Razgovor:Patrijarh srpski Pavle/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Članak je esej prepun subjektivnih informacija. Vikipedija služi za predstavljanje empiričkih činjenica, a ne mišljenja pravoslavaca. --Dcabrilo 10:35, 13 maj 2005 (CEST)

Ne znam da li je ovaj članak neutralan...

...pošto ga više od pola ne razumem. Od čitaoca Vikipedije se ne očekuje da poznaje detalje pravoslavne terminologije da bi pročitao članak o patrijarhu. Kompletan tekst treba lektorisati tako da bude napisan u istom tonu i jeziku kao i svi ostali biografski članci, bili oni o svecu ili lopovu. Zocky 01:07, 14 maj 2005 (CEST)

Lepo je što priznaješ da ne poznajš terminologiju, ali enciklopedija tome i služi da svaki od tih pojmova bude objašnjen kako bi ih svi, a ne samo najučeniji mogli da razumeju. Vrhunsko neznanje se uvek trudi na na sebi razumljiv nivo svuče sve i svakoga, a onaj ko čita enciklopediju ili pak piše! na njoj trebalo bi da je bar malkice obrazovan, zar ne? --angelina marković 01:12, 14 maj 2005 (CEST)

Ne radi se o tome da li ja poznajem terminologiju, radi se o tome da je sve to ili crkvena ili emocionalno obojena terminologija za pojmove koji imaju neutralne nazive. Samim tim, njihova upotreba u enciklopedijskom glasu nije primerena. O tome da li je nešto (bilo šta) "mnogostradalno" ili "s pravom rastureno" može čovek da se svađa koliko hoće, samo da naiđe neko sa suprotnim mišljenjem. Neutralan naziv bi bio recimo "ratom pogođeno" što bi u ovom slučaju bila očigledna činjenica. Jednostavno, zar ne? Zocky 01:48, 14 maj 2005 (CEST)

Pa, Zocky, možda bi to moglo biti tačno, no termin koji predlažeš ne odgovara naučnim činjenicama. Naime, stradanje Eparhije nije započelo sa ratom i nije bilo samo u ratu. Najveći deo porušenih crkava i manastira (ako o njima pričamo) porušen je van rata i ratnih operacija. Kako ćeš to reći? Tekst ni na jednom mestu, čak i kada kaže "mnogostradalno" ne navodi počinitelje tog stradanja. Uz sve, zadivljuje me od nekoga ko dolazi iz Evropske unije da čak i može pomisilti da nešto može biti "s pravom razoreno", a kamoli da to i izgovori. --angelina marković 01:56, 14 maj 2005 (CEST)

E, proverih kako se na srpskom koristi reč "mnogostradalno". Gugl kaže da se u obliku "mnogostradalno" i "mnogostradalni", ćirilicom i latinicom, na sajtovima u Srbiji i Crnoj Gori pojavljuje 49 puta [1].

Ako nisam koji propustio da proverim, svi tekstovi su ili na sajtovima pravoslavne crkve, ili na sajtovima poosvećenim pravoslavlju, ili su ih napisali sveštenici ili monasi. Reč "mnogostradalno" dakle nije deo neutralnog srpskog jezika, nego deo pravoslavnog religijskog jezika. Upotreba takvog izraza samim tim identifikuje autora, znači Vikipediju, kao ne samo pristalicu, nego i deo prvoslavne kulturne javnosti. Nadam se da ne treba objašnjavati koliko je to neprihvatljivo u neutralnoj enciklopediji. Zocky 02:18, 14 maj 2005 (CEST)

Gugl nije relevantan izvor ni za šta, a ponajmanje brojnost na Guglu, budući da i relevantni i nerelevantni prave sajtove. To što Srpska pravoslavna crkva čuva svoj maternji jezik može biti samo za pohvalu, i nauk onima koji osim novina ne otvarajaju nikakav literarni i naučni izvor. Da si mi rekao da si proverio u Rečniku SANU, možda bih i mogla sa tobom da razovaram. Ovako, onaj ko smatra da postoji išta na ovom svetu što je "s pravom razoreno", sam se diskvalifikovao za bilo kakvu raspravu, te ti stoga neću više odgavarati. --angelina marković 02:26, 14 maj 2005 (CEST)

Angelina, izvini, nisam mislio da je potrebno da odgovorim na optužbu da ja smatram da je išta s pravom razoreno. Ne znam kako si to mogla da pročitaš iz te rečenice. Ali, naravno da postoje ljudi koji tako misle, inače ne bi bilo onih koji razaraju. Pre ili kasnije pojaviće se tema i urednik koji će imati takvo mišljenje. Da bismo imali obraza da mu ne damo da to i napiše, moramo i mi da se držimo neutralnog jezika.

A što se tiče gugla. Vikipedija mora da bude neutralna u svom kontekstu, a to je internet na početku 21. veka. To što se neke reči koriste ili su se koristile u literaturi i to što su to "lepe" reči, ne znači da ih treba i koristiti. Svaka reč osim svog značenja ima i konotacije - dakle emocionalne nijanse koje odaju autorov stav. Konotacija reči uvelike zavisi od toga kako i gde se reč u ovom trenutku koristi. Vikipedija se piše u neutralnom tonu, zato treba birati reči sa neutralnom konotacijom. Ukratko, ako postoje dve reči sa istim značenjem a jedna od njih je neutralnija, koristi se neutralnija. Zocky 02:43, 14 maj 2005 (CEST)

Ideja je da nije na tebi ni njemu da donosi kvalitativne zaključke. Već samo balansirane činjenice. --Dcabrilo 02:01, 14 maj 2005 (CEST)

Dejane, rasprava je u tom slučaju o srpskom jeziku, jer je "mnogostradalan" isto što i "onaj koji je mnogo stradao", pošto vidim da ti je stalo do stila, složićeš se da je "mnogostradalan" stilski ispravnije, a i štedi prostor. --angelina marković 02:10, 14 maj 2005 (CEST)

Neću se složiti, jer je reč u tom kontekstu POV. --Dcabrilo 02:10, 14 maj 2005 (CEST)

