Разговор:Рат у Хрватској/Архива 3

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 2

Архива 3

Архива 4

Скренуо бих пажњу...

Сам бих то урадио али не познајем добро команде на Википедији. На енглеској страни недостаје догађај на Плитвицама,предизборна обећања ХДЗа па се прећуткује и то да су новим уставом Срби изгубили статус конститутивног народа.

Ја бих ово знао да укуцам али не знам како се референце пишу.

--Марко Радовановић 23:11, 3. септембар 2007. (CEST)

Само ти укуцкај, и онда овде наведи комплетни библиографски податак референце и реци где хоћеш да је ставиш, па ће неко други ставити. Ето, ја ћу да звирнем с времена на време да видим јеси ли завршио, па ћу да додам референцу.

с друге стране, чини ми се да је на тргу/политика неко навео страницу одакле је овај чланак ПРЕПИСАН. Можда бисте могли да проверите у којој мери је копипејстован. Можда га треба целог брисати. --Maduixa kaži 23:30, 3. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Da to je jedan od problema koji je uočljiv na svakom članku koji je započeo ili na njemu značajno radio Корисник:Бормалагурски - pitanje nije „da li je prepisano“ nego „odakle i koliko je prepisano“ :(. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 07:39, 4. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Већ је неко урадио све. Свака част!--Марко Радовановић 22:24, 4. септембар 2007. (CEST)

Текст за који се каже да је пејстован нема никакве везе са овом страном.Можда има са чланком о борби за Вуковар,нисам га погледао. Елем,мени се свиђао увод који је говорио о виђењу обе стране а овај сад ми изгледа сувише про-српски оријентисан. Сматрам да у енциклопедији на месту повода требају да стоје сва гледишта, и то баш зато што смо били делом укључени у све то. Сматрам да чланак треба да има што више релевантних података а не што мање .--Марко Радовановић 22:37, 4. септембар 2007. (CEST)

Ако се покуша радити на овом чланку избјегавајући „тачке гледишта“, него концентришући се на хронологоију догађаја, мислим да ће бити много квалитетнији. Чињеница је да је рат почео прије признања Хрватске као државе. Чињеница је да Хрвати нису могли да наprаве свој Устав у супротности са Савезним Уставом, тада важећим у СФРЈ, прије стицања независности...итд. Чињеница је да су тадашње власти у Србији подржале „побуну“ у Крајини, чињеница је да су Хрвати нападали касарне ЈНА прије одлуке о интервенцији од стране генерелштаба ЈНА. итд... Чињеница је да је тадашња ЕЗ, заговарака распад СФРЈ на шест Република у њиховим границама... итд. Дакле, изнијети хронологију догађаја, без улажења у верзије „овога и онога“ и онда нека свако закључује како му воља... ---Славен Косановић- {разговор} 22:47, 4. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Мадујша, што се тиче преписаног чланка, можда у селидби ниси приметила, али ја сам у једном тренутку обрисао цео чланак (оставио го увод), па је ово шта видиш написано изнова (тада нисам ни био свестан да је преписано, већ сам обрисао јер врло није ваљало). Ни садашњи чланак није баш савршен, али ако прочиташ ово и оно од пре две недеље, видећеш да се не да упоредити. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:57, 4. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Verovatno je to u pitanju. Mrzi me da citam, a tebi verujem. Mislila sam da se nista nije uradilo po tomo pitanju jer na trgu nista nije napisano. Stoji samo obavestenje o plagijatu. Mogao si da napises tamo samo "ok, sredjeno" ili tako nesto....--Maduixa kaži 15:34, 6. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Хехе, нисам на Тргу ништа написао, јер сам некако успео да не видим целу причу на Тргу :) Видео сам Светланин коментар на овој страни за разговор, прочитао чланак, и на основу тога реаговао. Тек доста касније сам видео да се уопште причало на Тргу :) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:20, 11. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Даље

Дакле, чланак још није завршен. У тексту се не спомињу Балван-револуција, Вуковар, Овчара, хрватски референдум, Борово Село, Дубровник... -- Bojan Razgovor 13:50, 6. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Проблематичне реченице

Након избора Туђмана и осећања угрожености од новог устава, Срби у Книнској Крајини су почели оружане акције против званичника хрватске владе. Власништво хрватске владе широм региона је било под контролом локаних српских општина или новооснованог Српског националног већа.

