Разговор:Шарани (Горњи Милановац)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до: 16. 10. 2012. у 19:00 -- Михаило (разговор) 19:07, 9. октобар 2012. (CEST)

Коментари

Главна замерка је пре свега недостатак довољно извора нпр. када дајеш информације о саставу минералних вода, затим када говориш о клими и животињском свету и слично. Препоручујем да наслови: Површина и рељеф, Клима и хидрографија, Минералне воде локалних извора и Руде и минерали буду поднаслови већег одељка Географија. (или слично) А одељак О месту треба преименовати на пример у Знаменитости. Све у свему мислим да има места да се овај чланак још доради, а верујем да испуњава већину критеријума за добар чланак. Поздрав.--VuXman ^talk 00:01, 10. октобар 2012. (CEST)

Знам да је то највећи проблем, али на интернету има врло мало. Све што сам нашао је у туристичким чланцима, тако да није релевантно са научне стране. Остало сам исправио. Потрудићу се да нађем што више извора али тешка посла... --Михаило (разговор) 00:28, 10. октобар 2012. (CEST)

Прочитао сам само поглавље „Знаменитости“ и уочио следеће. У поглављу „Види још“ постоје два текста. Први Црква Светог Саве на Савинцу је у неким деловима супротан о односу на оно шта пише у поглављу којег сам прочитао. Наведени текст има неке изворе, а овај нема. Текстове треба ускладити од године изградње, задужнине, разлога грађења, карактеристика, гробова у њој и сл. --Drazetad (разговор) 01:25, 10. октобар 2012. (CEST)

Чланак о цркви ми је следећи на списку за сређивање. Преправио сам одељак „Знаменитости“, тако да се поклапа са подацима које имам. Има ту још доста података о томе ко је све сахрањен у цркви, иконостасу, али њих ћу убацити у чланак Црква Светог Саве на Савинцу. --Михаило (разговор) 19:00, 10. октобар 2012. (CEST)

Према мом извору. Цркву је подигао Милош Обреновић као гробну цркву Вукомановића, породице његове супруге, књегиње Љубице.--Drazetad (разговор) 16:28, 11. октобар 2012. (CEST)

У праву си. У свим текстовима пише да је задужбина кнеза Милоша, али сам на цркви пронашао плочу на којој пише: „КЊАЗ СРБСКИЈ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ I-виј ПОДИЖЕ ХРАМ ОВАЈ ГОДИНЕ 1819. А ОБНОВИ ГА 1860 ЗА ПОКОЈ ДУШЕ СВОЕ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕ СУПРУГЕ БЛАГОВЈЕРНЕ КЊАГИЊЕ СРБСКЕ ЉУБИЦЕ“. Из овога се види да је црква вероватно гробно место Вукомановића. Хвала на исправци, изменићу у чланку. --Михаило (разговор) 17:42, 11. октобар 2012. (CEST)

Црква је саграђена 1819. Кад се помиње Свети Сава, онда треба написати легенду. Свети Сава је долазио овде у канонску посету манастиру, чији темаљи постоје недалеко, одатле и да је освештао изворе топле воде, који извиру у само речном кориту Дичине, затим написати оно о копитама његовог коња.--Drazetad (разговор) 17:47, 13. октобар 2012. (CEST)

Нисам обратио пажњу па написах код тебе на страни за разговор, моја грешка. Напиши сваку замерку слободно, као што си рекао – треба да буде сјајан. У књизи пише да је градња започета 1819. али је завршена тек новембра 1820.г. Зато сам то оставио. Мислио сам да не убацујем превише детаља у чланак о месту, него да те детаље оставим за чланак о цркви. --Михаило (разговор) 19:13, 13. октобар 2012. (CEST)

Нисам ни обратио пажњу на даљи текст у књизи, пише лепо да је 1819. године Милош подигао цркву као своју прву задужбину (тада је направљен само мали део данашње цркве), а да је 1860. године црква дограђена и тада је постављена поменута плоча са натписом. Из овога се закључује да је црква прва задужбина кнеза, али је касније дограђена и претворена у гробно место Вукомановића. --Михаило (разговор) 19:35, 13. октобар 2012. (CEST)

