Razgovor:Rat u Hrvatskoj/Arhiva 3

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 2 Arhiva 3 Arhiva 4

Skrenuo bih pažnju...

Sam bih to uradio ali ne poznajem dobro komande na Vikipediji. Na engleskoj strani nedostaje događaj na Plitvicama,predizborna obećanja HDZa pa se prećutkuje i to da su novim ustavom Srbi izgubili status konstitutivnog naroda.

Ja bih ovo znao da ukucam ali ne znam kako se reference pišu.

--Marko Radovanović 23:11, 3. septembar 2007. (CEST)

Samo ti ukuckaj, i onda ovde navedi kompletni bibliografski podatak reference i reci gde hoćeš da je staviš, pa će neko drugi staviti. Eto, ja ću da zvirnem s vremena na vreme da vidim jesi li završio, pa ću da dodam referencu.

s druge strane, čini mi se da je na trgu/politika neko naveo stranicu odakle je ovaj članak PREPISAN. Možda biste mogli da proverite u kojoj meri je kopipejstovan. Možda ga treba celog brisati. --Maduixa kaži 23:30, 3. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Da to je jedan od problema koji je uočljiv na svakom članku koji je započeo ili na njemu značajno radio Korisnik:Bormalagurski - pitanje nije „da li je prepisano“ nego „odakle i koliko je prepisano“ :(. --Brane Jovanović, DGzS <~> 07:39, 4. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Već je neko uradio sve. Svaka čast!--Marko Radovanović 22:24, 4. septembar 2007. (CEST)

Tekst za koji se kaže da je pejstovan nema nikakve veze sa ovom stranom.Možda ima sa člankom o borbi za Vukovar,nisam ga pogledao. Elem,meni se sviđao uvod koji je govorio o viđenju obe strane a ovaj sad mi izgleda suviše pro-srpski orijentisan. Smatram da u enciklopediji na mestu povoda trebaju da stoje sva gledišta, i to baš zato što smo bili delom uključeni u sve to. Smatram da članak treba da ima što više relevantnih podataka a ne što manje .--Marko Radovanović 22:37, 4. septembar 2007. (CEST)

Ako se pokuša raditi na ovom članku izbjegavajući „tačke gledišta“, nego koncentrišući se na hronologoiju događaja, mislim da će biti mnogo kvalitetniji. Činjenica je da je rat počeo prije priznanja Hrvatske kao države. Činjenica je da Hrvati nisu mogli da naprave svoj Ustav u suprotnosti sa Saveznim Ustavom, tada važećim u SFRJ, prije sticanja nezavisnosti...itd. Činjenica je da su tadašnje vlasti u Srbiji podržale „pobunu“ u Krajini, činjenica je da su Hrvati napadali kasarne JNA prije odluke o intervenciji od strane generelštaba JNA. itd... Činjenica je da je tadašnja EZ, zagovaraka raspad SFRJ na šest Republika u njihovim granicama... itd. Dakle, iznijeti hronologiju događaja, bez ulaženja u verzije „ovoga i onoga“ i onda neka svako zaključuje kako mu volja... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:47, 4. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Madujša, što se tiče prepisanog članka, možda u selidbi nisi primetila, ali ja sam u jednom trenutku obrisao ceo članak (ostavio go uvod), pa je ovo šta vidiš napisano iznova (tada nisam ni bio svestan da je prepisano, već sam obrisao jer vrlo nije valjalo). Ni sadašnji članak nije baš savršen, ali ako pročitaš ovo i ono od pre dve nedelje, videćeš da se ne da uporediti. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:57, 4. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Verovatno je to u pitanju. Mrzi me da citam, a tebi verujem. Mislila sam da se nista nije uradilo po tomo pitanju jer na trgu nista nije napisano. Stoji samo obavestenje o plagijatu. Mogao si da napises tamo samo "ok, sredjeno" ili tako nesto....--Maduixa kaži 15:34, 6. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Hehe, nisam na Trgu ništa napisao, jer sam nekako uspeo da ne vidim celu priču na Trgu :) Video sam Svetlanin komentar na ovoj strani za razgovor, pročitao članak, i na osnovu toga reagovao. Tek dosta kasnije sam video da se uopšte pričalo na Trgu :) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:20, 11. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Dalje

Dakle, članak još nije završen. U tekstu se ne spominju Balvan-revolucija, Vukovar, Ovčara, hrvatski referendum, Borovo Selo, Dubrovnik... -- Bojan  Razgovor  13:50, 6. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Problematične rečenice

Nakon izbora Tuđmana i osećanja ugroženosti od novog ustava, Srbi u Kninskoj Krajini su počeli oružane akcije protiv zvaničnika hrvatske vlade. Vlasništvo hrvatske vlade širom regiona je bilo pod kontrolom lokanih srpskih opština ili novoosnovanog Srpskog nacionalnog veća.

