Razgovor:Šarani (Gornji Milanovac)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Rasprava traje do: 16. 10. 2012. u 19:00 -- Mihailo (razgovor) 19:07, 9. oktobar 2012. (CEST)

Komentari

Glavna zamerka je pre svega nedostatak dovoljno izvora npr. kada daješ informacije o sastavu mineralnih voda, zatim kada govoriš o klimi i životinjskom svetu i slično. Preporučujem da naslovi: Površina i reljef, Klima i hidrografija, Mineralne vode lokalnih izvora i Rude i minerali budu podnaslovi većeg odeljka Geografija. (ili slično) A odeljak O mestu treba preimenovati na primer u Znamenitosti. Sve u svemu mislim da ima mesta da se ovaj članak još doradi, a verujem da ispunjava većinu kriterijuma za dobar članak. Pozdrav.--VuXman ^talk 00:01, 10. oktobar 2012. (CEST)

Znam da je to najveći problem, ali na internetu ima vrlo malo. Sve što sam našao je u turističkim člancima, tako da nije relevantno sa naučne strane. Ostalo sam ispravio. Potrudiću se da nađem što više izvora ali teška posla... --Mihailo (razgovor) 00:28, 10. oktobar 2012. (CEST)

Pročitao sam samo poglavlje „Znamenitosti“ i uočio sledeće. U poglavlju „Vidi još“ postoje dva teksta. Prvi Crkva Svetog Save na Savincu je u nekim delovima suprotan o odnosu na ono šta piše u poglavlju kojeg sam pročitao. Navedeni tekst ima neke izvore, a ovaj nema. Tekstove treba uskladiti od godine izgradnje, zadužnine, razloga građenja, karakteristika, grobova u njoj i sl. --Drazetad (razgovor) 01:25, 10. oktobar 2012. (CEST)

Članak o crkvi mi je sledeći na spisku za sređivanje. Prepravio sam odeljak „Znamenitosti“, tako da se poklapa sa podacima koje imam. Ima tu još dosta podataka o tome ko je sve sahranjen u crkvi, ikonostasu, ali njih ću ubaciti u članak Crkva Svetog Save na Savincu. --Mihailo (razgovor) 19:00, 10. oktobar 2012. (CEST)

Prema mom izvoru. Crkvu je podigao Miloš Obrenović kao grobnu crkvu Vukomanovića, porodice njegove supruge, knjeginje Ljubice.--Drazetad (razgovor) 16:28, 11. oktobar 2012. (CEST)

U pravu si. U svim tekstovima piše da je zadužbina kneza Miloša, ali sam na crkvi pronašao ploču na kojoj piše: „KNjAZ SRBSKIJ MILOŠ OBRENOVIĆ I-vij PODIŽE HRAM OVAJ GODINE 1819. A OBNOVI GA 1860 ZA POKOJ DUŠE SVOE BLAŽENOPOČIVŠE SUPRUGE BLAGOVJERNE KNjAGINjE SRBSKE LjUBICE“. Iz ovoga se vidi da je crkva verovatno grobno mesto Vukomanovića. Hvala na ispravci, izmeniću u članku. --Mihailo (razgovor) 17:42, 11. oktobar 2012. (CEST)

Crkva je sagrađena 1819. Kad se pominje Sveti Sava, onda treba napisati legendu. Sveti Sava je dolazio ovde u kanonsku posetu manastiru, čiji temalji postoje nedaleko, odatle i da je osveštao izvore tople vode, koji izviru u samo rečnom koritu Dičine, zatim napisati ono o kopitama njegovog konja.--Drazetad (razgovor) 17:47, 13. oktobar 2012. (CEST)

Nisam obratio pažnju pa napisah kod tebe na strani za razgovor, moja greška. Napiši svaku zamerku slobodno, kao što si rekao – treba da bude sjajan. U knjizi piše da je gradnja započeta 1819. ali je završena tek novembra 1820.g. Zato sam to ostavio. Mislio sam da ne ubacujem previše detalja u članak o mestu, nego da te detalje ostavim za članak o crkvi. --Mihailo (razgovor) 19:13, 13. oktobar 2012. (CEST)

