09. 12. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2014. 
  10. ^ „Kuwait International Airport Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 15. 1. 2015. 
  11. ^ „Dr. Jeff Masters' article published January 2013”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]