  1. Ove rečenice su van svakog konteksta, jer kao da su Srbi krenuli u oružane akcije odmah nakon dolaska Tuđmana na vlast.
  2. Onda tu piše akcije protiv zvaničnika hrvatske vlade. Što to znači. Sve je malo vremenski van konteksta.
  3. O vlasništvu hrvatske vlade, to isto ništa ne znači, jer je postojalo društveno vlasnišvo, koje je jednako i vlasništvo vlade i vlasnišvo Srba. --Taratatira 13:42, 12. septembar 2007. (CEST)[odgovori]

Ime rata

Ne, ovaj se rat zove Domovinski rat, jer nije jedini koji se vodio na teritoriju Hrvatske. Može i Hrvatski rat za neovisnost, ali nikako Rat u Hrvatskoj. Ratova je u Hrvatskoj kroz povijest bilo više (križarski ratovi, mongolska invazija, turska invazija, Prvi svjetski, Drugi svjetski, srpska invazija).

--83.131.143.34 (razgovor) 12:37, 7. maj 2008. (CEST)[odgovori]

Vi u hrvatskom možete da ga zovete kako vam volja, ali u srpskom jeziku (obrati pažnju na razliku hrvatski jezik - srpski jezik) ga zovemo Rat u Hrvatskoj. A nema više ni jednog rata koji se naziva tako, pa nema dvosmislenosti. Znači džabe habaš tastaturu. Ali si to lepo primetio da je to jedini put da ste ratovali za nezavisnost :) -- Обрадовић Горан (разговор) 13:25, 7. maj 2008. (CEST)[odgovori]

"Progon Srba"

--Anto (razgovor) 09:43, 1. oktobar 2008. (CEST)[odgovori]


Ova evakuacija je sprovedena da ne bi završili ono što ste započeli u Drugom svjetskom ratu, odnosno da pokoljete sve Srbe u Hrvatskoj. Inače to je dio dogovora između Miloševića i Tuđmana, što samo govori o vašoj „briljantnoj“, „blistavoj“ vojnoj pobjedi koju vam je Milošević obezbijedio--Zrno (razgovor) 23:13, 6. oktobar 2008. (CEST)Zrno[odgovori]

Upravo.. samo treba dodati da su akciju potpomogli Ratko Mladić i Radovan Karadžić koji su krajiške Srbe lagali kako će im pomoći kad invazija počne, i time im davali lažnu nadu, a sa ustašama unapred dogovorili da neće intervenisati, ako im ovi zauzvrat daju gorivo koje im je trebalo jer im je Milošević lupio blokadu na Drini (opa, kakav trio srpskih heroja, Mladić-Karadžić-Milošević). Štaviše, elitne snage vojske RSK nisu bile angažovane na odbrani Krajine već su pomagale vojsci RS oko Bihaća (rukovodstvo RSK je znalo da je jedina šansa za spas obećana pomoć iz RS, pa je kada je Ratko tražio da se pošalju jedinice odmah pristalo). -- Обрадовић Горан (разговор) 23:30, 6. oktobar 2008. (CEST)[odgovori]


Drago mi je što se složismo kako su sve one priče koje vaši vođe pričali (0d 1995) oko Oluje manje -više :hrpa gluposti, bacanje prašine u oči itd. --Anto (razgovor) 17:37, 10. oktobar 2008. (CEST)[odgovori]

Ne vidim šta je vama zapadnjacima toliko spektakularno u ovom dokumentu koji je donet nakon početka Oluje.Potpuno logična stvar da se naredi evakuacija i ozvaniči ono što je trajalo ceo dan,a to je bežanje glavom bez obzira.To samo pokazuje da Martić nije poslušao Vođu kada mu je rekao da se ubije,već je povukao jedini logičan potez.Ovaj dokument ni po koju cenu ne pere Tukiju ruke,jer su svi čuli šta je rek`o,tako da... Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 01:42, 11. oktobar 2008. (CEST)[odgovori]

Bit je u tomu 95% i više Srba koji su se odselili , to su učinili prije dolaska hrhavtskih trupa. Dakle,dobrovoljno, iz (ne)opravvdanog straha od "povampirenih ustaša". Na to je hrvatsko vodstvo malo imalo utjecaja.--Anto (razgovor) 09:38, 18. decembar 2008. (CET)[odgovori]

Ishod rata

Pozdrav s Engleske Wikipedie [1]. Bili mi neko mogao objasnit kako to da je tamo "Result", tj. ishod rata opisan kao "hrvatska pobjeda", a ovdje kao "nestanak RSK". Mislim, ocito je da je RSK nestala, ali to je samo poslijedica hrvatskog uspjeha u ratu (pobjede). Po mom misljenju izrazito je pristrano izbjegavati direktno opisivanje rezultata konflikta. (Jesam Hrvat, ali vjerujte, nisam nacionalist niti pristran u bilo kojem smislu. Pisem na Wikipediji godinama i imam preko 15,000 edita) 161.53.139.43 (razgovor) 10:53, 22. april 2009. (CEST)[odgovori]

Još jednom oko šablona

Pojasniću izmenu.