Nisam ni obratio pažnju na dalji tekst u knjizi, piše lepo da je 1819. godine Miloš podigao crkvu kao svoju prvu zadužbinu (tada je napravljen samo mali deo današnje crkve), a da je 1860. godine crkva dograđena i tada je postavljena pomenuta ploča sa natpisom. Iz ovoga se zaključuje da je crkva prva zadužbina kneza, ali je kasnije dograđena i pretvorena u grobno mesto Vukomanovića. --Mihailo (razgovor) 19:35, 13. oktobar 2012. (CEST)

Sve što sam ti napisao nalazi se u knjizi Dr. Slobodana Ristanovića „Kroz Srbiju i Crnu Goru“ Beograd 2005. str. 195. a to je u suprotno od onoga što je u knjizi koju navodiš. Neću ti kvariti glasanje, ali ću kad završi ovo uneti u tekst. --Drazetad (razgovor) 00:07, 17. oktobar 2012. (CEST)

Moguće. Ipak knjigu iz koje sam ja unosio podatke je napisao čovek iz ovog sela koji je živeo i radio u Beogradu. Sakupljao je podatke tokom tri decenije, išao po državnim i lokalnim arhivima, crkvenim spisima, pa čak i po kućama za neke informacije. Mislim da nije proveo decenije rada da bi u knjigu uneo pogrešne podatke. Ne kažem da je nemoguće, ali u ovoj knjizi ima 400 strana o mestu i njegovoj istoriji (od toga 30 samo o crkvi). --Mihailo (razgovor) 10:42, 17. oktobar 2012. (CEST)

79-ot godišnji autor koga sam naveo, napisao je više istorijskih knjiga kao Dr Slobodan Ristanović, Prvi srpski ustanak u istoriji i tradiciji, ISBN-86-91961-11-X, Cerska bitka, Srpski manastir Hilandar u Svetoj Gori (1998.), U ime slobode i pravde našeg naroda”, Reka Drina i Podrinje itd, a pre dve godine je dobio i Vukovu nagradu . Prilikom pisanja knjignj koji sam naveo, u delu o Takovskom kraju sarađivao je sa romanopiscem i novinarom iz Gornjeg Milanovca koji živi u Brusnici Vanjkom Ponjavićem. Na kraju krajeva sve to nije ni bitno. Čestitam ti prvi sjajan članak na ovoj vikipediji.--Drazetad (razgovor) 17:51, 22. oktobar 2012. (CEST)

Hvala. Nije ovde pitanje autora, njegovog iskustva, napisao je i Kale dosta knjiga, radio u arhivu Beograda i Jugoslavije itd... Ali sigurno nećemo pokretati temu „koji je bolji“ i te stvari . Sigurno obojica želimo samo da članak bude što bolji. Najbolje je da se svi podaci ubace kako bi bilo što pokrivenije izvorima, zato te i pozivam da sve to napišeš u članku. (PS Orbitalni istraživač Marsa je moj prvenac ) Pozdrav --Mihailo (razgovor) 19:03, 22. oktobar 2012. (CEST)

Članak je dovoljno opširan, međutim ogromni dijelovi teksta nisu referencirani. Od 13 postojećih referenci, njih 4 se odnose na demografiju i ima ih svaka klica o naselju u Srbiji. Ukoliko je članak pisan na osnovu knjige koja je navedena kao literatura, onda bi bilo dobro da se pojedini dijelovi teksta referenciraju tom knjigom (gdje bi bio naveden i broj stranice). Sve u svemu, ukoliko se nešto ne promijeni ne mogu podržati članak sa ovako malo izvora za sjajan.--V i k i v i n d 18:37, 11. oktobar 2012. (CEST) Dosta toga je u međuvremenu referencirano, tako da mijenjam mišljenje i podržaću članak za sjajan.--V i k i v i n d 21:12, 13. oktobar 2012. (CEST)

