Разговор о Википедији:Računarska terminologija/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Čemu sve ovo?

Neke stvari ovde ne mogu da shvatim. Dok je dobro tražiti prevod za neke izraze kao što je bafer (buffer) ili , ne vidim poentu u traženju standardizacije nekih reči kao što su Linuks, miš i fajl. Prvo, ja sam za to da se strana imena i nazivi transkribuju, bez obzira da li postoje trejdmarkovi ili autorska prava na njih. Linux u srpskom ima samo jednu moguću transkripciju i tu nema šta da se raspravlja. Mouse je miš, uvek bio i ostaće. E sad - fajl. Smatram takođe da ne treba prevoditi baš sve izraze, odnosno pronalaziti srpske pandane, jer nam jednostavno jezici u nekim slučajevima nisu kompatibilni. S tim u vezi, fajl je terminus tehnikus i sasvim je razumno da fajl bude standard, u dubletu sa datotekom na primer. Zašto bi server bio usluživač ili posluživač? Svi su čuli za termin server, a verovatno će malo razmisliti ako im se kaže da je "datoteka poslata na posluživač". Ne treba izmišljati nove standarde nego mućnuti glavom i videti da se zadrže već ustaljeni termini. Dakle, dodao bih na spisak i sledeće:

Browser je i brauzer, computer je i kompjuter, Display je displej, Driver je drajver, File je naravno i fajl, Service je i servis (nemojmo se plašiti tuđica), site je i sajt, tag je i tag, Unix je Unix, Uniks ili Juniks (bilo ranije diskusija), Windows je znate već...

A upravo mi je palo na pamet još nešto - savršen prevod za Folder koga se niko, čudom, nije setio - direktorijum.

Nisam želeo sam da dodajem ove izmene na strani jer sam prvo želeo da čujem komentare ljudi iz tima. --Filip ۞ ☼ 21:59, 27 decembar 2005 (CET)

Filipe, sva ta imena su samo izgovor riječi na engleskom i ne prevodi riječi ili pojmova na srpski jezik. Kao što je već rekao Asusnjar, kada bi samo s tim nazivima (ili bolje rečeno originalnim izgovorom engleskih pojmova) pisali članke, ne mogu da zamislim na šta bi to ličilo. Srbingliš?

Ti slobodno dodaj pojmove koje ti želiiš (naravno, nemoj brisati one koji su već postavljeni). Ne treba nikoga ranije da pitaš, pošto i jeste cilj svega ovoga da vidimo šta ljudi misle o pojmovima. Osim toga, ovaj kutak je slobodan za sve koji imaju šta da kažu o temi. Pozdrav!--Slaven Kosanović 22:56, 27 decembar 2005 (CET)

Evo jednog razloga: "Ajde da kold butujemo kompjuter sa hard drajva, pa da u meniju selektujemo uindouz ekspi. Zatim ćemo da dobrauzujemo do video fajla koga ćemo da startujemo u plejeru. Prikaz će biti gladak jer sada svi koriste dabl-bafering, mada je interlejs tu-i-tamo problem i uzrokuje džagovanu sliku. Međutim, ukoliko to puštamo sa enteesce devedea obično možemo da uradimo 3:2 puldaun i tako deinterlejsujemo svaki frejm. Naravno, ako imamo akceleratorsku video kartu sa odgovarajućim dekompresionim i displej drajverima to može da obavi i sam hardver.". Jel treba još? Ja znam ove izraze i lako mi je da pišem sa njima... svoj rođeni jezik ispada da ne znam!

Potrebno je i da se dobro nasmijemo. Asusnjar, hvala ti za ovo.--Slaven Kosanović 23:44, 27 decembar 2005 (CET)

Možda i grešim. Vidim da se i po "običnim narodskim časopisima" (nemaju veze sa računarima ili nekom stručnom temom) javljaju reči tipa "aksesoari", "bord direktora". Ljudi pričaju o "pi ar" (PR - Public/Press Relations) a ne znaju ni o čemu se radi. "Hot lajn" nema veze sa podrškom. Za doručak se po hotelima redovno serviraju bekendeksi i hemendeksi a na pijaci redovno kupuju jabuke vrste "zlatni deli 6" (valjda da bi se razlikovale od prethodnih pet deli vrsta - deli 1, deli 2, deli 3 itd).