Kakav kontest? Odbijaš da postoje stadanja i rušenja i ubijanja? Ova rečenica je samo primer da vidiš šta je POV. KAda se gomila i gradira, mnogo stradanja je samo minimum, jer zašto bi inače imao da obnavlja, ili ti se više sviđa da navedem koliko su i šta Albanci porušili po Kosovu i Metohiji? Ovo što stoji je mnimum, jer činjenica je, sve prko toga moglo bi biti NPOV za nečiji ukus, i oko toga ne bih trošila vreme.--angelina marković 02:17, 14 maj 2005 (CEST)

Evo ti ga razlog "U mnogostradalnoj i napaćenoj Eparhiji raško-prizrenskoj gradi nove hramove, obnavlja stare i porušene, rukopolaže i monaši nove sveštenike i monahe." To je između ostalog... --Dcabrilo 01:37, 14 maj 2005 (CEST)

Ko kaže da je mnogostradala i napaćena? --Dcabrilo 01:29, 14 maj 2005 (CEST)

Ceo svet osim tebe. A,ko ti nije poznato, danas je UNESKO držao donatorsku konferenciju za obnovu dela porušenih objakata, od objekata Eparhije biće u prvom periodu obnavljano 48, muslimanskih 14, a ostalih kulturnih spomenika 9. Za tvoju informaciju, samo od 2000. godine Albanci su porušili i oskrnavili 189 crkava i mamastira, i preko 300 grobalja. Dugo će trajati da pobrajam skor porušenih objekata Eparhije samo u poslednjih stotinak godina. (Neću pobrajati ni imena ni brojeve sveštenika i monaha ove eparhije koje su Albanci zverski ubili odsecanjem glave i spaljivanjem, uznemiravajuće je, kao i brojevi proteranih, pobijenih i nestalih vernika iz Eparhije za kojih stotinak godina). --angelina marković 01:50, 14 maj 2005 (CEST)

A ti onda u članku o toj Eparhiji napiši da je UNESKO održao donatorsku konferenciju. To je činjenica. A ono je mišljenje. --Dcabrilo 01:54, 14 maj 2005 (CEST)

Ne menjaj temu, raspravljamo o tekstu koji je pred nama a ne o odrednici UNESKO. --angelina marković 02:12, 14 maj 2005 (CEST)

Ne menjam temu. Samo ti ponavljam, "ceo svet osim mene" nije validna činjenica. Članak je veoma POV zbog svog tona i manjka balansa. --Dcabrilo 02:32, 14 maj 2005 (CEST)

Kakvog tona? i Balansa? sa čime da se balansira, pgledaj malo kako se pišu odrednice o patrijarsima. Ne možemo reći da je bio član Saveza komunista, kad nije, kao što nije bio poslanik, odbornik, delegat i slično. Patrijarah je pratrijarh i radi svoje dužnosti. Da li bi te zadovoljilo da uklonimo tu odrednicu? --angelina marković 02:44, 14 maj 2005 (CEST)

Evo rešenja!Za sporne termine navedite u kojim prilikama ih je patrijarh upotrebio i naznačite to kao citat. Inače ne mislim da ovaj članak nije neutralan i ne mogu da shvatim zašto neko ima problem kada o jednoj istaknutoj srpskoj ličnosti neko govori sa poštovanjem. Poštovanje i divljenje prema patrijarhu iskazivali su i iskazuju ne samo pripadnici srpskog naroda već i svih pravoslavnih i hrišćanskih naroda širom sveta. Imam nameru da članak o patrijarhu PAvlu proširim pa bih zamolio sve zainteresovane da mi se jave kako bi mogli da se dogovorimo oko sadržaja. korisnik:vojvoda

Pitanje

"Dopolniteljnog trebnika Velikog tipika"... Da li tu fali zarez? Zocky 05:34, 14 maj 2005 (CEST)

Komentar

Bilo je nekoliko termina u ovom tekstu koji su možda izazivali zabunu pa su zamenjeni drugim ili potpuno izbačeni.

1. mirsko ime - svetovno ime; u religijskom smislu postoje sveštena lica i mirjani (laici, svetovna lica), prevod je u redu.
2. rukopoložen - unapređen, promovisan; rukopolaganje sveštenika je sveta tajna i možda se može ovako prevesti na svakome razumljiv jezik, ali ipak u stručnoj terminologiji se to ne prevodi.
3. hirotonisan - posvećen; hirotonija je čin uvođenja u episkopski čin i takođe se računa za stručni termin, mada i ovaj prevod nije loš.
4. očinski se starao - starao se; očinski ovde ima značenje "kao duhovni otac", što svaki episkop i jeste za svoju eparhiju. Ali ovaj pojam može i da se izbaci, kao što već i jeste.

Drago mi je da smo mogli doći do nekog konsenzusa i rešenja. Danas je Džimbo Vels na svome predavanju između ostalog istakao da je važno da na Vikipediji vlada atmosfera ljubavi i poštovanja. Imajte to uvek na umu. --Đorđe Stakić (r) 23:29, 14 maj 2005 (CEST)

Samo da napomenem da sam sve reči koje sam upotrebio pronašao u tom značenju i na sajtovima SPC. Zocky 05:52, 15 maj 2005 (CEST)

---

Malo o funkcionalnim stilovima: mnogostradalno

Ja nemam neki poseban odnos prema religijskim pitanjima; pogotovu mu je strano da branim crkvenu organizaciju, te u tom smislu pričam samo lingvistički. "Mnogostradalno" je reč koja se koristi u jednom funkcionalnom stilu, a u pitanju je terminologija pravoslavne teologije. Prošao sam tekst i stvarno je jedini termin koji uistinu bode oči bio "očinski", jer obično ima emotivno značenje; iako se stvarno značenje, kao što sam video Đorđev komentar, ipak različito i tiče se odnosa u crkvenoj organizaciji. A u člancima koji opisuju religijske pojmove (ljude, događaje...) nije neobično naći taj funkcionalni stil. Definitivno sam protiv korišćenja tog funkcionalnog stila unutar termina o svetovnim pojmovima (dakle, u pitanju je najveći broj članaka), ali smatram da ga, kao i npr. pravnički funkcionalni stil unutar članaka o pravu -- možemo ostaviti kao deo određene posebnosti razvoja srpske Vikipedije. Ne trebamo biti puritanci. :) --Miloš Rančić (razgovor) 03:32, 15 maj 2005 (CEST)