Све што сам ти написао налази се у књизи Др. Слободана Ристановића „Кроз Србију и Црну Гору“ Београд 2005. стр. 195. а то је у супротно од онога што је у књизи коју наводиш. Нећу ти кварити гласање, али ћу кад заврши ово унети у текст. --Drazetad (разговор) 00:07, 17. октобар 2012. (CEST)

Могуће. Ипак књигу из које сам ја уносио податке је написао човек из овог села који је живео и радио у Београду. Сакупљао је податке током три деценије, ишао по државним и локалним архивима, црквеним списима, па чак и по кућама за неке информације. Мислим да није провео деценије рада да би у књигу унео погрешне податке. Не кажем да је немогуће, али у овој књизи има 400 страна о месту и његовој историји (од тога 30 само о цркви). --Михаило (разговор) 10:42, 17. октобар 2012. (CEST)

79-от годишњи аутор кога сам навео, написао је више историјских књига као Др Слободан Ристановић, Први српски устанак у историји и традицији, ISBN-86-91961-11-X, Церска битка, Српски манастир Хиландар у Светој Гори (1998.), У име слободе и правде нашег народа”, Река Дрина и Подриње итд, а пре две године је добио и Вукову награду . Приликом писања књигњ који сам навео, у делу о Таковском крају сарађивао је са романописцем и новинаром из Горњег Милановца који живи у Брусници Вањком Поњавићем. На крају крајева све то није ни битно. Честитам ти први сјајан чланак на овој википедији.--Drazetad (разговор) 17:51, 22. октобар 2012. (CEST)

Хвала. Није овде питање аутора, његовог искуства, написао је и Кале доста књига, радио у архиву Београда и Југославије итд... Али сигурно нећемо покретати тему „који је бољи“ и те ствари . Сигурно обојица желимо само да чланак буде што бољи. Најбоље је да се сви подаци убаце како би било што покривеније изворима, зато те и позивам да све то напишеш у чланку. (ПС Орбитални истраживач Марса је мој првенац ) Поздрав --Михаило (разговор) 19:03, 22. октобар 2012. (CEST)

Чланак је довољно опширан, међутим огромни дијелови текста нису референцирани. Од 13 постојећих референци, њих 4 се односе на демографију и има их свака клица о насељу у Србији. Уколико је чланак писан на основу књиге која је наведена као литература, онда би било добро да се поједини дијелови текста референцирају том књигом (гдје би био наведен и број странице). Све у свему, уколико се нешто не промијени не могу подржати чланак са овако мало извора за сјајан.--В и к и в и н д 18:37, 11. октобар 2012. (CEST) Доста тога је у међувремену референцирано, тако да мијењам мишљење и подржаћу чланак за сјајан.--В и к и в и н д 21:12, 13. октобар 2012. (CEST)

Пер Викивинд. --Павлица причај 18:47, 11. октобар 2012. (CEST)

Нисам знао да се може тако референцирати. Убацићу у текст стране књиге, велика већина текста је управо из ње. --Михаило (разговор) 20:04, 11. октобар 2012. (CEST)

Наравно да може, погледај рецимо како су урађене референце у чланку Ана Франк.--В и к и в и н д 20:10, 11. октобар 2012. (CEST)

Само да провалим како раде ове референце и све ћу да преправим Мањак референци је био главни разлог што раније нисам номиновао чланак, знао сам да ће то бити проблем, само сам навикао да стављам референце са интернета па нисам уопште користио референце из књиге... --Михаило (разговор) 20:41, 11. октобар 2012. (CEST)

  Урађено --Михаило (разговор) 20:58, 11. октобар 2012. (CEST)

Прочитах чланак до дела Биљни свет, и допада ми се. Мислим да је сасвим у реду, немам замерки. Гласаћу за. --Boleyn 12:37, 13. октобар 2012. (CEST)