Ponavljam, ja se komotno osećam koristeći "tuđice". Ali to čini celu struku stranom i nepotrebno komplikovanijom. Drugo, nije sve moguće transkribovati - već sam dao primer firme "THERE", a masu stvari pogrešno transkribujemo, uklljučujuči tu, koliko vidim i "Vindous". Na kraju, šta će neko da otkuca kada traži članak... Hoće li znati kako da napiše neki strani pojam baš onako kako je to neko drugi smislio? Pogledajte diskusiju o "jabuci"...

--Asusnjar 22:44, 27 decembar 2005 (CET)

Hehe, pa zato postoje redirekti. Nego zaista, nisam mislio da odemo u tu krajnost nego da neke reči jednostavno prihvatimo takve kakve jesu. Sve ovo što sam naveo važi where applicable i nije po svaku cenu, ali zar stvarno da ne prihvatimo reči kao što su "fajl", "sajt", "kompjuter" i "server" za standarde? --Filip ۞ ☼ 22:52, 27 decembar 2005 (CET)

• Pa "server" se poprilično odomaćio. "Sajt" takođe. "Fajl" = "datoteka", zastupljeni su oboje. "računar" > "kompjuter", mislim da je u stručnom svetu kod nas mnogo zastupljenija reč "računar" a kompjuter dosta manje. --Đorđe Stakić (r) 00:56, 28 decembar 2005 (CET)

OK Đole, ali znaš li zašto se niko nije setio direktorijuma? Zato što je to najgori primer srbliša. Engleska reč DIRECTORY nije postala DAJREKTORI nego DIREKTORIJUM? To ne odgovara ni jednom pravilu o transliteraciji i transkripciji. Ja sam uporno objašnjavao ljudima da je DIREKTORIJUM oblik zakonodavnog i izvršnog tela tokom Francuske buržoaske revolucije koji se sastojao od 5 osoba i da nema veze sa računarima! Dok engleski nije došao na ove prostore, nemački je carevao. Tako se nekad fruštukovao germitajg, a kad je hladno untercigeri, šlafrok pa aus. Pitaj Lale da li znaju šta su kibic fensteri? Ljudi koji to govore su i danas živi, samo što im se podsmevamo? Možda zato što je Hitler izgubio rat? Pa ni Bušu nešto u Iraku ne ide ...! -- JustUser  JustTalk 01:10, 28 decembar 2005 (CET)

Problem je u tome što se mi ponekad stidimo naših izraza ili nam glupo zvuče te tako više volimo da nam ostane server nego uslužitelj ili poslužitelj.

Evo jednog primjera:

U španskom jeziku server je prevedeno u servidor - uslužitelj, poslužitelj, koji dolazi od glagola servir - uslužiti, poslužiti (koristi se dosta u ugostiteljstvu), takođe service u servicio - usluga, posluga, itd.

Stvar je u tome da treba insistirati na prevođenju pojmova gdje god je to moguće, inaće ćemo kada pričamo o računarstvu početi da govorimo Srbingliš.

Ajde da kold butujemo kompjuter sa hard drajva, pa da u meniju selektujemo uindouz ekspi. Zatim ćemo da dobrauzujemo do video fajla koga ćemo da startujemo u plejeru. Prikaz će biti gladak jer sada svi koriste dabl-bafering, mada je interlejs tu-i-tamo problem i uzrokuje džagovanu sliku. Međutim, ukoliko to puštamo sa enteesce devedea obično možemo da uradimo 3:2 puldaun i tako deinterlejsujemo svaki frejm. Naravno, ako imamo akceleratorsku video kartu sa odgovarajućim dekompresionim i displej drajverima to može da obavi i sam hardver., kao što lijepo prikaza Asusnjar. Pozdrav! --Slaven Kosanović 01:13, 28 decembar 2005 (CET)

Hehe ... zaboravih da predložim da umesto brauzovanja pokrenemo srč u uindouz eksploreru... ali ko nije znao za to može da nauči iz helpa. Inače, poslednji put kada sam u "srpskom" čuo reč "direktorijum" (od neračunarca) ona je značila "sastanak direktora" (valjda onog "borda")...--Asusnjar 04:38, 28 decembar 2005 (CET)