Ime

Mislim da članak treba da počinje (kao i u svim slučajima) sa uobičajenim imenom: Patrijarh Pavle (Njhegova svetost...). Glavni razlozi su: (1) unifikacija po poznatom imenu, ali i (2) pretraga na Guglu. Preko toga, ne mislim da je prezime u zagradi neophodno i smatram da treba da postoje (nisam siguran da li postoje) članci (preusmerenja) Patrijarh Pavle, Gojko Stojčević i sl. --Miloš Rančić (razgovor) 03:38, 15 maj 2005 (CEST)

http://www.iskon.co.yu/6/puzovic_c.html

Ninam, uklonio sam neke tvoje izmene zato što su kršila autorska prava sa navedenog sajta. Pravljenje sitnih izmena nije dovoljno da nas zaštiti u takvom slučaju. --Dcabrilo 04:02, 15 maj 2005 (CEST)

SCabrilo, previše si nervozan jer ti očito ova odrednica veoma smeta. Zbog čega si izbacio činjenice?, uključijući i onu da je 1990. izabran za patrijarha? i niz drugih, činjenica! Nikakav "krstaški rat" koji si "poveo" (ovo su citati) neće promeniti činjenice, smri se, utiče na lepotu. --angelina marković 04:12, 15 maj 2005 (CEST)

Dejane, potrebno je razlikovati plagijat od kršenja autorskih prava. Plagijat je potpuno dozvoljena stvar u jednoj enciklopediji i ne podleže autorskom pravu; a jedino nas je za kršenje autorskih prava briga. Prema tome, čak i gotovo identični pasusi, samo sa različitim redom reči u rečenici ne mogu biti predmet kršenja autorskog prava o nekoj poznatoj ličnosti ili nekom poznatom događaju. Druga su kategorija slike... Tekst je kategorija koju je vrlo problematično podvesti pod kršenje autorskog prava, osim ako nije doslovce iskopiran. Takođe, sumnjam da bi dotični profesor sa BFSPC bilo šta rekao protiv kopiranja njegovog teksta. --Miloš Rančić (razgovor) 04:19, 15 maj 2005 (CEST)

Miloše, tu se nažalost varaš. Svaki tekst (osim zvaničnih, kao npr. zakona) je autorsko delo, koje je samim nastankom potpuno zaštićeno. Kao što lepo kaže strana za uređivanje, "Takođe nam obećavate da ste ga sami napisali, ili iskopirali iz izvora koji je u javnom vlasništvu ili sličnog slobodnog izvora." I to sa jakim razlogom. Prvo, korišćenje tuđeg dela bez potpisa i bez dozvole za korišćenje bez potpisa je krađa, i pravno i moralno gledano. Isto tako, autor ima prilično dobro zaštićeno pravo da se njegov tekst bez njegovog pristanka ne izmenjuje, što je u direktnoj opreci sa "Ako ne želite da se vaše pisanje menja i redistribuira bez ograničenja, onda ga nemojte slati ovde."

Ako se koristiti nečiji već napisan tekst, to mora da se radi po pravilima. Autor teksta mora svoje delo da eksplicitno objavi pod GDFL licencom, inače Vikipedija ne sme da ga upotrebi. Vidi en:Wikipedia:Copyright za detalje.Zocky 05:48, 15 maj 2005 (CEST)

Ljudi, a kako naučnici koriste druga dela kao literaturu? Prvo, sve do jedne trećine kopiranog dela smatra se citatom, a ne kopijom. Drugo, postoji jasna razlika između plagijata, korišćenja nečijeg dela kao literature i kršenja autorskog prava. Dakle, ako postoji rečenica: "Čovek i pas su se šetali." u originalu, a ti je promeniš u "Šetali su se čovek i pas.", ti imaš plagijat, a ne kopiju. Stvarno ne razumem kako niste upućeni u osnovno funkcionisanje u naučnom svetu? Lepo je to što govorite za uputstva o licencama, ali da nauka tako funkcioniše, automobile bi pravila jedna jedina kompanija. --Miloš Rančić (razgovor) 17:03, 15 maj 2005 (CEST)

Miloše, molim te, ako se ne razumeš u autorsko pravo, nemoj da širiš pogrešne informacije. Nisam ni ja pravnik, ali sam očigledno o tome pročitao puno više nego ti. Prvo kao prvo, kakvi su zakoni o tome u Srbiji je sekundarnog značaja. I fondacija i serveri se nalaze u SAD i Vikipedija se pridržava američkih zakona o autorskom pravu. Drugo, kakve trećine kakvi bakrači? Ne misliš valjda da možeš da uzmeš tri gotove enciklopedije pa da iz njih kopiranjem sastaviš jednu, pa onda kao nisi kršio ničija autorska prava?

Molim sve koji znaju engleski da pročitaju šta kaže Vikipedija o autorskom pravu na en:Wikipedia:Copyright. Ne znam da li već postoji prevod, ali ako ne postoji treba ga napraviti što pre. Zocky 20:50, 15 maj 2005 (CEST)

Hm, ovo sporno

• Patrijarh Pavle je dugo godina je bio predsednik Komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma Novog zaveta, čiji je prvi prevod, koji je zvanično odobren od Crkve, objavljen 1984, a ispravljeno izdanje ovog prevoda 1990. godine.

Isto tako, bio je predsednik Liturgičke komisije pri Svetom arhijerejskom sinodu, koja je pripremila i štampala Služebnik na srpskom jeziku.

• • Jel bio predsednik Komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod i jel bio predsednik Liturgičke komisije, besmisleno je brisati ovaj pasus, sve su činjenice, može se eventualno ѕameniti ,,je dugo godina je bio " sa je VIŠE; NIZ, NEKOLIKO godina je bio ali to bi bilo paranoično, čovek je nešto bio i to određenim redom u biografiji je glupo to nazvati kršenjem autorskih prava. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)

• Za vreme od kada je srpski patrijarh obnovljeno je i osnovano više eparhija.

Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i informativna služba Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje Pres.