Per Vikivind. --Pavlica pričaj 18:47, 11. oktobar 2012. (CEST)

Nisam znao da se može tako referencirati. Ubaciću u tekst strane knjige, velika većina teksta je upravo iz nje. --Mihailo (razgovor) 20:04, 11. oktobar 2012. (CEST)

Naravno da može, pogledaj recimo kako su urađene reference u članku Ana Frank.--V i k i v i n d 20:10, 11. oktobar 2012. (CEST)

Samo da provalim kako rade ove reference i sve ću da prepravim Manjak referenci je bio glavni razlog što ranije nisam nominovao članak, znao sam da će to biti problem, samo sam navikao da stavljam reference sa interneta pa nisam uopšte koristio reference iz knjige... --Mihailo (razgovor) 20:41, 11. oktobar 2012. (CEST)

  Urađeno --Mihailo (razgovor) 20:58, 11. oktobar 2012. (CEST)

Pročitah članak do dela Biljni svet, i dopada mi se. Mislim da je sasvim u redu, nemam zamerki. Glasaću za. --Boleyn 12:37, 13. oktobar 2012. (CEST)

Zmija šaran !--Zrno (razgovor) 16:55, 13. oktobar 2012. (CEST)

Kada neko napiše ovako dobar članak o ovako nezahvalnoj temi to zaslužuje svaki respekt. Ja to jako cenim jer za ovo se baš treba potruditi. Što se tiče referenci smatram da ih ima više nego dovoljno, s obzirom na tematiku. Uostalom na samom počeku treba staviti napomenu da je članak pisan na osnovu te i te knjige koja je poslužila kao glavni izvor i mislim da nema potrebe za dupliranjem. Podržaću članak na glasanju sigurno. Autoru svaka čast i naklon do poda --NikolaB (razgovor) 17:32, 13. oktobar 2012. (CEST)

Šaran je možda lokalni naziv za neku vrstu zmije, nisam siguran, ali definitivno je zovu šaran. Zahvaljujem se svima na podršci, i pozivam vas da ako nekada budete prolazili blizu svratite, dok nije naišao auto-put i odneo svu lepotu ovog kraja . --Mihailo (razgovor) 17:54, 13. oktobar 2012. (CEST)

Stavljeno je u tekstu: šaran je lokalni naziv za zmiju šarku. --Mihailo (razgovor) 17:57, 13. oktobar 2012. (CEST)

Šaran je mužjak zmije šarke --Drazetad (razgovor) 18:47, 13. oktobar 2012. (CEST)

I tako sam po ko zna koji put ispao glup . Nisam pojma imao... --Mihailo (razgovor) 18:54, 13. oktobar 2012. (CEST)

Članak je spreman za glasanje. Podržavam ga. -- Sahararazgovor 23:44, 15. oktobar 2012. (CEST)

Članak je zaista sjajan, s obzirom da se radi o naseljenom mestu u Srbiji. No, ima moj glas ako se proširi uvod, koji treba da sadrži kratki opis o čemu se piše u daljnjem tekstu, a po meni su ove tri rečenice malo. Ne želim da zvuči kao uslov, članak ima moj glas, nego samo dajem ideju kako da članak bude još bolji. --Pavlica pričaj 19:03, 16. oktobar 2012. (CEST)

I ja sam o tome razmišljao. Videću da smislim nešto pa da dodam. --Mihailo (razgovor) 19:14, 16. oktobar 2012. (CEST)

U uvodu bi bilo dobro dodati ovo kad se prvi put pominje (oko 1582.), kao i nešto o Savincu, jer malo ko ovde i zna da je Savinac zaselak Šarana (posebno mlađi), a to je popularno izletište Milanovčana.--Marko235 (razgovor) 19:29, 16. oktobar 2012. (CEST)

Malo sam popunio uvodni deo, mislim da sam pokrio sve? --Mihailo (razgovor) 21:30, 16. oktobar 2012. (CEST)

Odlično, svaka čast za ceo članak!--Marko235 (razgovor) 21:34, 16. oktobar 2012. (CEST)

Hrast

Famozni zapis — hrast 22. jula 2013.