Stavovi

Pa dobro, vidim da svi imate stavove da za sve treba naći srpsku verziju. It's fine by me, ali nemojte da kažete da vas nisam upozorio kad vam dođe neki novajlija i kaže what the fuck? kad naiđe na uslužitelja. Takođe, Slavene, španski servidor i engleski server vuku korene iz iste latinske reči, tako da nije moguće porediti španski i naš "prevod". Takođe, serviranje i servis su reči koje su se odomaćile kod nas, ali za razliku od konkretno servera, komotno se osećam upotrebljavajući "naše" reči u zamenu za strane. --Filip ۞ ☼ 11:45, 28 decembar 2005 (CET)

Filipe, ovdje nije riječ o samo jednom pojmu ili deset ako već želiš, naprotiv riječ je o stotinama pojmova iz engleskog koji su u drugim jezicima prevedeni. Ja koristim Windows XP kući i Mac OS Tiger na poslu, oba sistema i programi su skoro sto posto prevedeni na španski jezik (iako se često ne slažu sa direktnim prevodom značenja u engleskom), tako da ja ponekad ne mogu da se sjetim kako izgleda XP i Tajger u engleskoj verziji. Mogu kompletno, bez problema, da napišem bilo koji članak na španskom i kada ne bih znao kako se određeni pojam izgovara na engleskom, a imam problema sa istim na srpskom jeziku. Kao što reče Asusnjar: 'ispada da ne znam svoj maternji jezik kada govorim o računarstvu'. Ja ne kažem da sada treba za sve pojmove koji postoje tražiti odgavarajući izraz, ali makar treba pokušavati.

Sam jezik je živi organizam koji ako se ne hrani na odgovarajući način, počinje da umire kao i ostala živa bića. Ako se ne bude pokušavalo s tim, kroz nekoliko godina, ćemo članke iz računarstva i informatike jedino moći pisati na engleskom ili srbinglišom. Ovakva debata je u ostalim evropskim jezicima pokrenuta početkom devedesitih i ranije. Mi možda kasnimo, ali ne treba sada da samo skrstimo ruke i čekamo da neko drugi obavi posao. Same Akademije jezika i njihove institucije prave revizije novih jezičkih izraza sa terena i prave konstatacije o korištenju istih i ako odgovaraju duhu jezika onda ih ubacuju u služebeni riječnik, ali nisu zadužene da prevode i uvode nove pojmove nego se time bave stručnjaci iz oblasti ujedno sa lingvistima. Kao što sam rekao nisu problem sami pojmovi kada oni izolovano stoje, problem je kada treba da sročiš jednu rečenicu u dva reda i treba da se pojavi pet takvih pojmova. Našta će to onda da liči? Ja kada ovdje u Španiji iskoristim transkripciju nekih pojmova iz engleskog, na primjer Fajl, Folder, ljudi me odmah prekinu i kažu: 'daj ti to hrišćanski' (izraz koji bi kod nas u prevodu značio 'govori srpski da te sav svijet razumije'). Pozdrav. --Slaven Kosanović 16:10, 28 decembar 2005 (CET)

Evo jednog primjera:

Computer je u španskom jeziku ordenador - sređivač, uređivač (od glagola ordenar - sređivati, uređivati), riječ koja u običnom životu nije imala nikakve veze sa samom naukom računanrstva i informatike. Pored ostalih upotreba, glagol ordenar se koristi u domaćinstvu ili na poslu, kada kažeš idem da uredim kuću, ili ... da sredim kancelariju, itd. Bolji prevod engleskog značenja u španski jezik, bio bi computadora, ali se on u Španiji praktično ne koristi (u južnoj Americi ima zemalja u kojima je computadora jedini izraz za računar), dok je sama Akademija dala prednost izrazu ordenador smatrajući ga ispravnijim i više u duhu jezika. Nekima je iz početka izraz izgledao glupo, dok je danas svugdje prihvaćen kao standard, te ako negdje kažeš computer ili computadora, sami ljudi te odmah ispravljaju. --Slaven Kosanović 17:19, 28 decembar 2005 (CET)