Zmija šaran !--Zrno (разговор) 16:55, 13. октобар 2012. (CEST)

Када неко напише овако добар чланак о овако незахвалној теми то заслужује сваки респект. Ја то јако ценим јер за ово се баш треба потрудити. Што се тиче референци сматрам да их има више него довољно, с обзиром на тематику. Уосталом на самом почеку треба ставити напомену да је чланак писан на основу те и те књиге која је послужила као главни извор и мислим да нема потребе за дуплирањем. Подржаћу чланак на гласању сигурно. Аутору свака част и наклон до пода --НиколаБ (разговор) 17:32, 13. октобар 2012. (CEST)

Шаран је можда локални назив за неку врсту змије, нисам сигуран, али дефинитивно је зову шаран. Захваљујем се свима на подршци, и позивам вас да ако некада будете пролазили близу свратите, док није наишао ауто-пут и однео сву лепоту овог краја . --Михаило (разговор) 17:54, 13. октобар 2012. (CEST)

Стављено је у тексту: шаран је локални назив за змију шарку. --Михаило (разговор) 17:57, 13. октобар 2012. (CEST)

Шаран је мужјак змије шарке --Drazetad (разговор) 18:47, 13. октобар 2012. (CEST)

И тако сам по ко зна који пут испао глуп . Нисам појма имао... --Михаило (разговор) 18:54, 13. октобар 2012. (CEST)

Чланак је спреман за гласање. Подржавам га. -- Сахараразговор 23:44, 15. октобар 2012. (CEST)

Чланак је заиста сјајан, с обзиром да се ради о насељеном месту у Србији. Но, има мој глас ако се прошири увод, који треба да садржи кратки опис о чему се пише у даљњем тексту, а по мени су ове три реченице мало. Не желим да звучи као услов, чланак има мој глас, него само дајем идеју како да чланак буде још бољи. --Павлица причај 19:03, 16. октобар 2012. (CEST)

И ја сам о томе размишљао. Видећу да смислим нешто па да додам. --Михаило (разговор) 19:14, 16. октобар 2012. (CEST)

У уводу би било добро додати ово кад се први пут помиње (око 1582.), као и нешто о Савинцу, јер мало ко овде и зна да је Савинац заселак Шарана (посебно млађи), а то је популарно излетиште Милановчана.--Марко235 (razgovor) 19:29, 16. октобар 2012. (CEST)

Мало сам попунио уводни део, мислим да сам покрио све? --Михаило (разговор) 21:30, 16. октобар 2012. (CEST)

Одлично, свака част за цео чланак!--Марко235 (razgovor) 21:34, 16. октобар 2012. (CEST)

Храст

Фамозни запис — храст 22. јула 2013.

Доста тога се претходних месеци издешавало око храста и парцеле на којој се он налази. О свему томе и о ауто-путу има само једна реченица, тако да би ваљало проширити (видећу и ја ако стигнем). Што се тиче онога што сад стоји у чланку, Љубиша Маркељић је мртав већ дуже време. Још у прошлом веку парцелу или, како пише, двориште, наследио је његов сестрић Радослав Маркељић, иначе брат моје бабе. У склопу изградње новог ауто-пута поједини сељани Такова и Шарана морали су продати парцеле и порушити своје објекте. Тако је и Радослав продао тај део са храстом. Ипак, сељани су се побунили (могло се чути по вестима) како би се стари запис сачувао. На крају је то и учињено. Пут је померен. Међутим, парцелу, окарактерисану као „њива пете класе“, сада поседују Коридори Србије, што се може проверити у катастру. --Lakisan97 (разговор) 17:59, 11. август 2013. (CEST)

Да ли си сигуран да је пут померен.--Drazetad (разговор) 18:02, 11. август 2013. (CEST)

Па, храст је још жив, мада је све око њега прокопано, укључујући и бунар, тако да, према тврдњама рођаке из Канаде која је једна од покретача протеста, није искључено да ће се сам осушити. Од кад се ово десило, сви су се разишли, а што би одустали од изводљивог плана који је у складу са жељама мештана. --Lakisan97 (разговор) 18:18, 11. август 2013. (CEST)