Dosta toga se prethodnih meseci izdešavalo oko hrasta i parcele na kojoj se on nalazi. O svemu tome i o auto-putu ima samo jedna rečenica, tako da bi valjalo proširiti (videću i ja ako stignem). Što se tiče onoga što sad stoji u članku, Ljubiša Markeljić je mrtav već duže vreme. Još u prošlom veku parcelu ili, kako piše, dvorište, nasledio je njegov sestrić Radoslav Markeljić, inače brat moje babe. U sklopu izgradnje novog auto-puta pojedini seljani Takova i Šarana morali su prodati parcele i porušiti svoje objekte. Tako je i Radoslav prodao taj deo sa hrastom. Ipak, seljani su se pobunili (moglo se čuti po vestima) kako bi se stari zapis sačuvao. Na kraju je to i učinjeno. Put je pomeren. Međutim, parcelu, okarakterisanu kao „njiva pete klase“, sada poseduju Koridori Srbije, što se može proveriti u katastru. --Lakisan97 (razgovor) 17:59, 11. avgust 2013. (CEST)

Da li si siguran da je put pomeren.--Drazetad (razgovor) 18:02, 11. avgust 2013. (CEST)

Pa, hrast je još živ, mada je sve oko njega prokopano, uključujući i bunar, tako da, prema tvrdnjama rođake iz Kanade koja je jedna od pokretača protesta, nije isključeno da će se sam osušiti. Od kad se ovo desilo, svi su se razišli, a što bi odustali od izvodljivog plana koji je u skladu sa željama meštana. --Lakisan97 (razgovor) 18:18, 11. avgust 2013. (CEST)

Bilo bi lepo da se ispiše još o hrastu, da se razjasni šta se tu izdešavalo. Što se puta tiče, ja imam više stotina fotografija od kada su radovi počeli, ali ne stižem da se bavim aktivnije vikipedijom pa ću se tog posla latiti na proleće. Isto je i sa crkvom (danas manastirom), i o njoj ću detaljnije na proleće. Mnogi su stekli pogrešan utisak o lokalnim ljudima, ispade da smo mi maloumni što se nismo ranije bunili, a niko nije znao kuda je trasa dok nisu došli da kopaju i primetili da je onoliko drvo na sred budućeg puta... --Mihailo (razgovor) 21:58, 11. avgust 2013. (CEST)

Da, da, baš mi je isto rekla ta rođaka iz Kanade. Prema njenim saznanjima, projektanti su sve smišljali bez uvida u stanje na terenu. I, naravno, eto ti problema. --Lakisan97 (razgovor) 22:06, 11. avgust 2013. (CEST)

Ukidanje statusa sjajnog članka

Predlažem da se izglasa skidanje sa spiska jer sam sve pisao iz knjige, od reči do reči. Ovako članak nikako ne ispunjava uslove za sjajan pa cenim da će procedura biti glatka. --Mihailo (razgovor) 18:41, 6. oktobar 2014. (CEST)

Pa, kako si to shvatio tek sad?! Lakisan97 (razgovor) 20:22, 6. oktobar 2014. (CEST)

Kasno Marko na Kosovo stiže. Nisam nigde pročitao pravila, počeo da pišem o svemiru, nađoh ovu knjigu, pa videh da je ispisano sve, a nigde na internetu nema ništa o selu, i počeh da pišem. Malo po malo, ispisah mnogo. Ko je razmišljao da ne sme sve da se piše kad ovako lepo izgleda, još sam počeo da unosim podatke i događaje odakle je Kale stao, početkom devedesetih, išao brojio konje i krave po selu. --Mihailo (razgovor) 20:36, 6. oktobar 2014. (CEST)

E, bez veze. Lakisan97 (razgovor) 20:45, 6. oktobar 2014. (CEST)