Ове реченице су ван сваког контекста, јер као да су Срби кренули у оружане акције одмах након доласка Туђмана на власт.
Онда ту пише акције против званичника хрватске владе. Што то значи. Све је мало временски ван контекста.
О власништву хрватске владе, то исто ништа не значи, јер је постојало друштвено власнишво, које је једнако и власништво владе и власнишво Срба. --Taratatira 13:42, 12. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ime rata

Ne, ovaj se rat zove Domovinski rat, jer nije jedini koji se vodio na teritoriju Hrvatske. Može i Hrvatski rat za neovisnost, ali nikako Rat u Hrvatskoj. Ratova je u Hrvatskoj kroz povijest bilo više (križarski ratovi, mongolska invazija, turska invazija, Prvi svjetski, Drugi svjetski, srpska invazija).

--83.131.143.34 (разговор) 12:37, 7. мај 2008. (CEST)[одговори]

Ви у хрватском можете да га зовете како вам воља, али у српском језику (обрати пажњу на разлику хрватски језик - српски језик) га зовемо Рат у Хрватској. А нема више ни једног рата који се назива тако, па нема двосмислености. Значи џабе хабаш тастатуру. Али си то лепо приметио да је то једини пут да сте ратовали за независност :) -- Обрадовић Горан (разговор) 13:25, 7. мај 2008. (CEST)[одговори]

"Прогон Срба"

--Анто (разговор) 09:43, 1. октобар 2008. (CEST)[одговори]

Ova evakuacija je sprovedena da ne bi završili ono što ste započeli u Drugom svjetskom ratu, odnosno da pokoljete sve Srbe u Hrvatskoj. Inače to je dio dogovora između Miloševića i Tuđmana, što samo govori o vašoj „briljantnoj“, „blistavoj“ vojnoj pobjedi koju vam je Milošević obezbijedio--Zrno (разговор) 23:13, 6. октобар 2008. (CEST)Zrno[одговори]

Управо.. само треба додати да су акцију потпомогли Ратко Младић и Радован Караџић који су крајишке Србе лагали како ће им помоћи кад инвазија почне, и тиме им давали лажну наду, а са усташама унапред договорили да неће интервенисати, ако им ови заузврат дају гориво које им је требало јер им је Милошевић лупио блокаду на Дрини (опа, какав трио српских хероја, Младић-Караџић-Милошевић). Штавише, елитне снаге војске РСК нису биле ангажоване на одбрани Крајине већ су помагале војсци РС око Бихаћа (руководство РСК је знало да је једина шанса за спас обећана помоћ из РС, па је када је Ратко тражио да се пошаљу јединице одмах пристало). -- Обрадовић Горан (разговор) 23:30, 6. октобар 2008. (CEST)[одговори]

Драго ми је што се сложисмо како су све оне приче које ваши вође причали (0д 1995) око Олује мање -више :хрпа глупости, бацање прашине у очи итд. --Анто (разговор) 17:37, 10. октобар 2008. (CEST)[одговори]

Не видим шта је вама западњацима толико спектакуларно у овом документу који је донет након почетка Олује.Потпуно логична ствар да се нареди евакуација и озваничи оно што је трајало цео дан,а то је бежање главом без обзира.То само показује да Мартић није послушао Вођу када му је рекао да се убије,већ је повукао једини логичан потез.Овај документ ни по коју цену не пере Тукију руке,јер су сви чули шта је рек`о,тако да... Црни Бомбардер!!!

(†) 01:42, 11. октобар 2008. (CEST)[одговори]

Бит је у тому 95% и више Срба који су се одселили , то су учинили прије доласка хрхавтских трупа. Дакле,добровољно, из (не)оправвданог страха од "повампирених усташа". На то је хрватско водство мало имало утјецаја.--Анто (разговор) 09:38, 18. децембар 2008. (CET)[одговори]

Ishod rata

Pozdrav s Engleske Wikipedie [1]. Bili mi neko mogao objasnit kako to da je tamo "Result", tj. ishod rata opisan kao "hrvatska pobjeda", a ovdje kao "nestanak RSK". Mislim, ocito je da je RSK nestala, ali to je samo poslijedica hrvatskog uspjeha u ratu (pobjede). Po mom misljenju izrazito je pristrano izbjegavati direktno opisivanje rezultata konflikta. (Jesam Hrvat, ali vjerujte, nisam nacionalist niti pristran u bilo kojem smislu. Pisem na Wikipediji godinama i imam preko 15,000 edita) 161.53.139.43 (разговор) 10:53, 22. април 2009. (CEST)[одговори]

Још једном око шаблона

Појаснићу измену.

