Razgovor s korisnikom:Oli/Arhiva 3

--Filip Knežić (razgovor) 11:11, 14. avgust 2007. (CEST)

Može jedna lektura...

članka Opsada Beograda (1456). Ako ima nekih stilskih ili gramatičkih grešaka slobodno ispraviti ne obazirući se na nalepnicu. Pozdrav, --Vojvoda 11:43, 14. avgust 2007. (CEST)

Prihvatam sve zamerke/ispravke. Hvala na pomoći. Jel si ti izbrisala onaj tekst o borbama da bi ga pregledala. Ako jesi samo ga ubaci iznad onog što sam posle dodavao.--Vojvoda 21:52, 14. avgust 2007. (CEST)

Spomenica

Hvala na pomoći. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju. Pozdrav, --Vojvoda 21:58, 14. avgust 2007. (CEST)

---

Ok Jelo, nista ti ne brini. Sanmo se ti meni lepo odmori.--Maduixa kaži 10:45, 15. avgust 2007. (CEST)

Ne reči mi jel si ti makla onaj tekst --Vojvoda 11:21, 15. avgust 2007. (CEST)

Ne treba jedan broj opremljenih topovima i ekspozivnim materijalom već jedan brod.--Vojvoda 14:05, 15. avgust 2007. (CEST)

---

O Jelo, dobrodošla, eto i ja se danas uključih nakon nedelju dana. Završila sam svoje velike seobe što na poslu što u kući, danas mi instaliraše internet u novom domu, pa se i ja odmah nakačih da vidim šta ima novoga na Vikipediji. Ja kao i uvek, sto poslova započetih, nijedan završen. Nema meni pomoći, to ti je... Ajd, pišemo se.--Maduixa kaži 22:43, 31. avgust 2007. (CEST)

Bez po muke

Jel to izašlo novo izdanje? Super :) Hvala, ali nije mi toliko neophodno da ja imam novo izdanje, koliko ponekad poželim nekome da preporučim da kupi tu knjigu (jer znam da je meni vrlo koristila). Nadam se da ću je videti po knjižarama (mada verujem da tiraž nije preveliki). Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:17, 1. septembar 2007. (CEST)

Sastanak u nedelju, 2. septembra

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 2. septembra 2007. Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). Za dodatne informacije možeš kontaktirati Filipa. Do skorog viđenja (nadamo se ) --Filip Knežić (razgovor) 12:33, 1. septembar 2007. (CEST)

docx

Na žalost, ne verujem da mogu biti od pomoći. Ako sam dobro razumeo, suština problema je što imaš veliki posao zarobljen na .docx datotekama, koje ne možeš da otvoriš (ili možeš sam na tom drugom računaru), a želiš da ih pretvoriš u standardne .doc datoteke, koje može svako da otvori? (Vrlo je moguće da nisam razumeo najbolje.) Ukoliko je problem samo u tome što taj konvertor ne radi, ovde (na dnu stranice) ima ponuđeno i nekoliko drugih konvertora. Žao mi je što ne mogu da budem od pomoći, pa bi najbolje bilo da se obratiš ovde.. nadam se da će tu neko znati da pomogne. Što se tiče promene tastature, da li kod sistem-treja (satića dole desno) imaš onaj kvadratiš na kome piše EN/SR? Ako ne, probaj Control Panel->Date, Time, Language and Regional Options->Add Other Languages->Details->Add, i onda tu izabereš srpski. Ukoliko ovo ne radi, možda je Vindouz počeo da štuca (dešava se to njemu vremenom), a najbolji lek za to je reinstalacija sistema. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 08:50, 2. septembar 2007. (CEST)

Izvini, ali ne mogu da ti pomognem.--Filip Knežić (razgovor) 12:01, 2. septembar 2007. (CEST)

Poz Jelena. Vidim da si upala u zamku s ovim novim Mikrosoftovim Ofisom. Najbolje i najednostavnije rješenje za tvoj problem je da opet nađeš nekoga ko ima Ofis 2007, otvoriš tvoje datoteke i ponovo ih sačuvaš, ali ovog puta u formatu .doc bez h. Dakle, File>>Save as i odabereš stariju verziju Ofisa. Drugo i komplikovanije je da, tvoju verziju Ofisa ažuriraš instaliranjem odgovarajućih apdejt paketa za kompatibilnost sa novim formatom, sa Mikrosoftovog sajta. Više o drugoj opciji možeš naći ovdje [1], mada ja ti preporučujem prvu ako si u mogućnosti. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:17, 2. septembar 2007. (CEST)----Jlnarazgovor 22:36, 2. septembar 2007. (CEST)

---

---

Jlnarazgovor 22:36, 2. septembar 2007. (CEST)

---

---

Jlnarazgovor 22:40, 2. septembar 2007. (CEST)

---

Slobodno mi se obrati kad god ti zatreba neka pomoć i ne brini da me smaraš. Ja ću se potruditi da odgovorim čim opazim. Srećno sa „ispravljanjem formata“ datoteka. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:12, 2. septembar 2007. (CEST)

Promena korisničkog imena

Vidim da si preslovila naslov korisničke strane na ćirilicu, ali time praktično nisi korisničko ime promenila. Ovo nije praksa jer trenutno, čisto formalno, koristiš tuđu korisničku stranicu, iako korisnica sa ovim korisničkim (ćiriličnim) imenom (još) ne postoji :) Ako bi stvarno da promeniš korisničko ime kontaktiraj nekog od birokrata, npr. Filipa, Jovana ili Slavena. Ako bi pak da zadržiš postojeće, i korisnička strana bi morala (formalno) da ti bude sa imenom na latinici ;) Poz --Kale ^{↙info/talk↗} 19:01, 3. septembar 2007. (CEST)

---

Upravo kako reče Kale, efektivnu promjenu korisničkog imena mogu da obave samo birokrate... :) Ja sam jedan od birokrata tako da si na pravoj adresi, samo mi potvrdi tačno tvoje novo korisničko ime na mojoj stranici za razgovor. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:16, 3. septembar 2007. (CEST)

Gotovo...:) Srećno sa novim nalogom i uspješan rad. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:12, 3. septembar 2007. (CEST)