Ono što mene lično najviše zanima je da se napravi izbor reči. Ako to znači da je standardizovana transkripcija strane reči sa sve nepravilnim izgovorom (npr. softver i hardver su odomaćeni i meni se sviđaju ali se u originalu ne izgovaraju tako, baš kao što se ni "kompjuter", ni "vindovs", itd ne izgovaraju kako ih često pišu) ... onda "okej", ja sa tim nemam problema. Međutim ovde, Filipe, silno grešiš kada pričaš o "novajliji". Ti podrazumevaš nekog kao, recimo, što sam ja i ko zna engleske izraze. Prave novajlije su ljudi koji tek počinju upotrebu računara (ne "kompjuKtera", "komjutera" i ostalih "kompjutera"). Njima u toj varijanti treba od početka objasniti "meni", "fajl", "folder" itd iako bi im bilo mnogo lakše da im damo reči analogne njima već poznatim stvarima. Ako nekome kažem "fascikla" ili "imenik" ili slično (šta god da se odluči) taj neko će već da ima mentalnu sliku šta bi to moglo da bude. Ako mu kažem "folder" pa mu objasnim da sadrži "fajlove" to će često da zvuči kao "okrkakla" koja sadrži "mublerije", pa sad ti nastavi objašnjavanje...

Inače slažem se sa predlogom da treba da stavimo redirekcije sa svega i svačega (uključujući tu i alternativne transkripcije, pogrešne prevode i engleske latinične originale). Još nešto nevažno: ja živim u zemlji gde se priča "srbgliš" (čisto da se zna kako se jezik zove, da ne bude zabune, nije "srbingliš" :) ), a može na srpskom da se nazove i "srbgleski".

--Asusnjar 17:38, 28 decembar 2005 (CET)

Još jedan detalj. Ja se ne protivim 'tuđicama' koje dolaze iz grčkog i latinskog jezika kao osnove (i dosad je bila praksa da se u nauku unose neki od tih pojmova), pošto odatle vade pojmove i svi ostali jezici, uključujući i engleski. Primjer su apstrahovati, sistematizovati, servirati, percipirati, itd. Ali kada počnem sa izrazima kao što su, brauzovati, fainderovati, eksplorovati, kuldbutovati...itd., onda se sav naježim. --Slaven Kosanović 19:22, 28 decembar 2005 (CET)

Slažem se 100%.

--Asusnjar 20:17, 28 decembar 2005 (CET)

Ciljevi u prevođenju

Napravio sam početak/predlog ciljeva u prevođenju stranih reči i izraza. S obzirom da se ne slažemo oko nekih osnovnih stvari, izgleda da je potrebno prvo njih dogovoriti pre nego što krenemo u bilo kakvo prevođenje. Članak je samo početak i za sada odslikava samo neke potrebe (koje treba dogovoriti).

Negde je potrebno i napisati/napraviti standard ili ciljeve za ovaj članak (pojmoi iz računarstva). --Asusnjar 17:29, 10 januar 2006 (CET)

Članak s

Nastavak razgovora o temi prevoda računarskih pojmova

Računarski termini korisničkih grafičkih interfejsa

Interesuje me dokle je stigao ovaj projekat prevođenja računarskih termina. Primjećujem da mnogi fale. Lično ću i dodati neke, ali čini mi (po komentarima na strani za razgovore) da je ovo mjesto zamrlo, pa se pitam posoji li neko adekvatnije mjesto gdje da ulozim trud oko pisanja termina.

Naime, moja potreba je da imam listu računarskih termina koji se pojavljuju u vizuelnom grafičkom interfejsu različitih programa, koje ja s vremena na vrijeme prevodim, kada je to moguće i potrebno. Ali tu je problem ostati konzistentan, čak i kada sam radim, a da ne pominjem situaciju kada se uključi još ljudi. Pa se desi da se upload i download prevedu na najmanje tri različita načina.

Dakle, ono što bi bilo od velike koristi jeste riječnik računarskih termina, standardizovan, gdje je jedna strana riječ prevedena sa jednom i samo jednom srpskom riječju. Situacija koje je u ovom članku nije baš zadovoljavajuća, jer neke riječi, i to po pravilu one koje se koriste u korisničkim grafičkim interfejsima imaju dva tri prevoda, što je nedopustivo. Korisnicima treba predstaviti jedan i samo jedan termin na koji će se oni navići.