Снаге републике Хрватске јесу победиле у овом рату (како и на који начин треба приказати у чланку) и не видим шта је ту спорно.Територијални исход јесте нестанак РСК и шта је сад па ту спорно. Претходна референца (са сајта ХРТа) је била оквирна,а ова нова даје тачан број у човека,који је наведен у књизи Ива Голдштајна,који је у сваком случају,данас еминентни историчар у Хрватској.Колико сам разумео другу референцу,она се позива на сајт ВЕРИТАСа.

Слажем се да би требало поменути и протеране,али се не треба грудвати разноразним цифрама,већ навести бројке уз валидне референце и то додати међу губитке.

(Шта пише негде другде,нема ама баш никакве везе са овим чланком и немо` да мешамо грендмас енд форгс.)

Црни Бомбардер!!! (†) 17:13, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]

Moj stav je da ako navedemo da je etnicko ciscenje citavog stanovnistva Republike Srpske Krajine koje se u Republici Srbiji i Republici Srpskoj zvanicno od strane dvije vlade obiljezava parastosom zrtvama etnickog ciscenja, a u Republici Hrvatskoj obiljezava kao "Pobjeda", onda sam apsolutno siguran u to da opste prihvacena kategorizacija na podrucju gdje se govori srpski jezik nije "Pobjeda Hrvatske" koju je danas postavio jedan od korisnika vikipedije i koju zastupa Crni Bombarder. Isto tako smatram da ako u ovom slucaju etnickog ciscenja napisemo da se radi o "Pobedi Hrvatske", onda treba da u clanku "Rat na Kosovu i Metohiji" napisamo da se radi o "Pobedi Kosova" nad porazenom Republikom Srbijom. Ako vec zelimo da budemo "ispravni", ajde onda da iste norme koristimo svuda i jednako. Inace moj licni stav je da se ne radi o "slavnoj pobedi Hrvatske", jer vlada Srbije i Srpske zvanicno obiljezavaju "parastos zrtvama etnickog ciscenja", a ne "Pobedu Hrvatske" koju zastupa Crni Bombarder. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:27, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]

Tuđmanov "citat"

U tekstu piše: "Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost. Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske na trgu Bana Jelačića, u obraćanju hrvatskom narodu". A izvor je - Slobodan Milošević [2]. Ljudi, godina je 2010. Mora li ta samoobmana stvarno opstajati dalje?--78.0.218.6 (разговор) 09:30, 11. август 2010. (CEST)[одговори]

Ne bi bilo ni srpskog ustanka 1815-1817 da ga Srbija nije želela ali je procenila da samo tako može ostvariti samostalnost od Osmanskog carstva. A verovatno je i ta secesija bila nelegalna iz stanovišta tadašnjih Turaka. Kad si rob u sopstvenoj državi, a vlasnik ti ne želi dati slobodu, ima da podigneš pobunu da ju tim putim stekneš tako da barem tvoja deca i deca tvoja dece mogu da budu slobodna.--Tolerantnost (разговор) 07:43, 17. март 2011. (CET)[одговори]

I Srbi su branili Hrvatsku od agresije iz Srbije

Piše u odlomku 1993. : U ovoj agresiji hrvatske vojske na srpski teritoriju nije bilo ranjenih. Hrvatska izvršila znači agresiju na vlastiti međunarodno priznati teritorij. U "ratu u Hrvatskoj" kako ga vi zovete Hrvatsku je branilo ili ako baš hoćete na hrvatskoj je strani sudjelovalo 10 000 Srba, a možda i više. Pročitajte. Znači da su i oni izvršili "agresiju na srpski teritorij". --Flopy (разговор) 21:37, 6. новембар 2010. (CET)[одговори]

