Разговор:Патријарх српски Павле/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Чланак је есеј препун субјективних информација. Википедија служи за представљање емпиричких чињеница, а не мишљења православаца. --Dcabrilo 10:35, 13 мај 2005 (CEST)

Не знам да ли је овај чланак неутралан...

...пошто га више од пола не разумем. Од читаоца Википедије се не очекује да познаје детаље православне терминологије да би прочитао чланак о патријарху. Комплетан текст треба лекторисати тако да буде написан у истом тону и језику као и сви остали биографски чланци, били они о свецу или лопову. Zocky 01:07, 14 мај 2005 (CEST)

Лепо је што признајеш да не познајш терминологију, али енциклопедија томе и служи да сваки од тих појмова буде објашњен како би их сви, а не само најученији могли да разумеју. Врхунско незнање се увек труди на на себи разумљив ниво свуче све и свакога, а онај ко чита енциклопедију или пак пише! на њој требало би да је бар малкице образован, зар не? --ангелина марковић 01:12, 14 мај 2005 (CEST)

Не ради се о томе да ли ја познајем терминологију, ради се о томе да је све то или црквена или емоционално обојена терминологија за појмове који имају неутралне називе. Самим тим, њихова употреба у енциклопедијском гласу није примерена. О томе да ли је нешто (било шта) "многострадално" или "с правом растурено" може човек да се свађа колико хоће, само да наиђе неко са супротним мишљењем. Неутралан назив би био рецимо "ратом погођено" што би у овом случају била очигледна чињеница. Једноставно, зар не? Zocky 01:48, 14 мај 2005 (CEST)

Па, Zocky, можда би то могло бити тачно, но термин који предлажеш не одговара научним чињеницама. Наиме, страдање Епархије није започело са ратом и није било само у рату. Највећи део порушених цркава и манастира (ако о њима причамо) порушен је ван рата и ратних операција. Како ћеш то рећи? Текст ни на једном месту, чак и када каже "многострадално" не наводи починитеље тог страдања. Уз све, задивљује ме од некога ко долази из Европске уније да чак и може помисилти да нешто може бити "с правом разорено", а камоли да то и изговори. --ангелина марковић 01:56, 14 мај 2005 (CEST)

Е, проверих како се на српском користи реч "многострадално". Гугл каже да се у облику "многострадално" и "многострадални", ћирилицом и латиницом, на сајтовима у Србији и Црној Гори појављује 49 пута [1].
Ако нисам који пропустио да проверим, сви текстови су или на сајтовима православне цркве, или на сајтовима поосвећеним православљу, или су их написали свештеници или монаси. Реч "многострадално" дакле није део неутралног српског језика, него део православног религијског језика. Употреба таквог израза самим тим идентификује аутора, значи Википедију, као не само присталицу, него и део првославне културне јавности. Надам се да не треба објашњавати колико је то неприхватљиво у неутралној енциклопедији. Zocky 02:18, 14 мај 2005 (CEST)

Гугл није релевантан извор ни за шта, а понајмање бројност на Гуглу, будући да и релевантни и нерелевантни праве сајтове. То што Српска православна црква чува свој матерњи језик може бити само за похвалу, и наук онима који осим новина не отварајају никакав литерарни и научни извор. Да си ми рекао да си проверио у Речнику САНУ, можда бих и могла са тобом да разоварам. Овако, онај ко сматра да постоји ишта на овом свету што је "с правом разорено", сам се дисквалификовао за било какву расправу, те ти стога нећу више одгаварати. --ангелина марковић 02:26, 14 мај 2005 (CEST)

Ангелина, извини, нисам мислио да је потребно да одговорим на оптужбу да ја сматрам да је ишта с правом разорено. Не знам како си то могла да прочиташ из те реченице. Али, наравно да постоје људи који тако мисле, иначе не би било оних који разарају. Пре или касније појавиће се тема и уредник који ће имати такво мишљење. Да бисмо имали образа да му не дамо да то и напише, морамо и ми да се држимо неутралног језика.
А што се тиче гугла. Википедија мора да буде неутрална у свом контексту, а то је интернет на почетку 21. века. То што се неке речи користе или су се користиле у литератури и то што су то "лепе" речи, не значи да их треба и користити. Свака реч осим свог значења има и конотације - дакле емоционалне нијансе које одају ауторов став. Конотација речи увелике зависи од тога како и где се реч у овом тренутку користи. Википедија се пише у неутралном тону, зато треба бирати речи са неутралном конотацијом. Укратко, ако постоје две речи са истим значењем а једна од њих је неутралнија, користи се неутралнија. Zocky 02:43, 14 мај 2005 (CEST)
Идеја је да није на теби ни њему да доноси квалитативне закључке. Већ само балансиране чињенице. --Dcabrilo 02:01, 14 мај 2005 (CEST)

Дејане, расправа је у том случају о српском језику, јер је "многострадалан" исто што и "онај који је много страдао", пошто видим да ти је стало до стила, сложићеш се да је "многострадалан" стилски исправније, а и штеди простор. --ангелина марковић 02:10, 14 мај 2005 (CEST)

Нећу се сложити, јер је реч у том контексту ПОВ. --Dcabrilo 02:10, 14 мај 2005 (CEST)

Какав контест? Одбијаш да постоје стадања и рушења и убијања? Ова реченица је само пример да видиш шта је ПОВ. КАда се гомила и градира, много страдања је само минимум, јер зашто би иначе имао да обнавља, или ти се више свиђа да наведем колико су и шта Албанци порушили по Косову и Метохији? Ово што стоји је мнимум, јер чињеница је, све прко тога могло би бити НПОВ за нечији укус, и око тога не бих трошила време.--ангелина марковић 02:17, 14 мај 2005 (CEST)