• • Jel za njegovo vreme obnovnjeno i osnovano više eparhija i to ovim redom. Gde je tu povreda autorskih prava i šta je tu pristrasno da bi se brisalo, ok jeste malo pristrasno ali nije za brisanje i Džimbo je uradio ovo i ono i u njegovoj biografiji to stoji i to je malko pristrasno ok ali slagati ili obrisati kao da neko nešto nije uradio nije ok, više mi liči na laž i jaku povredu Neutralne Tačke Gledišta. Ako se stavljaju i samo sumnje, optužbe da je neko nešto uradio, ja sam inače protiv etiketiranja dok je nešto u fazi optužbe, zašto onda brisati činjenice u biografiji da je neko nešto zaista i uradio. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)

• Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je 1988. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja. Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana. On je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve.
  • Jel mu dodenjeno ili nije zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

Jel on 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve ili nije. Zašto brišete. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)

• • • • O lingvistici je Miloš rekao šta treba.Merodavan je. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)
      • Mislim da su ovde obrisane same činjenice, koje su napisane manje ili više pristrasno i ima mesta za nekog ko to hoće da sredi. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)
      • Što se tiče povrede autorskih prava, navođenje činjenica hronološkim redom ili po celinama niko ne može podvesti pod autorska prava, inače bi istorija bila jedna velika povreda autorskih prava i intelektualnih svojina --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)
      • Brisanje činjenica spada pod povredu NEUTRALNE TAČKE GLEDIŠTA i laž ili tolerisanje laži. Vratitiću stranu na predhodnu izmenu a ako neko hoće da menja DUGO u VIŠE, samo napred ali molim bez novokovanica. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)
        • Iskreno mi je drago da Dcabrilo uzima učešća i u našem projektu i da je pojačan sa Zockyem, voleo bih i ja više NEUTRALNE TAČKE GLEDIŠTA i više korisnika koji će pisati takve tekstove. Nadam se da će ostaviti svoj trag ovde i uvesti malo reda. Voleo bih da svojim neutralnim tekstovima premaše one druge po brojnosti i kvaliteu. --Nebojša Bozalo 11:47, 15 maj 2005 (CEST)

Novi šablon

Mislim da bi bilo dobro da postoji šablon za članke o srpskim patrijarsima koji bi sadržavao poveznice ka patrijarhu prethodniku dotičnog i patrijarhu sljedbeniku. Ako nekome nije jasno ovo što sam rekao (a vjerovatno nije, jer ne umijem da objasnim), neka vidi šablon u članku w:en:Cornelius Fudge koji sadrži poveznice ka prethodnom i sljedećem ministru magije.--Đorđe D. Božović 00:08, 20 septembar 2005 (CEST)

---

Dobra ideja, pogledaj šablon Dinastija, možda bi mogli da uradimo nešto slično tome, ili pak da napravimo nešto na tvoj predlog. --Saša Stefanović ® ¿ 00:16, 20 septembar 2005 (CEST)

---

Da, to je nešto na šta sam mislio, samo što nije potrebno da stoje imena oca i majke ;) --Đorđe D. Božović 00:19, 20 septembar 2005 (CEST)

Preimenovanje

Treba preimenovati članak. Dovoljno je samo patrijarh srpski Pavle. Monasima i vladikama ne treba navoditi imena ukoliko nisu imenjaci, pa se navođenjem prezimena sprečava zabuna. Ovo otuda, zato što su se oni odrekli svog mirskog imena (i prezimena) i dobili monaško. --Manojlo 14:19, 6. maj 2006. (CEST)

Budimo umereni

Uzdržimo se od provokacija. Ova poslednja je bila ružna. Nadam se da se neće ponoviti. --Manojlo 14:19, 6. maj 2006. (CEST)

Sliku ja nisam uklonio jer je bila provokacija nego zato što je kršila pravilo poštene upotrebe. Nemam ništa prtiv da slika stoji na članku mada ima mnogo relevantnijih slika koje bi mogle da se stave na članak od ove. --Jovanvb 15:23, 6. maj 2006. (CEST)

Ja sam je pak uklonio zato što je bila postavljena da bi se provociralo. --Manojlo 15:39, 6. maj 2006. (CEST)

Ja ne znam na kom članku treba stajati ova slika ako ne na ovom. To što neko ovo tumači kao provokaciju je njegova stvar. Slika je takva kakva je i žao mi je što su se neki uvredili, boga ti... --Poki |razgovor| 23:57, 6. maj 2006. (CEST)

Granica od "jedna po članku" važi na engleskoj Vikipediji za snimke ekrana. Ta granica ne važi za ostale slike pod poštenom upotrebom, za koje naravno važi opšte pravilo suzdržavanja. Osim toga, tu granicu još nismo zvanično uveli na srpskoj Vikipediji. Poki, što se ove konkretne slike tiče, mislim da ovde pripada isto koliko i slična slika kada je Zoran Đinđić pekao vola na Palama sa istim društvom. Ako bi tu sliku ubacio u članak o Zoranu Đinđiću (kad bismo je imali), onda bi možda mogla da stoji i ovde. Znači uvek treba imati meru šta se ubacuje u članak. Nema poricanja da je SPC šurovala sa nekim neukusnim likovima, ali ostaje pitanje da li je takva slika od dovoljnog interesa da stoji na ovom opštem članku. Da li je druženje sa Mladićem bila glavna, definišuća aktivnost patrijarha Pavla u nekom periodu? Da li je to važan odeljak u njegovoj biografiji? --Dzordzm 21:46, 6. jun 2006. (CEST)

Voleo bih kad bi našli sliku sa Zoranom i volom, jer je to značajan deo njegove biografije. Mada, nisam siguran da ona postoji, jer bi se davno objavila. Oko definišuće aktivnosti bi mogli dugo da pričamo. Ne samo da je šurovao (da ne kažem neku konkretniju reč) sa ovom dvojicom, neko i sa čitavom plejadom raznoraznih kriminalaca. --Poki |razgovor| 14:01, 7. jun 2006. (CEST)

Postoji fotografija Vojislava Koštunice kako razgleda srpske protivvazdušne položaja u Bosni zajedno sa generalom Mladićem Korisnik:vojvoda

Naslov članka

Naslov članka koji sada imamo mi se čini totalno rogobatnim. --Dzordzm 21:46, 6. jun 2006. (CEST)

naravno da je naslov rogobatan. jos i zarez. treba da stoji patrijarh srpski pavle. --Manojlo 22:09, 6. jun 2006. (CEST)