Snage republike Hrvatske jesu pobedile u ovom ratu (kako i na koji način treba prikazati u članku) i ne vidim šta je tu sporno.Teritorijalni ishod jeste nestanak RSK i šta je sad pa tu sporno. Prethodna referenca (sa sajta HRTa) je bila okvirna,a ova nova daje tačan broj u čoveka,koji je naveden u knjizi Iva Goldštajna,koji je u svakom slučaju,danas eminentni istoričar u Hrvatskoj.Koliko sam razumeo drugu referencu,ona se poziva na sajt VERITASa.

Slažem se da bi trebalo pomenuti i proterane,ali se ne treba grudvati raznoraznim ciframa,već navesti brojke uz validne reference i to dodati među gubitke.

(Šta piše negde drugde,nema ama baš nikakve veze sa ovim člankom i nemo` da mešamo grendmas end forgs.)

Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 17:13, 20. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Moj stav je da ako navedemo da je etnicko ciscenje citavog stanovnistva Republike Srpske Krajine koje se u Republici Srbiji i Republici Srpskoj zvanicno od strane dvije vlade obiljezava parastosom zrtvama etnickog ciscenja, a u Republici Hrvatskoj obiljezava kao "Pobjeda", onda sam apsolutno siguran u to da opste prihvacena kategorizacija na podrucju gdje se govori srpski jezik nije "Pobjeda Hrvatske" koju je danas postavio jedan od korisnika vikipedije i koju zastupa Crni Bombarder. Isto tako smatram da ako u ovom slucaju etnickog ciscenja napisemo da se radi o "Pobedi Hrvatske", onda treba da u clanku "Rat na Kosovu i Metohiji" napisamo da se radi o "Pobedi Kosova" nad porazenom Republikom Srbijom. Ako vec zelimo da budemo "ispravni", ajde onda da iste norme koristimo svuda i jednako. Inace moj licni stav je da se ne radi o "slavnoj pobedi Hrvatske", jer vlada Srbije i Srpske zvanicno obiljezavaju "parastos zrtvama etnickog ciscenja", a ne "Pobedu Hrvatske" koju zastupa Crni Bombarder. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:27, 20. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Tuđmanov "citat"

U tekstu piše: "Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost. Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske na trgu Bana Jelačića, u obraćanju hrvatskom narodu". A izvor je - Slobodan Milošević[2]. Ljudi, godina je 2010. Mora li ta samoobmana stvarno opstajati dalje?--78.0.218.6 (razgovor) 09:30, 11. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Ne bi bilo ni srpskog ustanka 1815-1817 da ga Srbija nije želela ali je procenila da samo tako može ostvariti samostalnost od Osmanskog carstva. A verovatno je i ta secesija bila nelegalna iz stanovišta tadašnjih Turaka. Kad si rob u sopstvenoj državi, a vlasnik ti ne želi dati slobodu, ima da podigneš pobunu da ju tim putim stekneš tako da barem tvoja deca i deca tvoja dece mogu da budu slobodna.--Tolerantnost (razgovor) 07:43, 17. mart 2011. (CET)[odgovori]