Ево ти га разлог "У многострадалној и напаћеној Епархији рашко-призренској гради нове храмове, обнавља старе и порушене, рукополаже и монаши нове свештенике и монахе." То је између осталог... --Dcabrilo 01:37, 14 мај 2005 (CEST)
Ко каже да је многострадала и напаћена? --Dcabrilo 01:29, 14 мај 2005 (CEST)

Цео свет осим тебе. А,ко ти није познато, данас је УНЕСКО држао донаторску конференцију за обнову дела порушених објаката, од објеката Епархије биће у првом периоду обнављано 48, муслиманских 14, а осталих културних споменика 9. За твоју информацију, само од 2000. године Албанци су порушили и оскрнавили 189 цркава и мамастира, и преко 300 гробаља. Дуго ће трајати да побрајам скор порушених објеката Епархије само у последњих стотинак година. (Нећу побрајати ни имена ни бројеве свештеника и монаха ове епархије које су Албанци зверски убили одсецањем главе и спаљивањем, узнемиравајуће је, као и бројеви протераних, побијених и несталих верника из Епархије за којих стотинак година). --ангелина марковић 01:50, 14 мај 2005 (CEST)

А ти онда у чланку о тој Епархији напиши да је УНЕСКО одржао донаторску конференцију. То је чињеница. А оно је мишљење. --Dcabrilo 01:54, 14 мај 2005 (CEST)

Не мењај тему, расправљамо о тексту који је пред нама а не о одредници УНЕСКО. --ангелина марковић 02:12, 14 мај 2005 (CEST)

Не мењам тему. Само ти понављам, "цео свет осим мене" није валидна чињеница. Чланак је веома ПОВ због свог тона и мањка баланса. --Dcabrilo 02:32, 14 мај 2005 (CEST)

Каквог тона? и Баланса? са чиме да се балансира, пгледај мало како се пишу одреднице о патријарсима. Не можемо рећи да је био члан Савеза комуниста, кад није, као што није био посланик, одборник, делегат и слично. Патријарах је пратријарх и ради своје дужности. Да ли би те задовољило да уклонимо ту одредницу? --ангелина марковић 02:44, 14 мај 2005 (CEST)

Ево решења!За спорне термине наведите у којим приликама их је патријарх употребио и назначите то као цитат. Иначе не мислим да овај чланак није неутралан и не могу да схватим зашто неко има проблем када о једној истакнутој српској личности неко говори са поштовањем. Поштовање и дивљење према патријарху исказивали су и исказују не само припадници српског народа већ и свих православних и хришћанских народа широм света. Имам намеру да чланак о патријарху ПАвлу проширим па бих замолио све заинтересоване да ми се јаве како би могли да се договоримо око садржаја. корисник:војвода

Питање

"Дополнитељног требника Великог типика"... Да ли ту фали зарез? Zocky 05:34, 14 мај 2005 (CEST)

Коментар

Било је неколико термина у овом тексту који су можда изазивали забуну па су замењени другим или потпуно избачени.

  1. мирско име - световно име; у религијском смислу постоје свештена лица и мирјани (лаици, световна лица), превод је у реду.
  2. рукоположен - унапређен, промовисан; рукополагање свештеника је света тајна и можда се може овако превести на свакоме разумљив језик, али ипак у стручној терминологији се то не преводи.
  3. хиротонисан - посвећен; хиротонија је чин увођења у епископски чин и такође се рачуна за стручни термин, мада и овај превод није лош.
  4. очински се старао - старао се; очински овде има значење "као духовни отац", што сваки епископ и јесте за своју епархију. Али овај појам може и да се избаци, као што већ и јесте.

Драгo ми је да смо могли доћи до неког консензуса и решења. Данас је Џимбо Велс на своме предавању између осталог истакао да је важно да на Википедији влада атмосфера љубави и поштовања. Имајте то увек на уму. --Ђорђе Стакић (р) 23:29, 14 мај 2005 (CEST)

Само да напоменем да сам све речи које сам употребио пронашао у том значењу и на сајтовима СПЦ. Zocky 05:52, 15 мај 2005 (CEST)


Мало о функционалним стиловима: многострадално

Ја немам неки посебан однос према религијским питањима; поготову му је страно да браним црквену организацију, те у том смислу причам само лингвистички. "Многострадално" је реч која се користи у једном функционалном стилу, а у питању је терминологија православне теологије. Прошао сам текст и стварно је једини термин који уистину боде очи био "очински", јер обично има емотивно значење; иако се стварно значење, као што сам видео Ђорђев коментар, ипак различито и тиче се односа у црквеној организацији. А у чланцима који описују религијске појмове (људе, догађаје...) није необично наћи тај функционални стил. Дефинитивно сам против коришћења тог функционалног стила унутар термина о световним појмовима (дакле, у питању је највећи број чланака), али сматрам да га, као и нпр. правнички функционални стил унутар чланака о праву -- можемо оставити као део одређене посебности развоја српске Википедије. Не требамо бити пуританци. :) --Милош Ранчић (разговор) 03:32, 15 мај 2005 (CEST)

