Razgovor:Microsoft Word/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

editor ili procesor ili oboje

U engleskom jeziku, postoji razlika između editor i processor. Strogo editor je npr. vim, notepad, itd. a strogo processor je npr. latex, groff, itd. E sad, Vord je i jedno i drugo, tako da ne znam da li bih ga preveo kao "uredjivac" (kako je klasifikovan u clanku, a sto je direktan prevod od "editor") ili bih ga preveo kao "procesor teksta", ili koji je vec prevod od "processor". Mozda uređivač i procesor teksta? Ili da ostane samo uređivač? Darko Maksimović 13:38, 2. avgust 2007. (CEST)

Zar ne bi trebalo „Majkrosoft“?--Filip Knežić (razgovor) 17:04, 1. novembar 2007. (CET)

Takve teme uvek postavljaj na pravopisnom trgu jer ljudi koji mogu da daju ispravan odgovor gledaju tu stranu, a ne ovu. --Dzordzm 17:34, 1. novembar 2007. (CET)

Da, to su oni što kažu da bi trebalo da se kaže "Si plas plas" umjesto "Ce plus plus". Iz istog razloga bi ovo bilo Majkrosoft, ali je Mikrosoft. Ako treba, možete i Mikrosoftove radnike u Srbiji da pitate kako im se zove firma. Mikrosoft, naravno. --Darko Maksimović 17:50, 1. novembar 2007. (CET)

Lična imena (kao što je Majkrosoft) se transkribuju, ne prevode, a još manje nakaradno čitaju samo zato što počinju prefiksom koji i mi koristimo. Ko ne veruje da je ispravno Majkrosoft, može proveriti u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica. — Bbasic 19:02, 1. novembar 2007. (CET)

Jebo te on. Darko Maksimović 19:09, 1. novembar 2007. (CET)

Psovanje i vređanje drugih korisnika nije prihvatljivo ponašanje na Vikipediji i za njega preti dugotrajni blok. Ovo je poslednje upozorenje da se ovako nešto ne ponovi. --Dzordzm 19:16, 1. novembar 2007. (CET)

Žao mi je, ali me mnogo živciraju Klajnovi klimoglavci, kojih ovde ima na desetine. Moja jedina velika radost je što svakome, pa i Klajnu, dođe kraj i nema dovijeka mogućnost da upropaštava jedan divan jezik praćen aplauzima samozvanih formalista. Ne mogu da se udubljujem dalje u raspravu, sijevnuće još koja psovka, pa će mi ti isti klimoglavci (ovaj put opravdano) zabraniti pristup vikipediji. --Darko Maksimović 19:21, 1. novembar 2007. (CET)

Za ovo bi Jagoda bila blokirana istog momenta! Bolje slušaj pametnije od sebe i nemoj tu da se praviš pametan.--Filip Knežić (razgovor) 20:48, 1. novembar 2007. (CET)

Filipe, da nisi dijete, odgovorio bih ti; ovako te samo savjetujem da razmišljaš šta govoriš. Što bi naši stari rekli „Ispeci pa reci“. Ovo što ja tvrdim gore, ja sam davno ispekao ali nikako da kažem. --Darko Maksimović 21:44, 1. novembar 2007. (CET)

Ti ovim teraš korisnike koji su mnogo značajniji nego ti! Sada smo izgubili i Bojana zauvek.--Filip Knežić (razgovor) 21:42, 1. novembar 2007. (CET)

Kakve veze ima što sam dete, to ne znači da sam gluplji ili pametniji.--Filip Knežić (razgovor) 21:46, 1. novembar 2007. (CET)

Naravno; to praktično samo znači da si nezreliji i neiskusniji. Inače nemam ništa protiv tebe, ali prijetnje na mojoj stranici na razgovor ("Pazi se posmatram te!" - sa sve uzvičnikom), rečenica "nemoj tu da se praviš pametan" i pokušaj nabrzaka procjenjivanja koji korisnik je koliko značajan, sve se slaže sa činjenicom da si dijete. To, naravno, ne znači da ne možeš da doprineseš na vikipediji i drugdje. Ali moraš imati na umu da ti povlastice na vikipediji neće donijeti povlastice u pravom životu i da je zato bolje ne voditi se svojim povlasticama u ponašanju nego zdravim razumom i samokontrolom, a iznad svega lijepim ponašanjem. I ja sam gore, istina, planuo, ali sam malo poslije toga rekao da mi je žao i objasnio šta me je izbacilo iz takta. Nadam se da ćeš bar nešto iz mojih savjeta prihvatiti. Pozdravljam te. --Darko Maksimović 21:59, 1. novembar 2007. (CET)

I oš nešto, možda sam mlađi i gluplji, ali ja se ne pravim pametan za nešto što ne znam, nego uvek pitam iskusnije i pametnije od sebe. Nisu Bojan ili Delija pisali Pravopis, oni ga se samo pridžvaju, kao što bi i ti trebao da radiš (ovde), a kući radi šta hoćeš i zovi Majkrosoft kako hoćeš, ovde NE.--Filip Knežić (razgovor) 21:51, 1. novembar 2007. (CET)