Mogao bi lepo da prepričaš te rečenice, a ne da brišeš sve, ali pretpostavljam da te mrzi. To nisu pravila vikipedije, već pravila koja se znaju kad se piše neki rad.--Marko Stanojević (razgovor) 23:22, 6. oktobar 2014. (CEST)

Što se sela tiče ništa me ne mrzi, ako je Kale mogao to da piše četiri decenije moći ću i ja da ga prepričam jednog dana, kad se faks završi. Za sada neka bude ovako. --Mihailo (razgovor) 08:50, 7. oktobar 2014. (CEST)

To je nije racionalno! Prepričaj postojeće sa dopunjenim delovima, a nemoj brisati. Kada je dosad toliko vremena stajao u tome standardu može još neko vreme. Pogotovo što je to odličan članak.-- Sahararazgovor 21:42, 12. oktobar 2014. (CEST)

Prepričaću ga naravno, samo sada nemam toliko vremena, imaću ga za nekih mesečak dana pa ću krenuti polako. Samo ne znam da li do tada da ostavim kako je bilo ili da ga skinemo sa sjajnog pa posle ponovo da prođe glasanje, kada ga prepričam? --Mihailo (razgovor) 09:16, 13. oktobar 2014. (CEST)

Što bi ga skidao kada je bio i do sada takav. Dokazao si do sada da si odgovoran i kooperativan urednik i svi imaju dovoljno razloga da veruju da ćeš ti članak urediti da bude nadgradnja izvora i njegove sadašnje verzije (koja je sjajna).-- Sahararazgovor 10:18, 13. oktobar 2014. (CEST)

Sahara u ovakvom prepisanom obliku ne može da ostane. Nije ovo resavska škola. Valjda znaš kako se pišu radovi. Mihajlo je radio i druge sjajne članke i verujem da će i ovaj srediti kada bude mogao.--Marko Stanojević (razgovor) 14:49, 13. oktobar 2014. (CEST)

Ko kaže da ostane u „resavskom obliku“? To ne znači da ga odmah sada brišete! Reče čovek da će biti prepravljen, a on je uvek bio korektan urednik. Jedino ako se tera inat, to je onda druga stvar.-- Sahararazgovor 14:58, 13. oktobar 2014. (CEST)

Neću ja da ga brišem, Mihailo je sam uklonio sadžaj kada je shvatio da je pogrešio. On je rekao da će srediti članak kada završi faks. ja ne mogu da nagađam kada će to biti, jer ne znam ni koja je on godina. Ako je nekome krivo što je ovako ispalo sam ja, jer i sam znam kako je teško pisati teme o malim mestima. Svaki moj izabrani članak o temama iz lokalne istorije je zahtevao istraživanje, kako bih mogao da napišem izabrani članak.--Marko Stanojević (razgovor) 15:12, 13. oktobar 2014. (CEST)

Mislim da je najbolje da za sada ostane obrisan, kao što jeste. Ja ću kasnije lako da ga povratim iz istorije. Imam sada puno obaveza tako da ne bih mogao da mu se posvetim makar mesec-dva dana, što nije mnogo, ali opet bolje da bude izbrisan kako bi se ispoštovala pravila. Kada krenem, ići ću deo po deo i prepričati ga celog, malo će potrajati ali bolje tako nego da ga nema uopšte. Taman ću dodati na kraju i o hrastu i autoputu. --Mihailo (razgovor) 18:59, 13. oktobar 2014. (CEST)

• Mihailo evo i ja te ohrabrujem i podržavam da kada stigneš preradiš ovaj članak na osnovu literature koju imaš. --Đorđe Stakić (r) 11:52, 25. novembar 2014. (CET)

Materijal

Memorisaću ovde neke linkove da mogu da ih ubacim u članak kada krenem da sređujem oko koridora 11...

• [1]

--Mihailo (razgovor) 19:05, 7. februar 2016. (CET)

Mislim da može opet...