Pozdrav

Pozdrav Jelena (?). Kao prvo, da pokušam da pomognem oko šifre, i meni se slično dešavalo kad sam se prijavljivao na Vikipediju, naime, mešao sam šifru i korisničko ime na latinici i ćirilici, šifra mi je bila latinička a ja kucao ćirilicom, nisam primetio jer sam samo video zvezdice. Probaj ovo i ti, ukoliko već nisi. E sad, pošto sam video na tvojoj korisničkoj stranici da voliš da ispravljaš i lektorišeš, a ovde takve najviše i trebamo, pogledaj našeg vrednog korisnika i njegove nove članke. Zaista je vredan, i voli da piše, ali izgleda nije odavde ili mu srpski jezik nije maternji, pa ostavlja iza sebe dobre tekstove, ali ih je potrebno preraditi. Ja sam ranije uzimao to na sebe, iako zaista ne znam da lektorišem, ali kad god sam prolazio i radio to imao sam osećaj da ni sam ne znam svoj maternji jezik :) Toliko se zbunim pokušavajući da iskonstruišem rečenicu od toga što je on napisao da na kraju batalim sve i ugasim skoro do pola sređen članak. Ukoliko ovo tebi ne predstavlja problem, a budeš imala slobodnog vremena, slobodno pogledaj i sredi neke članke. Naravno, ovo nije obaveza niti bilo šta slično, nego vidim da voliš to da radiš, pa reko ... ako ne budeš nekad znala šta, ovo je pravi posao za tebe :) Dobrodošla još jednom, i hvala unapred. P.S. Ukoliko imaš bilo kakvih "stručnijih" pitanja vezanih za Vikipediju, slobodno mi se obrati, biće mi drago da ti pomognem. --Saša Stefanović ® 01:13, 4. septembar 2007. (CEST)

Dobro došla nazad

Nisam zaboravio, ali sam video da si odsutna pa sam odložio komentar do tvog povratka (pošto nisam imao slobodnog vremena baš na pretek, a tebi je, pretpostavljao sam, svejedno). Pogledao sam samo kako bi glasio pridev od Gang, i jeste ganški, kao što sam originalno tvrdio; zapravo, ne postoji neka kategorija izuzetaka u koju bi se on mogao svrstati, te ostaje samo taj oblik. Dobićeš uskoro komentar na ’Neodumice’.

Što se tiče drugog pitanja, treba težiti da se kraći brojevi pišu slovima (dakle, svakako ne tri stotine pedeset i osam cvetova, ali je do šestog poglavlja bolje nego isto to napisano ciframa). Ovo nije čvrsto pravilo već samo preporuka, a nije ni opštevažeće: recimo, ako je neko nešto naveo po tačkama 1, 2, 3, 4... pa se ti pozivaš na jednu od njih, bolje bi bilo napisati brojem šta komentarišeš, kako bi se očuvao numerički karakter; međutim, ovo poslednje opet više liči na tekstove administrativnog tipa nego na priče.

Pozdrav,

Bbasic 14:05, 4. septembar 2007. (CEST)

---

Evo i komentarâ. Suštinski je OK. Ipak, mislim da bi neke detalje trebalo ispraviti ili preformulisati.

• U delu o pisanju zareza nije sasvim tačno da se suprotnosti obavezno odvajaju zarezom. To zavisi od intonacije rečenice.

• U istom delu malo niže navela si ovaj primer: Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. Mislim da ovako van konteksta može da zbuni, pa čak i da navede na pogrešan zaključak. Lično bih naveo obe varijante, i objasnio razliku u značenju:

1. Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. (= Pročitala sam sva pravila i od njih me zabole glava.)
2. Od pravila koja sam pročitala zabole me glava. (= Od onih pravila koja sam pročitala zabole me glava; ostala nisam čitala.)

• U delu o imenu i prezimenu dodao bih još da isti redosled važi za mađarska imena, uprkos tome što Mađari pišu prezime pa ime.

• Kod nastavka -ica, umesto „kod imena kao što je Sunčica“ moglo bi se konkretno reći da su u pitanju imena sa završetkom -čica.

• Već smo komentarisali je()l’, samo te podsećam u slučaju da si zaboravila.

• Spasti/spasavati samo ima prednost nad spasiti/spašavati; u članku pogrešno stoji da je isključivo prvi oblik ispravan.

• Izbacio bih „u vezi zeleni“. Bolje je reći da je spoj u vezi nečega neispravan nego navoditi neki slučaj koji verovatno nikad nikome neće trebati, a i ako zatreba — svakako ne stvara dilemu. (A pride i to što se može konstruisati rečenica takva da je i u vezi nečega u njoj ispravno: „Nešto škripi u vezi Marka i Marije“; no, pošto smo se još ranije složili da je cilj što pristupačniji tekst, ovakve marginalne slučaje uopšte ne treba pominjati.)

• Zašto takoreći skraćuješ kao tr.? Nisam nikad video tu skraćenicu, čak prvi put kad si mi je napisala nisam ni shvatio šta znači.

Toliko od mene. Nadam se da si zadovoljna komentarima.

Pozdrav,

Bbasic 18:38, 4. septembar 2007. (CEST)

Save as...

Nemam kod sebe instaliran Ofis 2007. Radio sam na njemu par dana prije godišnjeg pošto ga je moja žena bila instalirala na svoj laptop, ali je joj se učinio previše kič i vratila je Ofis 2003. Ja na Mekintošu koristim verziju Mek Ofis 2004. Na poslu imam par kolega koji rade sa Ofisom 2007 pa ću da pogledam i ću da ti javim. Inače, mislim da bi morala da postoji opcija u meniju File, pod imenom Save as, izuzev ako nije nešto drugačije konfigurisano u konkretnom slučaju... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:37, 4. septembar 2007. (CEST)

Ovaj, da ja pripomognem. U gornjem, levom uglu ekrana ima jedan kružić na kome su nacrtana četiri kvadratića različitih boja koji se prepliću. Klikneš na taj kružić i onda u drop-daun meniju izabereš Save as... Poz --Kale ^{↙info/talk↗} 22:42, 4. septembar 2007. (CEST)

avio kompanije

Letaju avijoni letaju.... Slušaj, pročitah tvoj komentar na nečijoj strani, pa mi bi žao čoveka (iako mislim da bi pre mogao da bude dečkić). Njemu nije srpski maternji, zapravo mislim da pripada drugoj ili trećoj generaciji Srba u belom svetu. Ali je veliki entuzijasta i treba ga kontrolisati, iako je to ponekad malo naporno (kako kaže Saša, kad počneš da čitaš počneš da sumnjaš u sopstveno poznavanje maternjeg jezika).