Jednostavno ćuti i slušaj šta ti drugi kažu za Pravopis (mada sada neće biti koga, odoše Jagoda, Bojan i Delija), ono „pazi posmatram te!“ je značilo da ću čekati da napraviš prekršaj i da ću te blokirati, uostalom ne znam kakve veze to ima sa decom, pa nisu deca izimislila to. Ti samo pazi na ponašanje i sve će biti u redu. Ni ja nemam ništa lično protiv tebe. To što misliš da si stariji i pametniji, dobro, ali ne mora da znači da si u svim stvarima.--Filip Knežić (razgovor) 22:05, 1. novembar 2007. (CET)

Filipe, da nisi dijete, odgovorio bih ti

To makar dovoljno govori o pristojnosti jednog djeteta i nevaspitanju jedne odrasle osobe. („Čega se pametan stidi, budala se time ponosi“, kazali bi neki.) Jagodu redovito blokirate zato što umije da se posvađa oko nekih stvari, a jedna ničim izazvana i jako ružna psovka (i uvreda kako za Bojana tako i za Klajna koji će, ko zna, jednog dana možda i pročitati ono što piše na ovoj stranici) stoji neobrisana i korisnik jedva opomenut. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:08, 1. novembar 2007. (CET)

„Poslednje upozorenje pred dugotrajan blok“ u mom rečniku nije „jedva upozorenje“. --Dzordzm 00:58, 2. novembar 2007. (CET)

Ovaj, imenjače, Delija i Bojan nisu otišli (njihove nedavne izmene će se složiti sa tom mojom ocenom), a Jagoda ma koliko pokušavala da ode, ne uspeva joj. Elem, treba poštovati Pravopis i sve autoritete vezane za ovu tematiku. Majkrosoft je jedino pravo rešenje. --filip ※ 22:08, 1. novembar 2007. (CET)

Misliš da Bojan neće otići posle ovoga, šta ti misliš da će on da trpi ovo, čovek se već vraćao jedanput i mislim da posle ovoga neće biti povratka. Što se tiče Delije, mislim da i on neće trpeti još dugo, a Jagoda ne uspeva da ode.--Filip Knežić (razgovor) 22:14, 1. novembar 2007. (CET)

Ne mogu da razumem zašto je Majkrosoft problematično? Normalno zvuči.--Vojvoda (razgovor) 22:16, 1. novembar 2007. (CET)

Kakve su sad ovo gluposti „imena proizvoda malim slovom“. To se Bojančić nalutio pa lupa svojim majušnom tojagom po vikipediji? Gdje je iko vidio da se Java piše malim slovom (java)? Možda jednostavno ne očekuješ nikakva potpitanja sad kad dječica strepe da ti ne odeš, a tebi nos visoko u oblacima? Kakva ste sekta, znači da mi je neko pričao ne bih vjerovao. Pa da, izgleda da pripadam manjini koja ima zajednički narodni doprinos na umu kad kuca ovde, a da je većina vas ovde da bi okusili neki vid „vlasti“. Moreee.... „Da sam ja neka vlaaast!!!“ :) kako bih vas pobacao sa vikipedije, neznalice jedne. Jadni Džimbo, ni ne zna kakva je diktatura manjine ovde. Dobro. Dovoljno sam i radio na vikipediji, hvatam odmor. Ja idem, a vi se... --Darko Maksimović 00:01, 2. novembar 2007. (CET)

Nije mi jasno po kojoj analogiji pretvarate svaku diskusiju o bilo kojo temi u sukob. Jednostavno ne mogu da shvatim. S druge strane smatram vrlo lošom praksom poređenja bilo čijeg ponašanja sa bilo čijim drugim. Nije mi jasno, kako se dolazi do situacije u kojoj navodno neki treba da napuste projekat, ili napuštaju projekat zbog nekih drugih. E, sad. Nije jasno da je Mikrosoft na srpskom jeziku nepravilno. Takođe nije jasno da imena proizvoda, kao što su Vord, Ekscel, Outluk, itd, treba pisati malim slovom. Umjesto ove beskorisne diskusije gore, ja bih volio da vidim izvore za jedne i druge tvrdnje i ne ovu gomilu uvreda, prijetnji, banalnih poređenja i sl. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:21, 2. novembar 2007. (CET)

Meni nije jasno zašto uvijek ima neko ko će da kaže "koji Klajn", "koji Pravopis" i sl. Vikipedija na srpskom jeziku poštuje "Pravopis srpskoga jezika" i ovdje ćemo pisati onako kako "Pravopis" kaže. Kući piši sve velikim slovima ako hoćeš, a ovdje ne vidim uopšte čemu ikakvo počinjanje rasprave o tome - Vikipedija nije mjesto za ispravljanje krivih Drina u važećem pravopisu ako se neko ne slaže s njim! "Pravopis" u t. 29f na str. 30 (mog, školskog izdanja) kaže da se imena artikala pišu malim početnim slovom a šta Darko Maksimović, Đorđe Božović, Džimbo Vels ili bilo ko drugi kaže i misli uopšte nije bitno. I tačka. Vikipedija nije forum, nije pričaonica... I u čemu je onda problem? Ako ti se ne sviđa pravopis, idi ispred zgrade Matice srpske i protestuj. Ovdje, na Vikipediji, nema nikakve svrhe da se joguniš i urlaš "kakve su to gluposti". Niko tebe ili mene ili bilo koga drugog nije ni pitao za mišljenje. I šta onda skačeš? Lijepo pred Maticu srpsku pa urlaj njima "kakve su to gluposti"; nije ni Bojan to izmislio, koji jedino piše ono što stoji u mjerodavnoj literaturi, zarad onog cilja kojem teži ovaj projekat - a to je enciklopedija na srpskome jeziku a ne antipravopisna nevladina organizacija. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:24, 2. novembar 2007. (CET)

Pa to kažem i ja.--Filip Knežić (razgovor) 14:30, 2. novembar 2007. (CET)

Pa ja ne bih rekao da se kompjuterski program može smatrati artiklom, kao što su simka ili smoki, već pre autorskim delom, kao što su Gorski Vijenac ili Ratovi zvezda, što bi dalje značilo da mu se ime treba pisati velikim slovom.