...postati sjajan. Teksta sigurno dovoljno, ako ne i previše na pojedinim mestima. To će se rešiti za vreme rasprave. Planiram da ovih dana sredim fotografije. Imam još nekih koje će naći svoje mesto u članku. Videću sa dedom ako uspe da mi nabroji koliko otprilike ima grla stoke u selu, čisto radi poređenja sa ranijim decenijama da stavim u tabelu. Kada to završim i još jednom pročitam ceo tekst otvoriću raspravu... Mislio sam da pišem i o koridoru 11 poseban deo, ali to ću samo navesti u saobraćaju, gde ću staviti i vezu ka ostavi gde ću izbaciti oko 1.500 fotografija izgradnje. To će malo potrajati. Hrast već ima poseban članak koji ću kasnije doterati. --Mihailo (razgovor) 17:50, 9. maj 2016. (CEST)

Rasprava pred glasanje za sjajni članak

Rasprava traje do 5. juna u 18.00. Kao što je jedan od korisnika već primetio, možda je deo teksta iz istorije obiman, ili neki drugi, ali sve što je napisano onako ili ovako vezano je za mesto. Sve sugestije, komentari i izmene su dobrodošli. -- Mihailo (razgovor) 18:07, 29. maj 2016. (CEST)

Komentari

Bravo Mihailo, ubedljivo najbolji članak po sadržaju o nekom mestu. Toliko je sadržajno urađeno da ja prosto nemam zamerke i mogu samo da ti kažem svaka čast. Mislim da je sada još bolji nego što je bio kada je "mojom krivicom" skinut sa liste sjajnih članaka. Samo jedno pitanje, jesi li siguran da je arhiva zapaljena 1941. godine, pošto je to nažalost u svim opštinama uglavnom rađeno nakon Drugog svetskog rata?--Marko Stanojević (razgovor) 15:25, 30. maj 2016. (CEST)

Hvala Marko. Krivica je moja jer nisam mislio glavom, ali dosta mi je značilo kada sam video da je i drugima stalo da ponovo to bude ispisano. '45 je definitivno, ko zna kako sam ja to prespojio pa napisao '41. --Mihailo (razgovor) 15:30, 30. maj 2016. (CEST)

Drago mi je da smo ipak dobili ovako kvalitetan članak.--Marko Stanojević (razgovor) 15:44, 30. maj 2016. (CEST)

Našao sam da je ipak '41 godina. Po formiranju partizanskih narodnooslobodilačkih grupa išli su po selima i palili arhive u znak protesta prema staroj vlasti, a to je bio i deo strategije odbrane od Nemaca... Komentara bez. --Mihailo (razgovor) 17:05, 30. maj 2016. (CEST)

Slažem se, najbolje je da prođe bez komentara.--Marko Stanojević (razgovor) 17:23, 30. maj 2016. (CEST)

Jedina zamerka je da bi geografija trebala da bude ispred istorije, jer tlo je starije od ljudi. A inače, Mihailo imaš moj naklon do poda. Bravo majstore! --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:13, 30. maj 2016. (CEST)

Hvala Nikola. Prebacio sam, kad pogledaš jeste logično, al juče bi ja to primetio. --Mihailo (razgovor) 18:38, 30. maj 2016. (CEST)

Zapažanja i sređivanje podnaslova

• Prvo, članak je toliko obiman da su od njega mogla nastati najmanje tri. Ali urednik se odlučio da to bude jedna „mega“ stranica i to poštujem.
• Kvalitet i uložen trud je za svaku pohvalu, od sveg srca čestitam na tome.
• Deo slika je bez podnaslova. Predlažem; podnaslove treba uneti ili iznad grupe sličnih slika po onome što prikazuju umesto podnaslova označiti naslovom iznad njih.
• Neke delove teksta sam podelio novim podnaslovima a deo prebacio tamo gde im je (u skladu sa geografskim oblastima) mesto (npr termomineralne vode idu uz hidrografiju, a demografiji nije mesto iza turizma).