I Srbi su branili Hrvatsku od agresije iz Srbije

Piše u odlomku 1993. : U ovoj agresiji hrvatske vojske na srpski teritoriju nije bilo ranjenih. Hrvatska izvršila znači agresiju na vlastiti međunarodno priznati teritorij. U "ratu u Hrvatskoj" kako ga vi zovete Hrvatsku je branilo ili ako baš hoćete na hrvatskoj je strani sudjelovalo 10 000 Srba, a možda i više. Pročitajte. Znači da su i oni izvršili "agresiju na srpski teritorij". --Flopy (razgovor) 21:37, 6. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Koliko god bilo tu Srba, to je bila hrvatska vojska. U cifre neću da ulazim, jer nemam trenutno kod sebe odgovarajući materijal, ali u mom odgovoru ti je suština. --Željko Todorović (razgovor) 21:57, 6. novembar 2010. (CET) s. r.[odgovori]
Moja poanta je da su i Srbi bili u hrvatskoj vojsci i borili se za samostalnu Hrvatsku. Ta rečenica treba biti ublažena, čak ni kad je riječ o Oluji ne govorite o "agresiji" (nego neutralno o "teritoriju koji su pod kontrolom držali Srbi") a 1993. govorite. Ponavljam to bi značilo da su i Srbi (koliko god ih bilo u Hrvatskoj vojsci) izvršili "agresiju". --Flopy (razgovor) 09:27, 7. novembar 2010. (CET)[odgovori]
Pa šta ako su bili, kao da je ta informacija nama sada odjednom pala s neba?! Zna se šta su dvije neprijateljske vojske. Koliko god i jedna i druga uključivala i Srba i Hrvata, oni su i dalje dvije neprijateljske vojske. Hrvatska vojska je izvršavala naređenja hrvatskog vrha, a nisu Srbi u toj hrvatskoj vojsci imali neki zasebni vrh pa da bi parirali s državnim vrhom, pa da bi se moglo kazati kako je hrvatska vojska operisala po zajedničkim usaglašenim naredbama hrvatskog državnog vrha i „zasebnog srpskog vrha“. Teza koju iznosiš uopšte nije relevantna za jednu enciklopediju, o takvim stvarima se može raspravljati kod kuće, ali ne ovdje. --Željko Todorović (razgovor) 14:39, 7. novembar 2010. (CET) s. r.[odgovori]

Radi se o agresiji Hrvatske na teritorij pod zaštitom međunarodnih snaga UNPRROFORa. Taj teritorij nikako nije smeo da se napada po Rezoluciji Saveta Beѕbednosti UN-a. Inače u vojsci Krajine bilo je bar 10% Hrvata, a u artiljerijskim jedinicama i mnogo više.--Kist (razgovor) 10:02, 7. novembar 2010. (CET) Taj teritorij je poput Kosova sada bio van suvereniteta Hrvatske sve do postizanja dogovora zaraćenih strana.--Kist (razgovor) 10:04, 7. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Za to trebaš navesti izvor, ja sam kao izvor dao istraživanje ovog novinara. Inače, međunarodna zajednica priznala je Hrvatsku (skupa sa Slovenijom) 15.1.1992. što znači da su dotadašnje republičke granice postale međudržavne. Kako to onda nije bio hrvatski teritorij? --Flopy (razgovor) 11:37, 7. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Ime rata?

Što se imena rata tiče, zovite ga kako hoćete ali činjenica je da je jedan narod stekao neovisnost od drugoga, činjenica je da su Srbi bili agresori, jer taman da i opravdam vaš ulazak u tzv.RSK, zašto je Zagreb bombardiran, što ste radili u drugim dijelovima Hrvatske ako ste samo branili svoj narod u RSK. Tuđman, kojeg osobno ne volim a Hrvat sam, je zajedno sa svojom delegacijom pristao na potpisivanje Z-4 plana (vidi na wikipediji), a vaši predstavnici nisu htjeli čuti za to. Dakle, mi sad tu raspravljamo zašto je bio rat u Hrvatskoj, vaš argument je da ste branili srpski narod u RSK, a sami niste htjeli pristati na ono radi čega ste kao i došli odnosno priznanje RSK. Ali znamo mi ovdje zašto vama to nije pasalo! Nije jer ste u tim trenucima imali premoć i mislili ste da možete vi i više uzeti od RSK. A to se kaže velikosrpska politika. Što se tiče utjecaja američkih snaga na rat u Hrvatskoj, američki vojnici nisu ispalili niti jedan metak prema vama radi nas, ali su obrazovali i dali oružje da možemo parirati bar donekle u toj situaciji. Činjenica je da ste imali 5 puta više naoružanja. Nisam nacionalist, dapače imam po jednoj baki i srpske krvi iz Bosne, ali volim biti objektivan i treba priznati tko je kriv za krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji. Sve u svemu, nisam dosada vidio objektivniji članak od jednog Srbina nego od ovog o ratu u Hrvatskoj. Pozdrav iz Zagreba!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.17.113.33 (razgovor • doprinosi)

Vikipedija nije mjesto gdje se okupe Srbi pa diskutuju kako će članak izgledati, šta će napisati i tome sl. Vikipedija funkcioniše po principu navođenja izvora, a ne nekakvih plemenskih okupljanja. Tako da je sasvim suvišno postavljati pitanja korisnicima Vikipedije, tipa zašto ovako, zašto onako...? Svako ima svoju neku ličnu priču o ratu i svoje viđenje, pa šta sad, ne možemo ih sve ugraditi u Vikipediju, a među njih spada i Vaše. --Željko Todorović (razgovor) 16:48, 14. maj 2011. (CEST) s. r.[odgovori]