A što se tiče konkretne kompanije, ne vidim zašto ne bismo koristili ime koje ona sama za sebe koristi, Microsoft[1]. Kompanija ima pravo da se neispravno naziva, i insistiranje na nečem drugom bilo bi ravno preimenovanju članka o Svetu kompjutera u Svet računara. Nikola 08:53, 4. novembar 2007. (CET)

Ime ove kompanije je englesko lično ime, a takva imena po našem pravopisu podležu jedino transkripciji, koja je u ovom slučaju — „Majkrosoft“. To ime i upotrebljava ta kompanija, i upotrebljavamo ga i mi. --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:36, 4. novembar 2007. (CET)

Pa svaki artikal je nečije autorsko djelo... Citiraću t. 29f „Pravopisa“: --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:36, 4. novembar 2007. (CET)

»Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obično se pišu malim slovom i kad predstavljaju smišljena, patentirana imena: streptomicin, avamigran, vegeta; fruškogorski rizling, žilavka, manastirka, vranac (pića); deterdžent „labud“, vino „fruškogorski biser“ (figurativni nazivi), ford, folksvagen, zastava, moskvič, mercedes, džip, fijat, tako i fića, merdžo i sl.; karavela, tupoljev, boing, zbrojovka, kalašnjikov (ali: Debela Berta, pojedinačno a ne serijsko ime oružja).«

— „Pravopis srpskoga jezika“ (školsko izdanje), 2007.

---

Pljuvanje po pravopisu je uvek bilo tretirano kao trolovanje. Zašto se takvim provokacijama daje pravo glasa? Zašto o tome diskutujemo? (Ne očekujem odgovor, niti nastavak ove primedbe. Ovo je okončanje takvih diskusija.) Ovde je tema članak - Majkrosoft vord -- JustUser  JustTalk 15:53, 2. novembar 2007. (CET)

---

Džast, po Pravopisu se pljuje već godinu i po dana, dakle, od trenutka kada sam se ja usudio da neke svoje izmene argumentujem pravopisnim odredbama. Do tog trenutka Pravoopis je naprosto bio ignorisan. A ako se "pljuvanje po pravopisu" smatra trolovanjem, gde se bio kada su (sada) dokazani trolovi Tešović, D. Maksimović, Avala i nadasve Jakša pljuvali po Pravopisu, omalovažavali njegove autori, ismevali sve one koji su pokušavali da rade po Pravopisu i usput tvrdili da "pravopisna mafija" kuje zaveru protiv srpskog jezika! I zašto se ti trolovi nisu naprosto odstranili, već smo svi mi koji smo se pokušavali dosledno pridržavati Pravopisa bili ostavljeni da se borimo kako znamo i umemo protiv tih likova. A retko se ko od administratora usudio da barem opomene neke od tih trolčina, valjda iz straha da srpska Vikipedija ne izgubi plodne i pouzdane saradnike. A što su ti "plodni i pouzdani" saradnici licemerno vodili pravi mali rovovski rat protiv Pravopisa i njegovih poštovalaca to je jednostavno prolazilo mimo vas administratora. Lepo je od tebe što si imao petlje da staneš na stranu Pravopisa - ali, da nije malo kasno?

--delija 18:09, 2. novembar 2007. (CET)

Ja se ne slazem da bi ime kompanije trebalo pisati kao Microsoft cirilicom jer kompanija koristi englesko a ne srpsko ime (Microsoft Word a ne Microsoft Vord). Ali imena programa se pisu velikim slovom kao i imena knjiga i filmova. Evo primera takve upotrebe: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/12/srpski/Z06021103.shtml http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/22/srpski/Z06012102.shtml http://www.rastko.rs/projekti/glasnik/dajdacic-cirilica_c.html— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.105.22.172 (razgovor • doprinosi)

Po toj analaogiji ne bi pisali Zadužbina Vikimedija, niti Vikipedija koja u svom izvornom obliku jeste zaštićena robna marka, pa ipak opet ne pišemo ni vikipedija. Kada sam gore rekao da nije jasno da imena softvera treba pisati malim slovom mislio sam upravo na debatu koja se može otvoriti. Vindovs je takođe robna marka... Zašto onda pišemo Vindovs, ali vord ili eksel... kada je jedina razlika između Vindovsa i Vorda ili Eksela, u tome što je prvi sistemski/operativni, a drugi aplikacioni softver... Softver bilo koje vrste nije samo proizvod... [2] nego pada pod okvire intelektualne svojine [3], dok se idustrijski proizvodi i teme u vezi tretiraju u okvirima industrijske svojine... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:31, 4. novembar 2007. (CET)

Ja bih prije uporedio imena programa s imenima robnih marki i artikala nego s imenima knjiga i filmova. Mislim da možda odgovor leži u „Srpskom jezičkom priručniku“ ili „Rečniku jezičkih nedoumica“. Bilo bi dobro da neko ko ima ove priručnike tamo pogleda piše li nešto o imenima programa. --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:59, 4. novembar 2007. (CET)

Ne mogu da nadjem nista u Klajnu. Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, clan 2 stav 10 racunarski programi jesu autorsko delo. Zakon ne pominje lekove, vina, automobile ili puske u istom clanu.

