Rodinija
Rodinija (rus. Родиния, od rus. родина — rodina — „domovina”, „postojbina” ili родить — rodit — „roditi”) u geološkoj terminologiji, odnosi se na jedan od najstarijih poznatih superkontinenata, koji je sadržao većinu tadašnjeg Zemljinog kopna. Paleomagnetski dokazi obezbeđuju nagoveštaj o paleogeografskoj širini pojedinačnih formacija, ali ne i njihovoj paleogeografskoj dužini, koje su geolozi korelisali poredeći delove sličnih stratuma, koji su danas često veoma raspršeni po svetu.
Rodinija je bio neoproterozojski superkontinent formiran pre 1. milijarde godina, a koji je počeo da se raspada pre nekih 700 miliona godina. Nastao je sudarom fragmenata nastalih raspadom starijeg superkontinenta Kolumbije.[1]
Ovaj superkontinent se raspao zbog nagomilavanja toplote u unutrašnjosti Zemlje, nakon čega je došlo do formiranja novih okeana i plićih mora. Raspadom Rodinije nastaju ogromne vulkanske erupcije, čime su oslobođene bogate hranljive materije u okeanima. Rodinija se prilikom raspada podelila u pravcu sever-jug, a vremenom je ovaj rift postajao sve veći da bi se potom formirao okean nazvan Pantalas. Ovaj okean je vremenom postajao sve veći i odvojio je Ameriku, Sibir i Skandinaviju od Antarktika, Australije i ostatka istočne hemisfere.[2]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]
| ||||||
| ||||||
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
