Вресови

С Википедије, слободне енциклопедије

Вресови
Erica arborea
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Типски род
Erica
Потпородице

Вресови (Ericaceae) су космополитска породица скривеносеменица од преко 3.000 врста, груписаних у преко 100 родова.[2] Већина врста су жбунови и повијуше које живе на киселом земљишту. У породицу вресова спадају многе украсне (Erica), јестиве (боровница) и лековите врсте (увин чај, америчка брусница).[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Вресови су дрвенасте биљке, грмови или ниско дрвеће. Листови су увек прости, наизменични зимзелен. Листови код неких родова (Erica) су игличасти, савијеног обода. Цвасти су различите, гроздови, штитолики гроздови а код неких врста, цветови су појединачни. Цветови су актиноморфни, двополни. Чашицу гради 4–5 листића сраслих основом. Круница се састоји од 4–5 листића који су срасли у цев. Прашника има 10, тучак је настао срастањем 5 оплодних листића; обично је са натцветним плодником. Известан број родова има потцветан положај плодника. Плод је чаура, код биљака са натцветним, односно бобица код оних са потцветним тучком.

Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]

Врсте из породице вресова расту на киселом земљишту, на отвореним стаништима или мочварном терену. Распрострањене су широм света осим у централној и северној Аустралији и тропским пределима Африке и Јужне Америке.

Економски значај[уреди | уреди извор]

Плодови многих врста користе се као воће, а многе врсте познате су као лековите или украсне.

Систематика[уреди | уреди извор]

Вресови су врло хетерогена породица која се дели на систем потпородица које неки таксономи подижу на ниво породице.

Економски значајније производе имају биљке из потпородице Ericoideae (19 родова, 1.790 врста), на пр. Увин чај (Arctostaphylos) sp.) и Vaccinoidae (50 родова, 1.580 врста) на пр. америчка брусница (Vaccinium macrocarpon) и боровница (Vaccinium myrtillus).

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group III (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.xСлободан приступ. 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1Слободан приступ. 
  3. ^ Kron, Kathleen A.; Powell, E. Ann; Luteyn, J.L. (2002). „Phylogenetic relationships within the blueberry tribe (Vaccinieae, Ericaceae) based on sequence data from MATK and nuclear ribosomal ITS regions, with comments on the placement of Satyria”. American Journal of Botany. 89 (2): 327—336. PMID 21669741. doi:10.3732/ajb.89.2.327. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Stevens, P.F. (1971). „A classification of the Ericaceae: subfamilies and tribes”. Botanical Journal of the Linnean Society. 64 (1): 1—53. doi:10.1111/j.1095-8339.1971.tb02133.x. 
  • Cafferty, Steve; Jarvis, Charles E. (новембар 2002). „Typification of Linnaean Plant Names in Ericaceae”. Taxon. 51 (4): 751—753. JSTOR 1555030. doi:10.2307/1555030. 
  • Stevens, P.F.; Luteyn, J.; Oliver, E.G.H.; Bell, T.L.; Brown, E.A.; Crowden, R.K.; George, A.S.; Jordan, G.J.; Ladd, P.; Lemson, K.; McLean, C.B.; Menadue, Y.; Pate, J.S.; Stace, H.M.; Weiller, C.M. (2004). „Ericaceae”. Ур.: Kubitzki, K. Flowering Plants. Dicotyledons: Celastrales, Oxalidales, Rosales, Cornales, Ericales. The families and genera of vascular plants. 6. Springer. стр. 145—194. ISBN 9783540065128. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]