Ovaj članak o računarskim terminima je ok, s tim da bih ja napravio članak sličan ovome (iskoristio tekst sa ovoga) ali za termine koji se pojavljuju samo na korisničkim grafičkim interfejsima gdje je svaki termin preveden samo jednom riječju. Potrebna mi je pomoć oko toga! reljicb

Ne bih zabranio unos više značenja nekog pojma ali ideju o određivanju "primarnog prevoda" podržavam. --Kaster 16:10, 12. јун 2007. (CEST)

---

Па добро бре, информатичари, зашто текст пола латиницом пола ћирилицом?--Maduixa kaži 23:18, 6. јул 2007. (CEST)

Пошто ово нису енциклопедијски чланци него нека врста дискусионог форума за усаглашавање информатичке терминологије, нема потребе да се примјењују правила као на чланцима... ---Славен Косановић- {разговор} 23:32, 6. јул 2007. (CEST)

---

Pa ne radi se o tome da li je clanak u glavnom prostoru ili nije, nego da li hocete da se ponasate kao pismeni ljudi ili ne.... --Maduixa kaži 23:40, 6. јул 2007. (CEST)

---

Osim toga, vidim da se ovde pravi neka vrsta prirucnika... Zar to nije dovoljan razlog da se iybegavaju barem tako grube greske kao sto je mesanje cirilice i latinice? To akademskim gradjanima ne prilici... A ovde, vidim, sve sami studenti i svrsene fakultetlije... --Maduixa kaži 23:42, 6. јул 2007. (CEST)

Ма претјерујеш... :) Овај пројекат је био започет некада давно прије годину дана, али се одустало до њега управо због тога што људи којима није информатика струка, имају жесток отпор према неким појмовима... Осим тога и наши који студирају информатику у Србији нису били нешто заинтересовани да припомогну... Неко је једном негдје на Википедији рекао, да сваки професор на инф. факсу има неку своју терминологију за одређене области информатике... Жалосно је то, пошто многи не знају да смо ми 60-их и 70-их производили наше рачунаре и програме. И у Београду су се тада користили неки наши информатички системи у администрацији и науци... ---Славен Косановић- {разговор} 23:48, 6. јул 2007. (CEST)

A ti si promasio temu. Uopste ne govorim o recniku koji se ovde pravi, nego o osnovama kulture koju svaki obrazovani covek treba da ima, a to je da ne mesa cirilicu i latinicu u istom tekstu. A kakav je ovo projekat, dal je imao uspeha ili nije, zasto je propao (ako je propao), to je van mojih i znanja, i interesovanja. --Maduixa kaži 23:56, 6. јул 2007. (CEST)

Па и ти мијешаш час коментар ћирилицом, час латиницом, час аскијем. :) Ово није био пројекат за неки приручник, него усаглашавање терминологије, дакле као Трг само издвојено да не смарамо кориснике које тема није занимала. Чињеница је да су дискусије овдје кренуле једним конструктивним путем, корисник Ашушњар (ради у Канади као стручњак из информатике) је доста помогао да тако буде, али и он и ја и други смо се убрзо сморили, пошто смо морали да се објашњавамо са неким људима који нису могли да схвате зашто је потребно преводити неке термине, нарочито кад се не ради о именама произвођача... Дакле, проблем је у писању чланака и оно што сам већ објашњавао на тргу... Стране ријечи нису проблематичне кад стоје изоловано, али да јесу кад их има десет у двије реченице и још треба од њих правити глаголе и придјеве. Да не говорим када неко ко не зна енглески дође на Википедију на српском да сазна нешто више о информатици, па налети на те реченице и помисли да је дошао на погрешну Википедију... ---Славен Косановић- {разговор} 00:04, 7. јул 2007. (CEST)

---

Ja svaku moju poruku pišem ili ćirilicom ili latinicom ili ošišanom latinicom. Nikad ne mešam pisma u istoj poruci (barem se trudim da to ne radim), međutim, ono na ovoj strani ja vidim kao ipak nešto više od običnog razgovora... Vidim rečnik i preporučenu literaturu. Ovde na razgovoru stranice, možemo biti slobodniji, ali na stranicama, šta god one bile, treba da se vodi računa, kao što rekoh, da se barem grube greške ne prave. Ne košta mnogo.