--Maduixa kaži 23:10, 4. septembar 2007. (CEST)

---

Ma nije, samo sam osetljiva na adolescente... Kad pređu 18, onda ih smatram odraslima i "šibam" ih bez milosti, ali do 18, nekako imam taj zaštitnički odnos, šta ja znam... Treba ih podučiti što je više moguće kako bi što manje morali da ih "šibamo" kad pređu 18.... A pogotovu kad vidiš da se trude i daju sve od sebe.... Idem i ja u krpe, iako ustajem sat i po posle tebe...--Maduixa kaži 23:39, 4. septembar 2007. (CEST)

Zašto ne verujem „autoritetima“

Zdravo, Jelena, pretpostavljam. Hvala ti na kulturnom komentaru.

Kažeš: „veruj borcima za čistotu jezika“. Transkripcija stranih imena ne izgleda kao prirodno bojište gde se brani čistota. To je više regulisanje tuđica. Ako pogledaš članak Srpska transkripcija klasičnih jezika, videćeš da i ti borci koriste razne pravopisne priručnike koji su nekad suprotstavljeni.

Kažeš i da se jezički stručnjaci brzo dogovore. Moj utisak je da, barem na srpskoj vikipediji, u pitanju na(d)metanje ličnih mišljenja i sujeta.

I sve se svede na transkripciju. Gramatički i stilski, naši članci su daleko od dobrih, prosto vrve od bukvalno prevedenih engleskih fraza. To nikome ne smeta.

--Jakša 02:45, 5. septembar 2007. (CEST)

Drago mi je

Koliko mi je poznato, ne postoji skraćenica za takoreći. Kažem ti, prvi put kad sam to video (sećam se, u rečenici „Dakle komentar za Ala Pačina je tr. citat“) uopšte nisam shvatio šta znači. Mislim da je najveći problem u tome što skraćenice obično predstavljaju početak reči — ne postoji nijedna reč koja počinje sa tzv. pa nije problem to asocirati s čim treba, ali postoji mnogo reči koje počinju sa tr. i bojim se da će i drugi doći u sličnu zabludu kao ja.

Što se tiče zareza, ipak ne bih bio tako isključiv. Nemam utisak da se zarezi češće neopravdano izostavljaju nego neopravdano pišu; štaviše, ako se ne ograničimo samo na suprotnosti, rekao bih da ljudi znatno češće upravo trpaju zareze i tamo gde ne treba („od viška glava ne boli“). Ipak, to je samo moj utisak, možda i grešim. Drugi razlog zbog čega mislim da ne treba na tome insistirati jednostavno je to što se ne sećam neke žučne svađe na Vikipediji oko toga da li u nekoj rečenici treba zarez ili ne. :) No dobro, ostavljam tebi izbor.

Albanci, Rumuni i ostale nacionalne manjine nisu problematične. Naime, ako izuzmemo Kinu, Japan, Koreju, Tajvan, Vijetnam i sl. :), ostaje samo Mađarska kao država u kojoj važi redosled prezime pa ime. Mnogi ovo vole da koriste kao argument u srpskom jeziku, ali to nije u redu jer se prilikom prilagođavanja mađarskog imena srpskom jeziku i redosled obrće. Tako na Vikipediji imamo (sasvim ispravno) članak Šandor Petefi, iako bi mnogi (pogrešno) rekli Petefi Šandor, ugledajući se na mađ. Petőfi Sándor. S ostalim jezicima nemamo problema, jer se redosled poklapa. Inače, jesam iz Novog Sada, a smem li pitati na osnovu čega to „već izvesno vreme slutiš“? :)

Za je( )l’ sam ja kriv, izvinjavam se. Taj deo sam prilikom čitanja teksta samo letimično pogledao (budući da smo ranije to pretresli uzduž i popreko) i namah mi se učinilo da nisi ništa ispravljala. Sad vidim da si ipak bila ekspresna.

Pogledao sam i nekoliko članaka o aviokompanijama, i na prvi pogled mi se čini da su prevođeni s engleske Vikipedije. Pogledaću malo može li se šta uraditi kad budem imao vremena, ali ne obećavam ništa veliko. Uglavnom, ako se neko prihvati detaljnijeg sređivanja tih članaka, verujem da će mu engl. Vikipedija i te kako koristiti.

Pozdrav,

Bbasic 20:53, 6. septembar 2007. (CEST)

Geografija Indije

Nije mi poznato da li je neko pregledao članak. Koliko sam pratio nisam primetio da je neko značajnije radio na njemu. Pozdrav, --Vojvoda (razgovor) 21:36, 6. septembar 2007. (CEST)

Opsadu Beograda smo potpuno sredili i uredili. Već je izabran. Naravno možeš da ispraviš ako misliš da nešto treba. --Vojvoda (razgovor) 22:51, 6. septembar 2007. (CEST)

Novosađanin

Hhehe... Pa mogla si mene da pitaš, ja znam da je Bojan iz Novoga Sada--Maduixa kaži 16:41, 7. septembar 2007. (CEST)

Ma Novosadista :)

Kakvu si sve teoriju o meni razvila i s kim si me sve upoređivala, skoro si i mene ubedila da sam Vlado Đukanović, sad mi dođe prosto žao što nisam. :) Koliko mi je poznato, ne bolujem od lokalpatriotizma (ne mogu se ponositi time što je Matica srpska u istom gradu kao ja; po mom shvatanju, mogu se ponositi samo nekim svojim rezultatom). Štaviše, mislim da mi je ona sintagma koju si navela („Matica srpska iz Novog Sada“) vrlo nesvojstvena, jer se u takvim izjavama trudim da budem što sažetiji (najčešće samo Pravopis; kada neko baš zapne s izjavama da imamo „deset različitih pravopisa“, onda Pravopis Matice srpske; a Matice srpske iz Novog Sada vidim kao čist pleonazam). Štaviše, potražio sam preko Guglovog pretraživača pominjanje Matice srpske u blizini mog imena, i nisam pronašao ništa slično ovome što ti navodiš. Nemoj, naravno, ovo pogrešno shvatiti, da ti ne verujem pa da sve proveravam, već sam se i ja zainteresovao, kad sam napisao nešto za šta mislim da ne liči na mene. :) Možda ti je ipak Maduiša jednostavno rekla, pa da si sve ovo pomešala.

Ne znam šta da ti konkretno kažem za interpunkciju i pravopisne znake. Redosled izlaganja svakako nije jezički normiran ;), te mislim da je u redu staviti onako kako odgovara autoru teksta. Ako planiraš da ga ozbiljno preurediš — samo napred, slobodno izmeni i redosled ako ti tako više odgovara.