Име

Мислим да чланак треба да почиње (као и у свим случајима) са уобичајеним именом: Патријарх Павле (Њхегова светост...). Главни разлози су: (1) унификација по познатом имену, али и (2) претрага на Гуглу. Преко тога, не мислим да је презиме у загради неопходно и сматрам да треба да постоје (нисам сигуран да ли постоје) чланци (преусмерења) Патријарх Павле, Гојко Стојчевић и сл. --Милош Ранчић (разговор) 03:38, 15 мај 2005 (CEST)

http://www.iskon.co.yu/6/puzovic_c.html

Ninam, уклонио сам неке твоје измене зато што су кршила ауторска права са наведеног сајта. Прављење ситних измена није довољно да нас заштити у таквом случају. --Dcabrilo 04:02, 15 мај 2005 (CEST)

SCabrilo, превише си нервозан јер ти очито ова одредница веома смета. Због чега си избацио чињенице?, укључијући и ону да је 1990. изабран за патријарха? и низ других, чињеница! Никакав "крсташки рат" који си "повео" (ово су цитати) неће променити чињенице, смри се, утиче на лепоту. --ангелина марковић 04:12, 15 мај 2005 (CEST)

Дејане, потребно је разликовати плагијат од кршења ауторских права. Плагијат је потпуно дозвољена ствар у једној енциклопедији и не подлеже ауторском праву; а једино нас је за кршење ауторских права брига. Према томе, чак и готово идентични пасуси, само са различитим редом речи у реченици не могу бити предмет кршења ауторског права о некој познатој личности или неком познатом догађају. Друга су категорија слике... Текст је категорија коју је врло проблематично подвести под кршење ауторског права, осим ако није дословце ископиран. Такође, сумњам да би дотични професор са БФСПЦ било шта рекао против копирања његовог текста. --Милош Ранчић (разговор) 04:19, 15 мај 2005 (CEST)
Милоше, ту се нажалост вараш. Сваки текст (осим званичних, као нпр. закона) је ауторско дело, које је самим настанком потпуно заштићено. Као што лепо каже страна за уређивање, "Такође нам обећавате да сте га сами написали, или ископирали из извора који је у јавном власништву или сличног слободног извора." И то са јаким разлогом. Прво, коришћење туђег дела без потписа и без дозволе за коришћење без потписа је крађа, и правно и морално гледано. Исто тако, аутор има прилично добро заштићено право да се његов текст без његовог пристанка не измењује, што је у директној опреци са "Ако не желите да се ваше писање мења и редистрибуира без ограничења, онда га немојте слати овде."
Ако се користити нечији већ написан текст, то мора да се ради по правилима. Аутор текста мора своје дело да експлицитно објави под ГДФЛ лиценцом, иначе Википедија не сме да га употреби. Види en:Wikipedia:Copyright за детаље.Zocky 05:48, 15 мај 2005 (CEST)
Људи, а како научници користе друга дела као литературу? Прво, све до једне трећине копираног дела сматра се цитатом, а не копијом. Друго, постоји јасна разлика између плагијата, коришћења нечијег дела као литературе и кршења ауторског права. Дакле, ако постоји реченица: "Човек и пас су се шетали." у оригиналу, а ти је промениш у "Шетали су се човек и пас.", ти имаш плагијат, а не копију. Стварно не разумем како нисте упућени у основно функционисање у научном свету? Лепо је то што говорите за упутства о лиценцама, али да наука тако функционише, аутомобиле би правила једна једина компанија. --Милош Ранчић (разговор) 17:03, 15 мај 2005 (CEST)
Милоше, молим те, ако се не разумеш у ауторско право, немој да шириш погрешне информације. Нисам ни ја правник, али сам очигледно о томе прочитао пуно више него ти. Прво као прво, какви су закони о томе у Србији је секундарног значаја. И фондација и сервери се налазе у САД и Википедија се придржава америчких закона о ауторском праву. Друго, какве трећине какви бакрачи? Не мислиш ваљда да можеш да узмеш три готове енциклопедије па да из њих копирањем саставиш једну, па онда као ниси кршио ничија ауторска права?
Молим све који знају енглески да прочитају шта каже Википедија о ауторском праву на en:Wikipedia:Copyright. Не знам да ли већ постоји превод, али ако не постоји треба га направити што пре. Zocky 20:50, 15 мај 2005 (CEST)

Хм, ово спорно

  • Патријарх Павле је дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Светог писма Новог завета, чији је први превод, који је званично одобрен од Цркве, објављен 1984, а исправљено издање овог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, која је припремила и штампала Служебник на српском језику.

    • Јел био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод и јел био председник Литургичке комисије, бесмислено је брисати овај пасус, све су чињенице, може се евентуално ѕаменити ,,је дуго година је био " sa је ВИШЕ; НИЗ, НЕКОЛИКО година је био али то би било параноично, човек је нешто био и то одређеним редом у биографији је глупо то назвати кршењем ауторских права. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)
  • За време од када је српски патријарх обновљено је и основано више епархија.

Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу (Фоча) и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и информативна служба Српске православне цркве Православље Прес.