A što se tiče onih koj ne znaju engleski... Nema to veze sa znanjem ili neznanjem engleskog ili bilo kog drugog jezika. Ja se sežem nekih informatičara koji su prve engleske reči naučili preko informatike, i rečnik im je na tome i ostao. S druge strane, znam i mnoge koji govore odlično engleski, pa im možeš do sutra objašnjavati neke stvari iz informatike, džaba ti. Jednostavno se kaže fajl je mesto gde se skladište dokumenti i gotovo. Softver je program a hardver je fizički kompjuter/delovi kompjutera itd... Pravo da ti kažem, onaj ko nema pojma o nečemu, i ne može isprve sve da skapira, ne samo u oblasti informatike, nego u bilo čemu. Ti si tamo pisao nešto o nekim filozofijama, mogu ti reći, malo toga sam skapirala. Da me zanima, potrudila bih se da saznam šta znače pojedine reči koje si upotrebio, i time bi naučila nešto više o filozofiji, al mene filozofija ne zanima mnogo, pa samim tim ću ostati neznalica a ti možeš da se trudiš da "posrbljuješ" te članke koliko god hoćeš, nema vajde. Tako, ne treba preterivati i ne treba pogotovu nalaziti opravdanja koja nemaju veze s mozgom. Fajl je fajl, al zato sigurno nećeš reći skrin nego ekran. Zlatna sredina, moj Votsone, zlatna sredina! To je najteže postići!--Maduixa kaži 00:15, 7. јул 2007. (CEST) --Maduixa kaži 00:15, 7. јул 2007. (CEST)

Pa pazi ne mozes mjeriti stvari po tome sta tebe kao pojedinca zanima i kako ti mislis da stvari trebaju da izgledaju, a uz to te ni ne zanimaju nesto posebno. Dakle, ako neko ko se u nesto razumije prenese nesto sto je iz struke i kaze to je tako, nije OK da mu se kaze nemas ti pojma sta pricas. Jeffe je meni neki dan objasnio jednu nedoumicu iz geologije i ja mu se zahvaljujem te postujem to sto mi je prenio iako sam ja bio ubjedjen da je drugacije. Fajl nije samo "objekat" gdje se skladiste dokumetni tipa word, nego fajl moze biti i izvrsni i program, .exe u Vindovsu itd... da ne duzim... Na primjer ti si prevodioc, ali tekstove iz razlicitih nauka pretpostavljam da prevodis u saradnji sa strucnjacima tih nauka kako bi se nasao najadekvatniji izraz u jeziku na koji se neka terminologija prevodi. Ja postujem tvoje znanje iz jezika, ali postoje druge stvari u kojima sam ja bolje potkovan, bilo sto sam ih studirao, bilo sto me interesuju i informisem se, i to ne znaci da to treba da bude problem u komunikaciji. ---Славен Косановић- {разговор} 00:32, 7. јул 2007. (CEST)

Polako. U pravu si Slavene da fajl može biti i izvršni i baš zbog toga recimo ja nikada ne bih upotrebio termin fascikla za fajl. Pre bih rekao za folder da je fascikla. Te jezičke nedoumice se ne mogu rešiti oštrom raspravom (svađom) već sesti razmisliti , konsultovati se ....--Jefe Timmy 00:53, 7. јул 2007. (CEST)

Ma ne ljuti se Maduixa na mene, niti ja na nju, Imamo ponekad ostriju razmijenu misljenja, ali se postujemo. Vjeruj mi Timmy da sam se ja smorio odavno od objasnjenja iz informatike, te je vrlo moguce da parcijalno objasnim nesto, posto me smara da detaljisem... I sto se tice termina, odavno se niko ni ne bavi clancima iz informatike, jer odmah krene km diskusija, pa ljudi i koji sus strucni bjeze od njih. Procitaj na ovim stranicama koliko je samo energije potroseno ovdje i nismo uspjeli da dodjemo do nekog konsenzusa. ja sam cak predlagao da korisnici koji se razumiju u informatiku pisu clanke koristeci terminologiju koju su oni ucili na faksu, pa kasnije kad se dodje do konsenzusa nekog izraza lako je promjeniti, ali dzbe cim neko pocne neki clanak dodje pet ljudi koji nisu od struke da daju svoje prijedloge i tako onaj ko pise clanak izgubi volju... ---Славен Косановић- {разговор} 01:09, 7. јул 2007. (CEST)