Tačka posle beline zasad ipak ostaje („zasad“ znači kako se nadamo da će novo izdanje Pravopisa, koje bi moralo da to nedvosmisleno reguliše, izaći što pre). Verovatno si to videla na Maduišinoj stranici za razgovor (poslednji pasus).

„Crtetinu“ jednostavno više volim, ne zbog simbola ispod prozora za uređivanje (te simbole i ne koristim, sve što mi treba imam na tastaturi). Jednom prilikom sam s Maduišom konstatovao da ne bi bilo loše zamoliti nekog nadležnog da se obe verzije crte nađu među simbolima (pa neka svako bira po svom ukusu), ali sve je ostalo na toj konstataciji. :)

Ostavio sam za kraj komentar o zarezu. Čini mi se da se sve na kraju svelo na pitanje ukusa i stila. Ne vidim zašto bi moj komentar u vezi s tim bio merodavniji od tvog ili bilo koga trećeg. Ako uzmemo u obzir trud koji si uložila u dati članak, zaista ne bi bilo fer s moje strane insistirati na nekom mom utisku naspram tog utiska (a možda ni jedan ni drugi nisu dobri). Dakle, s obzirom na to što želiš da ja na kraju izaberem, moj izbor je da ipak ostane. :)

Pozdrav,

Bbasic 16:30, 8. septembar 2007. (CEST)

Dete i učiteljica

Eto, ja radoznala pa sam pročitala o tvom detetu i njenoj učiteljici... PA NARAVNO da moraš da odeš i da zaštitiš ne samo svoje dete, nego svu decu kojima ona predaje! Pa to je nečuveno! Sve one "ispravke" koje si napisala su van pameti. Kako ti kažeš, pretvara lepo, prirodno, pitko u ružno, neprirodno i kruto. Ko molimte još kaže da će da se vidi s Perom u "sedamnaest časova"! Osim toga, tvoj poziv ti na to daje potpuno pravo, pa samim tim i nećeš ispasti samo neka "majka koja previše štiti svoje dete". Molim te, molim te, moraš to uraditi, a ako dotična ne bude imala sluha za tvoje savete, idi kod direktora. Pa molim te, vidi šta radi od deteta. Ubija sve što je najlepše u jednom detetu (matematika se ne ilustruje, ma nije nego!) i pretvara ga u dosadnu odraslu osobu pre vremena. Moraš barem da pokušaš, ako nećeš da tvoja kćerka to zna (iz vaspitnih razloga, jel'te) nemoj joj reći, ali sa učiteljicom neko mora da porazgovara veoma ozbiljno i u četiri oka. --Maduixa kaži 11:00, 9. septembar 2007. (CEST)

---

To ne znači da sad treba zalepljivati gomile pleonazama...

Jeco, zar ne bi bilo bolje ovde staviti "lepiti" a ne "zalepljivati"? Zar postoji glagol "ѕalepljivati"? Malko mi para uvce...--Maduixa kaži 11:05, 9. septembar 2007. (CEST)

Avtoriteti

hehe...Nemoj da mi se ljutiš, Jelo, treba da se naviknem da sad imam dva eksperta koja mogu da gnjavim sa mojim beskrajnim pitanjima. Toliko sam se već navikla da kad mi padne neko pitanje na pamet, odmah automatski (znači, bez razmišljanja) idem kod Bojana na stranicu, isto kao što i kad je u pitanju transkripcija idem kod Delije, mada bi npr. i Bojan mogao savršeno isto da mi pomogne sa transkripcijom. Ja sam ih nekako tako podelila u mojoj podsvesti i sad treba da u ovu moju tvrdu (polu-bosansku) glavu uđe da ima tu još neko koga može čovek da pita.

S obzirom da nisam do sada ulazila dublje u problematiku pravopisa srpskog jezika, ja sam nekako (nesvesno, pretpostavljam), sažimala i pojednostavljivala što je više moguće ta pravila. Osim toga, da budem iskrena, kao što ti jednom rekoh, pravila u osnovnoj me nikad nisu pitali jer sam lepo pisala (a videli su da sam pismena, pa su mislili da ne treba da me pitaju i usmeno, a meni to sve nekako išlo više po osećaju nego po naučenim pravilima), a u srednjoj jeste da smo imali časove gramatike (daaaa, časovi posvećeni isključivo gramatici), ali meni su ti časovi više ličili na časove matematike (radiš zadatak tj. analiziraš rečenicu na osnovu nekih pravila koja si nabubao i koje ti nikad niko nije onako, ljudski objasnio) nego na časove srpskog, tako da sam ih, kao i matematička pravila, glat sve pozaboravljala, a onda sam ono što sam znala, sistematizovbala u neka svoja pravila i što je više moguće ih sažela i do dana današnjeg se rukovodila njima. Tek od pre nekih godinu dana (kad upoznah Bašića) počeh da čitam tu knjigu zvanu Pravopis. Tako da je verovatno i to o instrumentalu neka moja lična interpretacija (krajnje pojednostavljena). Elem. Ima nekih reči koje mogu i sa S i bez S, ali onda imaju drugačije značenje. Tipičan tvoj primer, kamerom i s kamerom. Kamerom kroz svet, znači kamera nam je prozor u svet, a s kamerom je čisto obaveštenje da je neko nosio kameru sa sobom. Lutkom i s lutkom mi je već nekako drugačije. Igrati se S lutkom (uvek, jer kad se igraš, lutka je uvek shvaćena kao društvo), ali npr. opičio ga lutkom u glavu (tu je očigledno da je lutka sredstvo, a nikako društvo). Jednostavno, mislim da u svaka imenica ponaosob može da se tumači na poseban način. Naravno, ima i onih imenica koje jednostavno mogu biti samo društvo ili samo sredstvo, ali na kraju krajeva, sve se opet svodi na osećaj za jezik (uz obavezno kakvo takvo poznavanje pravila, naravno) — onaj koji ima istančanije uho, manje će grešiti, a kad sluša, bolje će razumeti i videće mnogo suptilne razlike koje govornik želi da saopšti i koje mnogi jednostavno ne vide.--Maduixa kaži 15:34, 10. septembar 2007. (CEST)

Jopet ja

Slažem se s Maduišom oko učiteljice tvoje ćerke. Ne treba ćutati: završiće tvoja ćerka još godinu dana kod nje ovako ili onako, i može izgledati kao da je sve prošlost, ali doći će nova generacija učenika čiji roditelji možda nisu jezički potkovani i oni će svojoj deci govoriti „sine, tako je kako učiteljica kaže, ona to sigurno zna“, čime dobijamo generacije učenika koji su u startu naučili pogrešno (što je mnogo teže ispraviti). Dakle, imaš priliku i moraš je iskoristiti da pomogneš ne samo svojoj ćerci već i mnogoj drugoj deci.

