Rejnisfjal

Koordinate: 63° 24′ 13″ S; 19° 02′ 45″ Z / 63.4036° S; 19.0457° Z / 63.4036; -19.0457
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rejnisfjatl
Rejnisfjal
Geografske karakteristike
Ndm. visina340 m
Koordinate63° 24′ 13″ S; 19° 02′ 45″ Z / 63.4036° S; 19.0457° Z / 63.4036; -19.0457
63° 24′ 13″ S; 19° 02′ 45″ Z / 63.4036° S; 19.0457° Z / 63.4036; -19.0457
Geografija
Rejnisfjal na karti Islanda
Rejnisfjal
Rejnisfjal
Države Island

Rejnisfjal (isl. Reynisfjall) je planina na južnoj obali Islanda. Planina je dugačka 3 km, široka 800 m i njen najviši vrh dostiže visinu od 340 m iznad nivoa mora.[1] Ime planine potiče od geografskog položaja i u bukvalnom prevodu znači „planina Rejnis“. Nalazi se blizu sela Vik i Mirdal.

Planina Rejnisfjal je poznata po svojoj spektakularnoj lepoti, strmim stenovitim liticama i impresivnom reljefu. Ovo područje je popularno među posetiocima zbog blizine crne plaže Rejnisfjara, gde se mogu videti bazaltne formacije i druge prirodne znamenitosti. Planina nudi pogled na okolinu, uključujući Severni Atlantski okean i njegovu obalu. Osim toga, okolina ove planine pruža prilike za istraživanje prirode Islanda i uživanje u raznovrsnom pejzažu ovog područja.

Geografski položaj[uredi | uredi izvor]

Region Sidirtland

Planina Rejnisfjal se nalazi na južnoj obali Islanda, u regionu Sidirtland, u blizini naselja Vik i Mirdal. Geografske koordinate planine su 63° 24' 24" severne geografske širine i 19° 02' 45" zapadne geografske dužine. Njena južna strana gleda na Severni Atlantski okean. Udaljena je 185 km od glavnog grada Rejkjavika i 225 km od Međunarodnog aerodroma u Keflaviku.

Geologija[uredi | uredi izvor]

Tuf

Planina Rejnisfjal je nastala erupcijom vulkana ispod lednika u predposlednjem ledenom dobu.[2] Glavni materijal od kojeg se sastoji je tuf, to je stena formirana od vulkanskog pepela i drugih čestica koje su se taložile tokom vulkanskih erupcija. Tuf je relativno mekana stena u poređenju sa drugim stenama[3], što je doprinelo oblikovanju strmih litica i stenovitog reljefa koji vidimo na planini Rejnisfjal. Ovaj region islanda obluje vulkanskim aktivnostima, a geološki procesi kao što su pomeranje tla, erozija od vode i vetrova, kao i tektonske aktivnosti, oblikovali su pejzaž ove planine tokom vremena. Osim tufa, na ovom području nalazi se i bazalt, tamna vulkanska stena koja je česta u Islandskom pejzažu.

Reljef[uredi | uredi izvor]

Reljef karakteriše strm i grub teren, sa stenovitim stranama. Stene i litice na ovoj planini su oštre i visoke i padaju gotovo vertikalno prema moru. Osim strmih padina, planina ima različite vrste stenovitih formacija i oblika. Poznata po impresivnim liticama i visokim stenama.

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima na Islandu

Klima na planini Rejnisfjal, kao deo južne obale Islanda, je subpolarna okeanska. Zime su blage, a leta sveža. Padavine su česte tokom cele godine, a vetar može biti prilično jak, posebno duž obale. Planinski vrhovi su podložni brzim promenama vremena, uključujući kišu, sneg i maglu.

Na planini su relativno blage temperature tokom cele godine. Zime su obično blage sa prosečnim temperaturama iznad nule, dok leta nisu previše topla, sa prosečnim temperaturama od 10-15 °C.

