Јастребови (породица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јастребови
Buteogallus meridionalis -Goias, Brazil -flying-8.jpg
Савански јастреб
(Buteogallus meridionalis)
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Vieillot, 1816
Потпородице

Јастребови (лат. Accipitridae) су породица птица из реда орлова и јастребова (Accipitriformes). У коме се налазе заједно са породицама лешинари Новог света (Cathartidae), орлови рибари (Pandionidae) и секретари (Sagittariidae).[1] Породици јастребова припада велики број врста јастребова, орлова, мишара, кобаца, луња, еја и лешинара Старог света.

Кариотипска анализа[2][3][4] упућује на закључак да су јастребови (Accipitridae) посебна монофилетска група, али да ли су једна породица, ред или неколико посебних редова још увек није дефинитивно одређено.

Опис[уреди]

Јастребови (Accipitridae) су породица птица која укључује врсте које се значајно разликују међусобно по величини и облику. Најмањи представници породице су бисерна луња (Gampsonyx swainsonii) и мали кобац (Accipiter minullus), који достижу дужину од 23 cm и тежину од око 85 g, а највећи живући представник је црни лешинар (Aegypius monachus), који достиже дужину од 120 cm и тежину од 14 kg. Најмањи распон крила од 39 cm има мали кобац (Accipiter minullus), а највећи од 300 cm има црни лешинар (Aegypius monachus) и хималајски суп (Gyps himalayensis). Највећа врста која је икада постојала је хастов орао (Harpagornis moorei), за коју се процењује да је достизала дужину од 140 cm и тежину од 15 до 16,5 kg.[5] Већину врста јастребова карактерише полни диморфизам, при чему су женке веће од мужјака.[6]

Јастребове (Accipitridae) одликују оштар кукаст кљун и дуге канџе. Перје им је обично смеђе или сиво.[7] Чула су им веома оштра, нарочито вид.

Исхрана[уреди]

Већина врста су грабљивице. Неке врсте претежно лове сисаре мање и средње величине, друге лове птице, треће рибу, док неке лове инсекте, гмизавце и водоземце. Међутим, има и врста које се претежно хране стрвинама, а један број се храни и воћем.

Распрострањеност[уреди]

Насељавају све континенте осим Антарктика. Неке врсте су птице селице.

Класификација[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Catalogue of Life”. 
  2. ^ de Boer, L. E. M. (1975). "Karyological heterogeneity in the Falconiformes (aves)".
  3. ^ Amaral, Karina Felipe; Jorge, Wilham (2003). "The chromosomes of the Order Falconiformes: a review"
  4. ^ Federico, Concetta; Cantarella, Catia Daniela; Scavo, Cinzia; Saccone, Salvatore; Bed'hom, Bertrand; Bernardi, Giorgio (2005). "Avian genomes: Different karyotypes but a similar distribution of the GC-richest chromosome regions at interphase".
  5. ^ Worthy, T.; Holdaway, R. (2003). "The Lost World of the Moa: Prehistoric Life of New Zealand."
  6. ^ Paton, P. W. C.; Messina, F. J.; Griffin, C. R. (1994). "A Phylogenetic Approach to Reversed Size Dimorphism in Diurnal Raptors".
  7. ^ Thiollay, J. M. (1994). "Family Accipitridae (Hawks and Eagles)".
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 Lerner; Mindell. (2005).
  9. ^ Напомена: Врста изумрла почетком 17. века.
  10. ^ Напомена: Раније Hieraaetus fasciatus
  11. ^ Напомена: Раније Spizaetus africanus
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 12,6 12,7 В.Ф. Васић; Д.В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. 
  13. ^ Etherington, Graham J.; Mobley, Jason A. (2016). „Molecular phylogeny, morphology and life-history comparisons within Circus cyaneus reveal the presence of two distinct evolutionary lineages”.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]