Било би лепо да се испише још о храсту, да се разјасни шта се ту издешавало. Што се пута тиче, ја имам више стотина фотографија од када су радови почели, али не стижем да се бавим активније википедијом па ћу се тог посла латити на пролеће. Исто је и са црквом (данас манастиром), и о њој ћу детаљније на пролеће. Многи су стекли погрешан утисак о локалним људима, испаде да смо ми малоумни што се нисмо раније бунили, а нико није знао куда је траса док нису дошли да копају и приметили да је онолико дрво на сред будућег пута... --Михаило (разговор) 21:58, 11. август 2013. (CEST)

Да, да, баш ми је исто рекла та рођака из Канаде. Према њеним сазнањима, пројектанти су све смишљали без увида у стање на терену. И, наравно, ето ти проблема. --Lakisan97 (разговор) 22:06, 11. август 2013. (CEST)

Укидање статуса сјајног чланка

Предлажем да се изгласа скидање са списка јер сам све писао из књиге, од речи до речи. Овако чланак никако не испуњава услове за сјајан па ценим да ће процедура бити глатка. --Михаило (разговор) 18:41, 6. октобар 2014. (CEST)

Па, како си то схватио тек сад?! Lakisan97 (разговор) 20:22, 6. октобар 2014. (CEST)

Касно Марко на Косово стиже. Нисам нигде прочитао правила, почео да пишем о свемиру, нађох ову књигу, па видех да је исписано све, а нигде на интернету нема ништа о селу, и почех да пишем. Мало по мало, исписах много. Ко је размишљао да не сме све да се пише кад овако лепо изгледа, још сам почео да уносим податке и догађаје одакле је Кале стао, почетком деведесетих, ишао бројио коње и краве по селу. --Михаило (разговор) 20:36, 6. октобар 2014. (CEST)

Е, без везе. Lakisan97 (разговор) 20:45, 6. октобар 2014. (CEST)

Могао би лепо да препричаш те реченице, а не да бришеш све, али претпостављам да те мрзи. То нису правила википедије, већ правила која се знају кад се пише неки рад.--Марко Станојевић (разговор) 23:22, 6. октобар 2014. (CEST)

Што се села тиче ништа ме не мрзи, ако је Кале могао то да пише четири деценије моћи ћу и ја да га препричам једног дана, кад се факс заврши. За сада нека буде овако. --Михаило (разговор) 08:50, 7. октобар 2014. (CEST)

То је није рационално! Препричај постојеће са допуњеним деловима, а немој брисати. Када је досад толико времена стајао у томе стандарду може још неко време. Поготово што је то одличан чланак.-- Сахараразговор 21:42, 12. октобар 2014. (CEST)

Препричаћу га наравно, само сада немам толико времена, имаћу га за неких месечак дана па ћу кренути полако. Само не знам да ли до тада да оставим како је било или да га скинемо са сјајног па после поново да прође гласање, када га препричам? --Михаило (разговор) 09:16, 13. октобар 2014. (CEST)

Што би га скидао када је био и до сада такав. Доказао си до сада да си одговоран и кооперативан уредник и сви имају довољно разлога да верују да ћеш ти чланак уредити да буде надградња извора и његове садашње верзије (која је сјајна).-- Сахараразговор 10:18, 13. октобар 2014. (CEST)

Sahara у оваквом преписаном облику не може да остане. Није ово ресавска школа. Ваљда знаш како се пишу радови. Михајло је радио и друге сјајне чланке и верујем да ће и овај средити када буде могао.--Марко Станојевић (разговор) 14:49, 13. октобар 2014. (CEST)

Ко каже да остане у „ресавском облику“? То не значи да га одмах сада бришете! Рече човек да ће бити преправљен, а он је увек био коректан уредник. Једино ако се тера инат, то је онда друга ствар.-- Сахараразговор 14:58, 13. октобар 2014. (CEST)