Ja sam planirao da postavim neke strane vezane za GIS. Radi se o informacionim sistemima vezanim za našu dragu planetu Zemlju. To je iz razloga što sa ovime imam kontakta ali nisam informatičar. Mislim da ne postoji definitivno usvojena terminologija. Išao sam i na neki kongres i slušao informatičare kako pričaju i to ne samo naše već i hrvate i druge i shvatio sam da su od svih izgleda naši najgori. Aman gotovo da nisu koristili nijedan prevod termina sa engleskog. Najviše sam se iznenadio kad su počeli da pričaju o JAVA i to kao Džava. Jer mi nikada nije palo napamet niti sam koga ranije čuo da to tako naziva.--Jefe Timmy 01:18, 7. јул 2007. (CEST)

Da nasi informaticari javu zovu Dzava, ne svi ali vecina. Jos kod nas nije jasno nasta se odnosi pojam racunarstvo, a nasta informatika na fakultetima MTF i ETF ne postoji saglasnost... :) Ako pogledas razgovor na clanku informatika na Vikipediji bice ti jasno. Sto se tice GISa mislim da tu neces imati nekih problema sa terminologijom, ali ako pak naletis na neku nedoumicu, rijecnik mikroknjige oslikava najpribliznije termine koji su kod nas u opticaju,,, ---Славен Косановић- {разговор} 01:25, 7. јул 2007. (CEST)

Kod nas reforme u jeziku idu tesko pa i novine, sjeti se samo price o nasem Vuku Karadzicu, mnogi ne znaju da je naisao na zestok otpor za svoje reforme u krugovima nase „intelektualne elite“... Ali dzabe uvidjeli su da je Vuk ipak Vuk..., mada je potrajalo neko vrijeme da shvate neke stvari. :) Mi smo prilicno konzervativna nacija u mnogim stvarima, ali srecom imamo pojedince genijalce u nasoj istoriji, koji opet prvo postanu poznati u svijetu da bi tek kasnije bili priznati kod nas. ---Славен Косановић- {разговор} 01:39, 7. јул 2007. (CEST)

Pogledao sam. Sasvim slučajno ja sam bio student na ETF, i razlikujem informatiku i računarstvo po onome kako sam učio (mada to beše davno) i za mene tu nema dileme. Dileme nastaju kasnije pri korišćenju manje poznatih termina. Raster nije slika a da bi to nekome objasnio morao bih da napišem članak Raster ali mi je dilema da li koristiti stranu reč ili neku domaću ili prihvatati sve kako stiže iz inostranstva. Dakle neradi se samo o jednom terminu (piksel, voksel, ...) Piši kao što govoriš. Možda pisati onako kako znaš i umeš pa ostaviti da neko drugi koriguje... To mi se trenutno nameće kao jedino praktično rešenje ali ono nosi konsekvence. Mnogi će to čitati i koristiti zdravo za gotovo.--Jefe Timmy 01:50, 7. јул 2007. (CEST)

Raster postoji kod nas kao termin iz grafike, tacnije graficke stampe jos odavno, prije informatike i znaci „konceptualno“ isto sto i danas u informatici. Sto se tice piksela i vokstela tu jednostavno nema prevoda u vecini stranih jezika, ne samo kod nas, te nam ne preostaje nista drugo nego da koristimo kao piksel i vokstel... Ima gomila izraza iz engleskog koji se ukalpaju u nas jezik, problematicni su oni koji ne, ili kada unosimo novi engleski izraz za koji smo vec u nas jezik unijeli ranije ekvivalent recimo iz latinskog... Dakle, u drugim jezicima se trude da ne nose duple izraze, ako su vec ranije unijeli neki izraz, nego ga adaptiraju u znacenju, ustalom tako je i u engleskom. Vecina engleskih izraza iz informatike su prvobitno imala druga znacenja i mnogi to drugo znacenje odrzavaju kao primarno u jeziku, samo se dodaje i znacenje iz informatike... Na primjer hardware je i danas u vojnoj terminologiji u engleskom jeziku, rijec koja oznacava vojnu masineriju, topove, misile itd..., ali u informatici se odnosi na sve fizicke dijelove racunara i periferijskih uredjaja... ---Славен Косановић- {разговор} 02:09, 7. јул 2007. (CEST)

WikiLokalizacija

Ne znam da li ste videli.

http://lokalizacija.tagleen.com/

-- Bojan  Razgovor  09:36, 20. maj 2008. (CEST)