Klikni ovde i ovde pa pročitaj šta sam upisao (mislim da su ostali padeži malo verovatni). Kada na Vikipediji klikneš na jezičak uredi, možeš videti tačno šta treba da se ukuca da se dobije određeni rezultat („ovde“ što vodi gde treba, podvučene reči, precrtane reči). Potpis stavljaš ukucavanjem ~~~~ (četiri tilde), ne moraš da klikneš na dugme za automatsko potpisivanje (ako nećeš crtu ispred). Akcente, crtu i ostale nestandardne simbole imam na tastaturi zato što sam ih dodao. Postoje programi pomoću kojih se to postiže, kao ovaj; treba samo da rasporediš gde šta hoćeš. Drugi način je da ti pošaljem svoju tastaturu (ne mislim na komad plastike :), već na kodni raspored koji samo instaliraš), i u tom slučaju ti ne treba pomenuti program, ali si onda ograničena na raspored koji sam ja pravio, ne možeš ga prilagoditi svojim potrebama; ako je to OK, javi.

Oko interpunkcije, pokušao sam da kažem kako mislim da zaista nije bitno kojim redosledom ćeš obraditi taj deo, da li kao u važećem Pravopisu (u kom jeste sve objedinjeno), ili ipak razdvojeno. Kao što se, vidim, slažemo, bitno je (samo) da pravila odande budu korektno preneta ovde.

Pravopis navodi da se postcifarska tačka izuzetno ne piše „ispred drugog znaka interpunkcije“. Upravo zbog toga što (kako i sama pišeš) ne pominje belinu, dalo bi se zaključiti da ostaje u pomenutom kontekstu ostaje (jer nije ispred interpunkcijskog znaka, već ispred beline — interpunkcijski znak je tek posle). Klajn je u Rečniku jezičkih nedoumica mnogo nedvosmisleniji, jer kaže „neposredno posle“ (podvlačenje moje). Problem jedino stvaraju neki primeri iz Pravopisa koji postupaju suprotno, a kô što tad napisah Maduiši, Klajn i ja smo se usaglasili da, iako je nesporno da nedoslednost postoji, do novog izdanja treba onom što stoji u formulaciji dati prednost nad primerima.

Smatram da je, u vezi s tvojim rođakom, najjači argument ipak jednostavno poštovanje Pravopisa, kao osnov pismenosti. Međutim, evo i argumenta izvan toga. Naime, lako je napisati „najnovija knjiga o Harry-ju Potter-u“, pa možda stvarno to izgleda logičnije od „Harryju Potteru“. No, kako bi tvoj rođak napisao „inženjeri zaposleni u Nokiji“ — možda „inženjeri zaposleni u Nokia-i“ ili neka druga babaroga (po P je „u Nokiji“, isto kao prilikom transkripcije)? Kako bi izgledalo „stvaralaštvo Frančeska Petrarke“ — imam neki osećaj da je „stvaralaštvo Francesco-a Petrarca-e“ (dok bi po P bilo „stvaralaštvo Franceska Petrarke“)? Da se okanem primera (a ima ih još koliko hoćeš, verovatno i mnogo ilustrativnijih od ovih koji su meni pali na pamet), poenta je da upravo nije stvar samo u dodavanju nastavka, već pravopisno rešenje predviđa odgovarajuću adaptaciju završetka reči kako bi se taj nastavak uklopio gde treba; videli smo kako ovo uklapanje izgleda po ideji tvog rođaka.

Nisam uspeo da nađem neku knjišku potvrdu za status kvo, ali reći ću šta mislim. Naime, tvoj rođak je u pravu kad ovo povezuje s našom imenicom status; da smo se držali latinskog, glasilo bi statu kvo (jer nije preuzeto od lat. nominativa već „iščupano“ iz fraze in status quo ante). U srpskom je, kao i u mnogim drugim jezicima, ovo prilagođeno postojećoj imenici status (ali Francuzi i Španci ipak pišu po originalu, statu quo, ne fr. *statut quo niti šp. *estado quo). Budući da, dakle, oslanjanje na imenicu status nije samo prividno, kao i da je dodatak kvo neproziran, smatram apsolutno opravdanom promenu statusa kvo, statusu kvo itd.

Naravno, nema nikakvog problema što si iskoristila moj odgovor Maduiši; naprotiv, vrlo mi je drago što sam bio od pomoći. :)

Ostaje još pitanje pisanja (s) velikim slovom. Oko toga su se svojevremeno podosta preganjali A. Belić i M. Moskovljević, pri čemu je prvi zastupao varijantu bez predloga a drugi sa. Odgovor nije nađen, i u sličnim situacijama se uvek prihvata da su obe varijante ispravne (dok jednu eventualno ne odbaci kasniji Pravopis ili neka druga zvanična literatura). Dok ’Srpski jezički priručnik’, istina, daje prednost jednom obliku, Klajn u ’Rečniku jezičkih nedoumica’, pod slovom P, navodi: „pisati velikim, malim slovom i pisati s velikim, malim slovom jednako su pravilni oblici“, a stav potvrđuje i pod odrednicom s(a) + INSTRUMENTAL: „O izrazu pisati velikim (malim) slovom odnosno pisati s velikim... svojevremeno se među lingvistima vodila polemika koja je ostala bez konačnog rešenja, pa se mora smatrati da su oba oblika podjednako ispravna“. Iako su u pitanju nijanse, stvar se ipak raspetljala u tački 5 Odluke br. 45 Odbora za standardizaciju jezika (što je, za razliku od prethodnih dvaju priručnika, zvaničan dokument): „I Odbor svoje odluke, kada ih donosi ili spominje pojedinačno, obično piše (s) velikim početnim slovom (i ovde, u prethodnoj kurziviranoj sintagmi, predlog s može se upotrebiti ili izostaviti, bez posledica po pravilnost konstrukcije, jer nije reč o čistom instrumentalu ni o čistom socijativu, ni o oruđu kojim se radnja vrši ni o društvu subjekata koji je vrše)“. Ako te zanima, celu Odluku možeš pročitati u časopisu ’Jezik danas’ br. 21-22, kog ima na sajtu Matice srpske iz Novog Sada ;). Prema svemu, usudio bih se reći da su na kraju izrazi ipak ravnopravni, i da je komentar iz ’Priručnika’ odraz ličnog mišljenja/stila. Ja o ovome nemam neko posebno mišljenje, već pišem kako mi dođe u momentu — nekad s predlogom, nekad bez njega (ti si, eto, primetila jednu priliku kad sam ga napisao). Još bih samo napomenuo da se rasprava Moskovljevića i Belića odnosila samo na sklop s glagolom pisati; u drugim, samo naizgled sličnim primerima, kao istorijski, s malim slovom i Belić je dozvoljavao predlog.