Šta ćemo sa naslovom? Evo moga razmišljanja (nadam se da neće biti predugo) a vi se obavezno izjasnite. Naslov treba da sadrži reč Pavle i to jedino nije sporno. Mišljenja sam da titule doživotnog karaktera mogu da stoje u naslovu kao npr. patrijarh, kralj, papa i sl. a to je često i neophodno kako bi se izbegle višeznačnosti. Dakle možemo očekivati da se sadrži u naslovu patrijarh Pavle. Ranije je stajalo patrijarh srpski Pavle (Stojčević) što je takođe bilo rogobatno. Predlažem jedno od sledeća dva rešenja: patrijarh srpski Pavle ili patrijarh Pavle Stojčević. Međutim, trebalo bi da onda ovo bude uniformno (za sve patrijarhe isto), pa da ne bude onda Varnava Rosić nego patrijarh srpski Varnava ili patrijarh Varnava Rosić ili pak neka od varijanti patrijarh srpski Varnava (Rosić), patrijarh srpski Varnava Rosić. Dakle imali bi 2 ili 4 mogućnosti (2 kraće i 2 duže). Tačno je da monasi ne koriste prezimena i da u slučaju da ih ima više sa istim imenom koriste i prezime koje onda pišu u zagradi, pa je tako nastala varijanta 3, pa tako prezime patrijarha Pavla zna jako mali broj ljudi. Sa druge strane svi znaju prezime mitropolita Amfilohija Radovića... Dakle možemo ovde organizovati jedno neformalno izjašnjavanje (pa ako zatreba možemo i pravo glasanje) na temu kako nasloviti članke posvećene srpskim patrijarsima sa predlozima:

1. patrijarh srpski Pavle, patrijarh srpski Varnava
2. patrijarh Pavle Stojčević, patrijarh Varnava Rosić
3. patrijarh srpski Pavle (Stojčević), patrijarh srpski Varnava (Rosić)
4. patrijarh srpski Pavle Stojčević, patrijarh srpski Varnava Rosić
5. Pavle Stojčević, Varnava Rosić
6. patrijarh Pavle, patrijarh Varnava
7. patrijarh srpski, gospodin Pavle; patrijarh srpski, gospodin Varnava

Možete se izjasniti i za više predloga, npr. ja sam 1. ili 2, mada sve varijante 1-6 dolaze u obzir. Varijanta 7. ima zapetu i reč gospodin što je jedan deo titule Njegova svetost patrijarh srpski godpodin Pavle ali to ne ide u naslov članka (zamislite Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta II u naslovu) --Đorđe Stakić (r) 10:25, 7. jun 2006. (CEST)

• Problem je malo širi i tiče se i svih svetitelja, jer autori tekstova o njima u naslov odrednice unose celu titulu dotičnog, kao Prepodobni mučenik Damaskin Gabrovski itd. Ne znam zašto ne bi bilo dovoljno staviti Sveti Damaskin Gabrovski. Postoji jedan razlog za unošenje titule sa ovim imenima, uključujući i Pavla: ona često idu bez prezimena, tako da bi naziv odrednice bio sasvim nejasan (zamislite odrednicu Pavle ili Apolinarija). Ali, ni puna titula nije OK, pošto odudara od uobičajenog načina rada na Vikipediji, gde naslov odrednice nikada nije general-pukovnik taj-i-taj ili nobelovac taj-i-taj itd. Trebalo bi ustanoviti (i glasanjem, ako treba) opšta pravila za pisanje naziva odrednica, Boško 11:07, 7. jun 2006. (CEST)

Drugari, ponavljam da nije red da se monasima pominje prezime. Oni su se odrekli svega svetovnog (imena i prezimena) da bi dobili svoje monasko ime. U delu slabije upucene javnosti navodi se nekada u zagradi prezime nekog episkopa ili patrijarha. To nije red, a nekada se moze uciniti samo ukoliko neki prelati imaju ista imena, pa da se izbegne zabuna.

Dakle, bez prezimena molim.

Sto se tice titulisanja, dovoljno je patrijarh srpski Pavle. Ovo gospodin, pa jos sa zarezom je deplasirano. Dalje, kada su episkopi/mitropoliti u pitanju, dovoljno je navesti njihovi cin i ime. Dakle, mitropolit Amfilohije I da ne trosimo snagu (vec je dovoljno potroseno) na beskonacne diskusije, glasanja i sl. --Manojlo 11:42, 7. jun 2006. (CEST)

Kontroverze

Vidim da se nekom učinilo kontroverzno što je patrijarh pozvao na ispunjenje "najsvetije obaveze". Prvo, ovo je pitanje mišljenja ljudi iz hijerarhije klira šta se smatra duhovnom dužnošću ili građanskim pravom. Meni ne liči na kontroverzu pa ću označiti kao zanimljivost, jer je u vezi sa činjenicom da nije izašao ni na jedno glasanje u vezi lokalnih ili parlamentarnih izbora. Ako neko želi da raspreda kontroverzu neka se bar naznači šta je jedno a šta drugo viđenje stvari. Po meni je u pitanju suprotstavljanje duhovnog i građanskog pogleda na stvari, a to je veoma često suprotstavljeno. Isto se može reći za bilo kog duhovnika koji ne želi da glasa za neku političku opciju sa opravdanjem da ne želi da učestvuje u suprotstavljanju, odnosno da nekog tako izabere kao manje bitnog u odnosu na drugog. Građanski princip ovde ima potpuno suprotstavljeno mišljenje i zato i ne treba trošiti previše reči na nešto što je u početku jasno ... a može potrošiti dosta vremena. --  JustUser   JustTalk 16:36, 3. novembar 2006. (CET)

Ovako. Juče mi je veze bila slaba pa nisam mogao da napišem razlog prvog reverta, jer mi je ubrzo potom i pukla. Samo sam rekao branetu da pogleda izmenu i da reši. Ovako kako je sada je delimično u redu, mada ja mislim ta taj podatak nije toliko bitan za enciklopediju. Zamislite da neki stranac (koji ne zna mnogo o srbiji) naleti na podatak u članku da je on pozvao ljude da glasaju za ustav. Rek'o bi šta to mene briga. Isto tako neko ko čita ovo za 20 godina neće videti nikakvu svrhu ove rečenice. Ili zamislite da o Bušu mlađem pišemo svaku njegovu "kontroverzu". Pa trebala bi nam jedna enciklopedija samo za to. U svakom slučaju meni ne smeta ni da ostane ovako, ali mislim da je bolje bez toga. --Jovan Vuković (r) 10:48, 4. novembar 2006. (CET)