Нећу ја да га бришем, Михаило је сам уклонио саджај када је схватио да је погрешио. Он је рекао да ће средити чланак када заврши факс. ја не могу да нагађам када ће то бити, јер не знам ни која је он година. Ако је некоме криво што је овако испало сам ја, јер и сам знам како је тешко писати теме о малим местима. Сваки мој изабрани чланак о темама из локалне историје је захтевао истраживање, како бих могао да напишем изабрани чланак.--Марко Станојевић (разговор) 15:12, 13. октобар 2014. (CEST)

Мислим да је најбоље да за сада остане обрисан, као што јесте. Ја ћу касније лако да га повратим из историје. Имам сада пуно обавеза тако да не бих могао да му се посветим макар месец-два дана, што није много, али опет боље да буде избрисан како би се испоштовала правила. Када кренем, ићи ћу део по део и препричати га целог, мало ће потрајати али боље тако него да га нема уопште. Таман ћу додати на крају и о храсту и аутопуту. --Михаило (разговор) 18:59, 13. октобар 2014. (CEST)

• Михаило ево и ја те охрабрујем и подржавам да када стигнеш прерадиш овај чланак на основу литературе коју имаш. --Ђорђе Стакић (р) 11:52, 25. новембар 2014. (CET)

Материјал

Меморисаћу овде неке линкове да могу да их убацим у чланак када кренем да сређујем око коридора 11...

• [1]

--Михаило (разговор) 19:05, 7. фебруар 2016. (CET)

Мислим да може опет...

...постати сјајан. Текста сигурно довољно, ако не и превише на појединим местима. То ће се решити за време расправе. Планирам да ових дана средим фотографије. Имам још неких које ће наћи своје место у чланку. Видећу са дедом ако успе да ми наброји колико отприлике има грла стоке у селу, чисто ради поређења са ранијим деценијама да ставим у табелу. Када то завршим и још једном прочитам цео текст отворићу расправу... Мислио сам да пишем и о коридору 11 посебан део, али то ћу само навести у саобраћају, где ћу ставити и везу ка остави где ћу избацити око 1.500 фотографија изградње. То ће мало потрајати. Храст већ има посебан чланак који ћу касније дотерати. --Михаило (разговор) 17:50, 9. мај 2016. (CEST)

Расправа пред гласање за сјајни чланак

Расправа траје до 5. јуна у 18.00. Као што је један од корисника већ приметио, можда је део текста из историје обиман, или неки други, али све што је написано онако или овако везано је за место. Све сугестије, коментари и измене су добродошли. -- Михаило (разговор) 18:07, 29. мај 2016. (CEST)

Коментари

Браво Михаило, убедљиво најбољи чланак по садржају о неком месту. Толико је садржајно урађено да ја просто немам замерке и могу само да ти кажем свака част. Мислим да је сада још бољи него што је био када је "мојом кривицом" скинут са листе сјајних чланака. Само једно питање, јеси ли сигуран да је архива запаљена 1941. године, пошто је то нажалост у свим општинама углавном рађено након Другог светског рата?--Марко Станојевић (разговор) 15:25, 30. мај 2016. (CEST)

Хвала Марко. Кривица је моја јер нисам мислио главом, али доста ми је значило када сам видео да је и другима стало да поново то буде исписано. '45 је дефинитивно, ко зна како сам ја то преспојио па написао '41. --Михаило (разговор) 15:30, 30. мај 2016. (CEST)

Драго ми је да смо ипак добили овако квалитетан чланак.--Марко Станојевић (разговор) 15:44, 30. мај 2016. (CEST)

Нашао сам да је ипак '41 година. По формирању партизанских народноослободилачких група ишли су по селима и палили архиве у знак протеста према старој власти, а то је био и део стратегије одбране од Немаца... Коментара без. --Михаило (разговор) 17:05, 30. мај 2016. (CEST)

Слажем се, најбоље је да прође без коментара.--Марко Станојевић (разговор) 17:23, 30. мај 2016. (CEST)