    • Јел за његово време обновњено и основано више епархија и то овим редом. Где је ту повреда ауторских права и шта је ту пристрасно да би се брисало, ок јесте мало пристрасно али није за брисање и Џимбо је урадио ово и оно и у његовој биографији то стоји и то је малко пристрасно ок али слагати или обрисати као да неко нешто није урадио није ок, више ми личи на лаж и јаку повреду Неутралне Тачке Гледишта. Ако се стављају и само сумње, оптужбе да је неко нешто урадио, ја сам иначе против етикетирања док је нешто у фази оптужбе, зашто онда брисати чињенице у биографији да је неко нешто заиста и урадио. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)

Јел он 44. поглавар Српске православне цркве или није. Зашто бришете. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)

        • О лингвистици је Милош рекао шта треба.Меродаван је. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)
        • Мислим да су овде обрисане саме чињенице, које су написане мање или више пристрасно и има места за неког ко то хоће да среди. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)
        • Што се тиче повреде ауторских права, навођење чињеница хронолошким редом или по целинама нико не може подвести под ауторска права, иначе би историја била једна велика повреда ауторских права и интелектуалних својина --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)
        • Брисање чињеница спада под повреду НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА и лаж или толерисање лажи. Вратитићу страну на предходну измену а ако неко хоће да мења ДУГО у ВИШЕ, само напред али молим без новокованица. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)
          • Искрено ми је драго да Dcabrilo узима учешћа и у нашем пројекту и да је појачан са Zockyем, волео бих и ја више НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА и више корисника који ће писати такве текстове. Надам се да ће оставити свој траг овде и увести мало реда. Волео бих да својим неутралним текстовима премаше оне друге по бројности и квалитеу. --Небојша Бозало 11:47, 15 мај 2005 (CEST)

Нови шаблон

Мислим да би било добро да постоји шаблон за чланке о српским патријарсима који би садржавао повезнице ка патријарху претходнику дотичног и патријарху сљедбенику. Ако некоме није јасно ово што сам рекао (а вјероватно није, јер не умијем да објасним), нека види шаблон у чланку w:en:Cornelius Fudge који садржи повезнице ка претходном и сљедећем министру магије.--Ђорђе Д. Божовић 00:08, 20 септембар 2005 (CEST)

Добра идеја, погледај шаблон Династија, можда би могли да урадимо нешто слично томе, или пак да направимо нешто на твој предлог. --Саша Стефановић ® ¿ 00:16, 20 септембар 2005 (CEST)

Да, то је нешто на шта сам мислио, само што није потребно да стоје имена оца и мајке ;) --Ђорђе Д. Божовић 00:19, 20 септембар 2005 (CEST)


Преименовање

Треба преименовати чланак. Довољно је само патријарх српски Павле. Монасима и владикама не треба наводити имена уколико нису имењаци, па се навођењем презимена спречава забуна. Ово отуда, зато што су се они одрекли свог мирског имена (и презимена) и добили монашко. --Манојло 14:19, 6. мај 2006. (CEST)[одговори]

Будимо умерени

Уздржимо се од провокација. Ова последња је била ружна. Надам се да се неће поновити. --Манојло 14:19, 6. мај 2006. (CEST)[одговори]

Слику ја нисам уклонио јер је била провокација него зато што је кршила правило поштене употребе. Немам ништа пртив да слика стоји на чланку мада има много релевантнијих слика које би могле да се ставе на чланак од ове. --Јованвб 15:23, 6. мај 2006. (CEST)[одговори]

Ја сам је пак уклонио зато што је била постављена да би се провоцирало. --Манојло 15:39, 6. мај 2006. (CEST)[одговори]

Ја не знам на ком чланку треба стајати ова слика ако не на овом. То што неко ово тумачи као провокацију је његова ствар. Слика је таква каква је и жао ми је што су се неки увредили, бога ти... --Поки |разговор| 23:57, 6. мај 2006. (CEST)[одговори]

Граница од "једна по чланку" важи на енглеској Википедији за снимке екрана. Та граница не важи за остале слике под поштеном употребом, за које наравно важи опште правило суздржавања. Осим тога, ту границу још нисмо званично увели на српској Википедији. Поки, што се ове конкретне слике тиче, мислим да овде припада исто колико и слична слика када је Зоран Ђинђић пекао вола на Палама са истим друштвом. Ако би ту слику убацио у чланак о Зорану Ђинђићу (кад бисмо је имали), онда би можда могла да стоји и овде. Значи увек треба имати меру шта се убацује у чланак. Нема порицања да је СПЦ шуровала са неким неукусним ликовима, али остаје питање да ли је таква слика од довољног интереса да стоји на овом општем чланку. Да ли је дружење са Младићем била главна, дефинишућа активност патријарха Павла у неком периоду? Да ли је то важан одељак у његовој биографији? --Dzordzm 21:46, 6. јун 2006. (CEST)[одговори]
Волео бих кад би нашли слику са Зораном и волом, јер је то значајан део његове биографије. Мада, нисам сигуран да она постоји, јер би се давно објавила. Око дефинишуће активности би могли дуго да причамо. Не само да је шуровао (да не кажем неку конкретнију реч) са овом двојицом, неко и са читавом плејадом разноразних криминалаца. --Поки |разговор| 14:01, 7. јун 2006. (CEST)[одговори]

Постоји фотографија Војислава Коштунице како разгледа српске противваздушне положаја у Босни заједно са генералом Младићем Корисник:војвода

Наслов чланка

Наслов чланка који сада имамо ми се чини тотално рогобатним. --Dzordzm 21:46, 6. јун 2006. (CEST)[одговори]

naravno da je naslov rogobatan. jos i zarez. treba da stoji patrijarh srpski pavle. --Манојло 22:09, 6. јун 2006. (CEST)[одговори]