Sređivanje i proširivanje članka

Mislim da bi u skladu sa najnovjim vestima bilo prigodno da se članak proširi i sredi. Ima li zainteresovanih?--Vojvoda razgovor 17:50, 15. novembar 2009. (CET)

A valjalo bi možda i napomenuti njegove, blago rečeno, kontroverzne izjave. --93.87.235.146 (razgovor) 20:21, 18. novembar 2009. (CET)

Ja to uopšte ne bih nazivao kontroverznim izjavama, to su citati iz njegove knjige objavljene sa saglasnošću Svetog sinoda što znači da uživa podršku cijele SPC. To su samo preporuke kako se Srbin pravoslavac treba ponašati, i objašnjenje sadašnjih pojava u društvu. --Željko Todorović (razgovor) 20:27, 18. novembar 2009. (CET) s.r.

Svakako bi u članak trebalo ubaciti i kritike upućene Patrijarhu. Neke od njih odnose se baš na njegove izjave. Recimo ovaj tekst iz Vremena se bavi time. -- Loshmi (razgovor) 20:50, 18. novembar 2009. (CET)

Takve kritike se pišu da bi se umanjio integritet i autoritet Srpske pravoslavne crkve i one su politički smišljene. Koliko samo takvih kritika ima sa hrvatske i bošnjačke strane!? Za njih je blaženopočivši patrijarh bio samo srpski nacionalista i ništa više. I ova kritika djelimično ide u tom smjeru. --Željko Todorović (razgovor) 20:55, 18. novembar 2009. (CET) s.r.

Ok. To je tvoje mišljenje. Članci na Vikipediji bi i trebalo da imaju opšteljudsko gledište. Tako da... Za jedne svetac — za druge nacionalista... Sve to treba uneti u članak. -- Loshmi (razgovor) 21:18, 18. novembar 2009. (CET)

Tačka u datumu

Samo bih da napomenem nešto u vezi sa ovom izmenom. U tački 199d greškom je izostavljena tačka u primeru. Tačka treba da stoji iza godine 1914. jer joj sledi belina, a ne drugi interpunkcijski znak. Prema tački 184b, tačka iza rednog broja izostavlja se SAMO kad joj NEPOSREDNO sledi drugi interpunkcijski znak. Ovde to nije slučaj, samim tim ne treba je izostavljati. To je Klajn sam rekao, doduše u privatnoj prepisci, ali ipak je rekao da se radi o grešci u Pravopisu. To je ODAVNO raščišćeno na Vikipediji, kad g. Imperator još nije ni znao za nju. --Jagoda ispeci pa reci 01:06, 18. januar 2010. (CET)

U redu. Primijetio sam više nedoslednosti u Pravopisu, ali sam uvijek mislio da barem u Pravopisu sve štampaju bez štamparske greške. I još nešto. Nije potrebna kvalifikacija „kad još nije ni znao za nju“. Nećemo se odmah valjda vređati! --Željko Todorović (razgovor) 01:14, 18. januar 2010. (CET) s.r.

Samo htedoh reći da smo o tome ovde raspravljali mnogo, mnogo davno, pa zato i ne znaš. Ti si se pojavio dosta nakon tih razgovora koji su negde zakopani u istorijama stranica i koje sad ni sam Bog ne može otkopati. Drago mi je da vidim da ovde postoje promene u ponašanju prema Pravopisu, pa makar to bilo i samo kod pojedinaca. Što se grešaka tiče... Pa, ne bi trebalo da ih ima u jednoj knjizi kao što je Pravopis, ali ne zaboravi da u stvaranju knjige učestvuje mnogo ljudi, od onih učenih koji sastave tekst, preko onih što rade prelome i pripremu za štampu, do slovoslagača (tad kad je štampan Pravopis, valjda je još uvek bilo slovoslagača, sad to ide preko kompjutera, valjda). A ljudi su samo ljudi, skloni greškama. Ako te je nešto uvredilo u mom pisaniju, izvinjavam se, nije mi to bila namera. Pozdrav. --Jagoda ispeci pa reci 11:16, 18. januar 2010. (CET)

ISPRAVKA

-Rukopoloženje nikako ne može biti posvećenje niti unapređenje, a hirotonija je isto što i rukopoloženje - to je to samo prevedeno sa grčkog na srpski. Taj čin se sastoji od stvarnog polaganja ruku na glavu onoga koji biva rukupoložen, pa je to jedini ispravan naziv. -U Pravoslavnoj crkvi, dakle, nema unapređenja. Neko može biti zamonašen, rukopoložen u čin jerođakona ili đakona, rukopoložen u čin jeromonaha, prezvitera, jereja ili sveštenika, odlikovan dostojanstvom protonamjesnika, sinđela ili protosinđela, odlikovan činom protojereja ili arhimandrita, te rukopoložen u čin episkopa. Kad neko postaje episkop, prvo se vrši čin narečenja, potom čin rukopoloženja, a zatim i ustoličenje. Neko može biti izabran od Sabora episkopa za Patrijarha i nakon toga se svečano ustoličava u Sabornoj crkvi sjedišta te Crkve.

Mala ispravka

„rođen je na 11. septembra 1914.“ Zar ovo ne treba ispraviti?

Što se tiče svetovnog/duhovnog imena, treba pretpostaviti da potpuno neupućeni posetilac ne zna da postoji nekakvo novo ime. Zato treba napisati članak [svetovno ime] i [duhovno ime] koji će objasniti kako i zašto neka osoba ima dva imena.