Treba brisati ovakave vandalizme. --Aleks (razgovor) 16:46, 14. maj 2011. (CEST)[odgovori]

brojke proterani

Trazim zivor koji saopstava da je 447,316 srba bilo proterano iz hrvatske. Izvor [3] nepise koliko je proterano. Ovaj izvor [4] kaze da je 254 hiljada bilo proterano do 1993. Dodamo jos 230,000 u 1995. Treba takodje izvor koliko je proterano iz istocne slavonije.
Dalji problemi onda. Broj hrvata proterano. Ustaski sljam je tvrdio da je 500,000. Malo sam im se najebao majke zbog te lazurije, [5] , ali svakako treba da se stavi da oko 200,000 hrvata bilo proterano. (LAz17 (razgovor) 01:21, 29. jun 2011. (CEST)).[odgovori]

Tuđmanov citat, II. deo

U članku se pominje (upitni) Tuđmanov citat koji je izgleda krivo prenesen.

Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost.

Autor: Slobodan Milošević.

Ali, ako je verovati ovom dokumentarcu Krajine - http://www.youtube.com/watch?v=eryuGDyvhpc - koji je isto upitne neutralnosti, Tuđman je u stvarnosti rekao nešto drugo:

Ne, ne bi bilo rata da smo odustali od svoga cilja da stvorimo samostalnu i neovisnu Hrvatsku.

Slobo je te reči malo "prilagodio" sopstvenom interesu, a ovde je neko pao na to. Tako, da se ne bi opet širilo dezinformisanje i falsifikovanje historije, taj bi citat, ako ga već neko želi, trebalo izmeniti u ono šta je zbilja kazao.--Tolerantnost (разговор) 08:29, 19. јул 2011. (CEST)[odgovori]

Ту имате читав снимак изјаве Туђмана http://www.youtube.com/watch?v=f_NvMOj6IjQ Соколрус (разговор) 08:32, 15. фебруар 2012. (CET)[odgovori]
Napokon je neko stavio na youtube celi govor. I opet se čuje jasno i glasno da u govoru nije rekao da je Hrvatska "želela rat". Dakle, kad će već jednom neko ispraviti tu dugogodišnju propagandu u članku?--Tolerantnost (разговор) 17:33, 18. фебруар 2012. (CET)[odgovori]
Ја сам то ставио. Он је рекао да само ратом могли су добити независност. И да не би било рата ако би су они од тога одустали. Онда они су и почели рат. Соколрус (разговор) 21:05, 19. фебруар 2012. (CET)[odgovori]
Problem je u tome da ono šta je on rekao na snimci nije ono šta piše u citatu u ovom članku. U citatu je neko dodao i da je "Hrvatska želela rat", a to se u govoru nigde ne spominje.
Koliko čujemo, bio je spreman mirnim putem da se Hrvatska odvoji od Jugoslavije, pa se postavlja pitanje ko nije hteo da pusti Hrvatsku da mirno ode? Dapače, ako poslušate govor do kraja, postaje još evidentnije:

Mi smo predlagali da do toga cilja dođemo bez rata, da je jugoslavenska kriza riješi preobrazbom federacije...

Prozivali su da mi ugrožavamo Srbe u Hrvatskoj, što je bila laž, jer smi mi tim Srbima jamčili sva prava.

Da ostvarimo svoj cilj, ako možemo mirnim putem, da.

--Tolerantnost (разговор) 12:03, 20. фебруар 2012. (CET)[odgovori]

А даље он говори "Али смо проценили да само ратом можемо изборити независност Хрватске". Шта није јасно ?Соколрус (разговор) 19:27, 20. фебруар 2012. (CET)[odgovori]
Без обзира на то шта Туђман јесте или није рекао, цитат је истакнут да би се пребацила одговорност за рат на хрватску страну, а пошто то питање није усаглашено, најближе што можемо бити објективности јесте изнети погледе обе стране на рат, па и спорни цитат навести, али не истицати као сад. У том смислу би било лепо да корисник Толерантност учини и на Википедији на хрватском језику исти напор као овде да се чланак о рату 1990-1995 учини мање пристрасним него што је сад. K. D. Levin (разговор) 19:44, 20. фебруар 2012. (CET)[odgovori]

@Sokolrus

Trenutno u članku piše da je rekao:

Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost.

A na snimci se čuje kako kaže:

Ne bi bilo rata da smo odustali od svoga cilja da stvorimo samostalnu i neovisnu državu Hrvatsku. Mi smo predlagali da do toga cilja dođemo bez rata, da se jugoslavenska kriza riješi preobrazbom federacije...

Uočite razliku.

Takođe nije rekao da "samo ratom možemo ostvariti nezavisnost Hrvatske", već i mirom, ali da iz Jugoslavije nisu pristali mirno pustiti Hrvatsku da ode.