Шта ћемо са насловом? Ево мога размишљања (надам се да неће бити предуго) а ви се обавезно изјасните. Наслов треба да садржи реч Павле и то једино није спорно. Мишљења сам да титуле доживотног карактера могу да стоје у наслову као нпр. патријарх, краљ, папа и сл. а то је често и неопходно како би се избегле вишезначности. Дакле можемо очекивати да се садржи у наслову патријарх Павле. Раније је стајало патријарх српски Павле (Стојчевић) што је такође било рогобатно. Предлажем једно од следећа два решења: патријарх српски Павле или патријарх Павле Стојчевић. Међутим, требало би да онда ово буде униформно (за све патријархе исто), па да не буде онда Варнава Росић него патријарх српски Варнава или патријарх Варнава Росић или пак нека од варијанти патријарх српски Варнава (Росић), патријарх српски Варнава Росић. Дакле имали би 2 или 4 могућности (2 краће и 2 дуже). Тачно је да монаси не користе презимена и да у случају да их има више са истим именом користе и презиме које онда пишу у загради, па је тако настала варијанта 3, па тако презиме патријарха Павла зна јако мали број људи. Са друге стране сви знају презиме митрополита Амфилохија Радовића... Дакле можемо овде организовати једно неформално изјашњавање (па ако затреба можемо и право гласање) на тему како насловити чланке посвећене српским патријарсима са предлозима:

  1. патријарх српски Павле, патријарх српски Варнава
  2. патријарх Павле Стојчевић, патријарх Варнава Росић
  3. патријарх српски Павле (Стојчевић), патријарх српски Варнава (Росић)
  4. патријарх српски Павле Стојчевић, патријарх српски Варнава Росић
  5. Павле Стојчевић, Варнава Росић
  6. патријарх Павле, патријарх Варнава
  7. патријарх српски, господин Павле; патријарх српски, господин Варнава

Можете се изјаснити и за више предлога, нпр. ја сам 1. или 2, мада све варијанте 1-6 долазе у обзир. Варијанта 7. има запету и реч господин што је један део титуле Његова светост патријарх српски годподин Павле али то не иде у наслов чланка (замислите Њено краљевско величанство краљица Елизабета II у наслову) --Ђорђе Стакић (р) 10:25, 7. јун 2006. (CEST)[одговори]


  • Проблем је мало шири и тиче се и свих светитеља, јер аутори текстова о њима у наслов одреднице уносе целу титулу дотичног, као Преподобни мученик Дамаскин Габровски итд. Не знам зашто не би било довољно ставити Свети Дамаскин Габровски. Постоји један разлог за уношење титуле са овим именима, укључујући и Павла: она често иду без презимена, тако да би назив одреднице био сасвим нејасан (замислите одредницу Павле или Аполинарија). Али, ни пуна титула није ОК, пошто одудара од уобичајеног начина рада на Википедији, где наслов одреднице никада није генерал-пуковник тај-и-тај или нобеловац тај-и-тај итд. Требало би установити (и гласањем, ако треба) општа правила за писање назива одредница, Бошко 11:07, 7. јун 2006. (CEST)[одговори]

Drugari, ponavljam da nije red da se monasima pominje prezime. Oni su se odrekli svega svetovnog (imena i prezimena) da bi dobili svoje monasko ime. U delu slabije upucene javnosti navodi se nekada u zagradi prezime nekog episkopa ili patrijarha. To nije red, a nekada se moze uciniti samo ukoliko neki prelati imaju ista imena, pa da se izbegne zabuna.

Dakle, bez prezimena molim.

Sto se tice titulisanja, dovoljno je patrijarh srpski Pavle. Ovo gospodin, pa jos sa zarezom je deplasirano. Dalje, kada su episkopi/mitropoliti u pitanju, dovoljno je navesti njihovi cin i ime. Dakle, mitropolit Amfilohije I da ne trosimo snagu (vec je dovoljno potroseno) na beskonacne diskusije, glasanja i sl. --Манојло 11:42, 7. јун 2006. (CEST)[одговори]

Контроверзе

Видим да се неком учинило контроверзно што је патријарх позвао на испуњење "најсветије обавезе". Прво, ово је питање мишљења људи из хијерархије клира шта се сматра духовном дужношћу или грађанским правом. Мени не личи на контроверзу па ћу означити као занимљивост, јер је у вези са чињеницом да није изашао ни на једно гласање у вези локалних или парламентарних избора. Ако неко жели да распреда контроверзу нека се бар назначи шта је једно а шта друго виђење ствари. По мени је у питању супротстављање духовног и грађанског погледа на ствари, а то је веома често супротстављено. Исто се може рећи за било ког духовника који не жели да гласа за неку политичку опцију са оправдањем да не жели да учествује у супротстављању, односно да неког тако изабере као мање битног у односу на другог. Грађански принцип овде има потпуно супротстављено мишљење и зато и не треба трошити превише речи на нешто што је у почетку јасно ... а може потрошити доста времена. --  JustUser   JustTalk 16:36, 3. новембар 2006. (CET)[одговори]

Овако. Јуче ми је везе била слаба па нисам могао да напишем разлог првог реверта, јер ми је убрзо потом и пукла. Само сам рекао бранету да погледа измену и да реши. Овако како је сада је делимично у реду, мада ја мислим та тај податак није толико битан за енциклопедију. Замислите да неки странац (који не зна много о србији) налети на податак у чланку да је он позвао људе да гласају за устав. Рек'о би шта то мене брига. Исто тако неко ко чита ово за 20 година неће видети никакву сврху ове реченице. Или замислите да о Бушу млађем пишемо сваку његову "контроверзу". Па требала би нам једна енциклопедија само за то. У сваком случају мени не смета ни да остане овако, али мислим да је боље без тога. --Јован Вуковић (р) 10:48, 4. новембар 2006. (CET)[одговори]

