Мајдан (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мајдан
20130802 154728 0114 Majdan.jpg
Домаћинство из 19. века у Мајдану
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 419
Географске карактеристике
Координате 44°06′ СГШ; 20°30′ ИГД / 44.1° СГШ; 20.5° ИГД / 44.1; 20.5Координате: 44°06′ СГШ; 20°30′ ИГД / 44.1° СГШ; 20.5° ИГД / 44.1; 20.5
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 501 м
Мајдан на мапи Србије
Мајдан
Мајдан
Остали подаци
Поштански број 32313
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.

Општи подаци[уреди]

Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[1]

Сеоске литије су на прве Тројице.[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[2][3][4]

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[5]

Историја[уреди]

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[6] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњевековни Рудник.[7] Мајдан је све до 1815. био део Рудника[1], а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита[1].

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[1] До скора (писано 1955) је постојала кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[1]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[1] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана“ (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњевековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[8]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[1] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у 2. светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (1916-1942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.[9]

Овде се налазе Крајпуташ Стевану Божовићу у Мајдану и Усамљени надгробник у Мајдану, засеок Рапшинци.

Археолошка налазишта[уреди]

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[8] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[8]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[10] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[8]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[8]

Слике[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 1.083
1953. 1.118
1961. 1.123
1971. 886
1981. 784
1991. 597 595
2002. 513 516
2011. 419
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
505 98,44 %
Црногорци
  
2 0,38 %
непознато
  
3 0,58 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
  2. ^ Знакови смрти на Ибарској
  3. ^ Повређен Веља Илић
  4. ^ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
  5. ^ ФК Мајдан резултати
  6. ^ Мајдански портал
  7. ^ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009) pp. 43-62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2
  9. ^ Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
  10. ^ Деспотово злато
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]