Ременик
| Remenik | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Malvales |
| Porodica: | Thymelaeaceae |
| Rod: | Daphne |
| Vrsta: | D. blagayana
|
| Binomno ime | |
| Daphne blagayana Freyer, 1837
| |
Remenik (lat. Daphne blagayana), ili oputnik, likovac, je višegodišnja biljka, niski puzavi zimzeleni grm do 30 centimetara visine iz roda lovorika (Daphne), familije Thymeleaceae. Remenik ima tamnozelene i sjajne kožaste i glatke listove, 3-6 cm duge, obrnuto jajolike, spiralno poređane poput rozete. Plod je crvenkasta bobica. Kora je tanka, kožasta, prve godine zelena, a kasnije tamnosmeđa. U kori i plodovima nalaze se veoma otrovne materije (npr. glikozid dafnin). Razmnožava se iz semena i vegetativno. Vegetativno se širi izdancima koji osvajaju teren ispod same površine tla, ostajući povezani među sobom. Stabljika i kora ojačane su dugačkim vlaknima, pa se stoga teško kidaju i čupaju. Svojoj žilavosti duguje svoje narodno ime.
Cvetovi su beli, zbijeni po dvadesetak u glavice okružene rozetom listova, sa karakterističnim diskretnim mirisom. Remenik cveta veoma rano, dok se sneg još potpuno ne povuče, od marta do maja. Na našim planinama remenik je uz kaćun prvi vesnik proleća.
Stanište i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Remenik je endemična vrsta Balkanskog poluostrva. Tipično stanište remenika su planinski pašnjaci, delimično kraški tereni i svetle crnogorične šume. Penje se do 1700 metara nadmorske visine.
Zbog svoje ograničene rasprostranjenosti otkriven je i opisan relativno kasno. Prvi ga je opisao nemački botaničar Frejer (Freyer 1837), nakon što je u Ljubljani dobio nekoliko ubranih strukova ove biljke od svog poznanika grofa Blagaja, po kome je biljka dobila svoje naučno ime.
Danas je remenik na staništima u Sloveniji zakonom zaštićen kao retka ugrožena vrsta. U Bosni i Hercegovini, zapadnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori nalazi se veći broj staništa, a opisan je takođe i u Rumuniji i Bugarskoj.
Zbog svoje izuzetne dekorativnosti remenik je našao primenu u hortikulturi.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Daphne blagayana (jezik: engleski)