Jos da dodam da je Pravopis ovde gde si ga citirao u sukobu sam sa sobom, jer bi Kalasnjikov trebalo pisati velikim slovom bez obizra sto je proizvod, jer je nazvan po licnom imenu (kao sto se na primer pise kineska teorema o ostatku malim slovom ali Pitagorina teorema velikim slovom ili zdrepceva krv malim slovom ali Carica Milica velikim slovom).— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.105.22.172 (razgovor • doprinosi)

Da navedem jedan primer: gore su pomenuti Ratovi zvezda. Ako bi se postovala ovakva logika, onda bi i njih trebalo pisati kao ratovi zvezda, jer je to proizvod kompanije Lukasfilm. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.105.22.172 (razgovor • doprinosi)

Zaključavanje

Zbog ružnih reči koje su pale (i mogu opet) i rata izmena sam zaključao stranu za neregistrovane korisnike, kako bi makar otprilike znali ko sa kime priča i raspravlja. Hvala na razumevanju.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 14:55, 4. novembar 2007. (CET)

---

Zahvaljujem administratorima na brzoj reakciji u vidu zaključavanja članka za neregistrovane korisnike, i ranijih opomena Darku (mada je i pored izričitih opomena pred blok od čak tri administratora: Džordža, Fiće i Džasta, pri čemu su neki od njih napisali opomenu i ovde i na njegovoj stranici za razgovor, nastavio s vređanjem — „Bojančić se naljutio pa lupa majušnom tojagom“, da sam „član sekte“, „neznalica“ i ostatak napisan istom prilikom, pa bih rekao da je ovo ipak prešlo granicu; no, verujem da će biti još sličnih izliva).

Elem, Slavene (i uporni anonimni korisniče), imena serijskih proizvoda pišu se malim slovom (što stoji u tački 29f školskog Pravopisa, kako je Đorđe citirao, a još preciznije — gde se jasno navodi da su u pitanju serijski proizvodi — u istoj tački neskraćenog izdanja); Vikipedija nije serijski proizvod, softver jeste. Razlika između intelektualne i industrijske svojine, što ti pokušavaš da naglasiš, ne igra nikakvu ulogu. Činjenica da je vindouz sistemski/operativni softver ne izdvaja ga, u pogledu pravopisa, od vorda kao aplikativnog, već se i jedan i drugi pišu malim slovom.

Citat koji je Đorđe ostavio, uz gornju dopunu po velikom Pravopisu, morali bi da budu sasvim dovoljni. Ipak, ko želi da vidi neki konkretan primer, pogledom u Klajn—Šipkin rečnik stranih reči može se još jednom uveriti da se engl. Windows piše malim slovom (naravno, uz transkripciju).

Smatram da je ovim svaka dalja rasprava suvišna. Šta kaže Pravopis — videli smo; da li naš slučaj tu spada (po mišljenju naših istaknutih lingvista) — takođe smo videli; da li je to logično — nismo videli, i nećemo ovde (ko se ne slaže, upućujem ga na adresu Matice srpske).

Pozdrav,

Bbasic 22:20, 4. novembar 2007. (CET)

Zamolio bih sve koji se osjećaju lično napadnuti da napišu poruku prisutnom administratoru, kako bi se moglo brže reagovati. Opšta konstatacija da "admini nisu reagovali" ne stoji. Niko ovdje nema radno vrijeme da "bi bio tu" a i ako jeste, ko zna čime se na Vikipediji trenutno bavi. Poz, --Kaster 23:44, 4. новембар 2007. (CET)

Nije tacno da je softver serijski proizvod. Softver se ne proizvodi serijski na industrijskoj rampi, kao sto je to slucaj sa keksom. Softver se moze kopirati i pakovati serijski, na kompakt diskovima, ali sam proces projektovanja i dizajna nekog paketa softvera ili projektovanja novog programskog jezika, nema veze sa serijskom proizvodnjom. Kao sto knjiga ili film se ne proizvode u fabrici, nego nastaju u sasvim drugim okolnostima, da bi se kasnije distribuirali u odredjenom formatu i na odredjenoj podlozi. Tako da, zastita recepta za proizvodnju nekog keksa pada pod okvire industrijske svojine, a zastita knjige, filma, softvera i algoritama u vezi, pada pod okvire intelektualne svojine. Itekako su povezane te stvari, kako bi se adekvatno kvalifikovalo, sta je industrijski, a sta intelektualni proizvod. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:24, 5. novembar 2007. (CET)

E pa Mihajlo, šta da ti kažem, isterao si anonimnog korisnika na čistinu :) Nadam se da mi niko neće zameriti što sam hteo da vidim kako bi jedan dobronameran (ali tvrdoglav) anonimni korisnik prošao pri svom prvom susretu sa Vikipedijom.