Još jednom sve čestitke uredniku. Nadam se da će ove moje izmene doprineti boljoj sistematizaciji i da neće narušiti kvalitet stranice.--Mile MD (razgovor) 19:22, 30. maj 2016. (CEST)

Sad je biljni i životinjski svet deo podnaslova o demografiji. Demografija ide posle istorije. Znači prvo ide geografija (reljef, položaj, klima, živi svet....), zatim ide istorija, potom demografija, privreda i tako dalje. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:41, 30. maj 2016. (CEST)

Mile hvala na izmenama, jeste poobimno ali cenio sam pošto se ipak radio o jednom malom seocetu da ne granam na 5-6 članaka. :) Evo popunio sam okvire na fotografijama i samo stavio biljke i tako to u geografiju. Trebalo bi da je sada ok? --Mihailo (razgovor) 19:59, 30. maj 2016. (CEST)

 Komentar: Svaka čast na uloženom trudu i verujem ljubavi za opisivanje naseljenih mesta. Nisam još detaljno i fino pročitao, ali bih nakon flikin’-trua predložio uklanjanje dosta podebljanog teksta (podebljanja, ne teksta) unutar glavnog tela članka te da se koristi class="wikitable" jer ove zelene tabele izgledaju malo zastarelo. Nameravam da pročitam sve kao što sam uradio sa Struganikom kog je predložio korisnik:Ivan VA.

I dalje mi je zapravo jedina [ali poprilično velika] zamerka to što je članak izgubio enciklopedijski stil i postao nešto poput letopisa. Primera ima — zapravo, ceo članak je u tom stilu koji nije encilopedijski. Evo samo jedan citat (neću iz istorije namerno):

Goveda su gajena u skoro svakom domaćinstvu, radi mleka i mlečnih prerađevina za sopstvene potrebe. Ranije je najzastupljenija bila brdska buša koja je zamenjena kolubarskim govedima, a u novije vreme simentalskom i mutafonskom rasom. Od kravljeg mleka najviše se proizvodio sir, kajmak, kačkavalj i kiselo mleko. Siromašnije porodice nisu deci davale da mleko piju kako bi se dobilo što više sira i kajmaka. Deca su se ipak snalazila i uz pomoć slamki od žita su kroz proreze na mlekaru krišom pila mleko; prema rečima starijih meštana „to je bilo nešto najslađe”. Bikovi su do početka 20. veka bili glavna pogonska i vučna snaga. Njima su se obrađivale njive, a služili su i za prevoz tereta kolima. Siromašne porodice nisu mogle da drže volove, pa su za ove poslove koristile krave.

Ja se sada pitam šta da neko odluči da opiše Majdan odnosno da napravi članak o ovome mestu. I za ovo mesto vrede barem 3/4 teksta iz ovog članka; previše je nekonkretnog sadržaja o istoriji same države, zatim okruga, zatim opštine.

Sve je u tom stilu koji nikako ne mogu definisati. Već sam rekao za životinje i ovo ostalo; svinje, krave, bikovi... su se držali u gotovo svakom naselju u to doba, većina porodica nije davala mleko deci da bi ostalo više sira itd. itd. Ne mogu da zamislim članak o Novom Sadu ili čak Beogradu napisan na ovaj način jer ima ovde stvarno mnogo teksta koji će da se ponovo napiše u članku o Gornjem Milanovcu, opštini, okrugu itd.

Pominje se često ovo nije zaobišlo ni Šarane [tako može veći deo teksta da se zapravo okarakteriše], upravo jer se govori generalno. Ne znam koje je mišljenje NikoleB i drugih koji pišu o geografiji što se tiče ovog stila jer im je ovo bliska tema, a i urednika koji vode računa o enciklopedijskom stilu i pravopisu.