-Ne postoji neko "duhovno" ime. Jednostavno treba staviti "monaško ime" - to je ime koje neko dobija na monašenju. Kršteno ime monah ne pominje (neki monasi, kad ih neko nazove krštenim imenom, kažu: "Taj čovjek je umro.") i mislim da ovo treba poštovati. Patrijarh je kršten kao Gojko, a monaško mu je ime Pavle. (Mitar)

Imena duhovnika

Kada se navode imena vladika da bi bilo jasnije o kome je reč navodi se prezime u zagradi posle imena. Ovaj način navođenja koristi se u Pravoslavnoj enciklopediji i Istoriji srpske pravoslavne crkve. korisnik:vojvoda

Kurir

Mislim da je vrlo neozbiljno referenciratii tekst o ovako značajnoj ličnosti jednom novinom kao što je Kurir. Pa zar za te tvrdnje nigde drugde nije mogla da se nađe referenca? Deluje vrlo neozbiljno, šta da vam kažem. --Jagoda ispeci pa reci 11:30, 18. januar 2010. (CET)

A koja je tvrdjan u pitanju (ne mogu da nadjem)?--Vojvoda razgovor 12:59, 18. januar 2010. (CET)

Tekstom On je ispovedao patrijarha („Kurir“, 17. novembar 2009) je referencirana tvrdnja

Njegov duhovnik i ispovednik sveštenstva arhiepiskopije beogradsko-karolovačke više godina bio je protojerej-stavrofor Miodrag Milovanović

--Drazetad (razgovor) 13:45, 18. januar 2010. (CET)

nesumnjivo postoje kvalitetnije reference za ovu tvrdnju. Pronaći ću danas nešto bolje.--Vojvoda razgovor 14:13, 18. januar 2010. (CET)--Vojvoda razgovor 14:13, 18. januar 2010. (CET)

Ima ih nekoliko, koliko sam ja mogla videti kad sam pregledala tekst zbog tačaka. Uopšte bi trebalo apsolutno izbegavati Kurir kao izvor informacije za bilo koji članak, osim, naravno, kad se ne radi o tome da se referencira postojanje nekog trača. --Jagoda ispeci pa reci 15:03, 18. januar 2010. (CET)

Koji su konkretni razlozi za nereferenciranje Kurira? Ja ih ne vidim. -- Loshmi (razgovor) 16:13, 18. januar 2010. (CET)

Senzacionalistička štampa ne može biti valjana referenca. Znam da je Vikipediji prema onim smernicama o izvorima, dovoljno da je neka tvrdnja negde već zabeležena, ne ulazeći u to ko ga je zapisao niti vodeći računa o kredibilitetu izvora, ali možda ipak ne bi bilo loše da se o tome povede računa. To je naravno, moje viđenje i moja sugestija, a sad, kako ćete vi pisati, to je opet vaša stvar. --Jagoda ispeci pa reci 17:56, 18. januar 2010. (CET)

Problem je u tome kako oceniti kredibilitet nekog izvora. Dovoljno je podsetiti se izveštaja uglednog srpskog medija — Politike, tokom '90-ih godina prošlog veka. Ne kažem da je Kurir super pouzdan i objektivan medij, ali bih voleo da znam koji medij to jeste. Svakom se može prišiti neka etiketa. Na kraju krajeva, na čitaocu je da sâm proceni kom će izvoru verovati, a kom ne; a na urednicima da zdravorazumski pristupe i da recimo Tonija Blera automatski ne svrstaju u kategoriju „hermafrodita“ zato što je svojevremeno bio tako okarakterisan u uglednoj, konzervativnoj novini kakva je Politika.[2] Uzgred, pitam se da li će Politika ikada arhivirati brojeve iz perioda devedesetih i postaviti ih na svoj sajt. -- Loshmi (razgovor) 20:09, 18. januar 2010. (CET)

Mislim da je uglavnom jednostavno odrediti kredibilitet nekog medija ako za reper uzmemo neutralnost. To kad su u pitanju listovi tipa Politika i sl. Ponekad može doći do neslaganja, ne poričem, među urednicima, ali mislim da ništa nije nerešivo ako postojii dobra volja. Međutim, senzacionalistička štampa je vrlo karakteristična i zaista ne bi trebalo da se koristi kao referenca za tvrdnje za koje se može naći referenca i u nekim ozbiljnijim novinama (kao što je ovde slučaj) jer sama činjenica da se u referencama nalazi senzacionalistički časopis ili novina, po mom mišljenju, obara verodostojnost samog članka. To ne mora zaista da bude, jer kao što rekoh, konkretno ovde nema neke neverovatne tvrdnje referencirane Kurirom, tj. tvrdnje koje su referencirane istim vrlo su obične i nimalo sporne, ali utisak koji se stiče kad se pogleda referenca jeste takav. Ako je to moguće i lako izbeći, ne vidim zašto se ne bi uradilo. Što se tiče pouzdanosti, pa ništa nije sto posto pouzdano, ali svaki medij ima određeni ugled koji uživa u javnosti a koji je nastao na osnovu njegovog rada. Tako da bi manje više, eto to mogao biti drugi reper u određivanju kredibiliteta nekog izvora. --Jagoda ispeci pa reci 20:22, 18. januar 2010. (CET)

Slažem se da svaki medij ima određeni ugled. Ali šta ćemo s tim što je Kurir verovatno najčitaniji list u zemlji? Da li to nešto govori o njegovom ugledu? Problem je u tome što, nažalost, nijedan veliki medij nije u potpunosti neutralan (čitaj, iza svakog stoji „neko mudo“), samo što to neko to radi manje ili više providno. Ali ako bismo hteli da nađemo potpuno objektivan i neutralan medij to bi bilo nemoguće. Ono što možemo da učinimo povodom neutralnosti je da kod kontroverznih tema jednostavno iznesemo dva sučeljena mišljenja. Kada su u pitanju nekontroverzne činjenice ovog tipa, potpuno je svejedno da li će kao izvor stajati Kurir, Politika ili B92. Ni po babu ni po stričevima — neko će se zgražavati nad Kurirom, neko nad B92. Kako već ko voli i smatra. -- Loshmi (razgovor) 21:44, 18. januar 2010. (CET)