Prosečna godišnja količina padavina duž južne obale islanda, gde se nalazi i planina Rejnisfjal, varira, ali obično se kreće između 800 mm i 1200 mm godišnje. Ova oblast doživljava prilično česte padavine tokom cele godine zbog svoje umereno okeanske klime, gde su padavine ravnomerno raspoređene tokom svih godišnjih doba.[4]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Flora[uredi | uredi izvor]

Flora na planini Rejnisfjal je prilagođena teškim klimatskim uslovima i stenovitom terenu. Neki od primera biljaka koje se mogu naći u ovoj oblasti uključuju:

  1. Mahovina (lat. Bryophyta): često se javlja na stenama i vlažnim područjima, prilagođena je uslovima sa manje supstrata za rast.
  2. Trave (lat. Poaceae): Niske trave mogu se naći u podnožju planine ili na mestima gde je tlo plodnije.
  3. Vresovi (lat. Ericaceae): Neke vrste žbunja i niskog drveća mogu preživeti na stenovitim područjima gde je zemlja plitka i uslovi za rast su izazovni.[5][6]

Najčešće se mogu naći na nižim nadmorskim visinama, na blagim padinama planine i na mestima gde su uslovi za rast povoljniji. Ova vegetacija pruža neophodnu stabilnost tlu i doprinosi ekosistemu planine Rejnisfjal .

Fauna[uredi | uredi izvor]

Fauna na planini Rejnisfjal može biti ograničena zbog izazovnih uslova života u ovom stenovitom i nepristupačnom okruženju. Ipak, neke od životinjskih vrsta koje se mogu sresti u ovom regionu obuhvataju:

Atlantski pafin
  1. Ptice: ovo područje je trajno ili privremeno stanište za različite ptice, kao što su galebovi, arktičke čigre, jastrebovi i druge grabljivice, takođe vrste koje se gnezde na liticama duž obale. Najznačajnija ptica je Arktički morski papagaj ili Atlantski pafin (lat. Fratercula arctica), to je vrsta morske ptice u porodici njorke. Rejnisfjal svakog leta, od maja do septembra privlači milione pafina. Ova mala stvorenja imaju vrlo malo straha od ljudi, iako im je veličina tek tolika da mogu da stanu u dlan obe ruke.[7][8]
  2. U moru oko planine, mogu se naći različite ribe i morski organizmi karakteristični za područje Atlantskog okeana. Okean oko Islanda je bogat životom, pa se takođe mogu videti foke u vodi, ili čak jedna od dvadeset vrsta kitova i delfina koje obitavaju u Islandskim vodama.
  3. Manje kopnene životinje kao što su neke vrste glodara i insekata koji su prilagođeni stenovitim terenima.

Turizam[uredi | uredi izvor]

Rejnisdrangar[uredi | uredi izvor]

Rejnisdrangar je skupina bazaltnih stena koja izranja iz mora i nalazi se ispod planine Rejnisfjal, nekoliko kilometara zapadno od sela Vik i Mirdal. Rejnisdrangar se formirao kada je deo rtova erodiran hidrauličkim dejstvom, što je sila mora ili vode koja udara o stenu. Snaga vode slabi pukotine na rtu, uzrokujući da se kasnije uruše, formirajući samostojeće naslage, pa čak i malo ostrvo. Stene su prepoznatljiv prirodni pejzaž i atrakcija duž obale, često posećena od strane turista zbog svoje impresivne pojave i lokalnih legendi koje ih okružuju. Takođe privlači turiste zato što je prikazan u 7. sezoni serije „Igre prestola“ u epizodi Eastwatch.[9]

Rejnisdrangar

Legenda vezana za Rejnisdrangar kaže da su se dva trola trudila da noću izvuku na obalu brod sa tri jarbola. Međutim, njihovi napori su bili uzaludni, zato što kada je svanulo, pretvorili su se u stenu. Postoji i savremena legenda koja govori o mužu čija je žena oteta od strane ta dva trola i ostavljena da se zaledi tokom noći. Kako bi spasao svoju ženu, muž je naterao trolove da obećaju da više nikada neće povrediti nikoga. Nemoćan da pruži svojoj ženi stabilan dom, ona je pronašla svoju sudbinu među trolovima, stenama i morem na plaži Rejnisfjara. Ova legenda dodaje dirljiv i tragičan element folklora vezanog za Rejnisdrangar i mističnost ovog prostora.[2]