Toliko od mene. I nemoj mi se izvinjavati na dužini komentarâ, „ako si me udavila“ i sl. Drago mi je ako mogu da pomognem.

Pozdrav,

Bbasic 19:24, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Pitala si me kako sam pogledao da li sam pominjao „Maticu srpsku iz Novog Sada“, pa sam ti pokazao; ne treba da otvaraš sve linkove koje tamo zatekneš, samo pogledaj šta sam ukucao u polje za pretragu (odmah pored slike na kojoj piše Google).

Što se tiče uređivanja Vikipedije, kada vidiš neki efekat (podvlačenje, precrtavanje itd.) za koji te zanima kako je napravljen, treba da pritisneš uredi na toj stranici, gde si to videla. Znači, ja sam prošli put na tvojoj stranici za razgovor nešto podvukao i precrtao, pa tebe zanima kako sam to uradio; pritisneš na jezičak uredi na vrhu tvoje stranice za razgovor (jer sam tamo pisao), i onda ćeš videti šta sam ja kucao da bi na kraju tako ispalo.

Neće ti se ništa od slova pretumbati na novoj tastaturi, samo ću ti objasniti šta treba da pritisneš kako bi dobila određene simbole i to je to. Ne znam samo kako se snalaziš s tehnikalijama oko kompjutera, možda ne bi bilo loše da imaš nekog pored sebe ko će ti pomoći prilikom instalacije. Slanje će sačekati dan-dva, kao i komentari na ostatak tvoje poruke, jer je sad već kasno i mora da se spava. :) Nadam se da nisi previše nestrpljiva. ;)

Pozdrav,

Bbasic 03:38, 11. septembar 2007. (CEST)

Lutke

Ih, kako volim kad me neko citira...

A sad ja malo tebe: Za lutku nisi potpuno u pravu. Devojčica može da se igra i lutkom bez pičenja u glavu. Lutka će tu pre biti sredstvo za igru, skoro kao što je olovka sredstvo za pisanje.

Jeste, ne tvrdim ja da je pogrešno, logički, lutka JESTE sredstvo a ne društvo, mđ. kao što rekoh i kod Bojana na str. za razgovor, zaboravljamo da govornik uvek unosi i svoje emocije u ono što govori, tako da iako je tačno, nikad niko (osim gramatičara u nekom primeru) neće reći da se "devojčica igra lutkom", jer kao što rekoh (jopet), lutka se uvek shvata kao društvo devojčice, a ne sredstvo. Logički, lutka je sredstvo, mđ. emotivno, uvek je društvo.

A nekad i ne mora biti suptilnih razlika, neke sintagme u instrumentalu nisu ni pravo društvo ni pravo sredstvo. Vreme nije ni sredstvo ni društvo: S vremenom ćemo naučiti / vremenom ćemo naučiti.

A i ovo znam. Ali mi se čini da u tim slučajima onda postoji neko gramatičko pravilo koje se ne oslanja mnogo na neku logiku. Jednostavno je tako i tačka. Odatle onda i te kilometarske rasprave stručnjaka - jer nešto ne ide po logici, nego treba veštački odrediti.

• Od danas, se kaže zadnji u smislu poslednji!
• Zašto?
• Zato što ja tako kažem...

(Šalim se, znam da nije to tako baš jednostavno, ali došlo mi sad da se glupiram)...--Maduixa kaži 10:12, 11. septembar 2007. (CEST)

p. n. e.

Jelo, bil ti znala da mi kažeš kada u p. n. e. ima izuzetaka pa se ne stavlja tačka iza e? Ja znam za zarez (ne može i zarez i tačka, nego samo zarez ili samo tačka, dakle, p. n. e,) a da li isto važi i za zagradu, kao kod rednih brojeva? I da li ti pada još neka situacija na pamet kada se ta tačka iza E ne piše? Hoćemo da automatski sve nepravilne pne. promenimo u p. n. e. al treba voditi računa i o situacijama kada ne treba da se stavlja tačka.--Maduixa kaži 20:47, 11. septembar 2007. (CEST)

---

Koja cinjenica? Ma super si mi brzo odgovorila, i Bojan je intervenisao na Filipovoj strani. Nikad ranije nisam o tome razmisljala, al eto kad me on upitao, shvatih da zapravo, ne znam da li se mogu pisati dva interpunkcijska znaka jedan do drugog ili ne. Fala bogu da je to barem reseno jednostavno - uvek se pisu i tacka (osim kad ide druga tacka, naravno). A nasla sam i u pravopisu tacku koja govori o belinama iza tacaka u p. n. e. I u starom i u novom skolskom (jedini novi koji ja imam, al ako tu pise, siogurno isto pise i u velikom). Zelim ti da ti oba deteta ozdrave odjednom i brzo a ja odok da pecem palacinke. Odjednom mi se prijedose, ide mi voda na usta od same pomisli....--Maduixa kaži 21:19, 11. septembar 2007. (CEST)

E pa nema...

U ovom iz 60. godine. Zato nisam ni mogla da nadjem. E, kad bude izasao taj novi novi Pravopis, ne bilo ti za`povedjeno da me podKitno i odmaK obavestis da saljem brata u kupovinu. Stvano bezveze, ovaj mi nista ne sluzi.--Maduixa kaži 22:51, 11. septembar 2007. (CEST)

---

inace, tacka 151. je: Kada se tudje reci pisu onako kako se izgovaraju.... 152. Alp treba rastavljati poluslozenice... 153. U nasem jeziku imamo dve vrste tudjih reci....