Heh, pa da ti budem iskrena, čitanost, tj. popularnost nije jednako proporcionalna kvalitetu. Ako je nešto mnogo popularno, to nikako ne znači ni da je dobro, ni da je kvalitetno. Dokaz za to su ti koka-kola i Mekdonalds. Drugo, dobro je poznato pravilo da široke narodne mase obično vole nešto što i nema neki kvalitet. Sigurna sam da u VB Tajms sigurno nije najčitanija novina, nego je to npr. onaj San ili neki drugi časopis tog tipa, koji je isto što i Kurir ovde kod nas. U Španiji, najgledanije TV stanice su upravo one koje prikazuju džubre program -- prensa rosa kako oni to zovu, a to ti je otprilike emisije u kojima se polulikovi iz Velikih bratova i drugih "inteligentnih" konkursa, bivše žene toreadora i glumaca, pevaljke i drugi likovi koji žive od prodaje svoje intime međusobno pljuju. Ali nikom ovde ne bi palo na pamet da dovodi u pitanje kvalitet npr. TVE2 koji i nije toliko gledan, ali NEMA takve emisije, nego je zapravo jedan od retkih programa na kojem možeš uopšte videti neki dokumentarac ili neku pametnu emisiju o književnosti, filmu, muzici i sl. Ne poričem da je teško naći medij koji je sto posto nezavisan i kvalitetan, to i rekoh malopre. Ali ipak, neke stvari su očigledne. Takođe, iako ne mislim ništa lepo o B92, ipak mislim da je poređenje tog medija sa Kurirom u najmanju ruku neodgovarajuće, jer Kurir se vodi senzacijom, pa će isto ispljuvati i socijalistu i LDP-ovca ili radikala, samo ako ima materijala za šokiranje javnosti. B92 i njemu slični vode se određenom političkom i partijskom pripadnošću. Meni barem tu ima i te kako razlike. Zapravo, kao što već rekoh, uopšte se ne može porediti, jer su prinicipi na kojima funkcionišu ta dva medija potpuno različiti i nemaju mnogo veze jedni s drugim. Ne kažem da Kurir apsolutno nikad ne treba koristiti, ali trrba biti vrlo oprezan i ne koristiti ga tamo gde se lako može iskoristiti neka druga, manje komšpromitujuća referenca. Da budem jasnija, Kurir bih samo koristila kad bi on bio referenca za neki trač, blam, neku neverovatnu stvar, bilo šta drugo što se želi navesti u tekstu a da o tome nema ni u jednoj drugoj novini. Lupam sad, ali na primer, ako se radi o nekoj estradnoj ličnosti o kojoj nema šta mnogo da se kaže osim skandala koje pravi (a sad sa pojavom Velikog brata i ostalih đubre programa nusproizvoda tzv. naprednog sveta, i Srbija ima sve više takvih likova), e, za tako nešto Kurir je idealna referenca, jer potvrđuje ono što će se napisati u članku. Ali o bilo kojoj iole ozbiljnoj ličnosti (pogotovu kad se radi o jednoj ličnosti kao patrijarh Pavle), nekako Kurir nikako ne ide... --Jagoda ispeci pa reci 22:08, 18. januar 2010. (CET)

Redni broj

Ako postoji Patrijarh srpski Pavle I, zašto ovaj nije Pavle II — KrleNS (razgovor) 03:44, 14. januar 2023. (CET)

Brate Zslavo može li pomoć? — Sadko (razgovarajmo) 03:57, 14. januar 2023. (CET)

Ako ne smeta jedan laički komentar, izgleda da se ne računa zato što srpska patrijaršija u datom trenutku formalno nije postojala, a bio je „samoproglašen” i posle anatemisan. Verovatno je da se ne može naknadno ozvaničiti, ali da se u istoriografiji nezvanično naziva zbog prepoznatljivosti ili tendencije. Situacija ne sasvim nesrodna sa, na primer, (carem) Jovanom Nenadom i Đorđem Brankovićem (despotom Ilirika). — Čurčov (razgovor) 08:45, 14. januar 2023. (CET)

Onda bi onaj trebalo da bude bez broja, a ovaj prvi. — KrleNS (razgovor) 04:46, 15. januar 2023. (CET)

Mislim da ne bi trebalo da uzmemo tu slobodu, bez obzira na to što treba poštovati njegov poduhvat. Ako ga Srpska pravoslavna crkva ne priznaje kao patrijarha i, kao što piše, većina srpskog sveštenstva ga se odrekla i priznala vlast ohridskog arhiepiskopa, onda bi bolje rešenje bilo koristiti njegovu do tada zvaničnu titulu mitropolita, a o istoriju pokušaja obnove patrijaršije predstaviti u jednom odeljku, i to treba poznavati jer je izuzetno važno. Međutim, problem nastaje i zato što je on zvanično anatemisan. Trebalo bi istražiti i da li je ikada ta anatema ukinuta, što mislim da nije lako.

U vezi sa ovim, moglo bi ponovo da se šire razmisli o naslovljavanju članaka crkvenih velikodostojnika, iako je na inicijativu kolege @Sadko izglasan manir koji je predložio. Međutim, članak Sveti Sava nije naslovljen Arhiepiskop srpski Sava I, i Josif Jovanović Šakabenta nikome nije poznat kao Episkop vršački Josif. U drugom planu, ovo predstavlja problem i pri kategorizaciji članaka, kad je neko vladao u više episkopija, proizvođen u više činove ili raščinjen. Donekle je pogrešno što raspravu širim ovde, ali da zaključim digresiju: formalni običaj je da se uz imena preminulih više ne pišu (zemaljske) titule. U literaturi bi, svakako, trebalo da se pišu u posebnom kontekstu (na primer, kad se govori o konkretnom istorijskom događaju za koji je bitno ko je koju titulu nosio), a u kolokvijalnom govoru sve se može.

Da se vratim na temu: Patrijarh Pavle ne treba da bude označen rednim brojem sve dok se u priznatom poretku ne pojavi Pavle II. — Čurčov (razgovor) 09:34, 15. januar 2023. (CET)

Saglasan sam sa kolegom Čurčov po pitanju imenovanja članka o patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu. Što se tiče druge kritike vezane za imenovanje članaka o vladikama i drugim crkvenim velikodostojnicima, smatram da je neuporedivo bolje u odnosu na prethodno stanje gdje su bili upisani imenom i prezimenom. Ukoliko episkop stoluje u više eparhija tokom svog rada, uglavnom se gleda gdje je imao najveći doprinos ili ostvario najviše godina službe, većina se zadržala u jednoj eparhiji najduže. Raščinjene pojedince ne upisujemo sa titulom. Razmišljao sam dugo na ovu temu i ne vidim bolje rješenje od trenutnog ali bih svakako bio rad da čujem drugačije mišljenje ili ideje. Lp. — Sadko (razgovarajmo) 12:49, 15. januar 2023. (CET)