Сређивање и проширивање чланка

Мислим да би у складу са најновјим вестима било пригодно да се чланак прошири и среди. Има ли заинтересованих?--Војвода разговор 17:50, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

А ваљало би можда и напоменути његове, благо речено, контроверзне изјаве. --93.87.235.146 (разговор) 20:21, 18. новембар 2009. (CET)[одговори]

Ја то уопште не бих називао контроверзним изјавама, то су цитати из његове књиге објављене са сагласношћу Светог синода што значи да ужива подршку цијеле СПЦ. То су само препоруке како се Србин православац треба понашати, и објашњење садашњих појава у друштву. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:27, 18. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Svakako bi u članak trebalo ubaciti i kritike upućene Patrijarhu. Neke od njih odnose se baš na njegove izjave. Recimo ovaj tekst iz Vremena se bavi time. -- Loshmi (razgovor) 20:50, 18. новембар 2009. (CET)[одговори]

Такве критике се пишу да би се умањио интегритет и ауторитет Српске православне цркве и оне су политички смишљене. Колико само таквих критика има са хрватске и бошњачке стране!? За њих је блаженопочивши патријарх био само српски националиста и ништа више. И ова критика дјелимично иде у том смјеру. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:55, 18. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Ok. To je tvoje mišljenje. Članci na Vikipediji bi i trebalo da imaju opšteljudsko gledište. Tako da... Za jedne svetac — za druge nacionalista... Sve to treba uneti u članak. -- Loshmi (razgovor) 21:18, 18. новембар 2009. (CET)[одговори]

Тачка у датуму

Само бих да напоменем нешто у вези са овом изменом. У тачки 199д грешком је изостављена тачка у примеру. Тачка треба да стоји иза године 1914. јер јој следи белина, а не други интерпункцијски знак. Према тачки 184б, тачка иза редног броја изоставља се САМО кад јој НЕПОСРЕДНО следи други интерпункцијски знак. Овде то није случај, самим тим не треба је изостављати. То је Клајн сам рекао, додуше у приватној преписци, али ипак је рекао да се ради о грешци у Правопису. То је ОДАВНО рашчишћено на Википедији, кад г. Император још није ни знао за њу. --Јагода испеци па реци 01:06, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

У реду. Примијетио сам више недоследности у Правопису, али сам увијек мислио да барем у Правопису све штампају без штампарске грешке. И још нешто. Није потребна квалификација „кад још није ни знао за њу“. Нећемо се одмах ваљда вређати! --Жељко Тодоровић (разговор) 01:14, 18. јануар 2010. (CET) с.р.[одговори]
Samo htedoh reći da smo o tome ovde raspravljali mnogo, mnogo davno, pa zato i ne znaš. Ti si se pojavio dosta nakon tih razgovora koji su negde zakopani u istorijama stranica i koje sad ni sam Bog ne može otkopati. Drago mi je da vidim da ovde postoje promene u ponašanju prema Pravopisu, pa makar to bilo i samo kod pojedinaca. Što se grešaka tiče... Pa, ne bi trebalo da ih ima u jednoj knjizi kao što je Pravopis, ali ne zaboravi da u stvaranju knjige učestvuje mnogo ljudi, od onih učenih koji sastave tekst, preko onih što rade prelome i pripremu za štampu, do slovoslagača (tad kad je štampan Pravopis, valjda je još uvek bilo slovoslagača, sad to ide preko kompjutera, valjda). A ljudi su samo ljudi, skloni greškama. Ako te je nešto uvredilo u mom pisaniju, izvinjavam se, nije mi to bila namera. Pozdrav. --Јагода испеци па реци 11:16, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

ИСПРАВКА

-Рукоположење никако не може бити посвећење нити унапређење, а хиротонија је исто што и рукоположење - то је то само преведено са грчког на српски. Тај чин се састоји од стварног полагања руку на главу онога који бива рукуположен, па је то једини исправан назив. -У Православној цркви, дакле, нема унапређења. Неко може бити замонашен, рукоположен у чин јерођакона или ђакона, рукоположен у чин јеромонаха, презвитера, јереја или свештеника, одликован достојанством протонамјесника, синђела или протосинђела, одликован чином протојереја или архимандрита, те рукоположен у чин епископа. Кад неко постаје епископ, прво се врши чин наречења, потом чин рукоположења, а затим и устоличење. Неко може бити изабран од Сабора епископа за Патријарха и након тога се свечано устоличава у Саборној цркви сједишта те Цркве.

Мала исправка

„рођен је на 11. септембра 1914.“ Зар ово не треба исправити?

Што се тиче световног/духовног имена, треба претпоставити да потпуно неупућени посетилац не зна да постоји некакво ново име. Зато треба написати чланак [световно име] и [духовно име] који ће објаснити како и зашто нека особа има два имена.