Једина замерка је да би географија требала да буде испред историје, јер тло је старије од људи. А иначе, Михаило имаш мој наклон до пода. Браво мајсторе! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:13, 30. мај 2016. (CEST)

Хвала Никола. Пребацио сам, кад погледаш јесте логично, ал јуче би ја то приметио. --Михаило (разговор) 18:38, 30. мај 2016. (CEST)

Запажања и сређивање поднаслова

• Прво, чланак је толико обиман да су од њега могла настати најмање три. Али уредник се одлучио да то буде једна „мега“ страница и то поштујем.
• Квалитет и уложен труд је за сваку похвалу, од свег срца честитам на томе.
• Део слика је без поднаслова. Предлажем; поднаслове треба унети или изнад групе сличних слика по ономе што приказују уместо поднаслова означити насловом изнад њих.
• Неке делове текста сам поделио новим поднасловима а део пребацио тамо где им је (у складу са географским областима) место (нпр термоминералне воде иду уз хидрографију, а демографији није место иза туризма).

Још једном све честитке уреднику. Надам се да ће ове моје измене допринети бољој систематизацији и да неће нарушити квалитет странице.--Mile MD (разговор) 19:22, 30. мај 2016. (CEST)

Сад је биљни и животињски свет део поднаслова о демографији. Демографија иде после историје. Значи прво иде географија (рељеф, положај, клима, живи свет....), затим иде историја, потом демографија, привреда и тако даље. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 30. мај 2016. (CEST)

Миле хвала на изменама, јесте пообимно али ценио сам пошто се ипак радио о једном малом сеоцету да не гранам на 5-6 чланака. :) Ево попунио сам оквире на фотографијама и само ставио биљке и тако то у географију. Требало би да је сада ок? --Михаило (разговор) 19:59, 30. мај 2016. (CEST)

 Коментар: Свака част на уложеном труду и верујем љубави за описивање насељених места. Нисам још детаљно и фино прочитао, али бих након фликин’-труа предложио уклањање доста подебљаног текста (подебљања, не текста) унутар главног тела чланка те да се користи class="wikitable" јер ове зелене табеле изгледају мало застарело. Намеравам да прочитам све као што сам урадио са Стругаником ког је предложио корисник:Ivan VA.

И даље ми је заправо једина [али поприлично велика] замерка то што је чланак изгубио енциклопедијски стил и постао нешто попут летописа. Примера има — заправо, цео чланак је у том стилу који није енцилопедијски. Ево само један цитат (нећу из историје намерно):

Говеда су гајена у скоро сваком домаћинству, ради млека и млечних прерађевина за сопствене потребе. Раније је најзаступљенија била брдска буша која је замењена колубарским говедима, а у новије време сименталском и мутафонском расом. Од крављег млека највише се производио сир, кајмак, качкаваљ и кисело млеко. Сиромашније породице нису деци давале да млеко пију како би се добило што више сира и кајмака. Деца су се ипак сналазила и уз помоћ сламки од жита су кроз прорезе на млекару кришом пила млеко; према речима старијих мештана „то је било нешто најслађе”. Бикови су до почетка 20. века били главна погонска и вучна снага. Њима су се обрађивале њиве, а служили су и за превоз терета колима. Сиромашне породице нису могле да држе волове, па су за ове послове користиле краве.

Ја се сада питам шта да неко одлучи да опише Мајдан односно да направи чланак о овоме месту. И за ово место вреде барем 3/4 текста из овог чланка; превише је неконкретног садржаја о историји саме државе, затим округа, затим општине.

Све је у том стилу који никако не могу дефинисати. Већ сам рекао за животиње и ово остало; свиње, краве, бикови... су се држали у готово сваком насељу у то доба, већина породица није давала млеко деци да би остало више сира итд. итд. Не могу да замислим чланак о Новом Саду или чак Београду написан на овај начин јер има овде стварно много текста који ће да се поново напише у чланку о Горњем Милановцу, општини, округу итд.