Уочите разлику ви, jер погледаjте читаву изјаву !Соколрус (разговор) 08:35, 21. фебруар 2012. (CET)[odgovori]

@K.D.Levin I članak na hr wikipediji je pristran i loš (makar ne tako kao ovaj - na hrvatskoj verziji se ipak navode izbeglice na obe strane, dok se ovde hrvatske izbeglice ni ne spominju), tako da ja radije pišem na sh wikipediji gde se nalaze najbolji Srbi i Hrvati i zajedno dolaze do dogovora, a ne do blaćenja drugih strana. Levin, zašto da ne odeš na stranicu za razgovor:Rat u Hrvatskoj na hr wikipediji i tamo postaviš konkretno šta da se ispravi? Neki predlog ili još bolje spisak detalja koje treba korigovati? Neko će već da odgovori.--Tolerantnost (разговор) 20:54, 20. фебруар 2012. (CET)[odgovori]

Datum

Datum početka rata je sporan, ali pošto se radi o 1990. godini, onda su najbliži 13. maj i 17. avgust, tj. Sukob na Maksimiru i Balvan revolucija. Sukob na Maksimiru je etnički sukob koji više vuče na klasičan navijački, a Balvan revolucija je prva ozbiljna pobuna tokom ovog sukoba, dok su prve ljudske žrtve pale tek 31. marta 1991. Hrvati smatraju da je rat počeo Sukobom u Pakracu.--Baba Mica (разговор) 02:09, 4. мај 2012. (CEST)[odgovori]

За одређивање датума почетка рата је потребна референца. Ако има више аутора са различитим датумима почетка онда их треба навести. --Алекс (разговор) 14:54, 4. мај 2012. (CEST)[odgovori]

Ako si mislio na datume, onda ovako:

  • 13. maj 1990. - Sukob na Maksimiru.
  • 17. avgust 1990. - Balvan revolucija.
  • 1. mart 1991. - Sukob u Pakracu.
  • 31. mart 1991. - Krvavi Uskrs na Plitvicama.

U ovom prvom sukobu nije učestvovala JNA, dok u drugom jeste. Tako da je Balvan revolucija zvaničan početak Rata u Hrvatskoj, jer je to prvi sukob u kom su učestvovale vojne snage SFRJ protiv tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, a zvanični kraj rata je Ердутски споразум 12. novembra 1995. Njime je predviđeno pokretanje procesa mirne reintegracije Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske, nakon čega su prestali svi oružani sukobi. Staviću referencu iza datuma. --Baba Mica (разговор) 16:54, 4. мај 2012. (CEST)[odgovori]

Нису учествовале снаге ЈНА против хрватског руководства. Снаге Југословенске Народне Армије су покушавале да се повуку из тих дијелова Југославије, при чему су нападане касарне и јединице. ЈНА је остала тамо гдје је народ тражио да остану као заштита. „Балван револуција“ је термин који су употребљавали Хрвати да прикажу Србе као побуњенике. Исто тако и термин „мирна реинтеграција“. Треба узети у обзир да је Југославија била држава, а ЈНА знанична оружана сила те државе. Дакле није ЈНА учествовала против хрватског руководства, него су паравојне хрватске формације вршиле нападе на касарне и јединице ЈНА на просторима гдје су Хрвати били у већини. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:20, 4. мај 2012. (CEST)[odgovori]
Kako god, činjenica je da se prvi okršaj JNA i Hrvatskih separatista dogodio 17. avgusta 1990. godine u blizini Knina, tj. tadašnji MUP Republike Hrvatske je pokušao da zaustavi referendum Srba u Krajini, kojim su se Srbi izjašnjavali o svom statusu u tadašnjoj (još uvek) Socijalističkoj republici Hrvatskoj. Taj potez Hrvatskog rukovodstva je izazvao paniku kod Srba i oni su postavili barikade od balvana da spreče Hrvatski MUP koji se uputio ka Kninu i drugim srpskim gradovima. Hrvati su taj potez Srba nazvali Balvan revolucija, a pošto su tada u SFRJ, Centralnoj i Istočnoj Evropi bile popularne obojene revolucije sa raznim eptetima i smešnim nazivima, medju kojima je kod nas najpoznatija Vojvodjanska Jogurt revolucija, pa su taj otpor Srba u Hrvatskoj Hrvati nazvali Balvan revolucija. JNA je sprečila Hrvatski MUP da silom spreči referendum Srba o svom statusu u Hrvatskoj, koji je trebao da se održi dva dana kasnije 19. avgusta 1990. Može se uzeti u obzir da je taj okršaj prvi zvanični napad tadašnjeg Hrvatskog rukovodstva na Srbe i JNA. Pogrešno si me razumeo, to sigurno nije bio napad JNA na Hrvate i njihovu državu koja tada nije postojala i kako bi' mogla JNA da napadne svoju državu ili tadašnja SFRJ da napadne samu sebe, jer je tada Socijalistička republika Hrvatska bila sastavni deo SFRJ. To su gluposti. --Baba Mica (разговор) 19:53, 4. мај 2012. (CEST)[odgovori]

