Мајдан (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајдан
20130802 154728 0114 Majdan.jpg
Домаћинство из 19. века у Мајдану
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 419
Положај
Координате 44°06′ СГШ; 20°30′ ИГД / 44.1° СГШ; 20.5° ИГД / 44.1; 20.5Координате: 44°06′ СГШ; 20°30′ ИГД / 44.1° СГШ; 20.5° ИГД / 44.1; 20.5
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 501 m
Мајдан на мапи Србије
Мајдан
Мајдан
Мајдан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32313
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.

Општи подаци[уреди]

Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[1]

Сеоске литије су на прве Тројице.[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[2][3][4]

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[5]

Историја[уреди]

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[6] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњевековни Рудник.[7] Мајдан је све до 1815. био део Рудника[1], а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита[1].

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[1] До скора (писано 1955) је постојала кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[1]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[1] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана“ (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњевековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[8]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[1] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у 2. светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (1916-1942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.[9]

Археолошка налазишта[уреди]

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[8] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[8]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[10] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[8]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[8]

Слике[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 1.083
1953. 1.118
1961. 1.123
1971. 886
1981. 784
1991. 597 595
2002. 513 516
2011. 419
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
505 98,44 %
Црногорци
  
2 0,38 %
непознато
  
3 0,58 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
  2. Знакови смрти на Ибарској
  3. Повређен Веља Илић
  4. Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
  5. ФК Мајдан резултати
  6. Мајдански портал
  7. ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009) pp. 43-62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2
  9. Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
  10. Деспотово злато
  11. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  13. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]