Колико год било ту Срба, то је била хрватска војска. У цифре нећу да улазим, јер немам тренутно код себе одговарајући материјал, али у мом одговору ти је суштина. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:57, 6. новембар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Moja poanta je da su i Srbi bili u hrvatskoj vojsci i borili se za samostalnu Hrvatsku. Ta rečenica treba biti ublažena, čak ni kad je riječ o Oluji ne govorite o "agresiji" (nego neutralno o "teritoriju koji su pod kontrolom držali Srbi") a 1993. govorite. Ponavljam to bi značilo da su i Srbi (koliko god ih bilo u Hrvatskoj vojsci) izvršili "agresiju". --Flopy (разговор) 09:27, 7. новембар 2010. (CET)[одговори]

Па шта ако су били, као да је та информација нама сада одједном пала с неба?! Зна се шта су двије непријатељске војске. Колико год и једна и друга укључивала и Срба и Хрвата, они су и даље двије непријатељске војске. Хрватска војска је извршавала наређења хрватског врха, а нису Срби у тој хрватској војсци имали неки засебни врх па да би парирали с државним врхом, па да би се могло казати како је хрватска војска оперисала по заједничким усаглашеним наредбама хрватског државног врха и „засебног српског врха“. Теза коју износиш уопште није релевантна за једну енциклопедију, о таквим стварима се може расправљати код куће, али не овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:39, 7. новембар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Ради се о агресији Хрватске на териториј под заштитом међународних снага УНПРРОФОРа. Тај териториј никако није смео да се напада по Резолуцији Савета Беѕбедности УН-а. Иначе у војсци Крајине било је бар 10% Хрвата, а у артиљеријским јединицама и много више.--Kist (разговор) 10:02, 7. новембар 2010. (CET) Тај териториј је попут Косова сада био ван суверенитета Хрватске све до постизања договора зараћених страна.--Kist (разговор) 10:04, 7. новембар 2010. (CET)[одговори]

Za to trebaš navesti izvor, ja sam kao izvor dao istraživanje ovog novinara. Inače, međunarodna zajednica priznala je Hrvatsku (skupa sa Slovenijom) 15.1.1992. što znači da su dotadašnje republičke granice postale međudržavne. Kako to onda nije bio hrvatski teritorij? --Flopy (разговор) 11:37, 7. новембар 2010. (CET)[одговори]

Ime rata?

Što se imena rata tiče, zovite ga kako hoćete ali činjenica je da je jedan narod stekao neovisnost od drugoga, činjenica je da su Srbi bili agresori, jer taman da i opravdam vaš ulazak u tzv.RSK, zašto je Zagreb bombardiran, što ste radili u drugim dijelovima Hrvatske ako ste samo branili svoj narod u RSK. Tuđman, kojeg osobno ne volim a Hrvat sam, je zajedno sa svojom delegacijom pristao na potpisivanje Z-4 plana (vidi na wikipediji), a vaši predstavnici nisu htjeli čuti za to. Dakle, mi sad tu raspravljamo zašto je bio rat u Hrvatskoj, vaš argument je da ste branili srpski narod u RSK, a sami niste htjeli pristati na ono radi čega ste kao i došli odnosno priznanje RSK. Ali znamo mi ovdje zašto vama to nije pasalo! Nije jer ste u tim trenucima imali premoć i mislili ste da možete vi i više uzeti od RSK. A to se kaže velikosrpska politika. Što se tiče utjecaja američkih snaga na rat u Hrvatskoj, američki vojnici nisu ispalili niti jedan metak prema vama radi nas, ali su obrazovali i dali oružje da možemo parirati bar donekle u toj situaciji. Činjenica je da ste imali 5 puta više naoružanja. Nisam nacionalist, dapače imam po jednoj baki i srpske krvi iz Bosne, ali volim biti objektivan i treba priznati tko je kriv za krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji. Sve u svemu, nisam dosada vidio objektivniji članak od jednog Srbina nego od ovog o ratu u Hrvatskoj. Pozdrav iz Zagreba!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.17.113.33 (разговор • доприноси)

Википедија није мјесто гдје се окупе Срби па дискутују како ће чланак изгледати, шта ће написати и томе сл. Википедија функционише по принципу навођења извора, а не некаквих племенских окупљања. Тако да је сасвим сувишно постављати питања корисницима Википедије, типа зашто овако, зашто онако...? Свако има своју неку личну причу о рату и своје виђење, па шта сад, не можемо их све уградити у Википедију, а међу њих спада и Ваше. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:48, 14. мај 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Treba brisati ovakave vandalizme. --Алекс (разговор) 16:46, 14. мај 2011. (CEST)[одговори]

brojke proterani

Trazim zivor koji saopstava da je 447,316 srba bilo proterano iz hrvatske. Izvor [3] nepise koliko je proterano. Ovaj izvor [4] kaze da je 254 hiljada bilo proterano do 1993. Dodamo jos 230,000 u 1995. Treba takodje izvor koliko je proterano iz istocne slavonije.