Bah! Nema rumunskog u delu o transkripciji....--Maduixa kaži 22:53, 11. septembar 2007. (CEST)

---

Ja trazila u aprilu i nisam nasla taj iz 93, ama bas nigde. Zato sam i kupila ovaj iz 60. koji sam nasla u jednoj starinarnici. A nisam bas tu iza coska da mogu svaki dan da idem po knjizarama u nadi da ce se negde iznanadno opet pojaviti taj iz 93. Osim toga, u svakoj knjizari u kojoj sam pitala svi su me gledali cudno, i svi su mirekli aaaa, to nema odavno. To ako mooozda nadjes u nekoj starinarnici, ali u knjizari sigurno neces naci. Zato i cekam taj novi, novi da ga ugrabim odmak cim izadje.--Maduixa kaži 23:16, 11. septembar 2007. (CEST)

Nastavak

Pre svega, nadam se da su ti deca ozdravila. To je svakako bitnije nego tamo neko piskaranje po tamo nekoj Vikipediji. :)

Eto kakav sam, ostavim odgovor na pola i onda me nema nekoliko dana. No, bolje ikad nego nikad.

Povodom oblika (s) velikim slovom rekosmo da su ’Nedoumice’ starije od ’Priručnika’, pa smo iz toga izvukli zaključak da se Klajn možda predomislio u međuvremenu. ’Nedoumice’ su iz 1981, a ’Priručnik’ iz 1991. (novija verzija samo je neznatno izmenjena), pa stoji tvoja tvrdnja da je prvo starije. Sporna odrednica uvrštena je još u prvo izdanje Rečnika, gde piše: „pisati velikim, malim slovom dobro je kao i pisati s velikim, s malim slovom.“ Isto ovo piše i u drugom izdanju (1987), ali u trećem, iz 1992, stoji: „pisati velikim, malim slovom i pisati s velikim, s malim slovom jednako su pravilni oblici“. Dakle, baš u vreme izlaska ’Priručnika’ Klajn je menjao formulaciju ovog dela, a pri tom nije izmenio suštinu! Lično bih rekao da je od Klajnovog predomišljanja verovatnije to što su Priručnik pisala četiri autora, pa je neko predložio davanje prednosti jednom obliku (jasno mi je da je taj deo pisao baš Klajn, ali svi su autori zajednički uređivali sva poglavlja, a potpisnik je samo to uobličio). No dobro, mislim da smo taj problem već rešili, ovaj istorijat neka stoji samo kao zanimljivost.

Kao što si kasnije rekla, već si skinula časopis ’Jezik danas’ sa sajta omiljene nam novosadske ustanove — kô da je bitno kako se zove, bitno je odakle je :) — pa si verovatno i primetila da to nije baš ono čemu si se u prvi mah nadala. Ako sam dobro shvatio, poželela si Priloge Pravopisu Mislim da to uopšte ne postoji u elektronskoj verziji; no, ako ti nešto zatreba da se tamo pogleda, javi.

Ne slažem se s tobom da te „pobijem dok kažeš keks“. U svakom slučaju treba da kažeš sve što misliš da je tačno/netačno. Ako sam i bio u pravu dva-tri puta dosad, to svakako ne znači da sam bezgrešan.

Dalje, dužan sam ti izvinjenje. Maduiša te je pitala za tačku iza p. n. e., nakon što je razgovarala o tome s Filipom. Ja sam nekako baš u to vreme naišao na njegovu stranicu za razgovor i umešao se, ne znajući da je već pitala tebe i da su samo čekali odgovor. Dakle, nije da te niko ne ceni i ne tretira tvoje odgovore, već mnogi (npr. ja) trpaju noseve i tamo gde ih niko ne traži (nenamerno, ali efekat je isti); još jednom, izvini.

Što se tiče potpisa, uopšte ne treba da klikćeš na ono dugme za potpis. Samo ukucaj četiri tilde tamo gde hoćeš da se potpišeš, i ništa više nije tvoja briga; na tom mestu pojaviće se tvoj potpis, bez (suvišnih) crtica. :)

Evo konačno i te čuvene tastature, nadam se da ti se sviđa boja. Ovo ti je ćirilička, a ovo ti je latinička. Treba da ih raspakuješ, instaliraš (samo pokreneš fajl koji dobiješ kad raspakuješ), i onda podesiš njih umesto standardnih vindouzovih (zovu se ’Akcentovana ćirilica’ i ’Akcentovana latinica’, to treba da odabereš tamo gde se podešava tastatura). Većina dodataka koji su u njima ugrađeni koristi se uz desni taster Alt (ili Alt Gr, kako kod koga piše). Na latiničkoj tastaturi crtu dobijaš tako što stisneš Alt i crticu (tj. dugme na kom dobijaš crticu kada koristiš vindouzovu latinicu), otvorene navodnike Alt i [ (što je slovo š na vindouzovoj latinici), zatvorene navodnike Alt i ], a akcente sa: " (kratkosilazni), : (dugosilazni), > (kratkouzlazni), < (dugouzlazni), - (nenaglašena dužina) i = (cirkumfleks) — treba da pritisneš desni Alt i taster na kom je nacrtan neki od ovih znakova (u zavisnosti od akcenta koji hoćeš), pa onda to pustiš i pritisneš slovo koje želiš (samoglasnik). Na ćiriličkoj tastaturi sve je isto, samo što nemaš navodnike (zaboravio sam da ih stavim pa me je posle mrzelo; kad mi zatrebaju, prebacim brzo na latiničku, ukucam navodnike, pa vratim), a akcenti se tu unose tako što najpre ukucaš slovo pa tek onda akcenat (dakle, obrnutim redom nego malopre). Možda sam malo iskomplikovao, ali verujem da ćeš se snaći. :)

Pozdrav,

Bbasic 17:39, 17. septembar 2007. (CEST)

Pozdrav

Zdravo. Vidim da si veoma aktivna u mnogim pitanjima u vezi pravopisa, jezičkih nedoumica i još nekih stvari u vezi stvari koje su ostalom delu sveta uglavnom strane mada smo svi spremni da tvrdimo da sve znamo jer, pobogu pa govorimo srpski od rođenja. Međutim, pročitao sam neke tvoje poruke koje su imale neke uznemirujuće reči. Prvo i prvo, u svakom odeljenju postoje loši đaci. Drugo, loši đaci su uvek najbučniji. Ako neko zbog loših đaka donese zaključak o svima ili pak pomisli da nema šta da se radi sa celim odeljenjem, moram ti reći da ostatak odeljenja mirno u tišini prati predavanje. Ne treba očekivati da i ostatak galami jer onda čas ne liči ni na šta. Ukratko, da ne bih ja ili neko drugi kupovao pravopis, jezičke nedoumice, priručnike itd očekujemo da neko ko ih ima pročita, protumači i saopšti nam šta tu piše. O pravopisu se ne raspravlja. On se poštuje. Lošim đacima se dva puta ponovi i idemo dalje. Ima još toliko stvari da se ispravi. Ne vredi se zadržavati. -- JustUser  JustTalk 17:12, 22. septembar 2007. (CEST)