-Не постоји неко "духовно" име. Једноставно треба ставити "монашко име" - то је име које неко добија на монашењу. Крштено име монах не помиње (неки монаси, кад их неко назове крштеним именом, кажу: "Тај човјек је умро.") и мислим да ово треба поштовати. Патријарх је крштен као Гојко, а монашко му је име Павле. (Митар)

Имена духовника

Када се наводе имена владика да би било јасније о коме је реч наводи се презиме у загради после имена. Овај начин навођења користи се у Православној енциклопедији и Историји српске православне цркве. корисник:војвода

Курир

Мислим да је врло неозбиљно референциратии текст о овако значајној личности једном новином као што је Курир. Па зар за те тврдње нигде другде није могла да се нађе референца? Делује врло неозбиљно, шта да вам кажем. --Јагода испеци па реци 11:30, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

A koja je tvrdjan u pitanju (ne mogu da nadjem)?--Војвода разговор 12:59, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

Текстом Он је исповедао патријарха („Курир“, 17. новембар 2009) је референцирана тврдња

Његов духовник и исповедник свештенства архиепископије београдско-кароловачке више година био је протојереј-ставрофор Миодраг Миловановић

--Drazetad (разговор) 13:45, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

nesumnjivo postoje kvalitetnije reference za ovu tvrdnju. Pronaći ću danas nešto bolje.--Војвода разговор 14:13, 18. јануар 2010. (CET)--Војвода разговор 14:13, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

Ima ih nekoliko, koliko sam ja mogla videti kad sam pregledala tekst zbog tačaka. Uopšte bi trebalo apsolutno izbegavati Kurir kao izvor informacije za bilo koji članak, osim, naravno, kad se ne radi o tome da se referencira postojanje nekog trača. --Јагода испеци па реци 15:03, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

Koji su konkretni razlozi za nereferenciranje Kurira? Ja ih ne vidim. -- Loshmi (razgovor) 16:13, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]
Senzacionalistička štampa ne može biti valjana referenca. Znam da je Vikipediji prema onim smernicama o izvorima, dovoljno da je neka tvrdnja negde već zabeležena, ne ulazeći u to ko ga je zapisao niti vodeći računa o kredibilitetu izvora, ali možda ipak ne bi bilo loše da se o tome povede računa. To je naravno, moje viđenje i moja sugestija, a sad, kako ćete vi pisati, to je opet vaša stvar. --Јагода испеци па реци 17:56, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]
Problem je u tome kako oceniti kredibilitet nekog izvora. Dovoljno je podsetiti se izveštaja uglednog srpskog medija — Politike, tokom '90-ih godina prošlog veka. Ne kažem da je Kurir super pouzdan i objektivan medij, ali bih voleo da znam koji medij to jeste. Svakom se može prišiti neka etiketa. Na kraju krajeva, na čitaocu je da sâm proceni kom će izvoru verovati, a kom ne; a na urednicima da zdravorazumski pristupe i da recimo Tonija Blera automatski ne svrstaju u kategoriju „hermafrodita“ zato što je svojevremeno bio tako okarakterisan u uglednoj, konzervativnoj novini kakva je Politika.[2] Uzgred, pitam se da li će Politika ikada arhivirati brojeve iz perioda devedesetih i postaviti ih na svoj sajt. -- Loshmi (razgovor) 20:09, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]
Мислим да је углавном једноставно одредити кредибилитет неког медија ако за репер узмемо неутралност. То кад су у питању листови типа Политика и сл. Понекад може доћи до неслагања, не поричем, међу уредницима, али мислим да ништа није нерешиво ако постојии добра воља. Међутим, сензационалистичка штампа је врло карактеристична и заиста не би требало да се користи као референца за тврдње за које се може наћи референца и у неким озбиљнијим новинама (као што је овде случај) јер сама чињеница да се у референцама налази сензационалистички часопис или новина, по мом мишљењу, обара веродостојност самог чланка. То не мора заиста да буде, јер као што рекох, конкретно овде нема неке невероватне тврдње референциране Куриром, тј. тврдње које су референциране истим врло су обичне и нимало спорне, али утисак који се стиче кад се погледа референца јесте такав. Ако је то могуће и лако избећи, не видим зашто се не би урадило. Што се тиче поузданости, па ништа није сто посто поуздано, али сваки медиј има одређени углед који ужива у јавности а који је настао на основу његовог рада. Тако да би мање више, ето то могао бити други репер у одређивању кредибилитета неког извора. --Јагода испеци па реци 20:22, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]
Slažem se da svaki medij ima određeni ugled. Ali šta ćemo s tim što je Kurir verovatno najčitaniji list u zemlji? Da li to nešto govori o njegovom ugledu? Problem je u tome što, nažalost, nijedan veliki medij nije u potpunosti neutralan (čitaj, iza svakog stoji „neko mudo“), samo što to neko to radi manje ili više providno. Ali ako bismo hteli da nađemo potpuno objektivan i neutralan medij to bi bilo nemoguće. Ono što možemo da učinimo povodom neutralnosti je da kod kontroverznih tema jednostavno iznesemo dva sučeljena mišljenja. Kada su u pitanju nekontroverzne činjenice ovog tipa, potpuno je svejedno da li će kao izvor stajati Kurir, Politika ili B92. Ni po babu ni po stričevima — neko će se zgražavati nad Kurirom, neko nad B92. Kako već ko voli i smatra. -- Loshmi (razgovor) 21:44, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]
Хех, па да ти будем искрена, читаност, тј. популарност није једнако пропорционална квалитету. Ако је нешто много популарно, то никако не значи ни да је добро, ни да је квалитетно. Доказ за то су ти кока-кола и Мекдоналдс. Друго, добро је познато правило да широке народне масе обично воле нешто што и нема неки квалитет. Сигурна сам да у ВБ Тајмс сигурно није најчитанија новина, него је то нпр. онај Сан или неки други часопис тог типа, који је исто што и Курир овде код нас. У Шпанији, најгледаније ТВ станице су управо оне које приказују џубре програм -- пренса роса како они то зову, а то ти је отприлике емисије у којима се полуликови из Великих братова и других "интелигентних" конкурса, бивше жене тореадора и глумаца, певаљке и други ликови који живе од продаје своје интиме међусобно пљују. Али ником овде не би пало на памет да доводи у питање квалитет нпр. ТВЕ2 који и није толико гледан, али НЕМА такве емисије, него је заправо један од ретких програма на којем можеш уопште видети неки документарац или неку паметну емисију о књижевности, филму, музици и сл. Не поричем да је тешко наћи медиј који је сто посто независан и квалитетан, то и рекох малопре. Али ипак, неке ствари су очигледне. Такође, иако не мислим ништа лепо о Б92, ипак мислим да је поређење тог медија са Куриром у најмању руку неодговарајуће, јер Курир се води сензацијом, па ће исто испљувати и социјалисту и ЛДП-овца или радикала, само ако има материјала за шокирање јавности. Б92 и њему слични воде се одређеном политичком и партијском припадношћу. Мени барем ту има и те како разлике. Заправо, као што већ рекох, уопште се не може поредити, јер су приниципи на којима функционишу та два медија потпуно различити и немају много везе једни с другим. Не кажем да Курир апсолутно никад не треба користити, али тррба бити врло опрезан и не користити га тамо где се лако може искористити нека друга, мање комшпромитујућа референца. Да будем јаснија, Курир бих само користила кад би он био референца за неки трач, блам, неку невероватну ствар, било шта друго што се жели навести у тексту а да о томе нема ни у једној другој новини. Лупам сад, али на пример, ако се ради о некој естрадној личности о којој нема шта много да се каже осим скандала које прави (а сад са појавом Великог брата и осталих ђубре програма нуспроизвода тзв. напредног света, и Србија има све више таквих ликова), е, за тако нешто Курир је идеална референца, јер потврђује оно што ће се написати у чланку. Али о било којој иоле озбиљној личности (поготову кад се ради о једној личности као патријарх Павле), некако Курир никако не иде... --Јагода испеци па реци 22:08, 18. јануар 2010. (CET)[одговори]