Dalji problemi onda. Broj hrvata proterano. Ustaski sljam je tvrdio da je 500,000. Malo sam im se najebao majke zbog te lazurije, [5] , ali svakako treba da se stavi da oko 200,000 hrvata bilo proterano. (LAz17 (разговор) 01:21, 29. јун 2011. (CEST)).[одговори]

Tuđmanov citat, II. deo

U članku se pominje (upitni) Tuđmanov citat koji je izgleda krivo prenesen.

Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost.

Autor: Slobodan Milošević.

Ali, ako je verovati ovom dokumentarcu Krajine - http://www.youtube.com/watch?v=eryuGDyvhpc - koji je isto upitne neutralnosti, Tuđman je u stvarnosti rekao nešto drugo:

Ne, ne bi bilo rata da smo odustali od svoga cilja da stvorimo samostalnu i neovisnu Hrvatsku.

Slobo je te reči malo "prilagodio" sopstvenom interesu, a ovde je neko pao na to. Tako, da se ne bi opet širilo dezinformisanje i falsifikovanje historije, taj bi citat, ako ga već neko želi, trebalo izmeniti u ono šta je zbilja kazao.--Tolerantnost (разговор) 08:29, 19. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ту имате читав снимак изјаве Туђмана http://www.youtube.com/watch?v=f_NvMOj6IjQ Соколрус (разговор) 08:32, 15. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Napokon je neko stavio na youtube celi govor. I opet se čuje jasno i glasno da u govoru nije rekao da je Hrvatska "želela rat". Dakle, kad će već jednom neko ispraviti tu dugogodišnju propagandu u članku?--Tolerantnost (разговор) 17:33, 18. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Ја сам то ставио. Он је рекао да само ратом могли су добити независност. И да не би било рата ако би су они од тога одустали. Онда они су и почели рат. Соколрус (разговор) 21:05, 19. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Problem je u tome da ono šta je on rekao na snimci nije ono šta piše u citatu u ovom članku. U citatu je neko dodao i da je "Hrvatska želela rat", a to se u govoru nigde ne spominje.

Koliko čujemo, bio je spreman mirnim putem da se Hrvatska odvoji od Jugoslavije, pa se postavlja pitanje ko nije hteo da pusti Hrvatsku da mirno ode? Dapače, ako poslušate govor do kraja, postaje još evidentnije:

Mi smo predlagali da do toga cilja dođemo bez rata, da je jugoslavenska kriza riješi preobrazbom federacije...

Prozivali su da mi ugrožavamo Srbe u Hrvatskoj, što je bila laž, jer smi mi tim Srbima jamčili sva prava.

Da ostvarimo svoj cilj, ako možemo mirnim putem, da.

--Tolerantnost (разговор) 12:03, 20. фебруар 2012. (CET)[одговори]

А даље он говори "Али смо проценили да само ратом можемо изборити независност Хрватске". Шта није јасно ?Соколрус (разговор) 19:27, 20. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Без обзира на то шта Туђман јесте или није рекао, цитат је истакнут да би се пребацила одговорност за рат на хрватску страну, а пошто то питање није усаглашено, најближе што можемо бити објективности јесте изнети погледе обе стране на рат, па и спорни цитат навести, али не истицати као сад. У том смислу би било лепо да корисник Толерантност учини и на Википедији на хрватском језику исти напор као овде да се чланак о рату 1990-1995 учини мање пристрасним него што је сад. K. D. Levin (разговор) 19:44, 20. фебруар 2012. (CET)[одговори]

@Sokolrus

Trenutno u članku piše da je rekao:

Rata ne bilo da ga Hrvatska nije želela ali mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost.

A na snimci se čuje kako kaže:

Ne bi bilo rata da smo odustali od svoga cilja da stvorimo samostalnu i neovisnu državu Hrvatsku. Mi smo predlagali da do toga cilja dođemo bez rata, da se jugoslavenska kriza riješi preobrazbom federacije...