Dakle, naravno da kompjuterski programi nisu serijski proizvodi, već se pišu, upravo kao Vikipedija (čak, takođe postoje istorije izmena, gledanje razlika između izmena i slično). Kompjuterski program je autorsko delo, i kao i ime svakog drugog autorsko dela, njegovo ime treba pisati velikim slovom. (Uzgred, Slavene, prvi put čujem za izraz "industrijska svojina"; recept keksa je poslovna tajna, a nije zaštićen autorskim pravima).

Koliko se sećam, Klajn je sam kritikovao taj rečnik, rekavši da je veliki deo posla bio posvećen spoljnim saradnicima pa da zbog toga ima dosta grešaka. Zato ne bih preporučio njegovo korišćenje. Čim nađem vremena, pisaću G. Klajnu i upozoriću ga na ovu grešku. Nikola 07:52, 5. novembar 2007. (CET)

Da dodam da sam pitao Miloša za savet i da se i on slaže. Nikola 08:02, 5. novembar 2007. (CET)

Nikola baci pogled: [4] i da, naravno nema veze sa autorskim pravom. Licence i ograničenja u vezi ne idu uz industrijske proizvode... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:55, 5. novembar 2007. (CET)

Nikad uz keks ne dobiješ papir sa licencom, :) niti ti ko zabranjuje da ga dijeliš sa drugi osobama, bilo u porodici bilo izvan nje, niti postoje porodične licence za keks i sl. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:00, 5. novembar 2007. (CET)

U svakom slučaju, po ovome je industrijska svojina podskup intelektualne svojine. Nikola 11:22, 5. novembar 2007. (CET)

Pa jeste podskup, ali poseban sa posebnom zakonskom regulativom. Detaljnije imaš u članku na en viki [5]... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:40, 5. novembar 2007. (CET)

Nikola, ako se svi slažemo hajde da napišemo nov Pravopis i da ga nosimo u SANU na overu! Mada ni tvoj predlog nije loš, da javno zamolimo Klajna da prethodni proglasi nevažećim pa da mu onda damo naš da ga proglasi zvaničnim dok oni nešto ne smisle. Ako to ne uradimo, sve što smo dogovorili ovde neće imati snage. Ja sam pitao Mikija i on se slaže.

Povodom robne marke važi Zakon o žigu (2004), a povodom autorskog dela Zakon o autorskim i srodnim pravima (2004). Kakav je naš pravopisni odnos prema žigu (tj prvom slovu u nazivu), pogledati članke Folksvagen bora i Folksvagen golf. Prema Sanji Jelisavac iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, autorska prava obuhvataju: književna dela (romani, pesme i dr.), pozorišna dela, priručnike, novine, računarske programe, baze podataka, filmove, muzička dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehničke crteže i dr. Dakle, po pravnoj regulativi su i programi i baze podataka autorska dela. Neki svoje programe i baze podataka štite i po Zakonu o žigu. Pa šta onda piše u Pravopisu? U Pravopisu piše ono što je zakon. Ako se meni ne sviđa zakon, ja se žalim, ali ga poštujem. Dok se ne promeni. Propagiranje nepoštovanja zakona je isto što i podstrekivanje na nepoštovanje licenci na Vikipediji. Hajde da se ovde zalažemo za masovno kopiranje sadržaja i slika sa neta. Pa šta, ko će da nas spreči? Valjda mi znamo šta je dobro!

Pravnik se od mene razlikuje po tome što poznaje pravne norme, a jezički stručnjak po tome što zna pravopisne norme. Šta ja mislim o zakonima spada u originalna istraživanja, ali ovi stručnjaci su stručni i da mi nabroje i nadležni da mi interpretiraju norme. Pravopiždžijama želim da izrazim svoje žaljenje zbog posla kojim se bave. Još se sećam jednog starog filma u kome je Ljuba Tadić još bio mlad glumac, kada seljaci jure učitelja (švalera) kroz selo uz poklič "Drž` pismenog!" -- JustUser  JustTalk 11:03, 5. novembar 2007. (CET)

Dragane, ja se slažem sa svim što si rekao. Slažem se i da je pravopis loš, i da ga treba menjati, i da ga treba poštovati dok ne dobijemo bolji, ali se ne slažem da je ovo tumačenje pravopisa ispravno. Pravopis navodi primere proizvoda (lekove, vina, automobili, avioni, puške...) koji nisu iste vrste kao kompjuterski programi. Lekovi, vina, automobili, avioni i puške nisu autorska dela, a programi jesu autorska dela. Zbog toga nazive lekova, vina, automobila, aviona, pušaka, keksa, kafe, građevinskih materijala, treba pisati malim slovom, a imena kompjuterskih programa, filmova, i ostalih proizvoda koji jesu autorska dela treba pisati velikim slovom.

