Rudno blago Srbije

O rudarstvu u Srbiji iz perioda ranog srednjeg veka se ne zna puno zbog nebrige o istorijskoj baštini. Primer toga je rudnik u okolini Kratova koji je radio 700 godina. O njemu skoro pa nema pisanih podataka, izuzev kraćeg opisa koji je dao Ami Bue krajem 19. veka; nemamo podatke o rudnicima gvožđa u Gluhoj Vasi koji je radio više stotina godina, a o rudniku Železniku, današnji Majdanpek koji je radio ceo istorijski period sve do dolaska Austrijanaca (1718-1738) se ne zna gotovo ništa. Ništa bolja situacija nije ni sa poznavanjem ostalih naših rudnika iz perioda srednjeg veka, a i kasnije turskog perioda; Brisovu, rudnicima na planinama Rudniku, Avali, Kosmaju, Kopaoniku, istočnoj Srbiji, Podrinju, Novom Brdu, za koje ima malo informacija zbog malog broja srednjovekovnih pisanih podataka. Jedini poznatiji pisani podaci o rudnicima su nastali za vreme okupacije Austrijanaca (18. vek. To su bili rudnici koje su otvorili i koje su eksploatisali Austrijanaci na Rudniku, Avali, Kosmaju, Majdanpek, Podrinju, što je i bio razlog da su ustanici na ovim rudištima obnovili rudnike i započeli proizvodnju metala. Propašću Prvog srpskog ustanka, Turci su uništili i popalili sve rudnike, a stanovništvo je pobijeno. To je predstavljalo propast rudarstva. Nakon propasti ustanka se zbog toga jako malo zna o rudnicima i rudarstvu pa je u vreme obnove srpske države za vreme Kneza Miloša Obrenović svaka informacija o nekadašnjim rudnicima bila veoma dragocena. Nažalost svi putnici i putopisci do tridesetih godina 19. veka su već posetili i obišli evropski deo turske i samim tim su malo doprineli da se o rudnom blagu Srbije nešto detaljnije sazna, zato što su ti izveštaji bili šturi i uopšteni. Između mnogih putopisaca koji su posetili evropsku Tursku, jedini putopisi koji su dali nešto više o rudnom Blagu srbije su bili od A. Vejngartnera, koji su štampani 1820 godine pod imenom Über Serbien. Ovo delo je ubrzo (1822) prevedeno na srpski jezik. Najbolji opis rudnika u Istočnoj Srbiji nakon propasti ustanka dao je austrijski kapetan Oto Pirh posle posete u Majdanpeku 1829. godine.

Oporavak rudarstva u Srbiji za vreme kneza Miloša Obrenovića

Godine 1834., knez Miloš Obrenović je pozvao barona Herdera, koji je bio uticajna ličnost u evropskom rudarstvu u tom periodu. Dolazak je bio dogovoren za 1855. godinu, ali pošto Miloš nije podatke za planiranje Herderovog dolaska, on se odlučio da preko Sovjeta obaveže sve načelnike okruga da saznaju gde su nekada postojali i radili rudnici i gde ima pojava ruda i slanih izvora, da bi mu ih odmah tokom posete pokazao. Raspis Sovjeta je pobudio i zainteresovao građane u Srbiji što je ubrzalo proces. Građani su na adresu Sovjeta slali opise i uzorke ruda. Sudbina tih ruda i uzoraka nije poznata jer osnivanje prve mineralološko-petrografske zbirke je vezano za dolazak Herdera.

Dolazak barona Herdera

Herder je stigao u Beograd 6. avgusta 1835. godine u pratnji pomoćnika Celera i registratora (hemičara) Lešnera, odakle je krenuo u pratnji srpskih činovnika za Kragujevac, gde ga je primio Milošev brat Jevrem Obrenović zbog odsustva Miloša. Herder je svoja opažanja pisao na tereu i izložio u osam nezavisnih izveštaja podeljenih po etapama svog putovanja. Nakon povratka u Kragujevac, Herder je svoje izveštaje predao Jevremu, koji je menjao Miloša zbog njegovog odsustva. Herderovi rukopisi su prevedeni tek 1845. godine i štamšani pod naslovom „Barona Ž.A.V. Herdera rudarski put po Serbiii”. Herderovo putovanje je bio jako značajan događaj zato što se saznalo po Evropi da mala zemlja kao što je Srbija ima puno rudnog blaga. Herderovo upoznavanje terena ima veliki geološki i rudarski značaj.

Otkriveni lokaliteti ruda u Srbiji

• Lokaliteti rude magnetitnog gvožđa: Topola, Venčac, Trešnjevica.
• Lokaliteti rude hromnog gvožđa: Trešnjevica, Vlakča, Planinica
• Lokaliteti rude olovnih ruda pomešanih sa srebrom: Stragari, Babe
• Lokaliteti rude uglja: Orašac, Smederevo, Derveneti, Jagodinski okrug.
• Lokaliteti rude azbesta: Bušnici
• Lokaliteti rude lignita: Trnava
• Lokaliteti rude gipsa: Između sela Višnjice i Grošnice
• Lokaliteti rude antimona: Kosmajnik, Britica

Literatura

• Petar Jovanović „Rudarstvo na tlu Srbije, druga knjiga prvi tom” Pristupljleno 10.6.2017.