Uočite razliku.

Takođe nije rekao da "samo ratom možemo ostvariti nezavisnost Hrvatske", već i mirom, ali da iz Jugoslavije nisu pristali mirno pustiti Hrvatsku da ode.

Уочите разлику ви, jер погледаjте читаву изјаву !Соколрус (разговор) 08:35, 21. фебруар 2012. (CET)[одговори]

@K.D.Levin I članak na hr wikipediji je pristran i loš (makar ne tako kao ovaj - na hrvatskoj verziji se ipak navode izbeglice na obe strane, dok se ovde hrvatske izbeglice ni ne spominju), tako da ja radije pišem na sh wikipediji gde se nalaze najbolji Srbi i Hrvati i zajedno dolaze do dogovora, a ne do blaćenja drugih strana. Levin, zašto da ne odeš na stranicu za razgovor:Rat u Hrvatskoj na hr wikipediji i tamo postaviš konkretno šta da se ispravi? Neki predlog ili još bolje spisak detalja koje treba korigovati? Neko će već da odgovori.--Tolerantnost (разговор) 20:54, 20. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Datum

Datum početka rata je sporan, ali pošto se radi o 1990. godini, onda su najbliži 13. maj i 17. avgust, tj. Sukob na Maksimiru i Balvan revolucija. Sukob na Maksimiru je etnički sukob koji više vuče na klasičan navijački, a Balvan revolucija je prva ozbiljna pobuna tokom ovog sukoba, dok su prve ljudske žrtve pale tek 31. marta 1991. Hrvati smatraju da je rat počeo Sukobom u Pakracu.--Baba Mica (разговор) 02:09, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

За одређивање датума почетка рата је потребна референца. Ако има више аутора са различитим датумима почетка онда их треба навести. --Алекс (разговор) 14:54, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Ako si mislio na datume, onda ovako:

13. maj 1990. - Sukob na Maksimiru.
17. avgust 1990. - Balvan revolucija.
1. mart 1991. - Sukob u Pakracu.
31. mart 1991. - Krvavi Uskrs na Plitvicama.

U ovom prvom sukobu nije učestvovala JNA, dok u drugom jeste. Tako da je Balvan revolucija zvaničan početak Rata u Hrvatskoj, jer je to prvi sukob u kom su učestvovale vojne snage SFRJ protiv tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, a zvanični kraj rata je Ердутски споразум 12. novembra 1995. Njime je predviđeno pokretanje procesa mirne reintegracije Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske, nakon čega su prestali svi oružani sukobi. Staviću referencu iza datuma. --Baba Mica (разговор) 16:54, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Нису учествовале снаге ЈНА против хрватског руководства. Снаге Југословенске Народне Армије су покушавале да се повуку из тих дијелова Југославије, при чему су нападане касарне и јединице. ЈНА је остала тамо гдје је народ тражио да остану као заштита. „Балван револуција“ је термин који су употребљавали Хрвати да прикажу Србе као побуњенике. Исто тако и термин „мирна реинтеграција“. Треба узети у обзир да је Југославија била држава, а ЈНА знанична оружана сила те државе. Дакле није ЈНА учествовала против хрватског руководства, него су паравојне хрватске формације вршиле нападе на касарне и јединице ЈНА на просторима гдје су Хрвати били у већини. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:20, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Kako god, činjenica je da se prvi okršaj JNA i Hrvatskih separatista dogodio 17. avgusta 1990. godine u blizini Knina, tj. tadašnji MUP Republike Hrvatske je pokušao da zaustavi referendum Srba u Krajini, kojim su se Srbi izjašnjavali o svom statusu u tadašnjoj (još uvek) Socijalističkoj republici Hrvatskoj. Taj potez Hrvatskog rukovodstva je izazvao paniku kod Srba i oni su postavili barikade od balvana da spreče Hrvatski MUP koji se uputio ka Kninu i drugim srpskim gradovima. Hrvati su taj potez Srba nazvali Balvan revolucija, a pošto su tada u SFRJ, Centralnoj i Istočnoj Evropi bile popularne obojene revolucije sa raznim eptetima i smešnim nazivima, medju kojima je kod nas najpoznatija Vojvodjanska Jogurt revolucija, pa su taj otpor Srba u Hrvatskoj Hrvati nazvali Balvan revolucija. JNA je sprečila Hrvatski MUP da silom spreči referendum Srba o svom statusu u Hrvatskoj, koji je trebao da se održi dva dana kasnije 19. avgusta 1990. Može se uzeti u obzir da je taj okršaj prvi zvanični napad tadašnjeg Hrvatskog rukovodstva na Srbe i JNA. Pogrešno si me razumeo, to sigurno nije bio napad JNA na Hrvate i njihovu državu koja tada nije postojala i kako bi' mogla JNA da napadne svoju državu ili tadašnja SFRJ da napadne samu sebe, jer je tada Socijalistička republika Hrvatska bila sastavni deo SFRJ. To su gluposti. --Baba Mica (разговор) 19:53, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Шта бре датум ? Хрвати су започели рат онда треба да гледамо кад су то започели. Морамо да видимо и када су почели шверцовати наоружање и када нови поглавник туђман почео је усташке изјаве. Соколрус (разговор) 22:17, 6. мај 2012. (CEST)[одговори]