(Uzgred, ono za Microsoft je naravno bila šala. Hteo sam da skrenem pažnju na kompanijino ne baš najsrećnije rešenje.) Nikola 11:20, 5. novembar 2007. (CET)

A da, Miloša sam pomenuo zato što on jeste jezički stručnjak, za razliku od Mikija, koji to nije. Nikola 11:23, 5. novembar 2007. (CET)

Pa čekaj, jesu li po našem zakonu baze podataka, računarski programi, filmovi, itd., serijski proizvodi ili ne? Koliko ja vidim ovdje nisu. I Vikipedija je baza podataka, na kraju krajeva. Dakle, da li je Vikipedija serijski proizvod? Mislim lako ćemo svaki put kada postoji neka diskusija fisnuti sagovorniku u lice tako piše u Praljvopisu, ali koliko ja vidim gore iz Đorđetovog citata nigdje se ne spominje nijedan računarski program, niti baza podataka kao serijski proizvod. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:14, 5. novembar 2007. (CET)

Evo ovdje opet citat koji navodi Đorđe: »Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obično se pišu malim slovom i kad predstavljaju smišljena, patentirana imena: streptomicin, avamigran, vegeta; fruškogorski rizling, žilavka, manastirka, vranac (pića); deterdžent „labud“, vino „fruškogorski biser“ (figurativni nazivi), ford, folksvagen, zastava, moskvič, mercedes, džip, fijat, tako i fića, merdžo i sl.; karavela, tupoljev, boing, zbrojovka, kalašnjikov (ali: Debela Berta, pojedinačno a ne serijsko ime oružja).«  — „Pravopis srpskoga jezika“ (školsko izdanje), 2007. Svaki od navedenih proizvoda ne postoji dok se ne proizvede u fabrici, dok se softver nikada ne proizvodi serijski na traci, kao ni knjiga niti film, itd... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:17, 5. novembar 2007. (CET)

---

Ne osporavam mogućnost greške u pomenutom rečniku. Ali ko si ti da proizvoljno zaključiš: „Ovo je greška, treba onako kako ja kažem“?? Slobodno piši Klajnu, i tek ako potvrdi da se u dotičnoj odrednici potkrala greška i da ipak treba pisati velikim slovom, ja ću prvi vratiti ovu izmenu, samo ostavi ovde mejl koji dobiješ od njega.

Do tada, nemaš nijednu lingvističku referencu za ono što pričaš (dok ja imam), a to se podvodi pod originalno istraživanje. Kao administrator, to bi morao da znaš.

Ko i dalje smatra da se u tom primeru potkrala greška što se tiče velikog slova, evo mu još malo primera. Programski jezici takođe su softver, za njih važi sve ovo što pronalazite u zakonu (mada ne znam zašto uplićete zakon u lingvističko pitanje; slažem se da softver i keks nisu isto sa zakonskog stanovišta, ali jesu u pogledu pisanja velikog slova — to nema veze jedno s drugim), pa ipak u pomenutom rečniku nalazimo: fortran, paskal, bejsik — sve malim slovom, u transkribovanom obliku. Ovaj poslednji je naveden i u Rečniku jezičkih nedoumica — a tu nema „spoljnih saradnika, da sve upropaste, a zapravo treba onako kako Nikola kaže“. Dakle, nazivi softverskih proizvoda ipak se pišu malim slovom, štamparske greške sad otpadaju, a ti slobodno i dalje traži lingvističke reference dok ne odustaneš. Vraćaš izmene samo na osnovu svog mišljenja, ne priznajući literaturu, a to se smatra vandalizmom.

I poslednje, ne znam je li slučajno ili namerno, ali svakom svojom vraćenom izmenom vraćaš i transkripciju *Mikrosoft, što je dokazano pogrešno još na početku rasprave. Toliko o tvojim argumentima.

Pozdrav,

Bbasic 13:33, 5. novembar 2007. (CET)

Naravno da znam šta je originalno istraživanje, i to je upravo ono što ti radiš. Originalno istraživanje je uvođenje nove činjenice koja ne postoji u već objavljenoj literaturi. Ti ovde pokušavaš da uvedeš činjenicu da imena svih kompjuterskih programa treba pisati malim slovom, a ta činjenica ne postoji ni u kakvoj literaturi, već je izvodiš iz svog pogrešnog tumačenja literature: iz činjenice da imena serijski proizvedenih proizvoda treba pisati malim slovom i svog nepoznavanja načina pravljenja kompjuterskih programa, kao i iz činjenice da su u Klajn-Šipkinom rečniku imena programskih jezika pisana malim slovom i svog nepoznavanja prirode programskih jezika.

Dakle, naravno da programski jezici nisu softver. Programski jezici su apstraktni matematički koncepti, a samo implementacija programskog jezika može biti softver. Dakle, bejsik ali Vižual bejsik; fortran ali Turbo fortran; javaskript ali Spajdermanki. Uzgred, eto još jedne greške u rečniku: bez obzira što se imena programskih jezika uopšteno pišu malim slovom, Paskal treba pisati velikim slovom jer je nazvan po Blezu Paskalu. Dakle, prazan skup ali Kantorov skup; ciklična grupa ali Abelova grupa; prvi zakon termodinamike ali prvi Njutnov zakon; i bejsik ali Paskal.

Ja ne navodim nikakve lingvističke reference jer mi nikakve lingvističke reference nisu ni potrebne. Ako pišeš o nekom zaseoku, moraćeš da pitaš geografa da li ima svega nekoliko kuća ili pak nekoliko kuća više, da bi znao kako da mu pravilno napišeš ime. Ako pišeš o nekom programu, moraćeš da pitaš programera da li se programi serijski proizvode, da bi znao kako da im pravilno napišeš ime. Pitao si, i odgovoreno ti je: programi se ne proizvode serijski, zakone na stranu. I dok ne navedeš rad nekog lingviste o pravilnom načinu pisanja imena kompjuterskih programa, ni ti ne navodiš nikakve lingvističke reference, i sve što možeš da uradiš je da vindouz pišeš vindouz, jer je to jedino što je u Rečniku. Ne možeš na osnovu jednog primera, ili par primera, izvlačiti opšte pravilo, posebno ako ne možeš da pokažeš na čemu se to pravilo temelji.