Редни број

Ако постоји Патријарх српски Павле I, зашто овај није Павле II — KrleNS (разговор) 03:44, 14. јануар 2023. (CET)[одговори]

Брате Zslavo може ли помоћ? — Садко (разговарајмо) 03:57, 14. јануар 2023. (CET)[одговори]
Ако не смета један лаички коментар, изгледа да се не рачуна зато што српска патријаршија у датом тренутку формално није постојала, а био је „самопроглашен” и после анатемисан. Вероватно је да се не може накнадно озваничити, али да се у историографији незванично назива због препознатљивости или тенденције. Ситуација не сасвим несродна са, на пример, (царем) Јованом Ненадом и Ђорђем Бранковићем (деспотом Илирика). — Чурчов (разговор) 08:45, 14. јануар 2023. (CET)[одговори]
Onda bi onaj trebalo da bude bez broja, a ovaj prvi. — KrleNS (разговор) 04:46, 15. јануар 2023. (CET)[одговори]
Мислим да не би требало да узмемо ту слободу, без обзира на то што треба поштовати његов подухват. Ако га Српска православна црква не признаје као патријарха и, као што пише, већина српског свештенства га се одрекла и признала власт охридског архиепископа, онда би боље решење било користити његову до тада званичну титулу митрополита, а о историју покушаја обнове патријаршије представити у једном одељку, и то треба познавати јер је изузетно важно. Међутим, проблем настаје и зато што је он званично анатемисан. Требало би истражити и да ли је икада та анатема укинута, што мислим да није лако.
У вези са овим, могло би поново да се шире размисли о насловљавању чланака црквених великодостојника, иако је на иницијативу колеге @Sadko изгласан манир који је предложио. Међутим, чланак Свети Сава није насловљен Архиепископ српски Сава I, и Јосиф Јовановић Шакабента никоме није познат као Епископ вршачки Јосиф. У другом плану, ово представља проблем и при категоризацији чланака, кад је неко владао у више епископија, произвођен у више чинове или рашчињен. Донекле је погрешно што расправу ширим овде, али да закључим дигресију: формални обичај је да се уз имена преминулих више не пишу (земаљске) титуле. У литератури би, свакако, требало да се пишу у посебном контексту (на пример, кад се говори о конкретном историјском догађају за који је битно ко је коју титулу носио), а у колоквијалном говору све се може.
Да се вратим на тему: Патријарх Павле не треба да буде означен редним бројем све док се у признатом поретку не појави Павле II. — Чурчов (разговор) 09:34, 15. јануар 2023. (CET)[одговори]
Сагласан сам са колегом Чурчов по питању именовања чланка о патријарху српском господину Павлу. Што се тиче друге критике везане за именовање чланака о владикама и другим црквеним великодостојницима, сматрам да је неупоредиво боље у односу на претходно стање гдје су били уписани именом и презименом. Уколико епископ столује у више епархија током свог рада, углавном се гледа гдје је имао највећи допринос или остварио највише година службе, већина се задржала у једној епархији најдуже. Рашчињене појединце не уписујемо са титулом. Размишљао сам дуго на ову тему и не видим боље рјешење од тренутног али бих свакако био рад да чујем другачије мишљење или идеје. Лп. — Садко (разговарајмо) 12:49, 15. јануар 2023. (CET)[одговори]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Патријарх_српски_Павле/Архива_1&oldid=27412436”