Изгледа да нема неко општеприхваћено мишљење о томе када је почео рат. Највјероватније да је кренуло са жељом Словенаца да имају своју државу па се онда ширило даље у оквиру националних тежњи кроз распад Југославије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:58, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

По мом мишлењу то је почело у аугусту 1990. године када усташке снаге су напали легалну САО Крајину коју је на демократски начин изабрао српски народ. Соколрус (разговор) 11:00, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

Kako god činjenica je daje 17. avgusta 1990. godine je izbio prvi ozbiljan sukob, tj., kad su Hrvati pokušali da silom spreče referendum Srba o svom statusu konstitutvnog naroda koji im je Tudjman ukinuo. Nije tačno da je sve počelo od Slovenije. To je isto, kao kad bi' rekli da je Drugi svetski rat počeo dolaskom Adolfa Hitlera ili Benita Musolinija na vlast. Pre možemo reći da je sve počelo željom Albanaca da se odcepe od Jugoslavije 1981. godine ili sve je počelo još od početka ili kraja Drugog svetskog rata. To su budalaštine.--Baba Mica (разговор) 14:08, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

Još nešto. Čim svugde ili na većini Vikipedija piše da je rat završen u novembru 1995., onda je rat završen Erdutskim sporazumom 12. novembra 1995., a ne Operacijom Oluja, jer Operacija Oluja nije obuhvatala Baranju i Zapadni Srem, dok je Slavonija pala u Operaciji Bljesak. Nemojte se ljutiti gospodo Vikipedijanci, jer se ne bavim predpostavkama, već jasnim činjenicama. Koji je bio ovako veliki incident u 1990. godini, pre 17. avgusta osim Sukoba na Maksimiru? Kol'ko ja znam, posle nije bio ni jedan ozbiljan i upečatljiv sukob sve do Sukoba u Pakracu, ali su se povećali manji incidenti.--Baba Mica (разговор) 14:34, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

Evo par provokativnih pitanja. Nisu učestvovale vojne snage SFRJ jer niti Slovenija, niti Bosna, niti Makedonija nisu zatražile da JNA interveniše, već samo Srbija i vodstvo u Crnoj Gori koje je postavila Srbija. Jasno je da je Mesić bio zvanično vrhovni zapovednik JNA, ali je ona samo slušala naredbe Miloševića. Dakle, zar nisu onda učestovale samo vojne snage pod kontrolom SR Srbije i SR Crne Gore? I nije Hrvatski MUP hteo "silom sprečiti referendum Srba" već oduzeti oružje iz milicijske postaje. Kako bi tri helikoptera mogla da spreče 200.000 Srba od referenduma? Je li Martić bio vidovit kad je već u Augustu predividio da će Tuđman u Decembru ukinuti status konstitutivnog naroda Srbima, pa je već unapred započeo balvan-revoluciju?