Шта бре датум ? Хрвати су започели рат онда треба да гледамо кад су то започели. Морамо да видимо и када су почели шверцовати наоружање и када нови поглавник туђман почео је усташке изјаве. Соколрус (разговор) 22:17, 6. мај 2012. (CEST)[odgovori]

Изгледа да нема неко општеприхваћено мишљење о томе када је почео рат. Највјероватније да је кренуло са жељом Словенаца да имају своју државу па се онда ширило даље у оквиру националних тежњи кроз распад Југославије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:58, 7. мај 2012. (CEST)[odgovori]
По мом мишлењу то је почело у аугусту 1990. године када усташке снаге су напали легалну САО Крајину коју је на демократски начин изабрао српски народ. Соколрус (разговор) 11:00, 7. мај 2012. (CEST)[odgovori]
Kako god činjenica je daje 17. avgusta 1990. godine je izbio prvi ozbiljan sukob, tj., kad su Hrvati pokušali da silom spreče referendum Srba o svom statusu konstitutvnog naroda koji im je Tudjman ukinuo. Nije tačno da je sve počelo od Slovenije. To je isto, kao kad bi' rekli da je Drugi svetski rat počeo dolaskom Adolfa Hitlera ili Benita Musolinija na vlast. Pre možemo reći da je sve počelo željom Albanaca da se odcepe od Jugoslavije 1981. godine ili sve je počelo još od početka ili kraja Drugog svetskog rata. To su budalaštine.--Baba Mica (разговор) 14:08, 7. мај 2012. (CEST)[odgovori]
Još nešto. Čim svugde ili na većini Vikipedija piše da je rat završen u novembru 1995., onda je rat završen Erdutskim sporazumom 12. novembra 1995., a ne Operacijom Oluja, jer Operacija Oluja nije obuhvatala Baranju i Zapadni Srem, dok je Slavonija pala u Operaciji Bljesak. Nemojte se ljutiti gospodo Vikipedijanci, jer se ne bavim predpostavkama, već jasnim činjenicama. Koji je bio ovako veliki incident u 1990. godini, pre 17. avgusta osim Sukoba na Maksimiru? Kol'ko ja znam, posle nije bio ni jedan ozbiljan i upečatljiv sukob sve do Sukoba u Pakracu, ali su se povećali manji incidenti.--Baba Mica (разговор) 14:34, 7. мај 2012. (CEST)[odgovori]
Evo par provokativnih pitanja. Nisu učestvovale vojne snage SFRJ jer niti Slovenija, niti Bosna, niti Makedonija nisu zatražile da JNA interveniše, već samo Srbija i vodstvo u Crnoj Gori koje je postavila Srbija. Jasno je da je Mesić bio zvanično vrhovni zapovednik JNA, ali je ona samo slušala naredbe Miloševića. Dakle, zar nisu onda učestovale samo vojne snage pod kontrolom SR Srbije i SR Crne Gore? I nije Hrvatski MUP hteo "silom sprečiti referendum Srba" već oduzeti oružje iz milicijske postaje. Kako bi tri helikoptera mogla da spreče 200.000 Srba od referenduma? Je li Martić bio vidovit kad je već u Augustu predividio da će Tuđman u Decembru ukinuti status konstitutivnog naroda Srbima, pa je već unapred započeo balvan-revoluciju?
Kako može da se održi referendum samo za jedan narod (Srbe) i to samo u "nekim" delovima države? Zašto i Hrvati nisu smeli da glasuju na referendumu u Augustu 1990.? JNA ne može sama sebe da napada, očito su vanzemaljci napadali Vukovar i Durovnik? Super su ti Hrvati započeli rat sa trećom najsnažnijom armijom Evrope a da nisu imali ni vlastitu armiju, nema šta. I legalna je ta SAO Krajina, nema šta, niko ju nije priznao a i njen prvi predsednik se je odrekao. Možda još neko može da nađe u Ustavu SFRJ gde se pominje ta "legalna" SAO Krajina? Ili barem njene granice? Manite se ljudi pravdanja Miloševića, Mladića i Martića. A šta se tiče počtka rata, mandat MKSJ navodi da je nadležan za sukobe od 1.1.1991., pa je pre 1991. nego 1990.--Tolerantnost (разговор) 13:58, 6. јун 2012. (CEST)[odgovori]
Какви глупости пишеш бре. 1. Анте Марковић је наредио операцију у Словенији. 2. ЈНА није слушала Слобу, о томе погледаj успомене Кадијевића. 3. Мислиш да били су само три хеликоптера ? lol ))) Тамо су били неколико хиљада припадника усташког МУПа. 4. А јел знаш да пре децембра 1990. године Србима су били одузети права на културни друштва, на српски језик, на ћирилицу, на телевизију на српском а у октобру 1990. године сви Срби без било каквог објаснења били су отпуштени са посла у Влади СР Хрватске ? Видим да не знаш. 5. Пази, а ко је напао ЈНА у маjу 1991. године у Сплиту а касније на подручју читаве Хрватске ? Ко је блокирао касарну ЈНА у почетку аугуста 1991. године ? Видим да ти си обичан провокатор и више нећу да причам са тобом. Мораш да студираш историју тих ратова и то је то. Соколрус (разговор) 17:47, 6. јун 2012. (CEST)[odgovori]