Da budem jasan. Uznemirila me ideja da ćeš se predati pred prvim poteškoćama. Ovo je vikipedija na srpskom jeziku. Srpski jezik ima svoje norme. Ima onih koji poštuju norme i koji žele da nametnu svoje. Za ove druge je adresa u Knez Mihajlovoj ulici broj 35. -- JustUser  JustTalk 11:52, 23. septembar 2007. (CEST)

Transkripcija

Je se razumeš u transkripciju? Jedino si ti preostala od poznavalaca srpskog jezika na vikipediji. --Vojvoda (razgovor) 21:40, 22. septembar 2007. (CEST)

Korisnik:Vojvoda/Spisak velikih vojvoda Da li se kod luksemburžana koristi transripcija kao na nemačkom? (Vilhel, Hajnrih i slično)--Vojvoda (razgovor) 16:13, 23. septembar 2007. (CEST)

Taj-bre(j)k

Nisam otišao (bar nisam još, i prijatno me je iznenadio stav adminitratorâ na Trgu, uz minorne izuzetke složili su se da se Pravopis treba poštovati — nadam se samo da ovo nije privremen stav uzrokovan odlaskom delije i Maduiše kako bi sprečili dalje gubitke u ljudstvu, i da se neće uskoro vratiti na staro „ovo je bez veze propisano, ja znam bolje“), samo nešto ređe dolazim ovih dana.

Jeste u pitanju engl. break, u pitanju je razbijanje nerešenog rezultata (engl. tie). Klajn i Šipka navode kao što sam napisao u naslovu (dakle, i jedno i drugo, ali s crticom između). Ako mene pitaš, čini mi se da je oblik taj-brejk noviji, i da treba njega podržavati kako bi eventualno istisnuo stariji ali manje opravdan taj-brek; no ne greši (zasad) ni onaj ko insistira na potonjem.

Tastature treba da podesiš umesto tvojih postojećih tastatura. Ideš ovamo: Control Panel → Regional and Language Options → Languages → Details, i sad umesto ćiriličke i latiničke dodaš nove: selektuješ Serbian (Cyrilic) → Add → Keyboard Layout/IME; tu ćeš naći ’Akcentovana ćirilica’, a slično zameniš i postojeću latiničku.

Nadam se da ćeš se snaći.

Pozdrav,

Bbasic 16:41, 23. septembar 2007. (CEST)

reference

Nisam mislio ništa loše. Ali reference su jako važne. Preporučujem da pročitaš Vikipedija:Proverljivost, znam da zvuči kao gnjavaža, ali mislim da će ti biti jasnije zašto je članak bez referenci u osnovi bezvredan za Vikipediju. Uzgred, u prvih duže od godinu dana svog rada i ja sam ostavljao članke bez referenci. Sada kada pogledam nazad shvatam koliko je glupo. Više ni ja ne mogu da se setim odakle su mi ti podaci bili, iako ništa nisam izmišljao i sve sam uzimao iz pouzdanih izvora. I sad, kad neko čita te članke, mora da mi veruje - a zašto bi... Jako, jako loša ideja...

Elem. Za tvrdnje koje se mogu potkrepiti pozivanjem na samu knjigu, pa zaboga, navedi podatke o knjizi. Ima ta knjiga i nekakav ISBN, katalogizaciju u publikaciji Narodne biblioteke Srbije, godinu izdanja i slično.

Ono što je problematičnije su tvrdnje tipa "ovo je bila prva knjiga koja je na divan način" uradila ovo ili ono. Takve tvrdnje ne mogu u Vikipediju. Može ovako: "Nin" je u septembru 1993. u pregledu ove knjige napisao da je ovo bila prva knjiga koja je na divan način uradila ovo ili ono. Naravno, uz takvu tvrdnju mora da ide referenca na taj članak. Članak ne mora da bude na Internetu. Jedino što se mora postići jeste da neko ko baš hoće da proveri, može to da uradi na primer kopajući po arhivama štampe i knjiga u Narodnoj biblioteci.

Ako ovakvu referencu nemaš, ovakve tvrdnje ćeš morati da izbaciš iz članka. Zvuči okrutno, ali ako pročitaš opšti članak o proverljivosti biće ti jasno zašto je tako bolje.

Uzgred, za podešavanje naše tastature imamo malo uputstvo Vikipedija:Podešavanje ćirilice i latinice. Iz nekog razloga, puno ljudi ne zna za ovu stranicu... --Dzordzm 19:10, 24. septembar 2007. (CEST)

Pa stavi tu knjigu kao referencu ili neki njen prikaz u novinama, časopisu i sl Naravno uz navođenje bibliografskih podataka. --Vojvoda (razgovor) 19:43, 24. septembar 2007. (CEST)

Imena i prezimena

Hvala na ukazanoj grešci, ispravio sam. Jedino me još zanima kada se pojavljuju imena npr. Drago i Dragoljub ili Rade i Radenko, koje ide prvo? --Aleksandar (porazgovarajmo!) 11:35, 28. septembar 2007. (CEST)

---

Izvini, izgleda da nisam bio dovoljno precizan. Nije reč o imenu i nadimku jednog čoveka već o imenima dva čoveka koji se slično zovu. Prvi je npr. Drago Petrović (Drago inače imaš i kao nadimak ali može biti i puno ime), a drugi Dragoljub Aleksić... dakle ko sad ide ispred? Pretpostavljam da se sad kapiraš. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 14:55, 28. septembar 2007. (CEST)

---

Tvoj odgovor je veoma dobar. Hvala na ukazanoj pomoći. Inače, radio sam na spisku optuženih na strani Haški sud. Mislio sam da to znaš. Poseti tu stranicu, ako ti nije teško, pa mi reci dal' tu nešto treba menjati? --Aleksandar (porazgovarajmo!) 19:01, 28. septembar 2007. (CEST)