Rihard Šmic
| Rihard Šmic | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Rihard Šmic (1934) | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 14. decembar 1885. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Mohelnice, Moravska, Austrougarska | ||||||||||||
| Datum smrti | 27. april 1954. (68 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrija | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Hrišćansko-socijalna partija | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Rihard Šmic (nem. Richard Schmitz; Mohelnice, Moravska, 14. decembar 1885 – Beč, 27. april 1954) bio je poslednji gradonačelnik Beča iz redova Hrišćansko-socijalne partije Austrije.
Odrastanje i Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]
Rihard Šmic je rođen od oca Karla Šmica (1851—1917) i majke Karoline Šmic (1855—1937). Studirao je pravo na univerzitetima u Beču i Inzbruku. Od 1905. bio je član katoličkog studentskog društva KaV Norika Beč.[1] Radio je kao novinar za različite katoličke novine i postao je direktor centralne kancelarije Narodnog saveza katolika Austrije. Avgusta 1911. oženio se Jozefom Mlčoh (1887–1943).
U Prvom svetskom ratu, učestvovao je u austrougarskoj agresiji na Srbiju, u dva pohoda 1914. i 1915. godine.[2]
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Šmic je bio vicekancelar Austrije, ministar za socijalno staranje i obrazovanje, kao i vođa Otadžbinskog fronta za Beč.[3]
Nakon aktivne uloge u sukobu Hajmvera i austrofašista protiv klerikalaca, kancelar Engelbert Dolfus je imenovao Šmica za gradonačelnika Beča 1934. godine. Šmic je nasledio ranije izabranog gradonačelnika Karla Zajca. Vatreno se boreći protiv nacista, Šmic je bio gradonačelnik naredne četiri godine, do 1938. godine i Anšlusa, kada je Austrija apsorbovana u Treći rajh. Do tog trenutka, Šmic je javno govorio protiv nacizma i njegove taktike.
Zajedno sa hiljadama drugih istaknutih Austrijanaca, Rihard Šmic je uhapšen i odveden u koncentracioni logor Dahau u Bavarskoj, gde je ostao sve vreme rata. Krajem aprila 1945. Šmic je, zajedno sa drugim istaknutim logorašima, prebačen u Tirol gde je SS premeštao zatvorenike. Oslobodile su ga američke trupe 5. maja 1945. godine.
Nakon rata, Šmic je radio kao direktor jedne izdavačke kuće. Preminuo je u Beču 1954. godine. Njegov grob se nalazi u Središnjem bečkom groblju (grupa 35G, broj 1).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Meine Herren!, De Gruyter, 1903-12-31, str. 5—24, Pristupljeno 2022-11-30
- ^ „Schmitz, Richard”. Austria-Forum. Pristupljeno 30. 11. 2022.
- ^ „Richard Schmitz”. Austrian Parlament. Pristupljeno 30. 11. 2022.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Gertrude Enderle-Burcel: Christlich – ständisch – autoritär. Mandatare im Ständestaat 1934–1938. Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (1991) ISBN 3-901142-00-2, S. 208–210.
- F. Braun, Der politische Lebensweg des Bürgermeisters R. Schmitz, Dissertation, Wien 1968
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