Помиње се често ово није заобишло ни Шаране [тако може већи део текста да се заправо окарактерише], управо јер се говори генерално. Не знам које је мишљење НиколеБ и других који пишу о географији што се тиче овог стила јер им је ово блиска тема, а и уредника који воде рачуна о енциклопедијском стилу и правопису.

Немам заиста никакву негативну „злобну” критику или намеру; прочитаћу све и преправити само правописне и стилске ситнице а разговор остаје у архиви, али стил писања реално није никако како треба за Википедију, поготово при успоредби са чланком Београд или Нови Сад који је око три пута мањи од овог, што такође нешто говори (о Панчеву, Смедереву или чак граду ком ја живим те осталим пуно пуно већим насељима и градовима да не причам). — Обсусер✉ 20:23, 31. мај 2016. (CEST)

Слажем се. Већи део текста је неенциклопедијски написан, мада ми правопис никако није јача страна. Добар део историје је уопштен; већи део пољопривреде се може применити у многим чланцима, флора и фауна такође. Део здравства и саобраћаја, па и занатства. Опет, све је то везано и за село јер га описује, али не енциклопедијски. Да је све енциклопедијски, реално, чланак не би био ни десети део овог, а можда и мањи. Ја сам га написао онако како сам знао, а сада би било лепо да се продискутује ако треба и шта треба чинити са текстом. Ово за подебљан текст сам хтео и да те питам, кад се укључиш у расправу. Мислио сам и ја да уклоним скоро све, али нисам знао где би ваљало оставити искошен а где скинути све? --Михаило (разговор) 21:36, 31. мај 2016. (CEST)

Да, баш тако.

А подебљани текст је како треба у одељку за презимена и овом горе одељку Површина и рељеф просто јер је на почетку и изгледа као и одељак нивоа 5 или 6. Али ова подебљања која „шарају” пасусе по средини треба уклонити. /Ево употреба курзива и наводника, и ових „помоћних”: [» «], са неколико заграда и косих црта, „по осећају”. Горе је »фликин’-труа« у курзиву јер није исто као и »„шарају”«. Коса црта је због [а и ради] ове заграде за смешка, а ово све између двеју косих црта није у курзиву јер већ имам курзив који онда не би требало да постоји или да су та слова која треба да су у курзиву — усправна... :)/

Наводници иначе могу увек кад и курзив јер док није било курзива на писаћим машинама су се морали користити наводници. Али не вреди обрнуто јер курзив не може да замени наводнике.

назив села је настао по називу насеља Шарена варош је у реду, као и позната „Мићова кафана” али у селу је Мићова кафана, поред ње постоје и Воденица и Пејзаж плус (некадашња кафана Ада би требало да буде у селу је „Мићова кафана”, поред ње постоје и „Воденица” и „Пејзаж плус” (некадашња кафана „Ада” јер за имена предузећа, објеката, кафана и осталог не иде курзив (а овом сивом тексту недостају и неки наводници јер би при штампању настао хаос).

Ја ћу некад прочитати па ћу исправити те граматичке и правописне ситнице, а што се тиче садржаја — ту не могу помоћи. Свакако ћу гласати за зато што је ово сјајан чланак без обзира на све (поготово при успоредби са осталих тристо и нешто хиљада, међу којима нема чега нема). — Обсусер✉ 22:39, 31. мај 2016. (CEST)

Ја искрено волим кад чланак мало одлута од класичног енциклопедијског стила из простог разлога јер је много интересантнији за читање, и држи пажњу. Не може се чланак о једном маленом селу поредити са чланцима о градовима и метрополама јер тамо постоји много више материјала за писање. Што се мене тиче, мени је овај чланак савршен и достојан је једног одличног семинарског рада на неком географском факултету. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:15, 1. јун 2016. (CEST)

Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење

Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:

• Vladislav Titelbah, Kuća kneza Miloša u Šaranima, akvarel, 22×27 cm, 1881.jpg

Више информација можете да пронађете на горенаведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 14:54, 30. јул 2021. (CEST)