Najviša formacija stena je Langsamur (Langsamur) visok 66 m. Za Langsamur je vezan Landrangur (Landdrangur), druga najveća formacija. Landrangur je kolona koja je najbliža plaži. Treća kolona je najmanja i poznata je kao Skesudrangur (Skessudrangur) ili Haidrangur (Háidrangur), što je ironično jer oba imena potiču od islandskih reči ogroman i visok.[2]

Rejnisfjara[uredi | uredi izvor]

Plaža Rejnisfjara

Reinisfjara je svetski poznata plaža sa crnim peskom koja se nalazi na južnoj obali Islanda, odmah pored Vik i Mirdala, koje je najjužnije selo na ostrvu Island.[10] Rejnisfjara se smatra najlepšim primerom islandskih plaža sa crnim peskom i 1991. godine je proglašena od strane Nacionalne geografije kao jedna od 10 najboljih ne-tropskih plaža koje treba posetiti na planeti.


Postoji najmanje 25 različitih vrsta vulkanskih stena pronađenih na Islandu, a bazalt je najpoznatiji ili najčešći, ali tipovi na ostrvu uključuju olivin, gabro, riolit i toleit. Rejnisfjara se formira od jako erodiranih vulkanskih stena, koje su crne u početku jer su formirane od ohlađene lave koja postaje crna dok se hladi i stvrdnjava.[11]

Plaža je takođe svetski poznata iz razloga što su ovde snimane mnoge popularne serije i filmovi kao što su Igre prestola, Vikinzi, Odmetnik 1: Ratovi zvezda, Zvezdane staze i mnogi drugi. Takođe svetski poznati izvođači su ovde snimali svoje spotove, kao na primer Džastin Biber.[12]



Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Reynisfjall”. Guide to Iceland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-17. 
  2. ^ a b v „Reynisdrangar sea stacks on the south coast of Iceland – amazingiceland.is”. amazingiceland.is. Pristupljeno 2023-12-17. 
  3. ^ „Tuff | Volcanic Ash, Igneous Rock & Pyroclastic Material | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-17. 
  4. ^ „Weather Reynisfjall - Long term weather forecast | is.freemeteo.com”. is.freemeteo.com. Pristupljeno 2023-12-17. 
  5. ^ Denk, Thomas; Grimsson, Friðgeir; Zetter, Reinhard; Símonarson, Leifur A. (2011). Late Cainozoic Floras of Iceland. Springer Netherlands. ISBN 9789400703728. 
  6. ^ National Report to the Convention on Biological Diversity, MINISTRY FOR THE ENVIRONMENT THE ICELANDIC INSTITUTE OF NATURAL HISTORY (2001)
  7. ^ Quinlan, Susan E. (2009). Puffins. Lerner Publications Company. ISBN 9781580139441. 
  8. ^ Iceland, Hidden (2019-04-10). „THE 5 BEST PLACES TO SEE PUFFINS IN ICELAND”. HIDDEN ICELAND (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-17. 
  9. ^ „Reynisdrangar”. Guide to Iceland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-17. 
  10. ^ „Reynisfjara Black Sand Beach Travel Guide”. Guide to Iceland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-18. 
  11. ^ „Reynisfjara black sand beach – amazingiceland.is”. amazingiceland.is. Pristupljeno 2023-12-18. 
  12. ^ „Advanced search”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-18. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Iceland in Words and Pictures (Helgafell; 1961)
  • Sailing Directions for East Greenland and Iceland (Defense Mapping Agency, Hydrographic/Topographic Center; 1964)
  • Iceland, Greenland & The Faroe Islands (Deanna Swaney; 1991)
  • The Rough Guide to Iceland (David Leffman, James Proctor; 2004)
  • Sailing Directions: Enroute, Greenland and Iceland (National Geospatial-Intelligence Agency; 2005)
  • Baedeker Reiseführer Island (Christian Nowak; 2014)
  • Lonely Planet Iceland (Alexis Averbuck, Lonely Planet; 2022)
  • Essential Iceland (Fodor’s Travel Guides, Fodor's Travel; 2023)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рејнисфјал&oldid=27694832”