Uzgred, ne mogu da nađem bejsik ni u svom izdanju Rečnika jezičkih nedoumica, a ni u novijem izdanju koga sam pogledao u Platou. Jesi li siguran da se baš tamo nalazi? Nikola 15:59, 5. novembar 2007. (CET)

Dakle, jedini je lijek da pišete direktno Klajnu i pitate ga: "Pošto nisi pomenuo imena programa, reci nam sad pišu li se ona velikim ili malim slovom da ne bismo mi izvodili svako svoje zaključke". A kad on kaže: "Pa, dečki, to vam već stoji u Pravopisu u tački 29f, a što vi uplićete druge stvari tamo gdje im nije mjesto, to je vaš problem", onda ćemo se valjda složiti jednom za svagda da je ispravno "vord", "vindouz", "bejsik", "fortran" itd. i neće više biti ratova izmena i bezrazložnih rasprava o valjanosti Pravopisa. A ako ih bude, ja ću im, evo, prvi udariti sankcije, iako se dosad nisam na taj dahijski način koristio administratorskim pravima, ali ovako više ne ide. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:41, 5. novembar 2007. (CET)

Ako je normalan, to neće reći, već će pre reći: "Šta vam pada na pamet." A do tada će ovde stajati izvorni oblici koji nisu zasnovani na neznanju i pogrešnom tumačenju pravopisa. Nikola 08:01, 6. novembar 2007. (CET)

A izvorni oblik je, dakle, Microsoft Word, a bojim se da je malčice nezgodnije, iako pak ne i neizvodljivo, upotrebljavati taj oblik umjesto transkribovanog... No ako baš želiš da se inatiš, onda svuda stavi taj oblik (a ne „Mikrosoft Vord“ jer i to je nagađanje — s tim što smo već vidjeli u RJN da je ispravno jedino „Majkrosoft“) dok se ne raščiste stvari oko transkripcije. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:46, 6. novembar 2007. (CET)

Pa stavio je Majkrosoft u posljednjoj promjeni. Osim toga, interpretaciju treba da provjere oni koji je zastupaju. Tako da ako tvrdite da se imena programa pišu malim slovom, a tako nešto na taj način nigdje ne piše u Pravopisu čak se ni ne spominju u citatu koji si naveo, onda vi treba da pišete autoritetima za potvrdu vaših tvdnji. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:57, 6. novembar 2007. (CET)

Uzgred da opet raščistimo stvar oko programskih jezika. Programski jezici nisu programi, nego jezici, odnosno apstrakne matematičke funkcije, kako reče gore Nikola. Metaforičko poređenje bi se moglo napraviti sa bilo kojim jezikom, dakle, srpski, engleski, francuski, itd..., uzimajući u obzir da su neki, kao Paskal, dobili ime po nekim ličnostima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:04, 6. novembar 2007. (CET)

OK, svaki put kada neko kaže da je nešta šta stoji u Pravopisu netačno (recimo u sukobu sa samim pravopisom), odmah kažete kako je Pravopis i samo Pravopis slovo zakona, i kako nijedan argument logike, zdravog razuma, nijedan izvor tu ne može ništa da promeni. Znači samo i isključivo (ključna reč isključivo!) Zavod za standardizaciju, Matica srpska i Pravopis. Otkuda onda pozivanje na Klajnov RJN, na Prćićeve kolumne objavljene na vebu, otkuda ta neobična Klajn rekao, pitaćemo Klajna retorika? Gde piše da je u odsustvu Pravopisa Ivan Klajn vicekralj srpskog jezika, i da on ima diskreciono pravo da kaže kako je pravilno. Pre svakog daljeg pozivanja na Ivana Klajna tražim dokument institucije nadležne za srpski jezik, u kojoj piše da je Ivan Klajn jedini autoritet za srpski jezik. Jer, u suprotnom bi bilo licemerno da se bilo kome drugom zabrani da daje svoje komentare i tumačenja, i da traži da se i ona uvažavaju. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:09, 6. novembar 2007. (CET)

„Pravopis srpskoga jezika“ Matice srpske jeste prvi i glavni. A Klajnov „Rečnik jezičkih nedoumica“ oslanja se na „Pravopis“, u njemu nisu iznesena Klajnova lična mišljenja nego pravopisna građa (a Klajnova se „interpretacija“ ponekad i razlikuje od one u „Pravopisu“, i on to priznaje ali u RJN nije davao svoje zaključke nego je samo citirao „Pravopis“) i zato i on pripada mjerodavnoj literaturi zajedno s „Pravopisom“. Klajna možemo pitati za savjet i zato što je on recenzent „Pravopisa“ i jedan od autora novog predviđenog koji treba uskoro da izađe. (I u tom svojstvu, on nam neće reći svoje lično mišljenje, jer ga za njega i ne pitamo, nego će nam opet protumačiti šta je „Pravopis“ htio da kaže u tački 29f. A recenzent „Pravopisa“ bi valjda trebalo da to zna bolje od nas.) Prćićeva uputstva za transkripciju sa engleskog ponegdje se i razlikuju od onih datih u „Pravopisu“, ali lingvisti (ti iz Matice srpske, SANU i Odbora za standardizaciju) složili su se da njima treba dati prednost nad onima iz „Pravopisa“, pa je zato i Prćić takođe mjerodavan. Ponekad postoje i različita mišljenja mjerodavnih lingvista, i onda prihvatamo sve mogućnosti dok neki ćitap ne presudi. Ali ono što je jasno, o tome se ne raspravlja. :D --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:33, 6. novembar 2007. (CET)