Kako može da se održi referendum samo za jedan narod (Srbe) i to samo u "nekim" delovima države? Zašto i Hrvati nisu smeli da glasuju na referendumu u Augustu 1990.? JNA ne može sama sebe da napada, očito su vanzemaljci napadali Vukovar i Durovnik? Super su ti Hrvati započeli rat sa trećom najsnažnijom armijom Evrope a da nisu imali ni vlastitu armiju, nema šta. I legalna je ta SAO Krajina, nema šta, niko ju nije priznao a i njen prvi predsednik se je odrekao. Možda još neko može da nađe u Ustavu SFRJ gde se pominje ta "legalna" SAO Krajina? Ili barem njene granice? Manite se ljudi pravdanja Miloševića, Mladića i Martića. A šta se tiče počtka rata, mandat MKSJ navodi da je nadležan za sukobe od 1.1.1991., pa je pre 1991. nego 1990.--Tolerantnost (разговор) 13:58, 6. јун 2012. (CEST)[одговори]

Какви глупости пишеш бре. 1. Анте Марковић је наредио операцију у Словенији. 2. ЈНА није слушала Слобу, о томе погледаj успомене Кадијевића. 3. Мислиш да били су само три хеликоптера ? lol ))) Тамо су били неколико хиљада припадника усташког МУПа. 4. А јел знаш да пре децембра 1990. године Србима су били одузети права на културни друштва, на српски језик, на ћирилицу, на телевизију на српском а у октобру 1990. године сви Срби без било каквог објаснења били су отпуштени са посла у Влади СР Хрватске ? Видим да не знаш. 5. Пази, а ко је напао ЈНА у маjу 1991. године у Сплиту а касније на подручју читаве Хрватске ? Ко је блокирао касарну ЈНА у почетку аугуста 1991. године ? Видим да ти си обичан провокатор и више нећу да причам са тобом. Мораш да студираш историју тих ратова и то је то. Соколрус (разговор) 17:47, 6. јун 2012. (CEST)[одговори]

Средина је између вас двојице. Обојица идете у крајности. Сву кривицу сваљујете на оног другог. Та историја се не може студирати и објективно гледати. Сваким даном је другачије и различито од јучерашњег. Тачно ће се можда знати за стотињак година. Желим вам да то дочекате.--Drazetad (разговор) 19:04, 6. јун 2012. (CEST)[одговори]

@Sokolrus
najlakše je odbijati dijalog i bežati od logike. Očito znaš bolje od samog Markovića, koji je pred MKSJ-om naveo upravo suprotno [6] (str. 30832-30834), naime da on sam nije naredio JNA da napadne Sloveniju jer federalna vlada nije ni imala nadležnost nad armijom. Isto tako navodi kako je Milošević imao puno veću ulogu u komandi JNA nego šta ti misliš. Radi ilustracije, Marković je lepo naveo demonstracije u martu 1991. protiv Miloševića - a koga je spasila upravo JNA. Ko bi mogao da tvrdi da su Marković i Mesić komandovali JNA kad ih ona sama nije zamalo ubila u Banskim dvorima? Ako je samo trebalo da "ustaški-partizan" Tuđman vrati Srbima poslove u miliciji i konstitutivnost, a JNA bi potom jednostavno pustila Hrvatsku da ode iz Juge, šta nisu odmah to rekli? Nigde nisam čuo da je iz Beograda iko rekao da će pustiti Hrvatsku da ode pod tim i tim uslovom, već joj to nije bilo dopušteno - uopšte.

Hrvatski MUP je slao miliciju - ne vojnike - na miliciju SAO Krajine - ne na srpske civile - dok je JNA slala vojnike i tenkove na hrvatske gradove - ne samo na vojnike i miliciju, već i na - hrvatske civile. Bitna razlika. Davljenje vojnika JNA u Splitu je tragično, no dovoljno je govorilo da bi se JNA trebala maknuti iz Hrvatske, kao šta je učinila sa Makedonijom, nakon što je iz Hrvatske pokupila sve oružje i dala ga Srbima, te se stala na stranu SAO Krajine umesto da je ukine kao izmišljenu para-državu koja zvanično nikad nije postojala u Jugoslaviji. Naravno da je i vlada iz Zagreba pravila grešaka, ali samo je htela neovisnost. Da je Beograd bio tada mudar i dao joj da ode - poput Makedonije - teško da bi išta vredno spomena bilo. Tuđman ne bi ni bio izabran 1990. da nije bilo čuvenog govora na Gazimestanu, ali to već druga priča.
@Drazetad
istina je uistinu negde u sredini, ali bez brige, ne mora da prođe 100 godina da se bolje zna od naše generacije. Čitati presude MKSJ-a i učiti. --Tolerantnost (разговор) 21:48, 6. јун 2012. (CEST)[одговори]