Reakcija Španije na samoproglašenje nezavisnosti Kosova

Samoproglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije doneto je u nedelju, 17. februara 2008. godine, jednoglasno u Skupštini Kosova. Svih 11 predstavnika srpske manjine bojkotovalo je postupak. Međunarodna reakcija je bila pomešana, a svetska zajednica je i dalje podeljena. Reakcija Španije na proglašenje nezavisnosti Kosova iz 2008. je nepriznavanje, uglavnom zbog zabrinutosti oko implikacija na sopstvenu teritoriju. Iako je dala naznake da bi se njen stav mogao promeniti, sve veće političke tenzije u Kataloniji pod koalicionom vladom koju predvode nezavisni ljudi učiniće da je malo verovatno da će Španija ublažiti svoju trenutnu poziciju.

Istorija

Dana 18. februara 2008. godine španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos rekao je da Španija neće priznati Kosovo jer deklaracija o nezavisnosti ne poštuje međunarodno pravo. On je takođe rekao da bi nezavisnost Kosova bila legalna samo ako bi bila rezultat dogovora svih uključenih strana ili ako bi postojala rezolucija Saveta bezbednosti. Španija neće učestvovati u misiji Euleks dok se ne odgovori na pravna pitanja o tome kako će zameniti administraciju UN. Moratinos je na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Sloveniji rekao da Španija neće slati svoj kontingent u misiju Euleks dok ne dođe do formalnog prenosa ovlašćenja sa UN.

U februaru 2009. ambasador Španije u Srbiji Injigo de Palasio Espanja rekao je da se stav Španije da ne priznaje nezavisnost Kosova „neće promeniti ni nakon usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu” i da „većina članica UN ne priznaje nezavisnost Kosova. Samo 54 od 194 su je prepoznale. Rezolucija EP nije obavezna i usvojena je tesnom većinom, što je ukazivalo da postoji podela unutar institucije po pitanju nezavisnosti Kosova“.

U maju 2009. godine, Hose Manuel Garsija-Margalo, španski član parlamenta EU, rekao je da Španija ne priznaje Kosovo zbog principa vezanih za španske autonomne zajednice Galicija, Baskija i Katalonija. Međutim, on je takođe naglasio da ove španske autonomne zajednice nisu uporedive sa Kosovom, koje je suštinski drugačije. Garsija-Margalo je rekao da će Španija, uprkos nepriznavanju Kosova, nastaviti da podržava Kosovo i njegov razvoj. Dana 14. maja 2009. godine, Huan Fernando Lopez Aguilar, šef liste Španske socijalističke radničke partije (PSOE) za izbore za Evropski parlament (i bivši ministar pravde), nagovestio je da bi Španija mogla da prizna Kosovo u dalekoj budućnosti, pozivajući se na razvoj odnosa između Španije i Izraela. Na konferenciji za novinare tokom 64. zasedanja GS UN tadašnji premijer Španije Hose Luis Rodrigez Sapatero rekao je da Španija ima dosledan stav po pitanju priznavanja stvaranja nezavisnih država koje su zahtevale poštovanje međunarodnog prava i da sa stanovišta Španije, nije bilo ispravno priznati Kosovo. On je naveo da Španija neće promeniti svoj stav uprkos više od 60 zemalja koje su priznale i da bi „pitanje moglo da bude obrnuto: zašto postoji više od 100 zemalja koje nisu priznale Kosovo i zašto tih 60 ne vidi ono što vidi ostalih 100?".

U martu 2012. godine, tokom žestoke debate između španskog premijera Marijana Rahoja i katalonskog poslanika i portparola Konvergencije i Unije Žozepa Antonija Durana i Ljeide, Rahoj je izjavio da se protivi priznanju Kosova jer je to ono što odgovara interesima Španije.

Međutim, po dolasku socijaliste Pedra Sančeza u vladu, Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da „rade na pronalaženju novih rešenja”, posebno ako dođe do dogovora Srbije i Kosova.

Dana 31. marta 2021, španski javni TV emiter RTVE odbio je da pominje Kosovo kao državu tokom utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu protiv njih, kao i da koristi reč „kosovo“ malim slovima tokom cele utakmice.

U avgustu 2022. španski premijer Pedro Sančez je ponovo potvrdio protivljenje zemlje njenom priznanju, navodeći da proglašenje nezavisnosti Kosova krši međunarodno pravo.