Средина је између вас двојице. Обојица идете у крајности. Сву кривицу сваљујете на оног другог. Та историја се не може студирати и објективно гледати. Сваким даном је другачије и различито од јучерашњег. Тачно ће се можда знати за стотињак година. Желим вам да то дочекате.--Drazetad (разговор) 19:04, 6. јун 2012. (CEST)[odgovori]


@Sokolrus
najlakše je odbijati dijalog i bežati od logike. Očito znaš bolje od samog Markovića, koji je pred MKSJ-om naveo upravo suprotno [6] (str. 30832-30834), naime da on sam nije naredio JNA da napadne Sloveniju jer federalna vlada nije ni imala nadležnost nad armijom. Isto tako navodi kako je Milošević imao puno veću ulogu u komandi JNA nego šta ti misliš. Radi ilustracije, Marković je lepo naveo demonstracije u martu 1991. protiv Miloševića - a koga je spasila upravo JNA. Ko bi mogao da tvrdi da su Marković i Mesić komandovali JNA kad ih ona sama nije zamalo ubila u Banskim dvorima? Ako je samo trebalo da "ustaški-partizan" Tuđman vrati Srbima poslove u miliciji i konstitutivnost, a JNA bi potom jednostavno pustila Hrvatsku da ode iz Juge, šta nisu odmah to rekli? Nigde nisam čuo da je iz Beograda iko rekao da će pustiti Hrvatsku da ode pod tim i tim uslovom, već joj to nije bilo dopušteno - uopšte.

Hrvatski MUP je slao miliciju - ne vojnike - na miliciju SAO Krajine - ne na srpske civile - dok je JNA slala vojnike i tenkove na hrvatske gradove - ne samo na vojnike i miliciju, već i na - hrvatske civile. Bitna razlika. Davljenje vojnika JNA u Splitu je tragično, no dovoljno je govorilo da bi se JNA trebala maknuti iz Hrvatske, kao šta je učinila sa Makedonijom, nakon što je iz Hrvatske pokupila sve oružje i dala ga Srbima, te se stala na stranu SAO Krajine umesto da je ukine kao izmišljenu para-državu koja zvanično nikad nije postojala u Jugoslaviji. Naravno da je i vlada iz Zagreba pravila grešaka, ali samo je htela neovisnost. Da je Beograd bio tada mudar i dao joj da ode - poput Makedonije - teško da bi išta vredno spomena bilo. Tuđman ne bi ni bio izabran 1990. da nije bilo čuvenog govora na Gazimestanu, ali to već druga priča.
@Drazetad
istina je uistinu negde u sredini, ali bez brige, ne mora da prođe 100 godina da se bolje zna od naše generacije. Čitati presude MKSJ-a i učiti. --Tolerantnost (разговор) 21:48, 6. јун 2012. (CEST)[odgovori]

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:45, 17. октобар 2013. (CEST)[odgovori]

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [7].--Autobot (razgovor) 12:48, 23. avgust 2014. (CEST)[odgovori]


Pokvarene spoljašnje poveznice 3

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [8].--Autobot (razgovor) 12:48, 23. avgust 2014. (CEST)[odgovori]


Pokvarene spoljašnje poveznice 4

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [9].--Autobot (razgovor) 12:48, 23. avgust 2014. (CEST)[odgovori]


Pokvarene spoljašnje poveznice 2

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [10].--Autobot (razgovor) 04:55, 2. decembar 2015. (CET)[odgovori]


Pokvarene spoljašnje poveznice 5

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

--Autobot (razgovor) 06:21, 24. mart 2018. (CET)[odgovori]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Рат_у_Хрватској/Архива_3&oldid=27691102”