Jel mogu da vidim neki izvor (ovo je Vikipedija, šta ćeš :R) za to da su se lingvisti složili da je Pravopis škartan kada je u pitanju transkripcija (sa engleskog) pa da koristimo Prćića? -- Обрадовић Горан (разговор) 23:38, 6. novembar 2007. (CET)

Sačekaćemo Bojana. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:41, 6. novembar 2007. (CET)

Razmišljao sam o tome da se Vikimedija Srbije kao ustanova obrati Odboru za standardizaciju srpskog jezika u vezi nekih od nedoumica koje imamo. Za to bi prvo bilo dobro da se negde napravi spisak tih nedoumica. Evo par predloga:

• Tumačenje tačke 29f u vezi naziva serijskih proizvoda koji su nazvani po osobi ili nečem drugom što se piše velikim slovom. Npr. vino žilavka ali vino Carica Milica; smoki ali Simka; zbrojovka ali Kalašnjikov; konkord ali Tupoljev 144. Prema doslovnom
• Stav o pravilnoj transkripciji imena i naziva koji u originalu imaju velika slova u sredini reči. Primeri: MediaWiki, LaTeX, MiG... Ako ne bi trebalo i u transkripciji pisati veliko slovo, da li bi se od toga odstupilo za skraćenice (MiG = Mikojan-Gurevič)?
• Koja su, tačno, imena velikih brojeva u srpskom jeziku? Ovde mislim na brojeve od 10¹² do, recimo, 10⁷⁰.
• Ovo za kompjuterske programe ne znam da li da pominjemo :) Nikola 09:12, 8. novembar 2007. (CET)

U stvari, vino je „carica Milica“ (t. 28f Pravopisa): „Veliko slovo zadržava se kad je pomeranje značenja vlastitog imena manje izrazito...“ (Milica je vlastito ime i stoga velikim slovom, a carica malim.) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:44, 8. novembar 2007. (CET)

Ne znam kako ćemo pisati članke ako ne budemo iznašli neko rešenje u vezi s računarskim programima, a najbezbolnije je možda upravo to koje predlažeš. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:44, 8. novembar 2007. (CET)

Odboru su se dosad obraćale i ustanove i pojedinci u vezi s nekim jezičkim nedoumicama i članovi Odbora su davali odgovore i preporuke... --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:44, 8. novembar 2007. (CET)

Zašto sam vratio na "vord"

Dakle, ako je "vord" samo nagađanje, onda je i "Vord" takođe nagađanje dva puta veće. Biće "vord" (t. 29f) dok ne ustanovimo da li i za programe važi ovo pravilo. (Jer konkretno pravilo za programe ne postoji, ali postoji ovo za imena serijskih proizvoda.) --Đorđe D. Božović (razgovor) 09:20, 7. novembar 2007. (CET)

I pored sve priče gore ti si ladno zaključio da su programi serijski (industrijski) proizvodi. Nema u Pravopisu, ali Đorđe kaže... OK, ajde sad argumentovano po kojoj logici su programi serijski proizvodi? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:36, 7. novembar 2007. (CET)

Evo ja sam našao jedan izvor na sajtu Mikroknjige u vezi teme. [6] ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:56, 7. novembar 2007. (CET)

Windows (prozori) je dobio ime po simpatičnim malim prozorima na ekranu. U svakom prozoru se prikazuju neke informacije: možda slika, možda program sa kojim radite. Na ekranu možete imati nekoliko prozora u isto vreme, možete prelaziti sa prozora na prozor i posetiti razne programe. (U stvari, prozori nisu baš prozori, primerenije bi bilo reći kvadrati, ali ko bi ikad kupio program koji se zove Squares?) Kada se reč prozor piše velikim slovom, Windows, misli se na program. Kada se piše malim slovom, windows, misli se na prozore koje vidite na ekranu. Kada iza reči Windows stoji 2000, misli se na najnoviju verziju ovog softvera, Windows 2000.

---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:56, 7. novembar 2007. (CET)

A evo ga ovdje o temi s pravne tačke gledišta: Kompjuterski programi kao autorsko djelo. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:14, 7. novembar 2007. (CET)

Citat iz gornjeg izvora:

Računarski (kompjuterski) program je originalna duhovna tvorevina ljudskog duha. Program softver (Software) kao nematerijalni deo uređaja ili sistema obuhvata niz programa, postupaka, pravila i odgovarajuće dokumentacije. Radi se o intelektualnom stvorenom sastavu pravila i uputa koji se beleže i izražavaju jezikom razumljivim kompjuterskom uređaju hardveru (Hardware) koji prihvata podatke, sprovodi date operacije i daje rezultate. Program se sastoji od aritmetičkih i organizatorskih naređenja koja se izražavaju specijalnim simbolima, programskim jezikom kojih ima u upotrebi nekoliko.

---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:15, 7. novembar 2007. (CET)

Hoće li neko odreagovati na gorenavedeni citat?--Vojvoda (razgovor) 21:20, 10. novembar 2007. (CET)