Nemam zaista nikakvu negativnu „zlobnu” kritiku ili nameru; pročitaću sve i prepraviti samo pravopisne i stilske sitnice a razgovor ostaje u arhivi, ali stil pisanja realno nije nikako kako treba za Vikipediju, pogotovo pri usporedbi sa člankom Beograd ili Novi Sad koji je oko tri puta manji od ovog, što takođe nešto govori (o Pančevu, Smederevu ili čak gradu kom ja živim te ostalim puno puno većim naseljima i gradovima da ne pričam). — Obsuser✉ 20:23, 31. maj 2016. (CEST)

Slažem se. Veći deo teksta je neenciklopedijski napisan, mada mi pravopis nikako nije jača strana. Dobar deo istorije je uopšten; veći deo poljoprivrede se može primeniti u mnogim člancima, flora i fauna takođe. Deo zdravstva i saobraćaja, pa i zanatstva. Opet, sve je to vezano i za selo jer ga opisuje, ali ne enciklopedijski. Da je sve enciklopedijski, realno, članak ne bi bio ni deseti deo ovog, a možda i manji. Ja sam ga napisao onako kako sam znao, a sada bi bilo lepo da se prodiskutuje ako treba i šta treba činiti sa tekstom. Ovo za podebljan tekst sam hteo i da te pitam, kad se uključiš u raspravu. Mislio sam i ja da uklonim skoro sve, ali nisam znao gde bi valjalo ostaviti iskošen a gde skinuti sve? --Mihailo (razgovor) 21:36, 31. maj 2016. (CEST)

Da, baš tako.

A podebljani tekst je kako treba u odeljku za prezimena i ovom gore odeljku Površina i reljef prosto jer je na početku i izgleda kao i odeljak nivoa 5 ili 6. Ali ova podebljanja koja „šaraju” pasuse po sredini treba ukloniti. /Evo upotreba kurziva i navodnika, i ovih „pomoćnih”: [» «], sa nekoliko zagrada i kosih crta, „po osećaju”. Gore je »flikin’-trua« u kurzivu jer nije isto kao i »„šaraju”«. Kosa crta je zbog [a i radi] ove zagrade za smeška, a ovo sve između dveju kosih crta nije u kurzivu jer već imam kurziv koji onda ne bi trebalo da postoji ili da su ta slova koja treba da su u kurzivu — uspravna... :)/

Navodnici inače mogu uvek kad i kurziv jer dok nije bilo kurziva na pisaćim mašinama su se morali koristiti navodnici. Ali ne vredi obrnuto jer kurziv ne može da zameni navodnike.

naziv sela je nastao po nazivu naselja Šarena varoš je u redu, kao i poznata „Mićova kafana” ali u selu je Mićova kafana, pored nje postoje i Vodenica i Pejzaž plus (nekadašnja kafana Ada bi trebalo da bude u selu je „Mićova kafana”, pored nje postoje i „Vodenica” i „Pejzaž plus” (nekadašnja kafana „Ada” jer za imena preduzeća, objekata, kafana i ostalog ne ide kurziv (a ovom sivom tekstu nedostaju i neki navodnici jer bi pri štampanju nastao haos).

Ja ću nekad pročitati pa ću ispraviti te gramatičke i pravopisne sitnice, a što se tiče sadržaja — tu ne mogu pomoći. Svakako ću glasati za zato što je ovo sjajan članak bez obzira na sve (pogotovo pri usporedbi sa ostalih tristo i nešto hiljada, među kojima nema čega nema). — Obsuser✉ 22:39, 31. maj 2016. (CEST)

Ja iskreno volim kad članak malo odluta od klasičnog enciklopedijskog stila iz prostog razloga jer je mnogo interesantniji za čitanje, i drži pažnju. Ne može se članak o jednom malenom selu porediti sa člancima o gradovima i metropolama jer tamo postoji mnogo više materijala za pisanje. Što se mene tiče, meni je ovaj članak savršen i dostojan je jednog odličnog seminarskog rada na nekom geografskom fakultetu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:15, 1. jun 2016. (CEST)

Datoteci na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima nedostaje dozvola za korišćenje

Zdravo! Sledećoj datoteci na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima nedostaje dozvola i može biti izbrisana:

• Vladislav Titelbah, Kuća kneza Miloša u Šaranima, akvarel, 22×27 cm, 1881.jpg

Više informacija možete da pronađete na gorenavedenoj stranici opisa datoteke. —Community Tech bot (razgovor) 14:54, 30. jul 2021. (CEST)